Oktopod, ovaj prijedlog preko vode naprosto zaboravi. U pitanju je totalno smiješan razlog i argumentacija za njega. Nešto u stilu da se tako odvaja metanol i dobra rakija od loše jer je kao u njoj nešto lakše i nešto teže, i ne znam ni ja šta sve ne još. Metanol u višim koncentracijama u konkretnoj situaciji nije u prvencu nego u patoci, a za razdvajanje u potpuno rastvorljivim smjesama se ne bi ni upotrebljavala destilacija kao postupak, nego bi ostavljali meku ili rakiju iz prepeka, ili je presipali preko vode, da se rasloji po principu teže lakše, pa odvojili „dobro od lošeg“, bez obzira što u destilatu maltene nema dobrog i lošeg, nego su u pitanju koncentracije i međusobne proporcije.
Odvajanje frakcija u destilaciji, ili kraće rećeno rezanje, je nešto za šta vidim da imaš usvojene dobre okvire u jačini rakije.
Ono se u stvari radi organoleptički, mirisanjem i probavanjem, ali tako da iz ovih zadanih okvira ne izlaziš. Ja radim po principu vrhunskog kvaliteta, probavam i zadržavam u rakiji sve dok osjetim da je aromatična, odnosno dobra. Prekidam to raditi, ne kada osjetim nešto što je loše, nego onda kada to kvalitetno i aromatično gubi intenzitet i postaje bezizražajno ili ralativno neutralno. To ti je upravo na okvirnih 68 stepeni u prihvatnoj posudi. Da bi se to organoleptički radilo na luli kazana potrebno je i iskustvo. Može se steći u određenoj mjeri i na par kazana kvalitene rakije. Uhvati sada ovih 68, i to je to. Prvenac hvataj samo u prepeku od 0,6% do maksimalno 1% zapremine meke rakije stavljene u kazan, jer pretpostavljam da si imao dobru kajsiju i da ništa po lošem nije krenulo u fermentaciji. Prvenac u stvari isto organoleptički ide po mirisu, ali se treba naviknuti na njega. Probaj ovo nešto jednostavnije, iako i za to treba određeno iskustvo. Ako ništa, malo treniraj. Kada skineš ono što se mora skinuti čak i kod idealnog voća i u idealnim uslovima fermentacije, a to je 0,6%. Nakvasi vrh prsta onim destilatom što izlazi na lulu. Obriši ga na zadnjem dijelu jezika, bliže grlu, i sačekaj desetak sekundi. Dok osjetiš resko, prodorno, gorko, peckavo ili paleće, u pitanju je prvenac.
Već sam nešto pisao za treniranje degustacije i prepoznavanje kvaliteta i načina rezanja frakcija na kazanu. Malo prilagođena situacija tvom kazanu.
Skineš rakiju na 68 stepeni u prihvatnoj posudi. Iz nje uzmeš uzorak rakije. Prije toga na jačini u prihvatnoj posudi od 70-71 stepen uzemeš malo za degustaciju. To ti je uzorak 1. Nakon toga u praznu posudu uhvatiš negdje oko 4-5 litara destilata. Za kazan od cca. 100 litara meke rakije, nepoznate ali ovako prikazane okvirne jačine stavljene meke rakije. Nakon toga u neku čašu posebno uhvatiš malo onog što izlazi na luli. Prvo uzmeš ono uhvaćeno na luli, pomirišeš i probaš, kako bi vidio šta je u stvari patoka i mogao prepoznati patočni miris i ukus, bez obzira što mnogi i ne pomišljaju da nešto tako nazivaju patokom. Jednu manju količinu iz te uhvaćene 4 litre u tačnoj zapreminskoj proporciji pomiješaš sa uhvaćenom pravom i tvojom rakijom. To ti je uzorak 2. Sve sam to uradio i dao prijatelju, koji nema baš nekog iskustva, da ocijeni. Stavio sam prvo dvije čašice jednu pored druge, uzorak 2 i uzorak rakija, i tražio da odbaci lošiju rakiju. Nije mu trebalo ni nekoliko sekundi da ovaj uzorak 2 odbaci kao neprihvatljiv, zbog lako uočljivog prisutnog patočnog mirisa i ukusa, i vidno oslabljene arome i tijela, punoće, rakije. Nakon toga je išla degustacija uzorka 1 i uzorka rakija. Tu mu je bilo malo teže, ali kada sam mu objasnio šta da gleda odmah je u drugoj degustaciji odbacio jedinicu. Bez obzira što u sebi nije sadržavala ništa loše bila je pomalo agresivna i peckava, pomalo stršeća, i pomalo tanka-nepuna, za razliku od rakije koja je bila izraženo aromatski bogata, raskošna, punog tijela i zaokružena, izbalansirana...Ovo sve radiš na originalnoj jačini svakog uzorka ali ga uzimajuči na vrh jezika u dovoljnoj mjeri da osjetiš arome ali u stvari u jako maloj količini kako ti jačina rakije ne bi neutralisala receptore na jeziku i u usnoj šupljini, jer će tu jačinu ublažiti pljuvačka iz usta. Jednostavnije je, a što i preporučujem, da je odmah za potrebe degustacije jednokratno svedeš matematičkim izračunom jačine rakije na pitku jačinu, i to sve na istu. Onda je možeš normalno probavati. Jedino moraš malo zanemariti zamućenje tako izazvano, i malo onaj zadnji efekat nakon što rakiju progutaš, i nakon što osjetiš arome ide nešto malo peckavo i pomalo metalno kao neka pozadinska mineralnost kod izuzetno dobrog bijelog vina. To je posljedica nepravilnog svođenja na pitku jačinu.
Za sam postupak destilacije ne znam više šta jesam a šta nisam pisao ovdje na forumu, pa pitaj nešto konkretno, ako te zanima. Brzina destilacije, temperatura na luli, voda u tabarci i sl..? Prvenac i patoku ne moraš baciti nego ih pomiješaj i ostavi dok ne nakupiš količinu za jedan kazan prepeka. Možeš i za godinu, dvije. Njihovim prepekom, na isti način uz malo jači prvenac, ćeš dobiti rakiju, doduše drugorazrednog, odnosno nižerazrednog kvaliteta. Nema u njoj ništa posebno loše ali nema ni blizu onog dobrog kao u pravoj rakiji. Više je neutralna pa time i podesna za raznorazne likere i sl.