geber
Član
Moram da ne bih bio pogrešno shvaćen.
Poštovanje mišljenja i različitosti je stvar civiliziranosti i u pravu si da ne bi trebalo biti dovedeno u pitanje ni u jednoj situaciji, ali kada je u pitanju neka egzaktna nauka ili tehnologija onda tu nema više baš prostora za suviše različita mišljenja, zato što se stvari mogu tačno kvantitativno izraziti ili precizno predviđati. Pričam o destilaciji i dodavanju vode u nju. Koncentracija alkohola, vode, i njihov uticaj u destilaciji naprosto ima karakter činjenice. Ako se neko zapita kako i zašto onda neka pročita one linkove koje sam postavio jer se tu mogu vidjeti obrazloženaja i dokazi za utvrđena činjenična stanja. Ako neko ne želi onda mu kao rješenje preostaje jako mali napor. Već sam rekao da je jednostavno i lako dokazivo i to na više načina, pa i na ovaj praktičan, svakom dostupan. Od istog fermentisanog materijala uradi destilaciju na oba načina i pusti da se rakija stabilizuje. Svede ih na istu poželjnu pitku jačinu. Uzme dvije čašice jednu pored druge, proba ih uporedo i neće više imati dilemu. Ne mora znati zašto, ali će sigurno znati kako.
Zašto se to nije masovno uradilo već par stotina godina, može nekome biti zanimljivo pitanje, ali je odgovor jednostavan. U pitanju je namjera ili način dobivanja rakije približne pitkoj jačini. Jedni to rade pogrešno u prepeku a drugi, odakle sam ja, u Bosni, pogreškom izbjegavanja druge destilacije-prepeka. I jedni i drugi prave kardinalnu pogrešku ne želeći razblažiti dobivenu rakiju mnogo veće jačine destilovanom vodom i tako dobiti onu pitku jačinu, pa je u suštini razblažuju patokom koja u sebi sadrži sve ono što bitno negativno djeluje na kvalitet rakije. I sad bi tako nešto trebali veličati i nazivati tradicijom. Ne ulazim u neke druge segmente priče o pravljenju rakije, samo ovaj. Može malo karikiranja oko toga kako je sve to nastalo. Čuli mi kako se to radi u vremenima još prije Napoleona pa „originalno,“ svako na svoj način, „skratili“ postupak da nam bude lakše i jeftinije.
