@radashin, veliki pozdrav i tebi.
Radije ne bih pisao, ali tebe ne mogu odbiti. Nije nikakav problem napraviti tako nešto, nego izbjegavam zbog toga što bi se onda morao upuštati u daljnju priču koja nema kraja, a često ni argumenata, i u kojoj na žalost ponekad budem primoran odgovoriti na neprimjerenost istom mjerom, pa i cinizmom. Izbjegavam još iz razloga što mi se najčešće dešava da ja moram iznositi i podastirati argumente, a mnogi drugi bi se radije ponašali kao u priči sa selektorom. Svi znaju sve o fudbalu kada njega treba pljuvati, a rijetko ko ima neko konstruktivno ili bolje rješenje. Ne mislim na tebe.
Da ne pišem paralelno šest raspona sa suhoparnim brojkama kalkulacija, opisat ću to sa parametrima i krajnjom cijenom koštanja. Tako da je to sve jednostavno provjeriti u excel-u. Moram naglasiti da sam učestvovao u priči samo zbog tvrdnji da se ne isplati prodavati rakiju po cijeni ispod 10-15 EUR-a. Po kojoj cijeni će je neko prodavati, naročito ako to uspije, je samo njegova stvar i u to se ne miješam.
Kajsija sadrži 10-12% šećera, nije neobično ni 12,5, 12,8, ali nećemo upotrebljavati tako nešto. Od toga se dobije dvostrukom destilacijom 12-16 litara rakije jačine 40-45 stepeni. Nadam se da za ovo vjeruješ kako je apsolutno tačno i neminovno. Kao što je i činjenica da se najbolji kvalitet pa i količina rakije ne postiže kajsijom koja je ubrana za prodaju i stonu upotrebu, njego onom potpuno dozrelom pa i prezrelom za industrijsku preradu. Kajsija za industrijsku preradu, u kojoj se itekako vodi računa o količini rastvorljive suve materije pa time i šećera i aromatskog kvaliteta, se otkupljuje po cijeni od 0,25-0,35 EUR-a. Mislim da su ovi linkovi više nego dovoljni, u Bosni je to često i niže od ove cijene.
http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Cena-za-sva-vremena.lt.html
http://www.znanjenapoklon.rs/clanci/vocarstvo/kajsija-iz-zaklopace.html
http://www.vesti.rs/Vesti/PALA-OTKUPNA-CENA-KAJSIJE.html
Ako je neka godina nepovoljna po rodu pa time i po cijeni, ionako nije pametno praviti rakiju od takve kajsije zbog njenog u pravilu slabijeg kvaliteta. Ne vjerujem da neko ima baš toliku prodaju da ne može birati godinu u kojoj će to raditi. Pogotovo kada se radi o količinama od par stotina litara ili svim onim manjim od nekih 5.000-10.000 litara.
Kada se prerada i fermentacija rade uz maksimalne troškove za enzime, kvasce, hranu pa i namještanje pH, onda to sa troškovima loženja kazana povećava trošak od maksimalnih 50 EUR-a po toni voća.
Ako ćemo se dalje igrati nekih dodatnih troškova u koje se profesionalno može uračunati amortizacija opreme onda se treba imati na umu i činjenica da je u profesionalnim sferama nepoznat pojam 50%-tnog profita a pogotovo 100%-tnog. To je onaj dinar na dinar koji se ostvaruje ovom kalkulacijom.
A amortizacija je ionako nešto što se realno može prikazati samo kod optimalnog iskorištenja kapaciteta. Ne može se raditi ni amortizacija automobila po kilometru ako ćemo njime preći par hiljada godišnje.
Kvalitetan kazan kao najveća stavka ionako traje preko 100 godina, pa je sve to na punom kapacitetu ionako zanemarljivo.
Dakle iz gore izloženog je vidljivo da je cijena koštanja rakije u jednoj grupi raspona od 1,88-2,5 EUR-a, a u drugom od 2,5-3,33. I metodom dinar na dinar dobija se prodajna cijena od 5-6 EUR-a, kako sam i napisao. To su bile kalkulacije na 300 i 400 EUR-a po toni. Ako je ona 500 onda je to od nekih 3,33-4,16, ali sam već rekao da se to izbjegava raditi ne toliko zbog ove nevelike razlike u cijeni koštanja nego zbog kvaliteta. Mada je i tu profit itekako prihvatljiv, u odnosu na trošak nekih 45-80%. Ko ne vjeruje da ću raditi i na cijeni kajsije od 500 EUR-a neka mi pošalje i fakturiše 100 tona kajsije. Vratit ću mu rakiju po ponuđenoj cijeni. Za tri nepuna i nesvakodnevna mjeseca koliko traje cijeli ciklus zaraditi 22.500-40.000 EUR-a mislim da nije nimalo loše.