Radovi u malinjaku

Osnovno đubrivo traje i do 6 meseci i baca se kraj februara ili do kraja marta( za klimu brdskoplaninsku okolina Arilja)

Azotno đubrivo se baca kako reče kolega u tri ili više navrata na svakih 15 - 20 dana ili pred svaku kišu po malo a najkasnije do kraja maja.

Azotno đubrivo se u zemlji zadržava do 60 dana te zbog toga nema potrebe bacati ga kasnije. Ono drži berbu, pomogne start mladih izdanaka za narednu godinu i to je to. Bacanjem recimo u avgustu, azot bi se zadržao do oktobra kad počinju mrazevi. Upravo zbog toga ne treba kasno bacati. Ako neko ima problema sa zapercima u julu avgustu - ja bih išao isključivo folijarno azotno jer se ono odmah iskoristi.
 
vilamet2012 je napisao(la):
Osnovno đubrivo traje i do 6 meseci i baca se kraj februara ili do kraja marta( za klimu brdskoplaninsku okolina Arilja)

Azotno đubrivo se baca kako reče kolega u tri ili više navrata na svakih 15 - 20 dana ili pred svaku kišu po malo a najkasnije do kraja maja.

Azotno đubrivo se u zemlji zadržava do 60 dana te zbog toga nema potrebe bacati ga kasnije. Ono drži berbu, pomogne start mladih izdanaka za narednu godinu i to je to. Bacanjem recimo u avgustu, azot bi se zadržao do oktobra kad počinju mrazevi. Upravo zbog toga ne treba kasno bacati. Ako neko ima problema sa zapercima u julu avgustu - ja bih išao isključivo folijarno azotno jer se ono odmah iskoristi.
Kliknite za proširenje...

Mnogo ljudi ovde, doduse novih koji ovu temu nisu iscitali od pocetka pa do kraja pa ponovo jos koji put, dolaze u zabunu sta je zemljisnja prihrana a sta osnovno unesenje djubriva i tu ostanu zbunjeni. Elem, ono sto cu napisati vazi za unosenje hranjiva preko zemlje a ne folijarno ili kroz zaliv, kada se kaze prihrana misli se na unosenje azota u zemljiste (na prvom mestu a koji oblik i ostalo zavisi od zemljista i cilja), kolicine prihrane po preporukama po jedinici povrsine postoje e sad da li ce se ta ukupna preporuka po Ha upotrebiti od jednom (novi to umeju da urade) ili iz dva do tri puta pa cak i vise, zavisi najvise od vremena i samog stupnja vegetacije. Ne postoji kalendar jer se danas malina radi i levo i desno, gore i dole i zavisi od regiona. Npr, u Macvi berba krene i krajem Maja dok u Arilju, Ivanjici pa i jos iznad krene posle 30-45 dana kasnije, znaci nije isto. Osnovno djubrenje se odnosi na upotrebu raznoraznih djubriva, sto organskih sto kopleksnih i to se obavlja delom u poznu jesen/zimu ili zima/ rano prolece, opet zavisi od vremena i regiona i tada se obicno koriste npk djubriva da bi se vratilo u zemlju hranjivo sto je prethodne sezone izneseno a nahranilo sledecu nastupajucu sezonu. Na novom zasadu sam ukupnu kolicinu azotnog djubriva razgodio u upotrebio cirka 5 puta jer je godina kod mene bila kisovita i bukvalno sam malo po malo solio pred kisu. Nema zacrtanih pravila u dan, svaka godina je razlicita kao i svaki region. Osnove su tu a na nama je da ih prilagodimo vremenskim uslovima i regionu gde se zasad nalazi.

- - - - - - - - - -

Da jos nesto napomenem, jedan zasad mi je u Klenku, zadnje selo opstina Ruma a prvo selo Sapca preko reke Save, znaci Vojvodina. Drugi zasad je u selu Prnjavor, opstina Sabac tj Macva. Ta dva zasada vazdusnom linijom nemaju ni 30km jedan od drugog a vremenski uslovi znaju biti nevervatno razliciti sto se vremena tice. Onda zamislite samo koliko velike razlike umeju biti gde su udaljenosti mnogo vece a pogotovo visinske razlike. Svaki je region prica za sebe.
 
Prihrane azotom se rade "prvi list" "prvi cvet" i "prvi plod" zajebite datume. Stim da cu ja ovo uraditi iz 5 puta po manje... Znaci ista kolicina djubriva samo iz vise puta. Cisto informativno moj prvi plod je prvog jula. Al zato moje maline spici slana mozda i u septembru a u oktobru sigurno i one vec tad krenu da povlace sokove i da se spremaju za zimu. A dal ce da izdrze - 25 i mozda neki stepen vise videcemo. I da ne izdrze sta da se radi, ionako me najvece ulaganje ceka kad saznam jesu li izmrzle... Mene vise brine sneg u maju ko prosle godine...
 
Ne bi trebalo ocekivati nesto previse izmrzle maline ove godine zato sto su vremenske prilike bile takve da je biljka krenula na vreme da se sprema za zimu. Slana je dosla dosta rano i do prvih jacih mrazeva biljka bi trebalo da je potpuno bila spremna za niske temperarure. Ova zima ovakva kakva je nam je trebala zbog zdravlja biljke jer nista u zemlji od patogena nije prezivelo ovaj mraz jer je zemlja mrzla i do 40cm u dubinu u mom kraju
 
Za zimu i njen ucinak se slazem u potpunosti! :) Kazem da ce Nislije posle par godina ponovo brati kajsiju, koja je recimo prosle godine bila u bubrenju bas u ovo vreme a oni mi ne veruju :D
Fale ovakve zime, kod mene je u malinama zemlja zaledjena od pocetka decembra, a ovi novogodisnji mrazevi su samo jos dublje uhvatili zemlju. E sad, kazu ljudi malini ne valja zbog korena, ali msm da nije to bas tako. Ubedjen sam da ce mlada malina, tj njen koren izdrzati to. Ima li neko iskustva recimo sa mladim zasadom od ranije a da je prve zime nakon vegetacije udario ovakav mraz?
 
Možda i nije ovo prava tema za ovo pitanje ali neznam u kojoj bi ga postavio.
Pošto sam nov u ovom poslu ( 2015. posadio 800 i kusur m/d vilameta) i do sad puno toga citao i edukovao se ali najveca nedoumica je prskanje a da ne potrujem pcele.
Znam da su insekticidi najgori za njih ali kako utjecu druga srestva tj. fungicidi, akaricidi i herbicidi na pcele.
Ne bih volio da i jedna pcela strada zbog moje maline pa i po cijenu da ostane nezašticena, pogotovu što su mi bratove pcele udaljene od maline nekih 10 m.
 
Od prskanja u cvetu koristis samo fungicide za trulez,neki kazu nema stetno dejstvo,neki kazu da ih samo odbija od cveta,kako god prskenje obavljas sto kasnije uvece kada ne bude bilo pcela....
 
Hvala, ali ako prskam recimo fungicid kasno kad pcela više nema i on ostale na listu maline a ujutro kad pcele dođu i piju rosu sa lista hoće li ih to trovati
 




Savetovao bih ti da radiš kao i ja. Štitiš malinu maksimalno do faze pre početka otvaranja cveta. Nakon toga samo fungicidi i prihrana i u večernjim časovima.

- Ne postoje netoksična sredstva za zaštitu bilja.
- Za pčele su najopasniji insekticidi. Koristite insekticide čije je delovanje kraće. Manje su opasni fungicidi, akaricidi i herbicidi.
- Ugroženi su svi pčelinjaci na udaljenosti od 5 kilometara od tretirane površine.
- Obavestite pčelare o tretiranju i čitajte uputstvo za primenu sredstva za zaštitu bilja.
.

Takođe je zabranjeno tretiranje voća u fazi cveta. Malina je takva da se ne može uspešno gajiti bez zaštite u fazi cvetanja, od truleži. Zbog toga obavezno čitajte uputstva u koima je navedeno kad i kako su ta sredstva štetna po pčele.
 
vilamet2012 je napisao(la):
Savetovao bih ti da radiš kao i ja. Štitiš malinu maksimalno do faze pre početka otvaranja cveta. Nakon toga samo fungicidi i prihrana i u večernjim časovima.

- Ne postoje netoksična sredstva za zaštitu bilja.
- Za pčele su najopasniji insekticidi. Koristite insekticide čije je delovanje kraće. Manje su opasni fungicidi, akaricidi i herbicidi.
- Ugroženi su svi pčelinjaci na udaljenosti od 5 kilometara od tretirane površine.
- Obavestite pčelare o tretiranju i čitajte uputstvo za primenu sredstva za zaštitu bilja.
.

Takođe je zabranjeno tretiranje voća u fazi cveta. Malina je takva da se ne može uspešno gajiti bez zaštite u fazi cvetanja, od truleži. Zbog toga obavezno čitajte uputstva u koima je navedeno kad i kako su ta sredstva štetna po pčele.
Kliknite za proširenje...



Hvala, dali je istina da se pcele trebaju držati zatvorene dok ne izađe jutarnja rosa?
i držacu se se preporuke a kad budu cvatile onda samo minimum
 
sokkia; Ne razumem to držati dok ne izađe jutarnja rosa. Ako si mislio posle prskanja. Pošto reče da su ti bratove pčele odmah do malinjaka, moj ti je savet ako planiraš prskati protiv truleži u fazi otvorenog cveta, obavesti brata da dan pre neko što planiraš da prskaš, zatvori pčele u večernjim satima. Zna on to sigurno da je to i za njega najbolje. Ništa se neće izgubiti da jedan dan preskoče pašu. Uzgred i ti imaš koristi zbog sigurnog oprašivanja.
 
Ovako, ovdje pojedini pcelari praktikuju kad neko pršce malinu da naveće pošto se pcele povuku u košnice onda zatvore leta na košnicama i otvaraju sledeci dan negdje oko 10 sati kad nestane rose sa lista jer se boje da bi se pcele mogle potrovati pijuci rosu sa lista maline .Koliko je to tacno ja neznam pa mi je vrlo bitno mišljenje ljudi koji se dugo bave ovim poslom i njihova iskustva.
 
Pa ako svi tako rade sto bi se vi izdvajali. Mada je moje licno misljenje samo da sacekas da pocne da se smracava i kad vidis da ih vise nema ti prskaj, ja radim tako a komsija koji ima pcele se ne zali a svaki dan ih je pun malinjak.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh