Radovi u malinjaku

Mozda nije pravi trenutak ali nesto pravim planove sta cu sve raditi i kada, pa razmisljam o raznim mogucnostima. Pa u tom cilju da pitam Vas plemenite ljude, da li je neko koristio BIOPLANT FLORU i kako je zadovoljan?
Kao i vasa iskustav sa SKAVOL VVl-om?
Pozdrav veliki...
 
milos2506 je napisao(la):
Mozda nije pravi trenutak ali nesto pravim planove sta cu sve raditi i kada, pa razmisljam o raznim mogucnostima. Pa u tom cilju da pitam Vas plemenite ljude, da li je neko koristio BIOPLANT FLORU i kako je zadovoljan?
Kao i vasa iskustav sa SKAVOL VVl-om?
Pozdrav veliki...
Kliknite za proširenje...
BIOPLANT FLORA dosta hvaljen preparat ali nisam radio sa njim,2god koristim SLAVOL zadovoljan sam kako na dejstvo tako i na cenu,cujem da ga neki cenjeni zastitari uvode u redovnu folijarnu prihranu,u stvari ja ga kombinujem sa starim dobrim MURTONIKOM,bar ja tesko uvodim nove markentiske preparate...Nekom prilikom pusticu slike boranije tretirane SLAVOLOM I MURTONIKOM bez ikakvog v.djubriva to je bio eksperiment nas par drugara slika ce reci sve...
 
Klauzz je napisao(la):
Ja sam vec pola povezao i slazem se sa misljenjem vilamet2012.
Koja je razlika dal je spustena po zemlji ili je u vazduhu,a obicno ta sto je po zemlji od nje nema nista,ona je suva.Kod mene ni jedan lastar nije na zemlji bio bas iz tog razloga.
To se odmah vidi koji je zdrav,a koji ne ili kome malina mrzne,pa mora da ceka da vidi sta valja,a sta ne.
Kliknite za proširenje...
Ja samo povezao malinu u novembu i decembru po prvi put ove godine i videcemo kako ce se pokazati.Par mojih komsija vec godinama vezuju u jesen i odlicna im je malina...
 
Gubici kalijuma u zemljištuKalijum, kao i ostali hranljivi elementi, gubi se iz zemljišta, iz rizosfereiznošenjem prinosima, ispiranjem i erozijom. Sa stanovišta obezbeđenjabiljaka kalijumom i fi ksacija kalijuma se može smatrati gubitkom, poštose smanjuje za biljke pristupačna frakcija kalijuma. Pri tome, međutim, nedolazi do smanjenja njegove ukupne količine u zemljištu.Na obradivim zemljištima u umerenim klimatskim uslovimaiznošenje kalijuma prinosima predstavlja najveći deo gubitka. Iznošenjekalijuma prinosima zavisi od vrste i genotipa, visine prinosa, plodnostizemljišta, posebno obezbeđenosti zemljišta pristupačnim oblicima kalijuma,klimatskih uslova i brojnih drugih činilaca i kreće se u većini slučajevaod 30 do 200 kg/ha. Sa stanovišta bilansa kalijuma u zemljištu od značaja jeda li se sa parcele odnosi celokupan biološki prinos ili samo poljoprivredni.Naime, kalijum se u znatno većoj meri nagomilava u vegetativnim organimabiljaka (stabljici i listovima) čijim se zaoravanjem nakon žetve značajandeo iznetog kalijuma vraća u zemljište.Ispiranje hraniva iz oraničnog sloja, pored toga što nepovoljnoutiče na ishranu biljaka, predstavlja i ekonomski gubitak i ekološki problem.Za razliku od azota (ispiranje nitratnog jona) koji se u određenimagroekološkim uslovima intenzivno ispira i predstavlja značajan ekološkiproblem (eutrofi kacija i dr.), ispiranje kalijuma je drugačije. Zahvaljujući R. Kastori, Ž. Ilin, I. Maksimović, M. Putnik-Delić56njegovom vezivanju za adsorptivni kompleks zemljišta kalijum se u manjojmeri gubi i time predstavlja znatno manji fi totehnički i ekološki problem.Smatra se da je ispiranje kalijuma posledica peptizacije zemljišnih koloida,koji dispergovani lako prolaze kroz zemljišta i ispiraju se u dublje slojevezemljišta i u podzemne vode. Na zemljištima koja sadrže više kalcijuma ispiranjekalijuma je manje pošto kalcijum utiče na taloženje koloida i sprečavanjihovu disperziju, a time i ispiranje kalijuma. Pokretljivost kalijuma i njegovoispiranje je naročito veliko na lakim peskovitim zemljištima koja seodlikuju malim sadržajem gline i kapacitetom izmene katjona i na kiselimzemljištima u humidnim uslovima. Prema Wulff et al. (199:cool: intenzitetispiranja kalijuma na peskovitom zemljištu, na osnovu višegodišnjeg merenja,pri dozi đubrenja od 180 kg K/ha, iznosilo je godišnje 133 kg K/ha.Sadržaj vlage u zemljištu u velikoj meri utiče na pokretljivost kalijuma.U tropskim uslovima, sa velikom količinom padavina, na organogenim irazloženim zemljištima ispiranje kalijuma može da bude značajno. U humidnimuslovima u geološko vreme veći deo primarnih minerala glineprelazi u sekundarne usled ispiranja jona kalijuma. Ovaj proces je naročitoprisutan kod malih minerala usled njihove velike specifi čne površine. Uhumidnim uslovima dolazi do zakiseljavanja zemljišta. Samo u uslovimavisoke koncentracije vodonikovih jona (pH<3) dolazi do značajnijeg odavanjajona kalijuma i s tim u vezi dekompozicije minerala (Feigenbaum etal., 1981). Organska materija zemljišta nema specifi čna mesta za vezivanjekalijuma zbog čega je on sklon ispiranju. Godišnji gubici kalijuma zavisnood edafskih, klimatskih i agrotehničkih uslova, kreću se u prosekuod nekoliko do desetine kilograma po hektaru godišnje. Gajenjem useva,poboljšanjem strukture zemljišta i kalcifi kacijom kiselih zemljišta možese sprečiti veći gubitak kalijuma iz zemljišta. U kiseloj sredini dolazi dorazdvajanja lamela kod minerala gline (2:1), što je praćeno izlaženjem jonakalijuma koji se zatim ispira sa koloidima iz oraničnog sloja. Pošto ispiranjekalijuma u značajnoj meri zavisi od edafskih i klimatskih uslova priutvrđivanju vremena primene kalijumovih đubriva neophodno je voditiračuna o pomenutim činiocima. U uslovima u kojima postoje uslovi zaintenzivnije ispiranje kalijuma preporučuje se njegova primena u manjimdozama u više navrata.Gubici kalijuma vodenom erozijom na nagnutim terenima moguda budu znatno veći nego ispiranjem. Vodena erozija zemljišta se javljausled disperzione akcije i transportne snage vode, oticanja vode po nagibu.Količina i brzina oticanja zavisi od: padavina i njihovih karakteristika, padapovršine terena i sposobnosti zemljišta da upije i provodi vodu kroz vertikalnipresek. Vegetacijski pokrivač, kao što je gust sklop ledine ili šume,modifi kuju, ublažavaju dejstvo klime, topografi je i svojstva zemljišta naeroziju i time gubitak kalijuma. U vetrovitim, ravničarskim oblastima eol-KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRĆE -57ska erozija može da prouzrokuje, takođe, veće gubitke kalijuma. Odnošenjepovršinskog sloja zemljišta erozijom osiromašuje zemljište u hranljivim elementima,tako i u kalijumu, što se nepovoljno odražava na njenu plodnost.

Intersantan tekst

- - - - - - - - - -

http://www.ipipotash.org/udocs/411-potassium-in-plant-nutrition-potassium-and-vegetables.pdf

evo celog teksta sve sto treba znati o kalijumu je ovde

- - - - - - - - - -

Jos jedan veoma zanimljiv deo


Pepeo. Pepeo koji nastaje posle sagorevanja biljnih ostataka, usledvisokog sadržaja kalijuma smatra se kalijumovim đubrivom, iako poredkalijuma sadrži i druge biogene elemente. Upotreba pepela kao đubrivaima lokalni značaj. Pepeo se koristio u seoskim gazdinstvima u doba kadasu se kao gorivo koristili žetveni ostaci, slama žitarica, stabljike suncokreta,kukuruzovina i dr. U novije vreme proizvodnjom energije, tzv. “zeleneenergije“, sagorevanjem žetvenih ostataka pepeo postaje ponovo aktuelnođubrivo (Ilić et al., 2004, Martinov et al., 2005).Sastav i nutritivna vrednost pepela koji nastaje kao produkt sagorevanjabiomase razmatrali su Loo i Koppejan (2002). Pri sagorevanjubiomase gubi se celokupna količina azota. Najveći deo fosfora zaostaje upepelu i dolazi do emisije jednog dela kalijuma, hlora, sumpora i natrijumakao sastojka letećeg pepela ili soli (KCl, NaCl, K2SO4). Soli nastaju u reakcijikalijuma ili natrijuma sa hlorom ili sumporom. Sa ekološkog stanovištanaročito je značajna sudbina nekih teških metala: Cd, Hg, Cu, Pb. Oni ostajuu pepelu ili isparavaju.Sveža biljna masa sadrži u proseku oko 80% vode i oko 20% suvematerije Suva materija biljaka sadrži u proseku 6% mineralnih materija,pepela. Elementarni sastav pepela u proseku je sledeći (%): K 42, O 24,Cl 7, Si 7, P 5, Ca 5, Mg 4, S 4, Na 1 i mikroelemenata 1. Iz navedenog semože zaključiti da je pepeo biljaka izuzetno bogat kalijumom. Sastav i rastvorljivostpojedinih elemenata u pepelu iz biomase su različiti i zavise od KALIJUM U ISHRANI BILJAKA - KALIJUM I POVRĆE -133većeg broja činilaca, posebno od njegovog porekla, odnosno biljne vrstei zemljišnih uslova (Tab. 26). Pepeo nusproizvoda strnih žita odlikuje sevećim sadržajem oksida kalijuma, kalcijuma, magnezijuma i fosfora. Poredtoga, fosfor se nalazi u obliku Ca3(PO4)2, a kalcijum u vidu CaCO3. U pepeluslame žita oko 30% kalijuma je u vodi rastvorljivo, što znači da je za biljkepristupačan. U pepelu se kalijum nalazi i u slabo rastvorljivom obliku uvidu kalijum silikata. Samo deo fosfora je rastvorljiv, dok su hlor i sumporrastvorljivi u vodi.Pepeo nezagađene biomase može da se koristi kao đubrivo. U Austrijise upotreba pepela kore drveta i piljevine kao đubrivo na poljoprivrednimpovršinama preporučuje do 1.000 kg/ha, na zelenim površinama,pašnjacima i livadama do 700 kg/ha, a u šumama do 3.000 kg/ha jednomu 50 godina. Pepeo drveta sadrži od 3 do 7% K2O. Pošto u toku sagorevanjaorganske materije u pepelu dolazi do povećanja koncentracije prisutnihmineralnih materija među kojima i teških metala, preporučljivo je pređubrenja pepelom ispitati njegov hemijski sastav i tek nakon toga utvrditinjegovu količinu za đubrenje. Pepeo suncokretove stabljike predstavlja izrazitokalijumovo đubrivo pošto sadrži 36% K2O, 2,5% P2O5 i 18,5% CaO,pepeo stabljike kukuruza se, takođe, odlikuje visokim sadržajem kalijuma27% K2O, 9% P2O5 i 8% CaO, pepeo pšenične slame ima 14% K2O, 7%P2O5 i 6% CaO. Zbog visokog sadržaja katjona pepeo ima alkalnu reakciju,zbog čega se preporučuje njegova primena na kiselim zemljištima u ciljupopravke pH vrednosti Sander i Andren (1997).Tab. 26. Sadržaj kalijuma u pepelu nekih biljaka (Popović, 1989)--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Biljna vrsta K2O % u SM Biljna vrsta K2O% u SM---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------Četinari 6-6,9 Pšenica (slama) 9,4-17,0Hrast 8,5 Krompir (stabljika) 21,7Topola 12,5 Kukuruz (stabljika) 27,2Brest 22,0 Duvan (stabljika) 23,0Raž (slama) 9,7-22,0 Suncokret (stabljika) 36,0
 
Postovani, vezao sam malinu ali me brine prskanje. Posto je pupoljak vec uveliko krenuo, negde je i pukao i polako se otvara cime sad prskati. Kasno jr za plavo ulje i bakar. U poljo apoteci mi reklinda prskam Fobos + Cuprozin. Pa posle toga i Funguran. Sta vi mislite o tome?
 
vladicanik je napisao(la):
Postovani, vezao sam malinu ali me brine prskanje. Posto je pupoljak vec uveliko krenuo, negde je i pukao i polako se otvara cime sad prskati. Kasno jr za plavo ulje i bakar. U poljo apoteci mi reklinda prskam Fobos + Cuprozin. Pa posle toga i Funguran. Sta vi mislite o tome?
Kliknite za proširenje...

Cuprozin 35 WP + Fobos EC
35gr cuprozina na 10l vode, 5ml Fobosa na 10l vode
To bi trebalo da ti je drugo prskanje po redu. (susenje izdanaka, didimela, innsekticid). Tako da je to to. Prskas kada su listovi kao "misije usi".. :)
Ako si vec preskocio Plavo ulje (zamena za njega moze da bude Cuprozin + Galmin), ovo racunaj kao obavezno i glavno prskanje u ovoj godini..
Tako da te nisu u apoteci nista slagali
Srecno...
 
U mom slucaju na strani 257 gde su MAJSTOR GERA I WILAMET komentarisali moju sliku pored bolesti takodje ih je zadesio nedostatak kalijuma jer me je zvao tehnolog za zemljiste malopre kaze da kalijuma nemam uopste i manjak humusa. Preporucio mi pilece djubrivo i sto vise stajnjaka i jos nesto za povecavanje humusa. Kad budem uzeo rezultate okacicu.
 
Marko 987
Dobri tekstovi. Ima posebna tema o pepelu kao djubrivu. Nije zgore da i tamo to postujes, da i drugi koje bude interesovalo mogu naci. Ne moraju to biti samo malinari.
Pepeo bi se mogao iskoristiti, narocito na kiselim zemljistima. T.j. eto dzabe kalcijuma a i drugih elemenata.
 
Uzicanin je napisao(la):
Cuprozin 35 WP + Fobos EC
35gr cuprozina na 10l vode, 5ml Fobosa na 10l vode
To bi trebalo da ti je drugo prskanje po redu. (susenje izdanaka, didimela, innsekticid). Tako da je to to. Prskas kada su listovi kao "misije usi".. :)
Ako si vec preskocio Plavo ulje (zamena za njega moze da bude Cuprozin + Galmin), ovo racunaj kao obavezno i glavno prskanje u ovoj godini..
Tako da te nisu u apoteci nista slagali
Srecno...
Kliknite za proširenje...
Znaci sada mogu slobodno Cyprozin + Galmin jel na to mislite da bude glavno prskanje sada!
 
ako mozete da mi date savet, ja sam jesenas posadio vilamet, isprskao sam plavim uljem, neko mi kaze isprati program zastite maline, drugi mi kaze ne trebas jer cu kasnije kad izbiju lastari sve da orezem, poceli su da se javljaju zeleni listici, imam li potrebe da se bavim prskanjem ove godine ili tek sledece, pocetnik sam u svemu ovome a u mom kraju nemam pravi savet od kog da dobijem. hvala
 
Prosle godine krajem marta vegetacija nije bila na nivou kao sada.. Bar ne kod mene. Na flasi plavog ulja mislim da pise da sme da se prska i dok ima lisca, ali mislim da nije preporucljivo.

@sasabrdy.mladenovo
Nemas potrebu za prskanjem sadnica koje si posadio jesenas, samo nove lastare
Ja koristim Fertiactyl Strater, 2-3 puta. Pogodan je jer moze i folijarno i kroz kpk. Prskas kada su novi lastari 20ak cm, pa drugi put kada su oko 50akcm. Ili kroz kpk.. Mislim da je doza 1l na 1000m, ako me secanje sluzi. Poz
 
MRAZ

Cudna godina,malina je stigla za vezivanje mesec pre nego 2015,bar u mom kraju.Gledajuci dugorocnu prognozu bice u martu lepog -,znamo da trpi do -11,ali sve sto se TRPI ostavlja nekakve posledice.Meni je cilj da pronadjem neki preparat koji bi joj olaksao da prebrodi nadolazece vreme jer da dimim malinjak ne mogu juce mu je bilo dosta,sistem za izmaglicu nemam pa jedino ostaje HB preparat....Ako neko ima iskustva bilo bi korisno da nam kaze...evo ja nadjoh nesto Zaštita voćaka od mraza biološkim preparatimaNastojeći da pomogne proizvođačima da u borbi protiv izmrazavanja voća CropAid ltd., u saradnji sa renomiranim stručnim timom na čelu sa Prof. Dr. Fevzi Ecevitom patentirao je preparat pod imenom Natural Plant Antifreeze, odnosno, prirpdni antifriz za biljke.
Preparat je prirodnog porekla i potpuno ekološki prihvatljiv u svetu. Osnovu preparata čine bakterije Thiobacilus subspecies (T. Ferrooxidant, T. Thiooxidant, T. Thioparus) i preko 60 minerala koji se i inače nalaze u našem prirodnom okruženju.
Zbog specifičnog mahanizma delovanja bakterija i efekti primene su višestruki.
Primena preparata u toku sezone omogućuje neke povoljnosti za biljke. U toku sezone rasta, primena NPA omogućava biljkama da proizvedu antifriz proteine (AFP) i antifriz amino kiseline (AAA) koje omogućavaju da biljke lakše podnesu hladne i vruće temperaturne šokove.
Neke od prednosti korišćenja Natural Plant Antifreeze:
1. NPA može sniziti tačku oštećenja od hladnoće čak i za do 70 C.
2. Povećava se kapacitet fotosinteze i osmonski pritisak, biljka bolje usvaja hranu i vodu, zbog boljeg iskorištena prirodnih resursa zemljišta smanjuje se količina bačenog đubriva, povećava se otpornost biljke na bolesti (ušteda na radu i pesticidima), biljka je u boljoj kondiciji i otpornija.
2. Biominerali sadržani u NPA lako se usvajaju preko lista, stabljike i korena, ubrzava se metabolizam i povećava sadržaj aminokiselina, proteina, šećera, vitanima, ulja, a naročito antifriz proteina.
3. Kada se NPA primeni na zemljište on snižava pH vrednost i utiče na smanjenje broja patogena u zemljištu, a Thiobacillus bakterija ce fiksirati azot iz vazduha u zemljište u količini od 60-80 kh/ha/god.
4. Omogućava bolje i brže klijanje semena u direktnoj setvi i kontejnerskoj proizvodnji rasada.
5. Ubrzava dospeće ranih kultura i produžava vegetaciju u jesen. Primena na voće (kajsije, breskve, šljive, trešnje, grožđe, jabuke i sl.)
Primenom NPA tri puta u pravo vreme omogućavate da biljka lakše podnese pozni mraz ponekad čak i bez gubitka u prinosu.
 
vladimir kisač je napisao(la):
Marko 987
Dobri tekstovi. Ima posebna tema o pepelu kao djubrivu. Nije zgore da i tamo to postujes, da i drugi koje bude interesovalo mogu naci. Ne moraju to biti samo malinari.
Pepeo bi se mogao iskoristiti, narocito na kiselim zemljistima. T.j. eto dzabe kalcijuma a i drugih elemenata.
Kliknite za proširenje...

Kopiraj ti i postavi neka ljudi procitaju.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh