Radovi u malinjaku

Majstor Gera - 0,075 ili 7ml na 10l vode ili 70 ml na 100l vode. Sa ovom koncetracijom nisam imao problema
 
Pozdrav za sve malinare.
Imam pitanje za sve,zeleo bih da posadim malinu i krenem sa uzgojem.Analizu zemljista sam vrsio,doduse rezultati su iz 2011 godine,znaci pre 4 godine.Bas za malinu.Kazu sledece:
Humus% 2,72
ph 5,16
N% 0,140
P2O5 mg/100gr 2,6
K2Omg/100gr 14,2

Za ove 4 godine tu su gajene jagode na bankovima i foliji.Koliko se moze izmeniti sastav zemljista od ovih rezultata,i kako vam se cini sastav zemljista za uzgoj maline.Hvala svima unapred na bilo kakvom komentaru.
 
popravljaj zemljiste

edward79 je napisao(la):
Pozdrav za sve malinare.
Imam pitanje za sve,zeleo bih da posadim malinu i krenem sa uzgojem.Analizu zemljista sam vrsio,doduse rezultati su iz 2011 godine,znaci pre 4 godine.Bas za malinu.Kazu sledece:
Humus% 2,72
ph 5,16
N% 0,140
P2O5 mg/100gr 2,6
K2Omg/100gr 14,2

Za ove 4 godine tu su gajene jagode na bankovima i foliji.Koliko se moze izmeniti sastav zemljista od ovih rezultata,i kako vam se cini sastav zemljista za uzgoj maline.Hvala svima unapred na bilo kakvom komentaru.
Kliknite za proširenje...
humus bar 5% ph moze da prodje//N bar030..P bar 8....K 25 bar ja imam takva saznanja,,,videcemo sta kazu iskusniji....dobro dosao

- - - - - - - - - -

Edwarde ako budes mogao proveri cenu mreze za sencenje,ako se ne varam mesto je Sastavci preko granice,kupovao sam tamo neke stvari...koliko mi je poznato mreza je 15din po metru
 
edward79 je napisao(la):
Pozdrav za sve malinare.
Imam pitanje za sve,zeleo bih da posadim malinu i krenem sa uzgojem.Analizu zemljista sam vrsio,doduse rezultati su iz 2011 godine,znaci pre 4 godine.Bas za malinu.Kazu sledece:
Humus% 2,72
ph 5,16
N% 0,140
P2O5 mg/100gr 2,6
K2Omg/100gr 14,2

Za ove 4 godine tu su gajene jagode na bankovima i foliji.Koliko se moze izmeniti sastav zemljista od ovih rezultata,i kako vam se cini sastav zemljista za uzgoj maline.Hvala svima unapred na bilo kakvom komentaru.
Kliknite za proširenje...
Imam slične podatke kao Crnjevo,mislim da ih je nekada izneo Pole
N>0,2
P>5
K>20
ph>5
humus>5
 
Ljudi hvala puno_Oni su tada napisali preporuke da bacim a to su:
25t stajnjaka/h
Krecnjak-nista
N kg/ha 250
P2O5kg/ha 100
K2Okg/ha 100

Ja sma pre sadnje jagoda razbacao odredjenu kolicinu stajnjaka i takodje odredjenu kolicinu vestackog djubriva,al sma zaboravio koliko.Sad ne znam koliko se time menja sastav zemljista i koliko to traje u zemlji posle 4 godine.Takodje sam ubacivao vodotopiva djubriva Fitofert dok sam gajio jagodu.

Crnjevo pogledacu ti te mreze,ne idem nikad u Sastavke,daleko mi,al cu svakako videti po gradu po poljoprivrednim apotekama.Pa ti javim.
 
:ppozdrav: Za sve malinare i dr.

Vec su pocele pripreme radova za sledecu rodnu god....treba nastaviti zar ne..

Malo fosfora ,amino kiselina folijarno,organskih djubriva folij. i kpk.sto bolji zaliv,ciscenje od korova (ujedno je to i derezitacija)....i uklanjanje starih lastara,naravno i ZASTITA novih.

Moje pitanje za iskusne i strucne dobro namerne ......i prijatelje.

Zna li se kako prezivljava DIDIMELA na ovim povisenim temperaturama a na starim lastarima zarazenim ,ko jih ima : u delovima malinjaka 5-10 % a u delovima dosta veci %

Ako bih okupao sve lastara pre secenja ili posle ...nakon nekog vremena iznosenje u medjuredno polje i okupao nekim od organskih preparata sa EM -mikroorganizmima sa mozda malo azota da pospesi razlaganje .zatim tarupom dobro usitnio...ako treba jos jedan tretman m.o. i blago u tanjirao ili frezir.

Sve to ...da ne bih iznoso i spaljivao (na vecoj povrsini je bolno.?) A da bih se smanjio % zaraze (didimele)....???

Ako sam dobro zapazio da velike plantaze maline nisu u naj boljem stanju sto od ne iznosenja i spaljivanja lastara - sto i od drugih ne adekvatnih agro -tehnic. mera.

Drugo pitanje ..malinin prstenar ... Njegov zivot i razvoj (biologija)...?

Na ova pitanja naj bolje bi nam odgovorili strucnjaci ....postovani deda -lala.... onako kao sto nam je prezentovao sa KRTICOM ...svojevremeno.

:ppozdrav: deda lalo ...! Oprosti mi sto sam mozda malo bezobrazan.... ili previse zahtevan...al zelja za sto boljim uspehom svih nas ----ne bira nacin ni sredstva.

- - - - - - - - - -

Da dodam Copy -paste Ako je zabranjeno x sale brisi post

Efektivni mikro organizmi

Pre nego što pređem na suštinu, potreban je jedan malo poduži uvod. Budite strpljivi.
Pre oko 30 godina profesor hortikulture na japanskom univerzitetu Rjukjus, Teruo Higa, posle višegodišnjeg istraživanja i eksperimentisanja otkrio je da određena kombinacija anaerobnih i aerobnih bakterija i plesni (njih oko 80) izuzetno utiče na dovođenje tla u optimalno stanje, u kome nema potrebe za dodavanjem hemijskih preparata: pesticida, herbicida i veštačkog đubriva.
Pre nego što je profesor Higa objavio svoje začuđujuće otkriće, verovalo se da anaerobni (zahtevaju odsustvo kiseonika) i aerobni (zahtevaju prisustvo kiseonika) organizmi ne mogu da žive zajedno na istom mestu. (Upravo iz tog razloga se seljaci i odvraćaju od dubokog oranja – prevrtanjem zemlje mikroorganizmi koji žive duboko, bez prisustva kiseonika, se dovode na površinu gde ih kiseonik bukvalno sprži, a oni koji ne mogu da žive bez kiseonika dospevaju duboko u zemlju gde se bez njega uguše. U nedostatku mikroorganizama koji prirodno obezbeđuju usvajanje hranjljivih materija kod biljaka, moraju se dodavati hemijska sredstva koja ubiju i ono malo živoga što je ostalo u tlu.)
Glavne zvezde Higove mešavine su fototropski mikroorganizmi koji jedu ugljen dioksid i štetne materije, a proizvode aminokiseline, antioksidante i kiseonik od koga žive probiotički mikroorganizmi (aerobni) iz mešavine.
Profesor Higa je bio i dobra poslovna ličnost pa je patentirao ovu mešavinu, koju je licencirao u preko 125 zemalja sveta (vidi http://www.emro.co.jp/). Kod nas se, na primer, preko oglasa prodaje ruska verzija, Bajkal EM-1 (40ml za 20 evra).
U Srbiji je na sličnu ideju došla profesor Snežana Đorđević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koja je sopstvenu mešavinu mikroorganizama nazvala Slavol. Kao i Teruo Higa, Snežana Đorđević je osim što je naučnik i dobra poslovna ličnost, pa je takođe zaštitila svoj proizvod koji se komercijalno pravi i distribuira preko firme Agrounik (vidi: http://www.slavol.rs/).
Zašto ja sve ovo vama pričam (uvod je gotov). Iz dva razloga.
Prvo, Dragoslav Ivanišević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu izvršio je naučni opit sa Slavolom VVF upravo na sorti Panonia koju i ja gajim sa sledećim rezultatima:
No code has to be inserted here.
Dakle, veći prinos uz bolji kvalitet. Da nije nauka u pitanju, rekao bih magija.
Drugo, iako nemožete napraviti Slavol ili Bajkal kod kuće, možete napraviti, praktično besplatno, svoje mikrobiološko đubrivo sa veoma dobrim rezultatima. Kako znam – probao sam.
Odmah da kažem, cena Slavola je dovoljno niska da se čovek ne maltretira. Ali, Slavol VVF još uvek nije dostupan u prodaji, a Bajkal EM-1 sam kasno naručio, pa sam probao sopstveno mikrobiološko đubrivo.
Korak 1
Stavite 1/4 šolje (od 250ml) belog pirinča i 1 šolju mlake vode i dobro promešajte. Procedite beličastu vodicu u teglu od 0,7l – 1l (pirinač iskoristite za kuvanje) i ovlaš poklopite. Ostavite na mračnom i prohladnom mestu (podrum, ne frižider) sedam dana.
Korak 2
Procedite pirinčanu vodicu kroz gustu cediljku ili retku gazu (biće nešto ljigavo na površini što treba odstraniti) u veliku teglu i na 1 deo pirinčane vodice dodajte 10 delova mleka (na 100ml vodice, 1l mleka, tako da je sve 1,1l). Opet poklopite ovlaš i vratite u podrum na još 7 dana.
Korak 3
Pomirišite. Ako smrdi ne valja, bacite sve pa iz početka. Treba da prijatno miriše na sir.
Odvojte sir koji se stvorio na površini od žućkaste tečnosti (sir dajte domaćim životinjama – odlično je za probavu, ili stavite u saksije sa biljkama), a u žućkastu tečnost dodajte 1 kafenu kaščicu melase (ima u svakom bio-špajzu). Dobro zatvorite i stavite u frižider, gde može da stoji 6-8 meseci. Ovo se zove serum.
Upotreba
Izvadite potrebnu količinu seruma i dovedite ga na sobnu temperaturu (recimo veče pre). Sat vremena pre upotrebe razblažite 1:20 (u 100ml seruma dodajte 2l nehlorisane vode na sobnoj temperaturi) i 1 kafenu kaščicu melase. Ovo se zove rastvor.
Stavite u prskalicu i primenite na lišće, ili polite po malo pored svakog stabla u zemlju.
Ja sam u početnoj fenofazi cvetanja (pre 7 dana) isprskao 10l rastvora na 10 ari Panonie. To što sam isprskao ima duplo duže lastare od onih redova koje nisam.
Sad čekam da se pojavi Slavol VVF, pa da uradim još dva prskanja (u kasnoj fenofazi cvetanja i pred šarak). Ako ga ne bude bilo, isprskaću Bajkalom.
 
Pole
Pole gde si nabavio tu sortu,ovde kod nas stare bake pricaju o malini koju su gajile davno jos svabe u Vojvodini pa ostale i posle njih. Kazu da su stizale u avgustu,rasle u grmovima i bile svetlije crvene i krupne, da nije to to sorta koju ti imas,ja sam nailazio kod starosedelaca na maline koje nisu ni polana ni polka slicne ali nisu, veoma su zanimljive... ili si pisao o sorti vinove loze panonia?
 
Poslednja izmena:
Pocetnik

Majstor Gera je napisao(la):
Zemljište optimalno za malinu:

pH-KCl: 5,5-6,5 %
humus: 3-5%
azot > 0,2%
fosfor oko 15mg/100
kalijum oko 25mg/100
Kliknite za proširenje...
Ukojoj zabludi sam oko fosfora mislio sam da je min8mg dovoljno,imali neko specificno djubrivo za fosfor posto je kod mene oko 7 a znam da je potreban zbog jacanja korena i boljeg prezimljavanja Za Pola...iz mog malog znanja mislim da ne treba tretirati sada nista protiv didimele,dok su ove temperature sanse su male za sirenje zaraze,njoj pogoduje vlazno vreme sa temp 16cdo22c a sad priroda odradjuje posao....ISPRAVITE AKO GRESIM ZBOG OSTALIH
 
http://zelenihit.rs/pdf/493.pdf

Ne mogu da pronađem ko su autori ovog teksta, pa im se izvinjavam za ovaj copi-paste, ali ovde je baš sve lepo objašnjeno u vezi prezimljavanja maline:

"U jesen se vrši obavezno tretiranje izdanaka, tzv. plavo prskanje, kada srednje dnevne temperature još uvek ne spadnu ispod 15°C Kako bi izdanci na vreme odbacili lisnu masu, neophodno je primeniti kalijum nitrat sa dodatkom cinka sa pH vrednošću rastvora oko 6,5. Ovo prskanje se obavlja koncentracijom oko 1% (5-8 kg/ha na 500-600 l vode). Drugo tretiranje, koje se obavlja nakon 7 do 10 dana izvodi se koncentracijom rastvora oko 2% (10 kg/ha u 400-500 l/ha vode). Ovakva folijarna ishrana bogata kalijumom usloviće pripremu izdanaka za prezimljavanje. Povećanje koncentracije, odnosno gustine ćelijskog soka, smanjenje količine slobodne vode u intercelularima, nakupljanje plastičnih materija povećava viskozitet, odnosno otpornost na niske 9 temperature i smanjuje opasnost od mogućeg izmrzavanje izdanaka. Ovakvo stanje dormantnosti prekidamo u proleće u željenom terminu, shodno očekivanoj vremenskoj prognozi u vreme cvetanja. U folijarnoj ishrani se primenjuju NPK formulacija sa adekvatnim sadržajem mikroelemenata, koje ne sadrže biuretnu ureu u azotnoj komponenti, niti hlor, ili druge štetne, pa čak ni balastne materije. Odnos NPK 2:1:4 pogoduje formiranju rodnog potencijala, a neophodno je da odnos amidne i amonijačne forme azota bude adekvatno izbalansiran. Primena esencijalnih aminokiselina ima nezamenljivu ulogu u slučajevima ozbiljnih problema u porastu i razviću zasada maline. Obično se najčešće primenjuju kod stresnih situacija, poput toplotnih udara, nakon mrazeva i perioda sa niskom temperaturom, pojave grada, ili nakon defolijacije usled napada patogena, štetočina, ili mehaničkog delovanja olujnog vetra. Aminokiseline doprinose i boljem usvajanju primenjenih zaštitnih hemijskih sredstava U pogledu reagovanja na folijarnu primenu mikroelemenata malina posebno dobro reaguje na primenu gvožđa i bora. Veoma dobre rezutate, kako u folijarnoj primeni, tako i u fertigaciji daju i đubriva sa dodatkom biostimulatora, poput ekstrakta morskih algi." ...


http://www.elixiragrar.rs/PageType6-1.aspx?id=312
 
Poslednja izmena:
@Pole, пријатељу и сам знам шта је мука па ти не замерам.То што хоћеш мора да мало попричека,не неће ништа да закасни.И ја морам да се старам о бољитку сопствене породице па су давно уговорене обавезе у првом плану јер од успешности обављања истих зависе и моје принадлежности и краткорочно а нарочито дугорочно.Дата реч или потпис ни у ком случају не смеју да се погазе.Кад год будем имао који тренутак слободног времена потрудићу се да срочим разумљиво написано о теми која ти је потребна.
 
crnjevo je napisao(la):
Ukojoj zabludi sam oko fosfora mislio sam da je min8mg dovoljno,imali neko specificno djubrivo za fosfor posto je kod mene oko 7 a znam da je potreban zbog jacanja korena i boljeg prezimljavanja Za Pola...iz mog malog znanja mislim da ne treba tretirati sada nista protiv didimele,dok su ove temperature sanse su male za sirenje zaraze,njoj pogoduje vlazno vreme sa temp 16cdo22c a sad priroda odradjuje posao....ISPRAVITE AKO GRESIM ZBOG OSTALIH
Kliknite za proširenje...

Ja sam imao sličan problem sa fosforom i koristio sam Yarino đubrivo sa praktično čistim fosforom,mislim da mu je oznaka 0-56-10. Jeste skupo (oko 6500/25kg),ali je dobro. Po preporuci sam ga davao svake nedelje po 4kg na moju površinu (1150m dužnih maline). U svakom slučaju, analiza ti je obavezna i najbolja stvar da bi video šta fali sve. Koliko sam upoznat što se tiče fosfora,njegov nedostatak utiče na formiranje i razvijanje zdravog korenovog sistema,ali mislim da će iskusnije kolege to mnogo bolje objasniti.
 
Pozdrav drugari. Ima li ko od vas problem sa skakavcima? Ajde sto su jeli malinu nego sada mi brste list. Prosle godine sam pokusavao da se borim protiv njih nekim insekticidima ali nije imalo efekta. Ako neko ima nesto efikasno puno bi mi pomoglo.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh