KishRobert
Prijatelj Foruma
Po hektaru ili po jutru?
Psenica 2015-2016
- Začetnik teme North ARMY
- Datum pokretanja
- Status
mirmag
Član
Ako mene pitas,sve je u katastarski jutrima(5755m2)
Ona skracenica je za hektolitar.
Ona skracenica je za hektolitar.
Izgleda se ta Baletka pokazala kao najbolje vec drugu godinu,a ja bezao od nje kad mi je Savica nudio ko djavo od krsta.Kolega je isto seje evo vec dve godine i prosle i ove je kod njega odvalila sa prinosom i prodao je nesto nje za seme i kod tog je isto rodila ko blesava jedino sto je kasnija sorta ja kada sam skidao ns 40s sa 12vlagom oni su imali 16 vlagu!
Ja mislim da je šidska zemlja dosta dobra Slavko,pa sam se iznenadio da imaš tako skromne prinose.Pretpostavljam da si malo"štedeo" na ulaganjima.Javi i za Sobred,tu bi trebalo da se maolo popravi prinos,da ti ne bude tako mali.Danas smo isli iz krajnosti u krajnost njiva 6 kj Ingenio dosta krupano zrno, hektolitar 75 dala 21 t, sledeca 3,75 kj Apache sitaniji, hektolitar 79,5 dala 18 t , ovo mi je generacijski rekordod kad sejemo psenicu, za kraj zetve cuvam Sobreda 5 i 2 kj pa cemo videti da li ce ga oboriti ...
Zavrsena zetva za ovu godinu, prosecan prinos ide oko 3500-3600kg/kj sorta Ingenio, posejano 17.10. Jesenas baceno 150kg/kj 16:16:16, u februaru 100kg/kj Uree, u martu 80kg/kj AN.... Prva zastita 1.04 Falkon + sekator, druga zastita Duet ultra + megatrin... Ni sa prinosom ni sa cenom nisam zadovoljan, cak sta vise razocaran, kad po selu cujem prinose nije mi dobro, ljudi su bez i jedne zastite, tj bez ulaska prskalice u njivu imali prinos od 4500-5000kg/kj BAR TAKO KAZU 
od prihrane neznam sta su bacali ali tragova od prskanja nema... Zanima me koliko ce ti ljudi imati kukuruza u ovoj godini kad su zita imali ladno preko 5t/kj... Mislim da sam kacio slike zita kako je izgledalo, ako me nebude mrzelo okacicu kasnije opet....
od prihrane neznam sta su bacali ali tragova od prskanja nema... Zanima me koliko ce ti ljudi imati kukuruza u ovoj godini kad su zita imali ladno preko 5t/kj... Mislim da sam kacio slike zita kako je izgledalo, ako me nebude mrzelo okacicu kasnije opet....
Zavrsena zetva za ovu godinu, prosecan prinos ide oko 3500-3600kg/kj sorta Ingenio, posejano 17.10. Jesenas baceno 150kg/kj 16:16:16, u februaru 100kg/kj Uree, u martu 80kg/kj AN.... Prva zastita 1.04 Falkon + sekator, druga zastita Duet ultra + megatrin... Ni sa prinosom ni sa cenom nisam zadovoljan, cak sta vise razocaran, kad po selu cujem prinose nije mi dobro, ljudi su bez i jedne zastite, tj bez ulaska prskalice u njivu imali prinos od 4500-5000kg/kj BAR TAKO KAZU
Opusti se. Dok nisam isao usluzno da radim operacije verovao sam ovakvim stvarima. Racunas sto bi neko lagao, ni iz dzepa ni u dzep. Ali nije sve tako. Za prinos od 5000kg treba sve da uradis po PS i jos da ti vreme ide na ruku. Ove godine kasnije setve nisu imale srece jer ih je toplotni udar zveknuo. Ranije sorte jos nekako, ali kasnije kao Moison, Basmati, pa jos kasnija setva njih je ona prva vrucina presekla i odrazilo se na prinos samo tako.
Što se tiče rasprave oko hektolitra od pre par strana, ja to vidim ovako otprilike. Ako se neko seća ispitivanja sadržaja glutena i lepkova ne brzim aparatima, nego standardnim metodama, pod mlazom vode se ispira i trlja i na taj način uklanjamo skrob. Vrlo sličan proces je i kod padavina kada pšenica doše u puno zrelost i dostigne vlagu od nekih 13 % zaustavljaju se procesi disanja semena. Međutim, nakon kiše dolazi do ponovnog vlaženja semena i seme ponovo započinje procese disanja (svi naši student se sećaju fiziologije 
). Kada dođe do ponovnog disanja, seme nije u stanju da povrati skrob koji je izgubilo.
Šta to može da spreči? Sorte koje imaju čvršće plevice, jedan je odgovor.
Vrlo slična situacija se dešava i sa rosom. Svi iskusni ratari znaju da kada dugo čekamo žetvu i kada je sušna godina, takođe dolazi do smanjenja hektolitra. To je zbog noćne rose i stalnih promena u zrnu tokom perioda dan-noć i upijanja vlage, kondenzacije …
). Kada dođe do ponovnog disanja, seme nije u stanju da povrati skrob koji je izgubilo.Šta to može da spreči? Sorte koje imaju čvršće plevice, jedan je odgovor.
Vrlo slična situacija se dešava i sa rosom. Svi iskusni ratari znaju da kada dugo čekamo žetvu i kada je sušna godina, takođe dolazi do smanjenja hektolitra. To je zbog noćne rose i stalnih promena u zrnu tokom perioda dan-noć i upijanja vlage, kondenzacije …
Nije ni ovo skroz tacna teza,ja sam imao 4700 kg po kj,setva u prvoj dekadi novembra,jeste ga malo presekao toplotni talas,ali nije drasticno smanjio rod...
Fora je sto jedna profesorica kojoj je to struka nije znala da mi odgovori da li se povecanjem hektolitra povecava i prinos ili samo kvalitet. Tako da sam ostao uskracen za odgovor.
Zaključak.Da je HL bio 80+ kao prošle godine niko ne bi imao manji prinos od 6 tona po k.j. 
R
rad78
Guest
A jesi je pitao za specifičnu i apsolutnu masu zrna,šta ona predstavlja ?Mislim da povećanjem hektorlitarske mase zrna dobija se i na kvalitetu i na prinosu.
Kvalitet se povecava u znacajno vecoj meri nego prinos.
Specificna masa je specificna... ona je pokazatelj kvaliteta psenice, slicno kao HL, predstavlja odnos mase psenice i zapremine.
Apsolutna masa je masa 1000 zrna, ali suvih zrna.
- - - - - - - - - -
Znam da se kvalitet povecava, e sad da li je "sudjeno" da prinos bude 8t pa da li hl bio 74 ili 84. A druga opcija da li je na njivi formirano npr 7m3 psenice i sad da li ce tih 7m3 dati masu od 5.2t ili 5.8t.
Nema vise poljoprivrede bez dobrog digitrona.
Zmaj od Noćaja
Član
Evo mog primera ;Pšenica posejana 06.10 i 12.10 2015 , bačeno 130 kg 3x16 ruska, istanjirano i lepo spremljeno , posejene domaće sorte greškom 130-150 kg po kj , povaljano pravim kemridž valjkom , kiša zalivala i prvu i drugu setvu, žito sejano skoro u prašinu, niklo skoro duplo više , izgledalo u novembru kao fudbalski teren al ne pokošen, u tom momentu neki kod nas su tek uzimali seme od skladištara da bi sejali, prihranjeno sa 130 kg ureje po kj i odmah sutra pala dobra kiša , radjena zaštita sa falkonom i sekatorom , iz poljoprivrdne stanice bili na njivama i videli da nema znakova bolesti , pšenica izgledala fantastično do polovine maja , a onda dolazi do poleganja na 50 % da bi na kraju to bilo i 70% , u junu došlo do naglog i brzog sazrevanja , zemlja uglavnom dobra ,sigurna , hteo bih istaći da sam imao utisak da uopšte nije bila u stanju mirovanja cele zime ,koje nije ni bilo , ili je bila slaba ...na kraju prinos razočaravajući s obzirom na druge parcele kod nas , pogotovo na one kasnije sejane koje do proleća i nisu ličile na i slutile prinose o kojima se i ovde piše !Moj prinos je bio 2900 kg , 3400kg i 3800kg po kj , dok se u selu vrti priča da navodno svi imaju ..a znam da nemaju na svim pracelama od 4000-5500 kg kj , inače i sam hektolitar je veči na tim njivama jer je nemoguće da prinos bude velik a hektolitar mali...to ide jedno sa drugim !
Ja sam se prošle godine opekao sa Simonidom i došao do zaključka da naše sorte treba tretirati regulatorom rasta. Tretman fungicidom u cvetu niste naveli a prepostavljam da ste ga uradili. Zbog ranije setve trebaliste ubaciti još jedan međutretman pre cvetanja kao što je uradio naš član Minđušar. I u našem ataru vecina pšenica iz ranije setve je brzo uzrela i nije dala oćekivan rod.
I ja sam se opekao prosle godine sa simonidom.Prosle godine imali smo posejano na 90% simonidom a 10% ingenio,kod nas nije pala prosle godine kisa od 20maja pa do tamo sredinom augusta,pa je simonidu uhvtaila malo susa i imali smo prosek na simonidu 2800kg/kj,a na ingenio preko 3300kg/kj,sve povrsine pod psenicom smo prskali dva puita od insekata i bolesti sa akantom.Ove godine smo imali 100% pod ingeniom,sve smo isli 2x prskanje protiv insekata i bolesti i imali smo pre kise prinos oko 4400kg/kj,a posle kise oko 4100kg/kj,prezadovoljni smo sa ingeniom,samo da kazem da je seme bilo druga reprodukcija,sa tavana seme.
- Status
