Prskalice

Valjda krila prskalice imaju dva kraja a ne jedan

Poslato sa FRD-L09 uz pomoć Tapatoka
 
gabricn je napisao(la):
Hvala na iscrpnom objasnjenju kolega :) jel bi mogao jos izracunati na kojoj visini bi trebalo da budu krila prskalice da bi se ostvario idealan preklop ako se prska 18 redi?

Poslato sa FRD-L09 uz pomoć Tapatoka
Kliknite za proširenje...

Ne možeš dobiti idealan preklop povećanjem visine. Povećanjem visine povećavaš "domet" te krajnje dizne, ali istovremeno smanjuješ koncentraciju tečnosti na tom dometu. I onda ti se svodi praktično na isto, povećao si preklop ali u tom preklopu nema više otrova što si hteo da postigneš. Glavni problem ostaje to što je rastojanje između krajnjih dizni iz dva prohoda daleko veće nego na ostatku prskalice. E sad, nekom ta smanjena koncentarcija na sastavu dva prohoda ne smeta, jer možda tu travu koja baš ne crkne skroz dokrajči paračem, nekom to smeta, neko skuplja sastave pri setvi pa mu onda opet ne smeta, neko raširi sastave pa mu smeta, neko prska kad je malecka trava pa onda i ta smanjena koncetracija odradi posao, a neko pak prska kad je trava već prerasla pa onda tu izostaje rezultat... To svako treba da sam vidi kako mu odgovara. Da ja imam takvu prskalicu ja bih gledao da ubacim još jednu diznu u srednji segment pa da bude 12.5m prskalica. To bi onda bilo gotovo idealno, plus što bi tad srednji segment bio taman za prskanje 4 reda. I još nešto, koliko vidim izgleda da je duž u većini Vojvodine 400m (u Srbobranu je redovna duž 500m), pa onda tih 400m sa granama od 12.5m daje tačno pola hektara. Lepa, okrugla cifra za lakše računanje koliko treba otrova sipati u prskalicu... :osmeh:
 
Ja radim sa granama od 8m Rau prskalica pumpa 105l/min i kada god sam preklapao jedan red uvek je dobio po usima od hemije,a redovno bez preklapanja nisam video da nije sklop dobro oprskam i nikada vise ne preklapam jedino ako ne mogu zadnji prohod da uklopim onda preklopim.
 
Kakva polemika, auuu... Imam 10 m grane, prskam 6 redova sa leve 6 sa desne i 2 reda ispod traktora, sejano na 70 cm. Nisam primetio za ovih 10 godina neko preklapanje i da je neki red nadrljao od dupliranja hemije, a takodje nisam video da je negde ostalo neoprskano ili slabije da je bilo delovanje.
 
dukej je napisao(la):
Ne možeš dobiti idealan preklop povećanjem visine. Povećanjem visine povećavaš "domet" te krajnje dizne, ali istovremeno smanjuješ koncentraciju tečnosti na tom dometu. I onda ti se svodi praktično na isto, povećao si preklop ali u tom preklopu nema više otrova što si hteo da postigneš. Glavni problem ostaje to što je rastojanje između krajnjih dizni iz dva prohoda daleko veće nego na ostatku prskalice. E sad, nekom ta smanjena koncentarcija na sastavu dva prohoda ne smeta, jer možda tu travu koja baš ne crkne skroz dokrajči paračem, nekom to smeta, neko skuplja sastave pri setvi pa mu onda opet ne smeta, neko raširi sastave pa mu smeta, neko prska kad je malecka trava pa onda i ta smanjena koncetracija odradi posao, a neko pak prska kad je trava već prerasla pa onda tu izostaje rezultat... To svako treba da sam vidi kako mu odgovara. Da ja imam takvu prskalicu ja bih gledao da ubacim još jednu diznu u srednji segment pa da bude 12.5m prskalica. To bi onda bilo gotovo idealno, plus što bi tad srednji segment bio taman za prskanje 4 reda. I još nešto, koliko vidim izgleda da je duž u većini Vojvodine 400m (u Srbobranu je redovna duž 500m), pa onda tih 400m sa granama od 12.5m daje tačno pola hektara. Lepa, okrugla cifra za lakše računanje koliko treba otrova sipati u prskalicu... :osmeh:
Kliknite za proširenje...
Dosao si do zakljucka da je u idealnim uslovima setve i razmaka medju sastavima razmak izmedju krajnjih dizni prskalice 1,1m.O tome sam ja pisao da mi je tacnije prskati 17 redova bas zbog tog sto je u tom slucaju taj razmak smanjen (0,75m) i blizi je razmaku dizni na prskalici(0,5m).
 
gabricn je napisao(la):
Valjda krila prskalice imaju dva kraja a ne jedan

Poslato sa FRD-L09 uz pomoć Tapatoka
Kliknite za proširenje...

Imaju, a na svakom kraju prskalica prska 1/2 zahvata dizne van tih 11,5m a 1/2 zahvata dizne unutar tih 11,5m.

Pa onda 2 kraja po 1/2 zahvata dizne daju jedan zahvat dizne.

Ako ti nije jasno nacrtaj pa ces vidjeti da je zahvat 11,5 + jedan zahvat dizne odnosno 12m.

A proizvodjac i pise (agromehanika) zahvat 10m ,12m i 15m.

10m / 0,7m = 14 redova
12m /0,7 = 17 redova


A neki bi silom da rastegnu 17 redi na 18 redi.
 
Ja sa 8m idem 5 redova od komšije a posle 9 redova izmedju tragova. Jedino što je svaki drugi prohod van traga setve.
 
Kako znate tacno u koji red ulazite...pobiljezite prije prskanja,stanete na uvratinama pa brojite ..nije mi bas jasno
 
Ja isto hvatam pod grane po 5 redi i dva jasem kad okrecem izbrojim 10 redi i ulazim u tragove od sejacice mozda malo deluje sporo ali vec rutinski to brojanje ide.
 
Moja je od 8m grane znaci grane po 5 redi i dva jasem znaci 12 redi u jednom prohodu oprskam.I kada ulazim u sledeci prohod brojim 10 redi i opet jasem 11 i 12 red.
 
Brojim sa ovratina i 50 i 70cm useve. Ide to mada je lakse kada samo brojis prohode sejalice.
 
Au,ja ovo pročitao sve i rešio ove godine da ne prskam,zeznuću nešto garant.Inače ovih godina kad prskam,na njivu povedem ženu i ona stoji na uvratinama i pokazuje rukom gde treba da uđem u sledeći red.Prvo joj zapretim da će izvući deblji kraj kad dođemo kući, ako pogreši i sve je pod konac oprskano.
 
Ja ne brojim, zastanem dve - tri sekunde na kraju vrsta, i zbog tog zastajanja, prskalica ostavi trag, tako da znam i vidim u koje vrste treba da udjem. U drugom prskanju je jos jednostavnije, samo pratim tragove iz prvog prskanja.
Meni je ovako lakše, nego kad bih brojao vrste.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh