grunt
Član
Na mojim granama dizna je skroz na kraju i na tom trinaestom redu se preklapaju tj pokriva se ceo red.E sad ako prskam neke ojebine neravine bregove onda idm na 12 redova za svaki slučaj,10m grane.
Prskalice
- Začetnik teme S3RiOUS
- Datum pokretanja
Vodite racuna da uvek pocnete sa prskanjem od one strane odakle ste poceli i setvu, visina ne niza od 50 cm i 12 metara poklapa 18 vrsta bez problema i uvek vozite po tragu od sejalice ako bi prskao 17 vrsta onda bi se uvek pomerao u jednu stranu.Ja radim ovako i zadovoljan sam
Rasa91
Član
Ja sejem u krug i nemam brige
Ne znam ljudi ja ulazim sa 12m granama u svaki 15 ti red i lepo prskam 17 vrsta. Uvek posejem 12 vrsta u krug pa onda sejem na jednu stranu. Tako uskladica je uvek kod mene u njivi a do komsije je uvek oprskano kako treba. Rus ima 13.6 gume. Ranije sa 15.5 malo je htep da nacepi sunu i kukuruz, sada milina.
Nada poslednja umire.
Nada poslednja umire.
Ukoliko je visina(udaljenost dizne od zemlje) 50cm ,od sredine lepeze pa do kraja lepeze je 86.6 cm (ukoliko mi je dobra racunica). Dakle od prve do zadnje dizne je 11,5m i dodamo jos 2x86.6=173,2cm, ukupno je to 13,23m poprskane sirine. 13,23/0,7=18,9 redi
To je neka moja matematika(kolko se ja razumem). Ako ima gresaka nek neko ispravi
Poslato sa FRD-L09 uz pomoć Tapatoka
To je neka moja matematika(kolko se ja razumem). Ako ima gresaka nek neko ispravi
Poslato sa FRD-L09 uz pomoć Tapatoka
Matematički je ok.
Ali koncentracija otrova na tom rastojanju od -86,6cm do + 86.6cm (ili drugačije rečeno levo i desno) posmatrano od centra dizne NIJE ISTA. Najveća je ispod same dizne i opada prema krajevima. Međutim pošto se prema krajevima mlazovi dizna preklapaju dobija se da je ujednačena koncentracija otrova, osim na poslednjoj dizni i to na onom kraju prema sledećem prohodu, i to se anulira preklopom u sledećem prohodu.
Međutim ako uzmeš da u svakom prohodu prskaš tih matematičkih 13.23cm, tj. bez preklapanja između susednih prohoda, dobija se u tom sastavu manja koncentracija otrova a cilj je da bude svugde ista.
Ali koncentracija otrova na tom rastojanju od -86,6cm do + 86.6cm (ili drugačije rečeno levo i desno) posmatrano od centra dizne NIJE ISTA. Najveća je ispod same dizne i opada prema krajevima. Međutim pošto se prema krajevima mlazovi dizna preklapaju dobija se da je ujednačena koncentracija otrova, osim na poslednjoj dizni i to na onom kraju prema sledećem prohodu, i to se anulira preklopom u sledećem prohodu.
Međutim ako uzmeš da u svakom prohodu prskaš tih matematičkih 13.23cm, tj. bez preklapanja između susednih prohoda, dobija se u tom sastavu manja koncentracija otrova a cilj je da bude svugde ista.
paorpaor
Član
Malo si to slabo ilustrovao jel ispada da je ugao dizne 90, a ne 120 "
talianu
Član
Dobro je ilustrovao .
@dukej znaci mislis da ukoliko je jalda sve precizno posejano na 0,7m bez razvucenih redova nebi bilo nikakvog preklapanja ili bi bilo nekih par cm?
I da,to sam dao primer za visinu prskanja od 50cm,ukoliko bi se visina povecala verovatno bi se dobio neki preklop
Poslato sa FRD-L09 uz pomoć Tapatoka
I da,to sam dao primer za visinu prskanja od 50cm,ukoliko bi se visina povecala verovatno bi se dobio neki preklop
Poslato sa FRD-L09 uz pomoć Tapatoka
Poslednja izmena:
talianu
Član
Ipak je Paor u pravu ,45 stepeni imaju ulovi gore i desno .
Gore je dizna,njen ugao je 120 stepeni a pola od 120 je 60 stepeni. Uglove gledajte a ne crtez( nisam dobro nacrtao pa zbunjuje)
Poslato sa FRD-L09 uz pomoć Tapatoka
talianu
Član
Ma razumem ,konstatacija je samo na crtež.Crtež ima dva trougla gde su gornji uglovi po 45 stepeni što daje ugao dizne 90 stepeni.
Slazem se,zato kazem gledajte uglove koje sam napisao,crtez je los
Poslato sa FRD-L09 uz pomoć Tapatoka
paorpaor
Član
Ilustracija jzbunjuje, a ne vrednosti uglova.
Ok, ovako: posmatramo 18 idealno posejanih redova na 0.7m, i prskamo sa visine od 50cm. To znači da tih 18 redova zauzima 12.6m (18x0.7=12.6; odnosno 17 međuredova po 0.7m, i po pola međureda (0.35m) sa svake strane). Ako posmatramo da prskalica stoji simetrično u tih 18 redova (dakle u slučaju šestoredne sejalice prskalica stoji u tragu druge sejalice), od sredine prskalice do poslednje dizne ima 5.75m. E sad ako ova poslednja dizna dobacuje od centra te poslednje dizne još 0.866m na stranu, znači da cela prskalica dobacije od sredine prskalice 6.616m. A polovina naših 18 redova je 6.3m. Znači da će prskalica prebaciti u reon sledećeg prohoda 0.316m. Toliko će prebaciti i sledeći prohod u ovaj naš posmatrani prohod što znači da je ukupni preklop 0.632m. Dakle sigurno neće biti nepokrivene površine sa otrovom.
Ali se postavlja pitanje da li je u tom preklopu dovoljna koncentracija otrova! Može i tu računati, ali je lakše ići običnom logikom. Za ravnomernu koncentraciju po celoj traki prskanja proizvođač je predvideo da za visinu prskanja od 50cm dizne stoje na međusobnoj udaljenosti od 50cm. Ako posmatramo gore razmatrani slučaj od 18 redi, vidimo da krajnje dizne u susednim prohodima stoje udaljene jedna od druge na čak 1.1m, što je duplo više nego duplo u odnosu na dizne u sredini prskalice. Logično je onda da između dve dizne na međusobnom rastojanju od 1.1m bude manje otrova nego između dve dizne na 50cm.
Eto tako stoje stvari pa sad od volje svakom kako hoće da prska...
Odakle ti 2x86,6 , od zadnje do prve dizne imas 11,5m i na krajevima zahvatas po 86,6/2 jl ti druga polovina baca unutra od 11,5m i imas onda 11,5m + 0,866 sto dodje 12,3m ili 12m kako je i prodaju.
Ovo me podsjeca na jednog u selu pitam ga kolika su krila a on meni zavisi od vjetra ako je povoljan odna prskam sira ako nema onda uze ili manje redova
.
