Koliko svađe i mržnje na jednom mestu, strašno. Čemu sve to...zar ne bi trebali svi biti složni u ostvarivanju što povoljnijeg rešenja za većinu gazdinstava, ako ne za sve. U svakom poslu imate nezadovoljne radnike, na izborima nezadovoljne glasače, na stadionu nezadovoljne navijače.. jednostavno nikad sistem nije mogao biti prema svima apsolutno blagonaklon i uvek će biti onih koji su "oštećeni", neki zaista, neki možda subjektivno.
Ovaj problem je rak rana srpske poljoprivrede jer su pred sistemom sva gazdinstva ista, bez podele na kategorije i određivanja pravične raspodele isplate prema tim kategorijama. Neke poljoprivrednike sistem čak i ne prepoznaje. Sva davanja treba planirati bar godinu unapred, kako bi seljak znao šta ga tačno očekuje naredne godine, uz tačno preciziranje plana javnih poziva (najkasnije do 30.09. tekuće godine objaviti plan javnih poziva za narednu godinu i uslove i pravila konkurisanja). Takođe, bilo bi dobro razmisliti o uvođenju nove vrste podsticaja koja se odnosi na sušu, kao i podsticati još većim procentom povraćaja osiguranje useva. Pored toga, pokušati zaštititi sigurnost cena, koliko god je to pravno moguće. Tako bi zaista država stala iza svih poljoprivrednika i moglo bi se reći svima omogućila da pravično učestvuju u raspodeli budžetskih sredstava.
Na taj način, svi bi znači šta ih očekuje i mogli bi da naprave pravovremeno plan setve, troškova i očekivanih prihoda, a sistem isplata bi bio dosta pravičniji.
Što se tiče trenutne problematike vezane za sertifikovano seme, obratićete pažnju da u poslednjem sporazumu koji je potpisan između određenih udruženja i ministra stoji da će se najkasnije do kraja oktobra raspisati javni poziv za regres za sertifikovano seme u iznosu do 17.000 dinara po hektaru, koji će biti isplaćen najkasnije do kraja godine.
Dakle, definisano je da će biti javni poziv do kraja oktobra i da će iznos regresa biti do 17.000 dinara po hektaru, što znači da može biti i manji, ali ne i veći. Nisu definisani minimalni iznosi regresa, niti je definisana procedura vezana za ispunjavanje uslova za podnošenje zahteva.
Na sednici odbora narodne skupštine za poljoprivredu pre donošenja rebalansa, sa pravom se postavilo pitanje predstavnicima ministarstva šta bi bilo kada bi svi poljoprivrednoci imali račune za celu površinu koju odrađuju, odnosno kako bi bili isplaćeni. Pomenuta je i računica koliko je ukupno hektara subvencionisano u okviru osnovnih podsticaja u biljnoj proizvodnji i jasno se dalo zaključiti da nisu obezbeđena sredstva ni za 40% subvencionisanih površina.
Treba biti realan, rebalans budžeta je prošao, sporazum potpisan takav kakav jeste, novca neće biti dovoljno sada za isplatu svima, ali svakako da postoji mogućnost da se donesu rešenja, a deo duga prenese u narednu godinu.
Neko bi sada voleo 10.000 dinara bez prikazivanja i pravdanja računa, ali to nije realna mogućnost jer prostom matematikom neće biti toliko para koje bi mogle da se "namaknu" kako bi isplata bila do kraja godine.
Bilo bi možda korektno da ona gazdinstva koja imaju kupljeno sertifikovano seme dobiju mogućnost da ostvare pravo na regres za kupljeno seme po planiranom dogovoru (do 17.000 din po hektaru, a to znači da može i manje) za sve kulture u gazdinstvu za koje prikažu seme.
Za sva gazdinstva (nevezano za sertifikovano seme, dakle one koji nemaju račune i one koji imaju račune ) doneti realan model pomoći (npr. pomoć zbog suše u visini od 10.000 din po hektaru) i isplatiti u dve jednake rate, prvu ratu do kraja godine i drugu ratu do objave javnog poziva za osnovne subvencije naredne godine.