Drsole pošto vidim da si iz mog kraja imam jedno pitanje za tebe. Kako je moguće da kod nas nema nikoga da izađe i pridruži se protestu?
Da se u našem gradu ili selu stavi neki punkt? Zar je moguće da su svi zadovoljni trenutnim stanjem? Ili je nešto drugo u pitanju.
Нисам меродаван да процењујем зашто земљорадници не излазе на протест јер сам ја пчелар. Тако да ме постављаш у позицију некаквог аналитичара.
Али с обзиром да сам све време, док сам радио у фирми радио и на пчелињаку, мени је никада није могло да буде лоше* (али и због мојих схватања и прихватања животних проблема и воље да то превазиђем). Могуће је да већи део оних који обрађују неке површине ради у фирми и да ће претрпети и ово стање.
То не значи да су блесави и да воле да раде са губитком, али их вероватно мање угрожава него некога ко живи само од пољопривреде. Али ће им свако отежати живот јер им минус у пољопривреди (ако га имају) неће неко други надокнадити...зато и кажем да ће претрпети и ову ситуацију.
Неки, опет, имају некога од укућана који има друга примања или некога ко ради у иностранству...итд. Углавном преживеће некако...али можда са са сагнутом главом...и остаће цео живот такви – дубоко повијени и спремни да све трпе...и зна се „за кога“ ће гласати, наравно.
А има много оних којима је „свест уцењена“...неки јесу уцењени радним местом, али је већини свест таква да су „зецови“ по природи. И мене су уцењивали много пута па су ми комуњаре које се прешле у демократе и претили...каже ми шеф: много ти ово-оно...пратимо ми тебе и биће ово-оно... лепо и „пристојно“ сам му рекао у лице да се припази у том праћењу јер ако се окренем ј*ебаћу матер (баш тим речима...али без звездице
) сваком од тих који се „шуњају“ к'о глуве кучке иза мене и „прате“ ме...углавном су одустали од „праћења“ и најситнијих претњи али ме то ипак коштало...али како је говорио мој покојни ћале: немаш велике штете ако те нешто кошта новца...може се надокнадити то.
Иначе, то је било одмах после 2000-те када су смрадови свима претили отказима.
*Ово многи овде оспоравају као баш брига некога ко има посао при томе не цене колико особа која је у таквој ситуацији ради на два посла. Ја нпр. са својом пoродицом никада нисам ишао на некакав одмор. Али баш никада! Сво слободно време (свако поподне, суботе и недеље, празнике и годишњи одмор) проводио сам на пчелињаку...зими у радионици стругао и склапао оно што је потребно за пчелињак. Приде иду и неке поправкe и рад на одржавању возила и многе друге ситнице свакодневног живота...
Сећам се нпр 1995-те године када је била врло лоша година и жена ме пита како ћемо...ја кажем, па лепо, смањимо прохтеве и нема фрке. Она каже, па које ми па имамо прохтеве. Рекох, а зашто се онда секираш...
