Protestna vožnja traktorima.

Da li ste verovali da ćemo uspeti ?

  • Da

    Glasovi: 248 68,7%

  • Ne

    Glasovi: 113 31,3%
  • Ukupno glasača
    361
Dokaz se lako nadje. U programu svake opstine za izdavanje drzavne zemlje vidi se ko je zemlju i koju parcelu dobio po prioritetu. To je javni dokument ima ga sigurno na sajtu svake opstine.

Sent from Mtz 892 :)
 
Da ima tu svega naj vise mucke medju svestenstvom,molim da se malo obrati paznja na ljude svestenike koji su posteni i imaju sluzbu po raznim vukojebinama gde ima par kuca....i ostale svestenike koji moraju da rade kako im se kaze inace ode sluzba!I ne bi da zapocinjem dilemu o svestenicima drugih veroispovesti a imam i za to materijala!:ppozdrav:
 
Каква је будућност српског сељака у ЕУ

© AP Photo/ Andrew Medichini
Анализе и мишљења08:39 28.12.2015Преузмите краћи линк
Сандра Черин
21021016

„Мала породична газдинства, без удруживања у кооперативе и формирања двадесетак или више задружних центара у Србији, неће моћи да опстану на тржишту ЕУ. Земљорадници морају да се удружују, јер ако се не удружују између себе како мисле да се удруже са пола милијарде становника ЕУ“, каже проф. др Миладин Шеварлић за Спутњик.

Шта је Србија до сада урадила када је реч о поглављима 11, 12 и 13 која се тичу пољопривреде и руралног развоја, безбедности хране, ветеринарске и фитосанитарне политике и рибарства? И још важније — шта чека власнике малих пољопривредних газдинстава, српске сељаке, на путу ка Европској унији?
2036583.jpg

© Flickr/ US Department of Agriculture
Српском кривицом пољопривреду даве европски производи

Данило Голубовић, државни секретар у Министарству пољопривреде и председник групе за поглавља 11, 12, и 13 за Спутњик каже да, када је реч о приступању ЕУ, нема ни еврофанатизма ни евроскептицизма.
„Треба бити реалан. Чињеница је да Европа има сређену администрацију, да води рачуна о екологији, младим фармерима и издваја озбиљне фондове за помоћ пољоприведи. Наш задатак је да средимо администрацију, појачамо капацитете и омогућимо да пољопривредници добију додатна средства како би ојачали конкурентност спрам озбиљних конкурената из ЕУ“, каже Голубовић.
Према његовим речима, Стратегија пољопривреде је завршена, па је у извештају о скринингу за поглавље 11 од Србије затражена израда Акционог плана.
„Акциони план је у финалној фази израде и очекујемо да ће бити готов до краја јануара наредне године и представљен Европској комисији. Када је реч Управи за аграрна плаћања, борили смо се са недостатком кадрова, а почетком године чека нас конкурс за запослење још 103 стручњака како бисмо ову установу акредитовали, јер ће преко ње ићи комплетна исплата фондова ЕУ, односно средстава која ће из заједничког аграрног буџета ЕУ бити додељена Србији“, објашњава Голубовић.
У буџетском периоду 2014—2020 за Србију је предвиђено 175 милиона евра бесповратних средстава кроз ИПАРД фондове, а у Министарству пољопривреде очекују да ће до краја јануара 2016. године стићи и прве апликације за средства из тих фондова. Ипак, напомиње Голубовић, ови фондови намењени су за богатије пољопривреднике.
„Морате да исфинансирате комплетан пројекат за који желите аплицирате за бесповратна средства. То значи да на годину дана морате да заробите од 100 до 200 хиљада, па и до 2 милиона евра, у зависности од величине пројекта, а тек када је читав пројекат готов, бесповратно добијете из ИПАРД фондова до 75 посто уложених средстава“, каже Голубовић.
250287.jpg

© Sputnik/ Лев Иванов
Србија у ЕУ — само уз ГМО

Када су у питању мали пољопривредни произвођачи, који немају могућност да конкуришу за ИПАРД фондове, Голубовић напомиње да ће они и даље моћи да се финансирају из националних буџета, како би остали конкурентни на тржишту.
„Није реч само о комерцијалној већ и о социјалној причи, јер морамо задржати људе на селу, превасходно младе. Морамо омогућити комерцијални мотив да остану тамо да живе и раде“, истиче Голубовић.
Проф. др Миладин Шеварлић, саветник за агропривреду Економског института, каже да је одрживост пољопривредних газдинстава у Србији све тежа. У периоду од 2002. до 2012. године Србија је изгубила 150.000 породичних пољопривредних газдинстава, односно свако пето.
„Све земље у процесу приступања ЕУ повећавале су свој аграрни буџет, док га Србија, нажалост, смањује, па је он ове године мањи него икада раније. Са оваквим аграрним буџетом Србија не може да повећава конкурентност сопствене пољопривреде нити може да учини нешто значајније у домену равномернијег регионалног развоја руралних подручја у Србији“, каже Шеварлић.
Највећи део српске пољопривреде је у рукама огромног броја ситних породичних газдинстава.
„Мала породична газдинства, без удруживања у кооперативе и формирања двадесетак или више задружних центара у Србији, која ће бити откупна места, места за дораду, прераду и пласман својих производа, неће моћи да опстану на тржишту ЕУ. Земљорадници морају да се удружују јер ако се не удружују између себе, како мисле да се удруже са пола милијарде становника ЕУ“, каже Шеварлић.

Кад не могу мађарске, странци ће орати српске оранице

Међутим, наша славна задружна традиција имала је своје успоне и падове.
„Да бисмо могли да ревитализујемо задружни сектор мора да се промени доста тога у задружним савезима, јер су они остали практично само као дебатни клубови, а немају никакву пословну функцију и не доприносе развоју и конкуретнтности“, напомиње Шеварлић.
Према његовим речима, још један проблем српског села је недовољна едукованост сељака, као и недостатак довољног броја пољопривредних саветника.
„Ми данас имамо свега 260 саветодаваца у односу на 628.000 пољопривредних породичних газдинстава, што је оптерећење од скоро 2.000 газдинстава по једном пољопривредном стручњаку. То није могуће ни контактирати, а камоли квалитетно опслужити. Да би наша пољопривредно саветодавна служба била на нивоу оне у Хрватској, требало би да повећамо број саветодаваца за 4 до 6 пута у зависности од специјалности, а да бисмо били на нивоу пољопривредно саветодавне службе у Словенији, требало би да повећамо број саветодаваца од 10 до 12 пута“, напомиње Шеварлић.
Он додаје да Србији недостају и неке од елементарних институција за увођење стандарда, као што је Национална лабораторија за контролу квалитета пољопривредно прехрамбених производа, па квалитет млека још увек контролишу откупљивачи, који су и прерађивачи.
Ипак, српска пољопривреда има перспективу, а увођење стандарда ЕУ допринеће побољшању здравствене безбедности пољопривредно-прехрамбених производа
Притисци из САД да Србија мења закон о ГМО

„Будућност српске пољопривреде је да производи, пре свега, количине за прераду у нашој домаћој прехрамбеној индустрији. Да престанемо да извозимо сировине, да почнемо да уместо извоза малина производимо висококвалитетне сокове од малина и друге прерађевине од воћа. Да прерађујемо и извозимо соју у више фаза прераде, да извозимо производе без ГМО и будемо препознатљиви као земља која производи висококвалитетну храну за високоплатежне купце којих је у ЕУ најмање 15 посто, односно 75 милиона потрошача“, истиче Шеварлић.
Да је наша предност производња прехрамбених производа без ГМО, сматра и Данило Голубовић.
„Србија је, после Италије, један од највећих произвођача соје без ГМО и то треба да искористимо као предност, али с друге стране морамо, када то дође на ред, паметно направити закон о ГМО да заштити наше грађане, али да нас не затвори према великим системима као што је Светска трговинска организација и ЕУ. Дакле, узгој семена са ГМО у Србији никада, а промет кроз ограничења која су дозвољена и низ законских прописа која ће суштински значити забрану промета“, каже Голубовић.
Када је реч о поглављу 12 и безбедности хране и ветеринарској и фитосанитарној политици, Голубовић каже да се извештај ЕК о скринингу још чека. Од овог поглавља и његовог усклађивања зависи и добијање извозних дозвола за млекаре, кланице и све прехрамбене објекте према ЕУ и трећим земљама. Реч је о систему безбедности хране у Србији и ратификација мониторинга од њиве до трпезе.
„Ово је најсензибилнији део, поготову у условима глобалних изазова када је у питању храна и њена безбедност, не само Србији и Европи него и у трећим земљама. Реализацијом свих захтева из поглавља 12 ћемо омогућити да Србија може да региструје далеко већи број производа и извезе их у ЕУ и треће земље. У Србији постоје људи који су изузетно обучени и припремљени за овај процес, а доказ да је то тачно је да ми имамо извозне дозволе за ЕУ, Русију, али и за Кину смо добили дозволе за за јунетину и јагњетину. То је све одраз квалитетно одрађеног мониторинг Управе за ветерину и заштиту биља“, напомиње Голубовић.





​
 
Ne znam kako vam, a i nam, ne dosadi više čitanje ovakvih budalaština.

Godinama se prežvakavaju iste isprazne fraze, po koji kreativac ih s vremena na vreme dopuni brojkama novijeg datuma sumnjivog izvora, organska, non gmo, zadruge, prerada, državni podsticaji, mladi na selu,... bla blabla truć.
 
март 31, 2015 by stelastrsoglavec
[h=1]Da li Sporazum o stabilizaciji I pridruživanju obavezuje Srbiju da prodaje poljoprivredno zemljište strancima?[/h] Kratko I jasno, odgovor na ovo pitanje glasi – NE!
Ono na šta se Srbija jeste obavezala potpisivanjem SSP-a je da neće diskriminisati strane kupce,odnosno da će im pružiti jednake šanse kao I domaćim investitorima. Ovo se može činiti beznačajnom razlikom, ali u pravnom smislu pruža izuzetno veliki manevarski prostor, a kako je pitanje poštovanja SSP-a prvenstveno pravno pitanje,tako I treba da bude tretirano.
Da krenemo od početka.
Kada je Srbija 2008.godine potpisala sa Evropskom Unijom Sporazum o stabilizaciji I pridruživanju (SSP) time je ispunila jedan od neophodnih uslova za pristupanje pregovorima za priključenje EU. Proces predpristupnih pregovora predstavlja zapravo prilagođavanje zakona Srbije u svim oblastima privrede I društva sa istim ili sličnim zakonima u EU.
Jednu od najvećih nedoumica u srpskoj javnosti izaziva segment SSP-a koji se tiče slobodnog kretanja kapitala. Ovo podrazumeva da će od 2017.godine strani državljani imati mogućnost da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji, što Zakon o poljoprivrednom zemljištu trenutno ne dozvoljava.
SSP obavezuje Srbiju da nikoga ne sme sprečavati da kupuje poljoprivredno zemljište samo zato što je strani državljanin, ali joj ostavlja odrešene ruke da spreči svaki vid zloupotrebe I da propiše vrlo stroge uslove pod kojima bilo ko može kupiti poljoprivredno zemljište u Srbiji, bio on stranac ili državljanin vaše zemlje. Na taj način,stvorila bi se jedna vrsta filtera koji bi zaustavio sve one kojima su cilj špekulacije bilo koje vrste. Poželjni investitori su oni koji se već bave poljoprivredom, imaju besprekornu poslovnu reputaciju a poljoprivredno zemljište u Srbiji hoće da koriste za poljoprivrednu proizvodnju, I to u skladu sa dobrim poljoprivrednim praksama.
Sprečavanje zloupotreba znači i da strani kupci ne smeju biti u povlašćenom položaju u odnosu na domaće, kao što su slučajevi kada se zakupcima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata zemlja u Vojvodini nudi po ceni od 250 eura po ha, dok je za domaće ponuđače cena bila nekoliko puta viša. Takva vrsta špekulacija ni u jednoj pravnoj I uređenoj državi nije dozvoljena ni pod kakvim izgovorom, jer narušava pravni poredak . U Srbiji je to još opasnije jer su inicijatori I izvršioci ovakvih kriminalnih radnji upravo oni koji su zaduženi za sprečavanje takvih postupaka.

Prodaja državne imovine, kao i kreditno zaduživanje, imaju smisla samo ako se tako pribavljen novac upotrebi za pokretanje proizvodnje. Međutim, novčana sredstva koja su do sada ušla u budžet Srbije privatizacijom državne imovine, ili kreditima, često su završavala ili u džepovima pojedinaca, ili su usmerena u troškove javne potrošnje umesto u pokretanje proizvodnje. Zbog toga nije nimalo čudno što u Srbiji ideja prodaje zemljišta stranim državljanima, naročito poljoprivrednog, nailazi na tako žestok otpor.
Srpska svakodnevnica je ispunjena primerima neimplementacije usvojenih zakona, pogrešne ili parcijalne primene,proizvoljnog tumačenja zakona, zloupotrebe službenog položaja, što udruženo sa visokim stepenom korupcije, predstavlja najozbiljnije prepreke za uspostavljanje vladavine zakona I principa dobre uprave.
Dobra uprava podrazumeva da država:
• postupa isključivo po zakonu;
• stručno i efikasno odgovara na zahteve građana;
• okrenuta je potrebama građana i njihovom ispunjavanju;
• otvorena je i lako dostupna građanima;
• prema građanima postupa sa uvažavanjem i pažnjom;
• prihvata i ispravlja sopstvene greške;
• ne nanosi štetu građanima;
• jednako postupa sa građanima u istim ili sličnim situacijama;
• ne diskriminiše građane (bez obzira na nacionalnu pripadnost, pol, rasu, boju kože, etničko i socijalno poreklo, jezik, religijsko uverenje, stav i mišljenje, političko opredeljenje, pripadnost nacionalnim manjinama, imovinu, godine, seksualno opredeljenje, mesto rođenja, sposobnosti);
• ne zloupotrebljava svoja ovlašćenja;
• nezavisna je i nepristrasna;
• štiti privatnost podataka građana;
• blagovremeno postupa po zahtevima građana.
Dovoljan je samo letimičan pogled pa da bude sasvim jasno da srpska država ne ispunjava većinu ovih uslova, a neke samo delimično. U prilog tome govore I nepravilnosti koje su do sada uočene u procesu trgovine poljoprivrednim zemljištem u Srbiji (netransparentnost procesa, nedosledno sprovođenje postojećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu , zloupotrebe prilikom nadmetanja, podređen položaj malih poljoprivrednih proizvođača I sl.).

Do liberalizacije trgovine poljoprivrednim zemljištem ostalo je manje od dve godine i još uvek ima dovoljno vremena da se izbegnu veći problemi, ili da se makar svedu na podnošljivu meru. To je, međutim,odgovornost državnih institucija.
Domaćoj javnosti se uporno prećutkuje da , ne samo po SSP-u već i kao deo predpristupnih pregovora, Srbija ima obavezu da reformiše i depolitizuje državne institucije,odnosno da iskoreni korupciju,nepotizam i lošu upravu. Državne institucije u Srbiji međutim ne žele da se menjaju, ne prihvataju da budu servis građana, protive se bilo kakvoj kontroli svog rada i odbijaju da građanima podnose račune za svoje greške.
Zato sve svoje propuste tokom bilo kakvih pregovora sa međunarodnom zajednicom , i štetu koja od toga proističe, uporno javnosti prezentuju kao nerazumne i beskompromisne zahteve EU. A istina je zapravo da imate nesposobne pregovarače koji nisu uradili svoj domaći zadatak, i koji su i na svojim redovnim pozicijama uglavnom na osnovu političke pripadnosti a ne struke i znanja. Istovremeno, iako oni lično zbog svojih brljotina ne snose nikakve posledice, ceh plaća domaća privreda i građani. Nije li već krajnje vreme da se tome stane na kraj?
Šta bi nam se moglo dogoditi ako nepripremljeni dočekamo 2017. godinu pokazuje nam situacija sa slobodnim uvozom svinja. Tačno je da liberalizacija uvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU znači da moramo da dozvolimo slobodan uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU, ali to ne znači da domaći trgovci treba da se opredele isključivo za uvoznu robu. Postoji I nešto što se naziva solidarnost I zaštita domaćeg proizvođača, I to nisu nikakve prazne I naivne priče već pravila po kojim funkcionišu I zemlje EU .
S druge strane, jedino što interesuje onoga ko tu robu uvozi je nabavna cena (I tako I treba da bude), pa je jasno da će se opredeliti za robu koja je jeftinija, jer želi da ostvari veću zaradu. Kako to rešiti?
Tu na scenu stupaju državne institucije, prvenstveno Ministarstvo poljoprivrede, jer je ono odgovorno za kreiranje agrarne politike.Ako znate da će se vaši poljoprivrednici naći u situaciji da budu suočeni sa konkurencijom iz inostranstva, onda je vaš zadatak da učinite sve da domaće poljoprivrednike ojačate kako bi mogli da prežive tržišnu utakmicu. To je odgovorna agrarna politika, I svaka od zemalja EU se tako ponaša prema domaćim proizvođačima. Da li previše očekujemo od domaćih državnih službenika ako mislimo da treba da znaju nacionalne interese Srbije, a onda I da budu sposobni da ih odbrane I da se izbore za njihovo poštovanje?
Od potpisivanja SSP je prošlo punih 7 godina. Bilo je više nego dovoljno vremena da se domaćem poljoprivredniku pomogne, da ne bude prepušten propasti pa da se to onda pravda slobodnim tržištem. Slobodno tržište ne podrazumeva javašluk, I ne podrazumeva da se sva odgovornost prebaci na poljoprivredne proizvođače. U tom slučaju, nameće se logično pitanje – ako građani Srbije moraju da pomažu sami sebi I ne mogu da se oslone na državne institucije, čemu onda te institucije služe?
 
Šta mislite koje ćemo posledice imati na lokalnom nivou sa prodajom poljoprivrednog zemljišta strancima???Voleo bi da malo prokomentarišete situacije iz vašeg mesta.Kako bi se to odrazilo na vaše gazdinstvo i egzistenciju???Dali bi se poremetilo tržište cena zakupa,cena zemlje,cena poljoprivrednih proizvoda,itd,itd,itd.....???:ppozdrav:
 
Jel imate neke površine gde bi mogao neko da predstavlja opsnost od stranaca?
Neznam ja da sam Nemac,Francuz,nebitno...nebi trčao sigurno u Srbiju da dam za 2-3 ha,neke lude cene za arendu i na večito.:ppozdrav:
 
Meni je već dosta i od ovih naših ,a kad dodju stranci nek se tuku izmedju sebe , kad nismo znali da budemo složni , ako mom komšiji nisam ja bitan , možda će mu stranac biti bolji!?
 
Niko nece doci i doneti nam novce. Svi gledaju da odnesu novce. Ovi sto kao dolaze su ustvari nasi samo koji su se presvukli pa su kao stranci.
 
Kakvi stranci, pa ovo sve je zbog par ljudi iz domaćeg biznisa. Isto kao sto je i Karadjordjevo dobilo Arape beogradskog porekla, tako ce i ostatk Vojvodine. Davno je bilo kad sam ja pričao sta ce se desiti, a mnogi se podsmehivali. Nista nebrinite, zaigrace mecka i pred vašim vratima. Ovi sad sto likuju zakon vodjeni onom starom da i komsiji crkne krava, ce brzo osvetiti sve benefiti nove napredne agrarne politike.
 
@bradonja s petokrakom

bradonja s petokrakom je napisao(la):
Ne znam kako vam, a i nam, ne dosadi više čitanje ovakvih budalaština.

Godinama se prežvakavaju iste isprazne fraze, po koji kreativac ih s vremena na vreme dopuni brojkama novijeg datuma sumnjivog izvora, organska, non gmo, zadruge, prerada, državni podsticaji, mladi na selu,... bla blabla truć.
Kliknite za proširenje...

Pa zasto onda Vi ne pokrenete nesto zanimljivije a u skladu sa pravilima ovoga foruma i sto bi bilo korisno samim clanovima. Lako je samo kritikovati.
 
Mislim da ste reagovali bez puno tumačenja "šta je pisac rekao".

Teško da i ja i bilo ko drugi na ovom forumu može pokrenuti nešto zanimljivo u smislu sadržaja kopiranog teksta na koji se odnosio komentar. Teško iz jednostavnog razloga, svi mi ovde prisutni čvrsto stojimo na ovoj zemlji koja nas drži, bez obzira što povremeno maštarimo o "šta bi bilo kad bi bilo", za razliku od Ševarlića i njemu sličnih opsenara koji odbijaju da prihvate istinu da smo liberalno-kapitalističko društvo, da je socijalistički društveni poredak deo naše prošlosti i da se može povratiti jedino socijalističkom revolucijom.

Opsenarenje i zaluđivanje ozbiljnih pregaoca idejama da država treba da organizuje zadruge, da uredi izvoz organske hrane i šta sve ne trućaju, u nekim ekstremnim slučajevima se zaista može podvesti pod delo "namerno dovođenje u zabludu", a to je kažnjivo.

I tako... da ne širim dalje priču.

Drugarski Pozdrav
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh