SAMA
Moderator
У писму премијеру незадовољни сељаци су и навели да субвенције од 6 000 динара по хектару им нису исплаћене, те се питају чија је то грешка.
На крају писма Вучићу, због свега наведеног, српски пољопривредни произвођачи из Мачве, Поцерине и Подриња оправдано траже да премијер прихвати своју одговорност, те да изврши „чишћење” надлежних институција и постављање у њих стручних, одговорних и поштених лица, да би се спасила српска села од пропасти.
[h=2]Држава и кланичари против сељака[/h]На једном од састанака, који је организован у Министарству пољопривреде кланичари су, по речима Александра Глишића, буквално исмејавали свим сточарима у Србији. Ђјурђевић и Матијевић, као највећи власници кланица, тада су говорили да српски сељаци не знају да хране свиње, да српске свиње треба да имају преко 60 процената меснатост и да производна цена у исто време треба буде испод 120 дин. Појединци из државног апарата су тада подржавали такве немогуће захтеве, а најгласнији је био директор, код сељака озлоглашене, Управе за ветерину, др Дејан Бугарски.
Александар Глишић, председник Организационог одбора пољопривредних произвођача из из Мачве, Поцерине и Подриња, за Србин.инфо каже да је недуго затим из кабинета премијера стигао одговор на њихово писмо, те да је кабинет премијера је кренуо са притисцима на Министарство пољопривреде да се почне са решавањем насталих проблема. И ту почиње одмах опструкција на свим нивоима власти.
Моментално је након тога стигао позив из министарства за учешће у преговорима за решавање катастрофе у пољопривреди, те је, после два састанка, министарство је на захтев самог Глишића, и наравно пред реалном претњом протеста сељака, предложило робним резервама да откупе одређен број товљеника да би се смирила ситуација на терену и цена стабилизовала у корист произвођача.
Међутим, у робним резервама нису имали новца за ту интервенцију јер су средства која су приходовали морали да уплате у буџет Републике Србије. Ради се о суми око 150 милиона динара. Зато су робне резерве затражиле од Владе Србије помоћ за реализацију овог интервентог откупа, но Влада затим пребацује лопту Министарству трговине, а они наново Влади, а ови назад Министарсву пољопривреде, па робним резервама и тако све у круг.
У међувремену незадовољни сељаци добијају нетачне информације из Министарства пољопривреде да је Влада обезбедила нешто више од сто милиона динара за некакву интервенцију, но да о интервентном откупу нико од надлежних и не размишља. Предлог Глишића, у име сељака које је заступао у преговорима са надлежним министарсвима је био и да се повећају већ постојећи прелевмани (i) и да се уведу нови. Представници надлежних министарстава су обећали да ће то на седници Владе да размотре, но Влада на тим седницама разматра укидање постојећих прелевмана (и то пре рока), а о увођење нових није ни било на дневном реду!
После овакве преваре, завлаћења и одбијања да се реагује на катастрофу у српском сточарству и у опште у пољопривреди, сељаци из поменутих области у Србији оправдано сумњају да се овде ради на системском уништавању пољопривреде и тајкунизацији ове привредне гране.
Због свега наведеног, Александар Глишић је најавио да ће се састати убрзо Организациони одбор пољопривредних произвођача из из Мачве, Поцерине и Подриња, да би се што пре започео протест, пошто због свих ових ствари српском сељаку прети убрзана пропаст и нестајање. Глишић не искључује могућност да ће се њиховом протесту придружити сељаци и из других делова Србије пошто у целој српској држави положај сељака сваким даном постаје све неиздржљивији.
Да ли ће се српски сељаци одлучити на блокаду путева, марш на Београд или неки други радикалнији потез, значе се у пар наредних дана:
„Сви разлози за сељачки протест су ту, само је питање дана када ће и где ће све букнути у Србији, за Србин.инфо закључује Александар Глишић.
[h=3]Упутница[/h](i) Прелевмани је посебна врста даџбина које се наплаћују на пољопривредне производе који се увозе у ЕУ из трећих земаља. Наплаћивањем прелевмана осигурава се изједначавање домаћих цијена у ЕУ и светских, у правилу нижих цена, а тиме и повластице за домаће производе.
На крају писма Вучићу, због свега наведеног, српски пољопривредни произвођачи из Мачве, Поцерине и Подриња оправдано траже да премијер прихвати своју одговорност, те да изврши „чишћење” надлежних институција и постављање у њих стручних, одговорних и поштених лица, да би се спасила српска села од пропасти.
[h=2]Држава и кланичари против сељака[/h]На једном од састанака, који је организован у Министарству пољопривреде кланичари су, по речима Александра Глишића, буквално исмејавали свим сточарима у Србији. Ђјурђевић и Матијевић, као највећи власници кланица, тада су говорили да српски сељаци не знају да хране свиње, да српске свиње треба да имају преко 60 процената меснатост и да производна цена у исто време треба буде испод 120 дин. Појединци из државног апарата су тада подржавали такве немогуће захтеве, а најгласнији је био директор, код сељака озлоглашене, Управе за ветерину, др Дејан Бугарски.
Александар Глишић, председник Организационог одбора пољопривредних произвођача из из Мачве, Поцерине и Подриња, за Србин.инфо каже да је недуго затим из кабинета премијера стигао одговор на њихово писмо, те да је кабинет премијера је кренуо са притисцима на Министарство пољопривреде да се почне са решавањем насталих проблема. И ту почиње одмах опструкција на свим нивоима власти.
Моментално је након тога стигао позив из министарства за учешће у преговорима за решавање катастрофе у пољопривреди, те је, после два састанка, министарство је на захтев самог Глишића, и наравно пред реалном претњом протеста сељака, предложило робним резервама да откупе одређен број товљеника да би се смирила ситуација на терену и цена стабилизовала у корист произвођача.
Међутим, у робним резервама нису имали новца за ту интервенцију јер су средства која су приходовали морали да уплате у буџет Републике Србије. Ради се о суми око 150 милиона динара. Зато су робне резерве затражиле од Владе Србије помоћ за реализацију овог интервентог откупа, но Влада затим пребацује лопту Министарству трговине, а они наново Влади, а ови назад Министарсву пољопривреде, па робним резервама и тако све у круг.
У међувремену незадовољни сељаци добијају нетачне информације из Министарства пољопривреде да је Влада обезбедила нешто више од сто милиона динара за некакву интервенцију, но да о интервентном откупу нико од надлежних и не размишља. Предлог Глишића, у име сељака које је заступао у преговорима са надлежним министарсвима је био и да се повећају већ постојећи прелевмани (i) и да се уведу нови. Представници надлежних министарстава су обећали да ће то на седници Владе да размотре, но Влада на тим седницама разматра укидање постојећих прелевмана (и то пре рока), а о увођење нових није ни било на дневном реду!
После овакве преваре, завлаћења и одбијања да се реагује на катастрофу у српском сточарству и у опште у пољопривреди, сељаци из поменутих области у Србији оправдано сумњају да се овде ради на системском уништавању пољопривреде и тајкунизацији ове привредне гране.
Због свега наведеног, Александар Глишић је најавио да ће се састати убрзо Организациони одбор пољопривредних произвођача из из Мачве, Поцерине и Подриња, да би се што пре започео протест, пошто због свих ових ствари српском сељаку прети убрзана пропаст и нестајање. Глишић не искључује могућност да ће се њиховом протесту придружити сељаци и из других делова Србије пошто у целој српској држави положај сељака сваким даном постаје све неиздржљивији.
Да ли ће се српски сељаци одлучити на блокаду путева, марш на Београд или неки други радикалнији потез, значе се у пар наредних дана:
„Сви разлози за сељачки протест су ту, само је питање дана када ће и где ће све букнути у Србији, за Србин.инфо закључује Александар Глишић.
[h=3]Упутница[/h](i) Прелевмани је посебна врста даџбина које се наплаћују на пољопривредне производе који се увозе у ЕУ из трећих земаља. Наплаћивањем прелевмана осигурава се изједначавање домаћих цијена у ЕУ и светских, у правилу нижих цена, а тиме и повластице за домаће производе.
