MOMOSARIC
Član
Pa napisali ste : 2006. Srbija 90 000t plus SAD 60 000t = 150 000t , a 2011. Poljska 113 000t plus Srbija 85 000t = 198 000t plus ostali daju više . Zar to nije veliko povećanje ??
Protesti malinara 2017 godina (štrajkovi i slične stvari zbog niske otkupne cene)
- Začetnik teme mk484475
- Datum pokretanja
- Status
Jedno je proizvodnja maline,a drugo izvoz.Nemozes gledat po izvozu!Uvezu 20,30 hiljada tona maline i izvezu sa domacom.pa ispadne 110 hiljada tona.Oduzmi tu uvezenu od izvoza i dobices tacan broj proizvedene maline!Al ovde na ovom forum neki ne prihvataju cinjenice,imam osjecaj dasu placeni da na svaki argument kontriraju,nekom supljom demagogijom.Izbrisane su neke poruke ,jedan je tvrdio kakoce rod u poljskoj bit 130000 tona,kao rekomu jedan njemac koji gore zivi,i toje njima argument"JEDAN NJEMAC"A svi znamo dasu oni u maju pokosili polku i polanu zbog izmrzavanja i da sad kasne preko mjesec dana,i pitanje je koliko ce stic izrast ,a pogotovo stoceim berba krenut u septembru.A onisu sjevernije dosta imrazevi pocinju ranije,Jednostavno receno nemaju vremena ni za 50% berbe.Ko drukcije tvrdi sanjim nesto nije uredu.Po kolicini poruka koje neki izbacuju,mislim da nisu oni hladnjacari,vec neki njihovi radnici koji za 200 eura imaju zadatak da nama ovde izapiru mozak.necese gazda hladnjacar spustit na nivo dase raspravlja sa 50 malinara ovde svaki dan.I netreba dase primamo na ove KONTRASE.njima je to poso i zatosu placeni.Svi strucnjaci svjeta govore o manjku maline 40% -oni pricaju o hiperprodukciji.Ministarstvo iznosi cjenu izvoza 2,57Eura-kod nji 1,8. Izvezeno od nove god 44 hiljade tona maline,ide extra izvoz-oni govore pune hladnjace.
kole
Član
Ko si ti da mi kažeš da sam ja bot ili nečiji pion? Ko god ima drugačije mišljenje od vas nekoliko, taj je bot.
A taaa varijanta!?
Pa pričalo se o hiperprodukciji kod nas, ne globalno... Zato sam rekao da se ne vidi povećanje, nego smanjenje... Nismo se razumeli
Što se sveta tiče (konkretno Poljaka), ne brinem se ja za njih... Oni i 300 hiljada tona godišnje da prave i to bi negde plasirali, a pride bi ih država i za to subvencionisala.
Konacna cena se formira pri kraju branja,najkasnije do kraja jula.Bar je tako u Arilju
Ako sledeca godina bude idealna po vremenskim prilikama,bice veseloZnaci nema hiper-produkcije , a cena je ovakva kakva je , i sta ako sledeca god bude idealna po pitanju vremenskih uslova ?
Da ali izvoz je bio toliko a proizvodnja nije presla 75 000 t. Zakljuci sam..
- - - - - - - - - -
Bojcetic
To sto Vojvodina proizvede jedva prelazi 5 % ukupne proizvodnje maline.... A Stapar bi za tu kolicinu trebao imati 50 ha pod malinama a nema ni blizu..
đađo74
Član
Hajde kolege da umesto onoga "što je babi milo to joj se i snilo" sednemo, stavimo prst na čelo, uozbiljimo se, prekinemo pisati samo da bi kontrirali drugome i ono što je najvažnije, pogledamo malo dalje od svog nosa.
Povećana proizvodnja, hiperprodukcija, ili kako bi neko rekao masovna sadnja maline, je nešto što je apsolutna činjenica i nemojmo se truditi da žmurimo na to i pravimo se kako nas to nimalo ne zanima i kako to ne postoji.
Postoji i te kako, samo bi se trebalo osvrnuti oko sebe, krenuti malo dalje od svog mesta, ili razgovarati sa ljudima iz drugih krajeva zemlje.
-Zbog dobre cene u prethodnim godinama, proširili su se zasadi u malinarskim krajevima.
-Prošireni su i podignuti novi zasadi u Mačvanskom okrugu.
-Zasadi su nikli u poslednjih nekoliko godina u Zlatiborskom, Kolubarskom, Moravičkom, Raškom, Rasinskom, Šumadijskom, Pomoravskom, Topličkom, a u poslednjih par i u Kosovskom, Sremskom, pa u Bačkim okruzima, kao i na područjima grada Beograda.
Neko će reći da ovo jeste velika teritorija, ali na njima male površine. Tačno je, ali zamislimo da je sveukupno to ipak ogromna razlika u odnosu na godine unazad.
Druga stvar je to što su i kod nas i kod poljaka velike oscilacije u količina roda poredeći godine, a sve kao razlog nemogućnosti ili nepostojanja adekvatne zaštite od klimatskih uslova koji malinu u pojedinim godinama oštete i tako izazovu upravo ove nejednake količine proizvodnje.
Jedna godina ne može biti reper uspešnosti i isplativosti proizvodnjom maline, potreban je višegodišnji rad u kontinuitetu a pitanje je koliko smo to pojedinačno spremni da izdržimo.
Gledanje preko komšijske ograde, tj da li je u nekoj konkurentskoj zemlji bilo mraza tokom proleća, suše u periodu leta, daje nam neizvesnost plasmana vlastite maline. U nekim od prethodnih godina toga je u izvesnoj meri i bilo, pa je delom uticalo i na cenu kod nas. Ali šta ćemo kada se karte poklope i rod kod svih konkurenata bude dobar, šta onda, da li smo i koliko spremni za to .?
Ove godine je rod podbacio u većini krajeva naše zemlje i to će u nekoj meri kompenzovati odnos površina-kiličina, ali sledeća će nadamo se biti dobra i rodna kod nas. Tada će nam brojke pokazati koliko smo proizveli i mislim da ćemo itekako postati svesni koliko maline imamo.
Ja nikada nisam bio protivnik bavljenja bilo čime pa ni sadnje maline. Nikoga i ništa ne doživljavam konkurencijom, bavim se "svaštarskom" voćarskom proizvodnjom te svuda nailazim na različite nedaće. Malo mi jedino smeta kada se zanemaruje, ne vidi, ili ne želi da se vidi nešto što je očigledno i što je činjenica.
Vreme uvek najbolje pokaže šta je pravilno a šta pogrešno, čime se može baviti a čime zarađivati, koliko i na koji period. Oduvek je seljak i poljoprivrednik borbu vodio sa kulturama, vrstama, sortama, pa Bože moj, vodiće je i dalje. Probalo se, menjalo, menjaće se i ubuduće.
Kažem, trljalo me je svašta godinama ...
...
Povećana proizvodnja, hiperprodukcija, ili kako bi neko rekao masovna sadnja maline, je nešto što je apsolutna činjenica i nemojmo se truditi da žmurimo na to i pravimo se kako nas to nimalo ne zanima i kako to ne postoji.
Postoji i te kako, samo bi se trebalo osvrnuti oko sebe, krenuti malo dalje od svog mesta, ili razgovarati sa ljudima iz drugih krajeva zemlje.
-Zbog dobre cene u prethodnim godinama, proširili su se zasadi u malinarskim krajevima.
-Prošireni su i podignuti novi zasadi u Mačvanskom okrugu.
-Zasadi su nikli u poslednjih nekoliko godina u Zlatiborskom, Kolubarskom, Moravičkom, Raškom, Rasinskom, Šumadijskom, Pomoravskom, Topličkom, a u poslednjih par i u Kosovskom, Sremskom, pa u Bačkim okruzima, kao i na područjima grada Beograda.
Neko će reći da ovo jeste velika teritorija, ali na njima male površine. Tačno je, ali zamislimo da je sveukupno to ipak ogromna razlika u odnosu na godine unazad.
Druga stvar je to što su i kod nas i kod poljaka velike oscilacije u količina roda poredeći godine, a sve kao razlog nemogućnosti ili nepostojanja adekvatne zaštite od klimatskih uslova koji malinu u pojedinim godinama oštete i tako izazovu upravo ove nejednake količine proizvodnje.
Jedna godina ne može biti reper uspešnosti i isplativosti proizvodnjom maline, potreban je višegodišnji rad u kontinuitetu a pitanje je koliko smo to pojedinačno spremni da izdržimo.
Gledanje preko komšijske ograde, tj da li je u nekoj konkurentskoj zemlji bilo mraza tokom proleća, suše u periodu leta, daje nam neizvesnost plasmana vlastite maline. U nekim od prethodnih godina toga je u izvesnoj meri i bilo, pa je delom uticalo i na cenu kod nas. Ali šta ćemo kada se karte poklope i rod kod svih konkurenata bude dobar, šta onda, da li smo i koliko spremni za to .?
Ove godine je rod podbacio u većini krajeva naše zemlje i to će u nekoj meri kompenzovati odnos površina-kiličina, ali sledeća će nadamo se biti dobra i rodna kod nas. Tada će nam brojke pokazati koliko smo proizveli i mislim da ćemo itekako postati svesni koliko maline imamo.
Ja nikada nisam bio protivnik bavljenja bilo čime pa ni sadnje maline. Nikoga i ništa ne doživljavam konkurencijom, bavim se "svaštarskom" voćarskom proizvodnjom te svuda nailazim na različite nedaće. Malo mi jedino smeta kada se zanemaruje, ne vidi, ili ne želi da se vidi nešto što je očigledno i što je činjenica.
Vreme uvek najbolje pokaže šta je pravilno a šta pogrešno, čime se može baviti a čime zarađivati, koliko i na koji period. Oduvek je seljak i poljoprivrednik borbu vodio sa kulturama, vrstama, sortama, pa Bože moj, vodiće je i dalje. Probalo se, menjalo, menjaće se i ubuduće.
Kažem, trljalo me je svašta godinama ...
...
Poslednja izmena:
Ima kod tebe istine,al koliko ti novi malinara uspje?neki misle toje samo zabost u zemlju sadnicu,a koliko treba za ljetne sorte od jesenje sadnje do roda 1,5 godina.A morase od neceg zivit tu 1,5 god,pa odu na teren gradjevina,branje tudji malina i sl.pa im sve zaraste kad dodju kuci trava do vrata.didimela ufatila.ima slucajeva gdjesu sadili divlje maline,nalete neiskusni jeftino sadnica posade nakon godinu dana cupaj sve.I dosta ovih slucajeva ima.Pa nemaju sredstva za zastitu.malinu nesade bogatasi nego mi koji krpimo kraj sa krajem.Koliko je ljudi iskrcilo kupine prosle god.ima ih koji krce i maline.ima zarasli malinjaka.a to niko neumanjuje od broja posadjeni hektara.Od tih novi koji posade 50 % precrtaj.Samo pricaju o hiperprodukciji a svjetska proizvodnja vec 10 godina varira od 360 do 420 hiljada tona.Priroda utice snjeg,mraz grad ,susa.Jedina godina kad im je ostalo maline u hladnjacama je prosla .A sami su krivi uvozili puno i mixali.Nikad nije bio problem prodat malinu.Naso sam podatak od IRO za 2016 472 hiljade tona proizvedeno al treba izbit proizvedene u Americi 97 hiljada tona.oni proizvode za svoje trziste ne uticu na izvoz i ostane oko 380 hiljada,koje su u opticaju. toje ovo gore stosam ti napiso od 360-420 hiljda se trguje.to varira od godine do godine.A ova 2017 ce biti najgora po maloj kolicini maline.
Poslednja izmena:
Kako se površina brzo uvećava, tako će se brzo i smanjiti. To što mi gledamo kako komšije dižu po 10-20 ari je ništa. To jedan podigne, drugom se osuši i tako u krug. Uvećanje su doneli ovi biznismeni koji dižu po 10 hektara a nisu nikad budak u ruke uzeli. E sada, kako će se takav uklopiti, da sve plati na ovu cenu to je već pitanje- ako uopšte i nađe radnike (vidite da niko više neće da radi). Tako da što se toga tiče vrlo brzo će se površine redukovati. A i maline ae uglavnom rade po planinama, ljudi stare, sela se gase, mladi neće da se vraćaju. Ja vam garantujem da će za 5 godina malina biti prepolovljena kod nas.
Ivan VB
Član
PROTEST priključi se i ti
vlajko83
Novajlija
Poslednje vesti sa interneta
http://www.telegraf.rs/vesti/285357...ko-kosta-otkup-za-specijalno-americko-trziste
http://www.telegraf.rs/vesti/285357...ko-kosta-otkup-za-specijalno-americko-trziste
Naredne godine ce razresiti mnogo toga... Vezano za zasade i sorte.... Sto se tice jesenjih, koje se gaje u Vojvodini, bice bas neizvesno.... Za zasade od recimo 20 -30 ari, ajde recimo porodicne, neophodno je da cela porodica bude angazovana bar tri meseca a to je opet malo da bi prezivela a mora samo to da radi u tom periodu.. Opet kombajni sve vise ulaze u berbu ali pitanje je koliko ce ta malina kostati na trzistu, na taj nacin izbegavamo trosak radne snage, koji je ubedljivo najveci u proizvodnji ovih sorti ali moraju se povecati povrsine... Ja sam ove god. na jednoj parceli uz postojeci malinjak od 60 ari, posadio detelinu na 60 ari pa cemo videti ili krciti malinjak ili preoravati detelinu.. Za sada je ovako..
Podrska kolegama u Prijepolju i Arilju iz Vojvodine..
Podrska kolegama u Prijepolju i Arilju iz Vojvodine..
- Status
