Zaista nije loša ideja da se šasija malo predimenzioniše! I ostaviti mesta za nadogradnju svega ostalog, baš kao što ste rekli (hidro-cilindar za kipu, jača hidro-pumpa, mesto za prednji kardan i tako to) pa da osnovni model košta malo, a svaki korisnik da doda upravo ono što mu treba.
PROJEKAT FTN-a: Laki poljoprivredni transporter
- Začetnik teme 740
- Datum pokretanja
- Status
Zexfot
Član
Drago mi je što se slažeš sa predlogom.
Jer tržište je sve izbirljivije. A konkurencija sve veća.
Ovakvim pristupom bukvalno svaki kupac kreira vozilo po svojim potrebama.
U startu neplaća ništa što mu nije neophodno.
A dograđuje ili doplaćuje samo ono što mu je potrebno.
Takvo vozilo samo kao osnovno u startu nemože puno koštati.
A kupac mu diže cenu svojim investiranjem u njega. U zavisnosti od svojih potreba.
U ovom slučaju za prezentaciju poželjna su dva primerka. Jedan osnovni bez hidraulike i bez ikavih dodataka.
A drugi naoružan sa svim mogućim dodatcima koje vam padnu na pamet.
Mislim da će više vremena biti potrošano na dodatke nego na osnovnu konstrukciju. Ali samo tako možete dokazati univerzalnost i potencijal tog vozila.
Jer tržište je sve izbirljivije. A konkurencija sve veća.
Ovakvim pristupom bukvalno svaki kupac kreira vozilo po svojim potrebama.
U startu neplaća ništa što mu nije neophodno.
A dograđuje ili doplaćuje samo ono što mu je potrebno.
Takvo vozilo samo kao osnovno u startu nemože puno koštati.
A kupac mu diže cenu svojim investiranjem u njega. U zavisnosti od svojih potreba.
U ovom slučaju za prezentaciju poželjna su dva primerka. Jedan osnovni bez hidraulike i bez ikavih dodataka.
A drugi naoružan sa svim mogućim dodatcima koje vam padnu na pamet.
Mislim da će više vremena biti potrošano na dodatke nego na osnovnu konstrukciju. Ali samo tako možete dokazati univerzalnost i potencijal tog vozila.
Nosivost 500-600 kg je stvarno smešna, u tom slučaju motokultivator je bolje rešenje, može toliko da povuče, za njega postoje razni priključci (freza, plug, atomizer i sejalica) meni kao voćaru takav transporter bi služio da prevezem robu od mesta A do mesta B, a o vuči drva i da ne pomišljam mogo bih da natovarim 7-8 trupaca i to je to.... I jedno pitanje imate li viziju kolika bi bila cena takvog transportera, nešto provizorno?
milovan64
Član
Ljudi, proverite novi ZOBS. Ako je kao po starom zakonu, onda policija ima ovlašćenja u smislu Uputa na atest. U praksi je to ovako - uradim unikatno vozilo, odem u AMK na tehnički pregled, i oni mi tamo pismeno konstatuju da mi je potreban atest u ovlašćenoj ustanovi, obično je to neki Mašinski fakultet. Sa papirom AMK idem u policiju, da mi oni izdaju uput za atest, odnosno papir koji zakonski pokriva odlazak iz mog mesta boravka do ovlašćene institucije za atest, sa nekim probnim "tablama". E, tu se policija, po rečima kolega uglavnom postavi loše i ne da Uput, proglasivši se nenadležnom, pa stvar završi kod tog u Bgd-u koji nije izašao iz "kruga dvojke". To je moje skromno iskustvo još iz 95-e kada sam uradio unikatno putničko vozilo, koje je dobilo najviše ocene struke, ali je zastalo kod tog famoznog "uputa na atest". Naravno, i na sreću, to ovde neće biti slučaj, jer Dačić ne sme a da ne potpiše tako nešto. Zato odmah "pojurite" njega, da izbegnete neke niže činove "žandara" .
@Savoris
Nešto mi je poznata ta slika...
Ne pratim ozbiljno ovu temu, ali mi se čini da će krajnje rešenje čitavog projekta na kraju biti nešto vrlo slično Tomi Vinković traktoru.
Ima sve mogućnosti koje se ovde spominju.
Nešto mi je poznata ta slika...
Ne pratim ozbiljno ovu temu, ali mi se čini da će krajnje rešenje čitavog projekta na kraju biti nešto vrlo slično Tomi Vinković traktoru.
Ima sve mogućnosti koje se ovde spominju.
savoris
Član
ima li neko sliku onoga tome vinkoviće koji je se rastavljao na sredini i dodavao jedan dio kao produžetak ?
@Branko
čudi me da tislika poznata
@Branko
čudi me da tislika poznata
Razmišljam naglas:
• Ram: krut, predimenzionisan
• Motor:
Lombardini 12 LD 477-2 od 22.8 KS
http://www.lombardinigroup.it/c/doc...909-4af3-473e-823b-1945a27c9877&groupId=12492
Ili:
Lombardini 9 LD 625/2 od 28.5 KS
http://www.lombardinigroup.it/c/doc...71b-8a23-4ba2-a153-c2a16f7aff70&groupId=12492
• Menjač: mehanički, reverzibilni (pošto Savo reče da bi bilo dobro ako bi postojalo više brzina unazad, a ovo je možda najjeftinije rešenje)
• Pogon na sva četiri točka sa mogućnošću isključivanja pogona zadnjih točkova
• Po mogućstvu rešiti upravljanje oba trapeza da bude preko hidro-cilindra. Radi postizanja što manjeg radijusa zakretanja vozila. Mada, u mojim mislima to vozilo nije duže od tri metra, pa se pitam koliko bi i da li bi uopšte za tu dužinu značilo nešto ovo smanjenje radijusa. To bi sigurno bolje znale kolege koje rade po brdskim terenima. Ako ne bi značilo ništa za trometarsko vozilo, onda da odbacim ideju i da ne usložnjavam dalje konstrukciju.
• Pogon zadnjeg pogonskog vratila da bude mehanički (od motora preko menjača), a pogon prednjeg pogonskog vratila da bude hidraulički tako što će dizel motor da pogoni klipno-aksijalnu pumpu, a ova klipno-aksijalni motor. Mislim da bismo ovako znatno pojednostavili izradu. Takođe predlažem da prednje PVT i poluge budu stvar izbora kupca.
• Da budu dva rezervoara, vezana sa obe strane rama, i da svaki ima odušku. Moj drug je imao problem sa Belarusom: začepilo se gornje prelivno crevo između dva rezervoara, a pri tom se nafta mogla sipati samo u jedan rezervoar. Kako su se rezervoari punili, vazduh iz drugog rezervoara nije imao gde da ode. U jednom trenutku, dok je traktor radio na nagnutom terenu, motor je povukao vazduh... Eto, samo zbog toga preporučujem da se obrati pažnja na ovaj detalj u vezi oduški.
• Roll-bar da bude kao na šumarskim traktorima, sa dve cevi koje imaju nagib od prednjeg kraja haube do vrha roll-bara/kabine (na standardnom modelu da ne bude kabina već samo roll-bar ali sa strane da vozač u određenoj meri bude zaštićen čeličnom mrežom. Ako se već misli o korišćenju vozila i kao mobilne prskalice, treba dizajnirati i hermetički izolovanu kabinu kako zakon nalaže). Na onom Goldoniju nije rešeno na ovaj način, a mislim da bi ovako bilo zgodnije jer bi se niske grane mogle odignuti iznad vozila, i vozač u otvorenoj kabini ne bi dobio po tintari.
• Svetla obavezno postaviti unutar prednje maske, a nikako ostaviti da štrče kao što se vidi na Tomi Vinkoviću. Isto tako, retrovizor koji se nalazi na roll-bar-u, obavezno da ima elastičnu a ne krutu vezu. Tako da se ne slomi u slučaju da ga zakači grana. Sve u svemu: da bude što manje štrčećih delova, a ono što baš mora da štrči, da ima adekvatnu zaštitu. I kada se bude dizajnirala hermetički izolovana kabina, da se u podu ostavi par otvora sa čepićima, tako da pri pranju voda ima gde da isteče. Na zadnjoj strani, ispod sanduka da bude smešten i jedan radni far – adekvatno zaštićen žičanom mrežom.
• Ram: krut, predimenzionisan
• Motor:
Lombardini 12 LD 477-2 od 22.8 KS
http://www.lombardinigroup.it/c/doc...909-4af3-473e-823b-1945a27c9877&groupId=12492
Ili:
Lombardini 9 LD 625/2 od 28.5 KS
http://www.lombardinigroup.it/c/doc...71b-8a23-4ba2-a153-c2a16f7aff70&groupId=12492
• Menjač: mehanički, reverzibilni (pošto Savo reče da bi bilo dobro ako bi postojalo više brzina unazad, a ovo je možda najjeftinije rešenje)
• Pogon na sva četiri točka sa mogućnošću isključivanja pogona zadnjih točkova
• Po mogućstvu rešiti upravljanje oba trapeza da bude preko hidro-cilindra. Radi postizanja što manjeg radijusa zakretanja vozila. Mada, u mojim mislima to vozilo nije duže od tri metra, pa se pitam koliko bi i da li bi uopšte za tu dužinu značilo nešto ovo smanjenje radijusa. To bi sigurno bolje znale kolege koje rade po brdskim terenima. Ako ne bi značilo ništa za trometarsko vozilo, onda da odbacim ideju i da ne usložnjavam dalje konstrukciju.
• Pogon zadnjeg pogonskog vratila da bude mehanički (od motora preko menjača), a pogon prednjeg pogonskog vratila da bude hidraulički tako što će dizel motor da pogoni klipno-aksijalnu pumpu, a ova klipno-aksijalni motor. Mislim da bismo ovako znatno pojednostavili izradu. Takođe predlažem da prednje PVT i poluge budu stvar izbora kupca.
• Da budu dva rezervoara, vezana sa obe strane rama, i da svaki ima odušku. Moj drug je imao problem sa Belarusom: začepilo se gornje prelivno crevo između dva rezervoara, a pri tom se nafta mogla sipati samo u jedan rezervoar. Kako su se rezervoari punili, vazduh iz drugog rezervoara nije imao gde da ode. U jednom trenutku, dok je traktor radio na nagnutom terenu, motor je povukao vazduh... Eto, samo zbog toga preporučujem da se obrati pažnja na ovaj detalj u vezi oduški.
• Roll-bar da bude kao na šumarskim traktorima, sa dve cevi koje imaju nagib od prednjeg kraja haube do vrha roll-bara/kabine (na standardnom modelu da ne bude kabina već samo roll-bar ali sa strane da vozač u određenoj meri bude zaštićen čeličnom mrežom. Ako se već misli o korišćenju vozila i kao mobilne prskalice, treba dizajnirati i hermetički izolovanu kabinu kako zakon nalaže). Na onom Goldoniju nije rešeno na ovaj način, a mislim da bi ovako bilo zgodnije jer bi se niske grane mogle odignuti iznad vozila, i vozač u otvorenoj kabini ne bi dobio po tintari.
• Svetla obavezno postaviti unutar prednje maske, a nikako ostaviti da štrče kao što se vidi na Tomi Vinkoviću. Isto tako, retrovizor koji se nalazi na roll-bar-u, obavezno da ima elastičnu a ne krutu vezu. Tako da se ne slomi u slučaju da ga zakači grana. Sve u svemu: da bude što manje štrčećih delova, a ono što baš mora da štrči, da ima adekvatnu zaštitu. I kada se bude dizajnirala hermetički izolovana kabina, da se u podu ostavi par otvora sa čepićima, tako da pri pranju voda ima gde da isteče. Na zadnjoj strani, ispod sanduka da bude smešten i jedan radni far – adekvatno zaštićen žičanom mrežom.
talianu
Član
Mislim da to zakretanje zadnjih točkova vozila samo komplikuje stvari,mada bi meni odgovaralo.
Trebalo bi staviti opciju i sa jačim motorom.
Trebalo bi staviti opciju i sa jačim motorom.
Treba još jači motor? Sa 40 KS bi već bio ravan IMT 539-ki, hehe 
Samo, kada već pravimo nešto, dobro bi bilo da mislimo i unapred. One ekološke takse za motore koji ne zadovoljavaju EPA TIER III + IV standarde će vremenom sigurno rasti, pa bolje da već sad stavimo neki noviji motor koji je EPA TIER IV (npr. onaj Lombardinijev od 28.5 KS. Sledeći na listi vazdušno hlađenih Lombardinijevih motora ima 42 KS, ali zadovoljava samo EPA TIER III standard: http://www.lombardinigroup.it/c/doc...f72-8e3f-46a7-a47b-baeaaa94587e&groupId=12492).
Ja bih radije odmah u početku investirao u dobar motor, nego da mi za 20-30 godina eksploatacije preko ekološke takse uzmu isti ili veći iznos novca.
Edit: Nisam još siguran kakvo će biti vešanje, ali setih se jednog fazona kako da maaalkice varamo na atestu u vezi nosivosti. Preko gibnjeva! Jednostavno bi izvukli par listova i nosivost automatski pada. Baš gledam danas ono moje Bosansko čudo od prikolice: na pločici piše nosivost 4t, a kada ga napuniš sa 4t, gibnjevi još uvek ne rade!
Samo, kada već pravimo nešto, dobro bi bilo da mislimo i unapred. One ekološke takse za motore koji ne zadovoljavaju EPA TIER III + IV standarde će vremenom sigurno rasti, pa bolje da već sad stavimo neki noviji motor koji je EPA TIER IV (npr. onaj Lombardinijev od 28.5 KS. Sledeći na listi vazdušno hlađenih Lombardinijevih motora ima 42 KS, ali zadovoljava samo EPA TIER III standard: http://www.lombardinigroup.it/c/doc...f72-8e3f-46a7-a47b-baeaaa94587e&groupId=12492).
Ja bih radije odmah u početku investirao u dobar motor, nego da mi za 20-30 godina eksploatacije preko ekološke takse uzmu isti ili veći iznos novca.
Edit: Nisam još siguran kakvo će biti vešanje, ali setih se jednog fazona kako da maaalkice varamo na atestu u vezi nosivosti. Preko gibnjeva!
Jednostavno bi izvukli par listova i nosivost automatski pada. Baš gledam danas ono moje Bosansko čudo od prikolice: na pločici piše nosivost 4t, a kada ga napuniš sa 4t, gibnjevi još uvek ne rade! Zexfot
Član
Odličan pravac razmišljanja.
Kada kompletiraš mehaničke i hidraulične komponente, tada moraš svoju ideju da pogledaš iz kritičkog ugla. Bez emocija kao da nije tvoja. Treba predvideti (proceniti) slabe tačke konstrukcije. Prvo računaj na pretovar toga će sigurno biti. Kvalitet predloženih komponenti najbolje će se na forumima proveriti od ljudi koji ih eksploatišu i sarvisiraju.
Naprimer kod Tome Vinkovića pucale su poluosovine na pojedinim modelima. Neki su se motori pokazali bolje od drugih. Takođe bilo je serji kojima su viljuške pucale, a na nekim serjama nikada itd.
Dakle svaku komponentu izložiti surovoj proveri korisnika. Dakle za tu operaciju moraš imati tim od nekoliko ljudi sa znanjem različitih jezika za pretraživanje foruma servisera i korisnika vozila, koje u sebi imaju ugrađene komponente koje vi planirate da ugradite. To je puno lakše, nego nešto ugraditi pa tek onda utvrditi da ta komponenta ima slabu tačku.
I nemojte puno komplikovati osnovni model. Komplikacije (savremena rešenja elektronika itd.) ako već želite da to imate u ponudi neka bude opciono kao dodatna oprema. Jer svako od pomenutih elektronskih osavremenjavanja košta. A što više košta to manja šansa da ideja zaživi.
Zbog sumnje da je moguće postići povoljnu cenu proizvoda osmišljenog i proizvedenog u srbiji je od nekih članova tema dočekana sa skepsom.
Iskreno i ja sam kod proizvodnje skeptičan.
Međutim da se može osmisliti i uraditi dobar i funkcijonalan primerak u to sam ubedjen.
Ako vam zaglavi proizvodnja (a bojim se da hoće) prodajte patent i opet nije sve džabe bilo.
Ustvari ako do toga dođe za vas studente će biti korisno iskustvo a neko drugi će uzeti lovu.
Međutim nema veze možda neko (verovatno kinez) i proizvede po povoljnoj ceni taj proizvod pa neko od naših poljoprivrednika i ima koristi od svega što mi ovde pišemo. Sretno komšija.
Kada kompletiraš mehaničke i hidraulične komponente, tada moraš svoju ideju da pogledaš iz kritičkog ugla. Bez emocija kao da nije tvoja. Treba predvideti (proceniti) slabe tačke konstrukcije. Prvo računaj na pretovar toga će sigurno biti. Kvalitet predloženih komponenti najbolje će se na forumima proveriti od ljudi koji ih eksploatišu i sarvisiraju.
Naprimer kod Tome Vinkovića pucale su poluosovine na pojedinim modelima. Neki su se motori pokazali bolje od drugih. Takođe bilo je serji kojima su viljuške pucale, a na nekim serjama nikada itd.
Dakle svaku komponentu izložiti surovoj proveri korisnika. Dakle za tu operaciju moraš imati tim od nekoliko ljudi sa znanjem različitih jezika za pretraživanje foruma servisera i korisnika vozila, koje u sebi imaju ugrađene komponente koje vi planirate da ugradite. To je puno lakše, nego nešto ugraditi pa tek onda utvrditi da ta komponenta ima slabu tačku.
I nemojte puno komplikovati osnovni model. Komplikacije (savremena rešenja elektronika itd.) ako već želite da to imate u ponudi neka bude opciono kao dodatna oprema. Jer svako od pomenutih elektronskih osavremenjavanja košta. A što više košta to manja šansa da ideja zaživi.
Zbog sumnje da je moguće postići povoljnu cenu proizvoda osmišljenog i proizvedenog u srbiji je od nekih članova tema dočekana sa skepsom.
Iskreno i ja sam kod proizvodnje skeptičan.
Međutim da se može osmisliti i uraditi dobar i funkcijonalan primerak u to sam ubedjen.
Ako vam zaglavi proizvodnja (a bojim se da hoće) prodajte patent i opet nije sve džabe bilo.
Ustvari ako do toga dođe za vas studente će biti korisno iskustvo a neko drugi će uzeti lovu.
Međutim nema veze možda neko (verovatno kinez) i proizvede po povoljnoj ceni taj proizvod pa neko od naših poljoprivrednika i ima koristi od svega što mi ovde pišemo. Sretno komšija.
Hvala na korisnim predlozima, Komšo!
Prototip ćemo svakako dati nekome da se malo sigra sa njime pa da nam kaže kako se ponaša. Samo se plašim da će Savo dobrovoljno da se prijavi da ga testira, a onda nam ne gine povratak crtaćoj tabli! Savo bi našao način čak i Kamaza da rasturi! Hehehe!
Jedino bih voleo kada bismo uspeli da uradimo i telemetriju, pa da sačuvamo sve podatke eksploatacije vozila. Ali otom-potom.
Prototip ćemo svakako dati nekome da se malo sigra sa njime pa da nam kaže kako se ponaša. Samo se plašim da će Savo dobrovoljno da se prijavi da ga testira, a onda nam ne gine povratak crtaćoj tabli!
Savo bi našao način čak i Kamaza da rasturi! Hehehe! Jedino bih voleo kada bismo uspeli da uradimo i telemetriju, pa da sačuvamo sve podatke eksploatacije vozila. Ali otom-potom.
savoris
Član
dajte meni jedan na testiranje 
surovije uslove nemože imati
surovije uslove nemože imati
savoris
Član
nema potrebe za motanjem zadnjih točkova , pričamo o transporteru jel ?
koji transporter još mota zadnju osovinu , specijalne mašine koje rade na malom manevarskom prostoru imaju potrebu za tim , transporter nema
znači iz tačke A u tačku B ako trebaš doći nije toliko bitno hoćeš li izmanevrisati odjednom ili uz kretanje unazad , ako imaš reverzer i hidrauilični volan to mnogo pospješuje manevre vozila i bez otežavanja vozila sistemom upravljanja zadnjom osovinom
dobro ti je ovo za kamaza
koji transporter još mota zadnju osovinu , specijalne mašine koje rade na malom manevarskom prostoru imaju potrebu za tim , transporter nema
znači iz tačke A u tačku B ako trebaš doći nije toliko bitno hoćeš li izmanevrisati odjednom ili uz kretanje unazad , ako imaš reverzer i hidrauilični volan to mnogo pospješuje manevre vozila i bez otežavanja vozila sistemom upravljanja zadnjom osovinom
dobro ti je ovo za kamaza
milovan64
Član
Pomenuo si negde gibnjeve kao način oslanjanja, a ja bi predložio zavojne opruge kao na većini putničkih vozila, jer nekako bolje "dišu". Vozilo će biti udobnije, a i amortizer će verovatno biti smešten unutar njih,pa sve zajedno nekako kompaktnije izgleda. Mislim da i ukupna masa ide u prilog opruga.
Ako polazimo iz osnovne ideje, da bi to bio transporter za brdsko planinske terene, onda bi motanje zadnjih točkova bilo neophodno, a više u vidu psećeg hoda, da 'loviš' klizanje.
Obavezno ne smije da bude pregiban, jer se takav lako preokrene ako pogrešno motaš u kosom terenu.
Moje videnje potencijala na tržištu je ipak skepsa.
Za tržišnu projekciju možete u suradnji s kojom drugom katedrom (ili čak fakultetom) u Šumadiji i/ili Južnoj Srbiji predložit diplomsku ili seminarsku temu o investicijama u mehanizaciju u zadnjih xy godina na nekom brdskom regionu i (kako tako) realni planovi investicija u narednu godinu, dve.. Pa koliko od toga je specijalne, a koliko su to traktori Rakovice i IMT bez prednje vuče.
Mislim, da svi znamo, kakvi bi bili rezultati.
Obavezno ne smije da bude pregiban, jer se takav lako preokrene ako pogrešno motaš u kosom terenu.
Moje videnje potencijala na tržištu je ipak skepsa.
Za tržišnu projekciju možete u suradnji s kojom drugom katedrom (ili čak fakultetom) u Šumadiji i/ili Južnoj Srbiji predložit diplomsku ili seminarsku temu o investicijama u mehanizaciju u zadnjih xy godina na nekom brdskom regionu i (kako tako) realni planovi investicija u narednu godinu, dve.. Pa koliko od toga je specijalne, a koliko su to traktori Rakovice i IMT bez prednje vuče.
Mislim, da svi znamo, kakvi bi bili rezultati.
bobanvrb
Član
Veoma interesantna tema a ja bi da budem koliko bilo konstruktivan.Ovo je covek napravio u svojoj garazi i izuzetno mi se svideo koncept ovog traktora.
[video]http://youtu.be/RCzkSNDLykc[/video]
[video]http://youtu.be/uLeDoajXWP8[/video]
[video]http://youtu.be/FvYaTN53sBk[/video]
[video]http://youtu.be/yveDcX3Jcm0[/video]
[video]http://youtu.be/9MDqhU1X9sg[/video]
[video]http://youtu.be/RCzkSNDLykc[/video]
[video]http://youtu.be/uLeDoajXWP8[/video]
[video]http://youtu.be/FvYaTN53sBk[/video]
[video]http://youtu.be/yveDcX3Jcm0[/video]
[video]http://youtu.be/9MDqhU1X9sg[/video]
- Status
