Proizvodnja ribe u recirkulacionom sistemu

MOMOSARIC

Član
Učlanjen(a)
10 Dec 2010
Poruka
12.850
Lokacija
Nožičko,Srbac;BiH
Što reče neko nema glupih pitanja samo glupi odgvori , pa onda da pitam : zbog čega bi se voda morala recirkulisati prečišćati ako mi recimo nebi bio problem non stop novu vodu da dodajem a i da ispuštam . Vodu iz bunara , ali sa dubine 10m u količini 100 lit/min imam relativno jeftino , recimo oko 15kwh struje dnevno . Naravno voda sa 10m je hladna , pretpostavljam da je oko 5 stepeni , ili se varam , pa koja bi onda bila mogućnost ,dali postoji riba kojoj to odgovara ili kako da iskoristim tako relativno jeftinu vodu i mogućnost oticanja?
 

BobanNB

Član
Učlanjen(a)
21 Dec 2007
Poruka
1.157
Lokacija
Novi Becej
Није тако ниска температура воде из дубине.....ту је негде 12-13 степени.

Послато са Mi 9T помоћу Тапатока
 

zikabog

Član
Učlanjen(a)
4 Avg 2009
Poruka
768
Lokacija
Boka
To znam. Ja govorim za ovog coveka iz Vrsca. Kada sam bio kod njega pre 3-4 godine jos je bio u centru Vrsca i te bazene je imao u ogromnom podrumu. Takodje je imao i bunar u podrumu i po njegovim recima je menjao skoro polovinu dnevno. Sreca mu je bila u gradsku kanalizaciju pa je u nju upustao tu silnu vodu. Sada se on preselio valjda u Vatin jer je prosirio proizvodnju.

Послато са SM-J530F помоћу Тапатока
 

danko67

Član
Učlanjen(a)
2 Nov 2012
Poruka
91
Lokacija
NBG
Pozdrav svima , da li je neko imao iskustva ili zna nesto o tome sa uzgojem ribe u bazenima i to sa cirkulacijom vode iz jezera koje naravno ima dobar kvalitet vode , konkretno razmisljam o kecigi zbog temperature vode i duzine vremena uzgoja (95 dana do 350gr)

Послато са SM-A805F помоћу Тапатока
To sa gajenjem kečige u RAS-u je interesantno, ali ima još zanimljivih vrsta riba za gajenje. I o njima treba razmišljati. Ali za početak, jel možeš malo da nam pojasniš to sa jezerom, kakva je to voda, kakav kvalitet i temperatura, koliko vode količinski možeš da povučeš odjednom. To je bitna informacija, da bi se mogao izračunati proizvodni potencijal.. Pozdrav
 

ztesin

Novajlija
Učlanjen(a)
27 Jan 2010
Poruka
9
Lokacija
Žabalj
Hvala Danko na odgovoru .
Voda je iz Jegricke i nije zagadjena ni sa cim. Jedino sto ima mali nivo u letnjem periodu kiseonika , ph je 7,2 .. vode ima na pretek i nema problema sa kolicinom .
Keciga mi je jedino zanimljiva zbog cene

Sent from my SM-A805F using Tapatalk
 

danko67

Član
Učlanjen(a)
2 Nov 2012
Poruka
91
Lokacija
NBG
Zamisao možda nije loša. Imam neke ideje, ali prvo, zanima me da li možeš da nabaviš od negde hemijske analize vode Jegričke, rađene po sezonama (proleće, leto, jesen). Takođe da li imaš podatke o prosečnom mesečnom kretanju temperature vode. I imaš li podatke o prosečnom protoku (lit/sec) Jegričke u klimatski najnepovoljnijem periodu godine, odnosno u avgustu-septembru.
 

danko67

Član
Učlanjen(a)
2 Nov 2012
Poruka
91
Lokacija
NBG
Nije loše za početak, ali je nedovoljno. U suštini ti podaci su neophodni da bi uvideli kvalitet vode na ulazu u buduću farmu i na osnovu toga odredili kapacitet i kvalitet filtracije vode na ulazu, te na izlazu vode iz sistema, kad vodu vraćamo u vodotok. Pre nego što nastavimo priču na ovu temu, moram da se ogradim, da je ovog momenta sve što izjavim, zasnovano na teorijskim postavkama dobiveno iz literature, mog radnog iskustva u gajenju nekih riba u visokointenzivnom sistemu i informacija dobijenih kroz razgovore. Ovu teorijsku postavku (ili što bi rekli hipotezu), treba u praksi potvrditi ili odbaciti. Pa sad, koliko mi se može verovati..

U svakom slučaju, mislim da bi se mogla napraviti farma za uzgoj riba zasnovana na RAS tehnologiji, koja bi bila smeštena na obali nekog takvog vodotoka kao što je Jegrička. Pre nego što nastavim, samo da rastumačim neke pojmove, a to su: predfiltracioni tretman vode (predfiltracioni pogon), glavni filtracioni pogon, postfiltracija, te bazeni za gajenje (proizvodne jedinice).

Predfiltracioni pogon predstavlja skup uređaja (neki mehanički filteri, UV sterilizator, itd.) sa kojim bi bez obzira što je voda Jegričke dobra, preventivno izvršili tretman ulazne vode u sistem (kondicioniranje, uništavanje patogena, uništavanje divlje ribe, potencijalnih parazita, punoglavaca, opalo lišće, itd.). Koje ćemo uređaje i kojeg kapaciteta koristiti zavisi od kvaliteta i količine vode koju zahvatamo. Glavni filtracioni pogon služi za tretman vode iz proizvodnje koja se više puta vrti u sistemu. Tu opet spadaju razni mehanički filteri, razni biološki filteri, UV sterilizatori, oksigenacija, itd.). Koji uređaji i u kom obimu će ovde da se koriste, zavisi opet naravno od kapaciteta u proizvodnji ribe. Više ribe, veći i jači filteri i obratno. Postfiltracija je tretman izlazne vode iz sistema u vodotok, u ovom slučaju Jegričke. Tu može da se vrši mehanički tretman vode, biološki, UV sterilizacija i oksigenacija. Šta će se koristiti zavisi opet od stepena zaprljanosti izlazne vode i ekoloških propisa. Bazeni za gajenje u RAS tehnologiji su obično okrugli, raznih dimenzija i materijala, i ako postoje i bazeni drugih oblika, ali o tome drugom prilikom.

E sad, po meni, postoje dva koncepta gajenja. Prvi je polusezonski (kasno proleće, leto, rana jesen), a drugi bi bio tokom cele godine. U prvoj varijanti, investitor gaji ribu polusezonski, povlači vodu iz vodotoka i provlači je kroz predfilter. Tako tretirana voda prolazi samo jednom kroz uzgojne bazene i odmah odlazi iz sistema u postfiltracioni pogon i dalje u vodotok Jegričke. Ova koncepcija i ako koristi RAS tehniku u stvari je klasični protočni sistem gajenja.

U drugoj varijanti, u kasnu jesen se aktivira glavni filterski pogon, voda iz otvorenog toka se u dosta manjoj količini uvlači u farmu, prolazi predfiltraciju, vrti se i filtrira u sistemu mnogo puta i samo mali deo dnevno vraća preko postfiltracije u otvoreni vodotok. To je pravi zatvoreni RAS, koji tako može da radi, sve dok temperature u otvorenom vodotoku opet ne počnu da rastu na zadovoljavajući nivo (kasno proleće). Tog momenta, glavni filtracioni pogon se gasi i ponovo upušta voda u većoj količini iz otvorenog vodotoka, tj. uspostavlja se protočni sistem koji tako radi do jeseni kada opet počnu da padaju temperature vode. I tako u krug.

I samo da skrenem pažnju, čini mi se da je Jegrička nekakvo zaštićeno prirodno dobro, park prirode ili tako nešto, gde važe mnogo rigidniji propisi što se tiče uopšte izgradnje i ekoloških standarda koje treba ispuniti, tako da to treba obavezno imati u vidu.
 
Vrh