Dragi Danko,
Izvini na kasnom odgovoru, mrestim vec par nedelja...
Odrzivim RAS-om smatram sistem tehnoloski pogodan za uzgoj date ribe u duzem vremenskom periodu i ekonomski isplativ gde je cena proizvodnje znacajno niza od cene krajneg proizvoda. Takav RAS postoji u Vrscu, radi jesetre. Ne bih vise o njemu pricao, nije na meni da komercijalisem ista.
Pod operativnim troskovima najvise smatram potrosnju elektricne energije na sve pumpe i kompresore. Tako imas trickling koji radi vrhunski, ali moras dizati vodu na visoki nivo na sta konstantno trosis dodatnu energiju. Zatim imas MBBR, sa razlogom najpopularniji biofilter ali konstantno moras upumpavati vazduh kako bi se perlice dobro kretale. Uz to, skoro svaki MBBR se nalazi u tankovima pravougaone osnove sto dodatno otezava konstantno pomeranje biokugli. Zatim bubanj filter, opet super stvar ali konstantno se pere u zasicenim sistemima i konstantno trosi energiju. Pastrmski sistem o kom pricam sam video u Sloveniji i vrhunski kvalitet vode postize uz dual-drain sedimentaciju i standing media biofilter (ne zameri na engleskim izrazima, ali mislim da je dalje mnogo lakse izguglati ih radi informacije). Znaci generalno, za ribe koje ne idu u velike gustine, mislim da mozes smanjiti troskove energije koja se konstantno trosi kako bi odrzavala zeljeni kvalitet vode. Ne znam da li je los izraz operativni troskovi, molim te ispravi me.
Jedan sistem sa kalifom video sam na severu Madjarske, covek koji je vlasnik ribnjaka je "stari as", dugo godina u poslu, prosao kroz sve oblike proizvodnje. Kad sam video u koliko dotekle vode on proizvodi 35 tona smrzao sam se. Video sam ribnjake u Srbiji sa 50 puta vecim dotokom koji ne proizvedu ni duplo vise ribe. Drugi sistem gde se mahom gaji potocara sam video u Sloveniji, vlasnik je mladji strucnjak ali sa velikim iskustvom. Mislim da je krajnja gustina 30-50 kg po kubiku, ali nisam potpuno siguran. Sistem je prilicno mlad, ali vec proizvodi 30 tona sa krajnjim ciljem od 50 tona. Izuzetno vazna stavka kod ovih pastrmskih sistema je da imaju veliku dnevnu izmenu vode, 50-100%, ali ti najbolje znas koliko je to manje potrosene vode u odnosu na klasicni protok.
Zavrsetak proizvodnje u jezerskom sistemu mi je ideja pre svega za smudja. Naime, trenutno nakon 12 meseci vecina populacije iz RAS-a nije zrela za prodaju, tu su oko 200-400g. S druge strane, to su vec izuzetno snazne i otporne ribe pogodne za proizvodnju napolju. Od aprila do polovine oktobra ove ribe mogu uspesno da se gaje na nasim vanjskim temperaturama. Tu je ideja da ukoliko neko od saranskih odgajivaca krene u ovakvu proizvodnju, s proleca, recimo, izbaci ribu u tankove napolju u kojima voda kruzi sa jezerom. U tom slucaju, jezero je filter, a tank kraj jezera intenzivna jedinica. Vecina tih riba bi bila spremna za trziste tokom leta, a sto zaostane moze izuzetno jeftino da se premosti u klasicnim jezerskim zimovnicima ili istim onim tankovima sa smanjenim protokom do sledece sezone. Najbitnije je sto bi mogao ribu jeftino da sacuvas za prodaju onda kada imas povoljnu cenu na trzistu. Uz to, investicioni troskovi na tankove uz jezero, pumpe za dotok vode i aeraciju ili oksigenizaciju su znacajno nizi u odnosu na izgradnju novog RAS-a koji je za ovoliku ribu prilicno velik...
Druze, veliki pozdrav! Valjda ti nesto od ovoga sto napisah ima smisla!