zemljostrugar
Banned
Kako nije isporucen. Onda je to neka salabajzerska firma. Bili ste na tv ima podosta vremena. Kupili ste dva bazena sa kompletnom opremom. Bar bilo tako na tv. Ako me secanje dobro sluzi bilo pooodavno.
Proizvodnja ribe u recirkulacionom sistemu
- Začetnik teme toni58
- Datum pokretanja
zemljostrugar
Banned
Ajd Ziko kucaj sta si se ulenjio podeli sa nama ...
zemljostrugar
Banned
Kada ce da proradi ...?
OtoLeoBenHaker
Član
Druze, aj reci molim te koliko si platio taj sistem ?
Ili nam daj okvirno neke cene? Recimo bazen sa dva tanka i filterom koliko kosta? Naravno, sva prateca oprema za taj sistem...
Jel si ti planirao da to postavis u nekom zatvorenom prostoru ili ?
Pozdrav , Sasa
zemljostrugar
Banned
Nista , najavi mo se kod Zike da dolazimo kod njega na trosak pa se on mozda raspise .
Evo ovako, uzeli smo sistem od 4 bazena(32m3) sa pratecom opremom. Placen je 18000€. Kod nas ce biti u zatvorenom prostoru zbog dogrevanja vode. Sistem jos nije isporucen tako da je sve ostalo rekla-kazala.
Послато са U8815 користећи Тапаток 2
Послато са U8815 користећи Тапаток 2
Pozdrav svima! Izvinjavam se sto se nisam dugo javljao, ucio sam 
.
Drago mi je da se sve vise ljudi interesuje za ovaj vid proizvodnje i da u Srbiji postoji jedan odrziv RAS. Zadnje tri godine sam radio na intenzivnom uzgoju smudja i u recirkulacionom i u protocnom i u sistemu povezanom sa jezerima, a bilo je tu i malo kecige...
Elem, nakon iscitanog cini mi se da je malo precenjena vaznost gustine nasada u RAS-u. Mislim da to ne mora biti merodavno za ekonomicnost proizvodnje, posebno u Srbiji gde su i voda i zemlja jos uvek relativno jeftine. Naravno da somove mozete uzgajati u izuzetno visokim gustinama, ali tada su filteri sa zestokim aerisanjem (MBBR ili trickling) neophodni, kao i bubanj filteri, a to sve poskupljuje proizvodnju. Ukoliko gajite vrste koje idu u manjoj gustini (smudj, keciga, bandar, pastrmke) mozete operativne troskove da smanjite drasticno jer je unos po jedinici zapremine mnogo manji. U isto vreme, mozete povecati dnevnu izmenu vode (na 30-70%) sto na dosta lokacija u Srbiji ne bi poskupelo znacajno proizvodnju. Takvi sistemi mogu imati malo vece investicione troskove u vidu veceg prostora pre svega, ali upotrebom jeftinije filtracije smanjujete operativne troskove znacajno, a dobra sedimentacija i potopljeni filter mogu cuda da cine pri nizim unosima.
Video sam dva sistema za uzgoj pastrmke u recirkulacionom sistemu sa izmenom vode 50-100% dnevno i to fenomenalno izgleda, i sa kalifom i sa potocarom. Ne razumem potrebu da sarana ubacujemo u recirkulacioni sistem, jer u intenzivnom jezerskom sistemu moze da se izvuce preko 5 tona po hektaru.
Sta hocu reci, za sve koji zele da udju u ovu proizvodnju, izucite malo stivo pre pocetka gradnje i dobro pazite na izbor vrste koju hocete da uzgajate. Ne zaboravite na jezerski sistem ukoliko ga imate jer dobar deo proizvodnog ciklusa mozete da izvucete povezivanjem intenzivnog i klasicnog jezerskog sistema.
Svako dobro!
.Drago mi je da se sve vise ljudi interesuje za ovaj vid proizvodnje i da u Srbiji postoji jedan odrziv RAS. Zadnje tri godine sam radio na intenzivnom uzgoju smudja i u recirkulacionom i u protocnom i u sistemu povezanom sa jezerima, a bilo je tu i malo kecige...
Elem, nakon iscitanog cini mi se da je malo precenjena vaznost gustine nasada u RAS-u. Mislim da to ne mora biti merodavno za ekonomicnost proizvodnje, posebno u Srbiji gde su i voda i zemlja jos uvek relativno jeftine. Naravno da somove mozete uzgajati u izuzetno visokim gustinama, ali tada su filteri sa zestokim aerisanjem (MBBR ili trickling) neophodni, kao i bubanj filteri, a to sve poskupljuje proizvodnju. Ukoliko gajite vrste koje idu u manjoj gustini (smudj, keciga, bandar, pastrmke) mozete operativne troskove da smanjite drasticno jer je unos po jedinici zapremine mnogo manji. U isto vreme, mozete povecati dnevnu izmenu vode (na 30-70%) sto na dosta lokacija u Srbiji ne bi poskupelo znacajno proizvodnju. Takvi sistemi mogu imati malo vece investicione troskove u vidu veceg prostora pre svega, ali upotrebom jeftinije filtracije smanjujete operativne troskove znacajno, a dobra sedimentacija i potopljeni filter mogu cuda da cine pri nizim unosima.
Video sam dva sistema za uzgoj pastrmke u recirkulacionom sistemu sa izmenom vode 50-100% dnevno i to fenomenalno izgleda, i sa kalifom i sa potocarom. Ne razumem potrebu da sarana ubacujemo u recirkulacioni sistem, jer u intenzivnom jezerskom sistemu moze da se izvuce preko 5 tona po hektaru.
Sta hocu reci, za sve koji zele da udju u ovu proizvodnju, izucite malo stivo pre pocetka gradnje i dobro pazite na izbor vrste koju hocete da uzgajate. Ne zaboravite na jezerski sistem ukoliko ga imate jer dobar deo proizvodnog ciklusa mozete da izvucete povezivanjem intenzivnog i klasicnog jezerskog sistema.
Svako dobro!
Postovani ribari
poslusajte g. Urosa (Urtelja) on je verovatno jedini obrazovan iz ove oblasti na ovom forumu. Sigurno je da je proizvodnja sarana i ostalih jeftinih riba neisplativa za recirkulacioni sistem. Proizvodnja ribe u rec. sistemu sa recirkulacijom od 90-95% je izuzetno skupa. Obicno se recirkulacija u ovom obimu radi da bi smanjili troskove za zagrevanje dodate vode sto je isplativo samo kod riba sa visokom trzisnom cenom.
Osim toga voda koja se dodaje iz busenih bunara (kod mene 105m) ima sadrzaj kiseonika <1 mg/lit a pH vrednost od 7,8-8,2 (cesto u Vojvodini) sto zahteva dodatnu pripremu vode pre dodavanja u sistem. Ovo su samo dva od vise potrebnih parametra koje trebamo korigovati pre dodavanja vode u sistem.
Racunajte da je idealna temperatura vode za intenzivan tov sarana , soma, ...26^C onda je lako izracunati potrebnu energiju za zagrevanje i pripremu vode pre dodavanja u rec . sistem
Pozdrav svima Toni
poslusajte g. Urosa (Urtelja) on je verovatno jedini obrazovan iz ove oblasti na ovom forumu. Sigurno je da je proizvodnja sarana i ostalih jeftinih riba neisplativa za recirkulacioni sistem. Proizvodnja ribe u rec. sistemu sa recirkulacijom od 90-95% je izuzetno skupa. Obicno se recirkulacija u ovom obimu radi da bi smanjili troskove za zagrevanje dodate vode sto je isplativo samo kod riba sa visokom trzisnom cenom.
Osim toga voda koja se dodaje iz busenih bunara (kod mene 105m) ima sadrzaj kiseonika <1 mg/lit a pH vrednost od 7,8-8,2 (cesto u Vojvodini) sto zahteva dodatnu pripremu vode pre dodavanja u sistem. Ovo su samo dva od vise potrebnih parametra koje trebamo korigovati pre dodavanja vode u sistem.
Racunajte da je idealna temperatura vode za intenzivan tov sarana , soma, ...26^C onda je lako izracunati potrebnu energiju za zagrevanje i pripremu vode pre dodavanja u rec . sistem
Pozdrav svima Toni
Nije baš recirkulacioni sistem ali me ovaj čovek svaki put oduševi sa entuzijazmom i snagom sa kojom je uspeo da napravi ovaj sistem svojim rukama. A može i da posluži nekom za nauk kako napraviti jeftiniji bazen bez komplikovanih filtera.
Postovani Urtelja, pošto sam upoznat sa tvojim radom, moram da ti postavim par pitanja, čisto da se ova jako zanimljiva tema nadalje razvija.
Ja sam dovoljno dugo u ribarstvu, međutim sam RAS je za mene ipak jedna nepoznanica, kao i za većinu ljudi na ovim prostorima. Naravno teoretski sam upoznat sa principima, ali nisam se u praksi konkretno bavio ovim tipom proizvodnje. Pošto znam gde si i šta radiš, onda smatram da si relevantna osoba za ovu temu.
Prvo, kažeš ima jedan održivi RAS u Srbiji. Ko je to, gde se nalazi, koju ribu uzgajaju u tom sistemu i šta uopšte znači održivi RAS. Da li se tu misli na tehnološki održivi RAS (gde nije bitan nivo proizvodnje ribe, ekonomičnost, itd… već samo da se ostvari proizvodnja neke količine ribe po tom principu) ili ekonomski održivi RAS (znači ispoštuješ tehnološke normative, proizvedeš određenu količinu ribe, koju kad prodaš i naplatiš, ostvariš dobit koja ti pokriva troškove ne baš jeftine hrane, radne snage, struje, itd. i da ti na kraju godine - ostane neki profit).
Drugo, jel možeš malo preciznije da rastumačiš operativne troškove u ovom slučaju, pošto ih stalno spominješ.
Treće, gde si video te sisteme sa kalifornijskom i potočnom pastrmkom. Koliku gustinu ribe postižu, da li su ekonomski održivi sistemi ili su samo tehnološki. To me baš interesuje.
Četvrto, šta znači jezerski sistem kao deo proizvodnog ciklusa. Možeš li to malo pobliže da objasniš. Pozz Danko
Ja sam dovoljno dugo u ribarstvu, međutim sam RAS je za mene ipak jedna nepoznanica, kao i za većinu ljudi na ovim prostorima. Naravno teoretski sam upoznat sa principima, ali nisam se u praksi konkretno bavio ovim tipom proizvodnje. Pošto znam gde si i šta radiš, onda smatram da si relevantna osoba za ovu temu.
Prvo, kažeš ima jedan održivi RAS u Srbiji. Ko je to, gde se nalazi, koju ribu uzgajaju u tom sistemu i šta uopšte znači održivi RAS. Da li se tu misli na tehnološki održivi RAS (gde nije bitan nivo proizvodnje ribe, ekonomičnost, itd… već samo da se ostvari proizvodnja neke količine ribe po tom principu) ili ekonomski održivi RAS (znači ispoštuješ tehnološke normative, proizvedeš određenu količinu ribe, koju kad prodaš i naplatiš, ostvariš dobit koja ti pokriva troškove ne baš jeftine hrane, radne snage, struje, itd. i da ti na kraju godine - ostane neki profit).
Drugo, jel možeš malo preciznije da rastumačiš operativne troškove u ovom slučaju, pošto ih stalno spominješ.
Treće, gde si video te sisteme sa kalifornijskom i potočnom pastrmkom. Koliku gustinu ribe postižu, da li su ekonomski održivi sistemi ili su samo tehnološki. To me baš interesuje.
Četvrto, šta znači jezerski sistem kao deo proizvodnog ciklusa. Možeš li to malo pobliže da objasniš. Pozz Danko
Dragi Danko,
Izvini na kasnom odgovoru, mrestim vec par nedelja...
Odrzivim RAS-om smatram sistem tehnoloski pogodan za uzgoj date ribe u duzem vremenskom periodu i ekonomski isplativ gde je cena proizvodnje znacajno niza od cene krajneg proizvoda. Takav RAS postoji u Vrscu, radi jesetre. Ne bih vise o njemu pricao, nije na meni da komercijalisem ista.
Pod operativnim troskovima najvise smatram potrosnju elektricne energije na sve pumpe i kompresore. Tako imas trickling koji radi vrhunski, ali moras dizati vodu na visoki nivo na sta konstantno trosis dodatnu energiju. Zatim imas MBBR, sa razlogom najpopularniji biofilter ali konstantno moras upumpavati vazduh kako bi se perlice dobro kretale. Uz to, skoro svaki MBBR se nalazi u tankovima pravougaone osnove sto dodatno otezava konstantno pomeranje biokugli. Zatim bubanj filter, opet super stvar ali konstantno se pere u zasicenim sistemima i konstantno trosi energiju. Pastrmski sistem o kom pricam sam video u Sloveniji i vrhunski kvalitet vode postize uz dual-drain sedimentaciju i standing media biofilter (ne zameri na engleskim izrazima, ali mislim da je dalje mnogo lakse izguglati ih radi informacije). Znaci generalno, za ribe koje ne idu u velike gustine, mislim da mozes smanjiti troskove energije koja se konstantno trosi kako bi odrzavala zeljeni kvalitet vode. Ne znam da li je los izraz operativni troskovi, molim te ispravi me.
Jedan sistem sa kalifom video sam na severu Madjarske, covek koji je vlasnik ribnjaka je "stari as", dugo godina u poslu, prosao kroz sve oblike proizvodnje. Kad sam video u koliko dotekle vode on proizvodi 35 tona smrzao sam se. Video sam ribnjake u Srbiji sa 50 puta vecim dotokom koji ne proizvedu ni duplo vise ribe. Drugi sistem gde se mahom gaji potocara sam video u Sloveniji, vlasnik je mladji strucnjak ali sa velikim iskustvom. Mislim da je krajnja gustina 30-50 kg po kubiku, ali nisam potpuno siguran. Sistem je prilicno mlad, ali vec proizvodi 30 tona sa krajnjim ciljem od 50 tona. Izuzetno vazna stavka kod ovih pastrmskih sistema je da imaju veliku dnevnu izmenu vode, 50-100%, ali ti najbolje znas koliko je to manje potrosene vode u odnosu na klasicni protok.
Zavrsetak proizvodnje u jezerskom sistemu mi je ideja pre svega za smudja. Naime, trenutno nakon 12 meseci vecina populacije iz RAS-a nije zrela za prodaju, tu su oko 200-400g. S druge strane, to su vec izuzetno snazne i otporne ribe pogodne za proizvodnju napolju. Od aprila do polovine oktobra ove ribe mogu uspesno da se gaje na nasim vanjskim temperaturama. Tu je ideja da ukoliko neko od saranskih odgajivaca krene u ovakvu proizvodnju, s proleca, recimo, izbaci ribu u tankove napolju u kojima voda kruzi sa jezerom. U tom slucaju, jezero je filter, a tank kraj jezera intenzivna jedinica. Vecina tih riba bi bila spremna za trziste tokom leta, a sto zaostane moze izuzetno jeftino da se premosti u klasicnim jezerskim zimovnicima ili istim onim tankovima sa smanjenim protokom do sledece sezone. Najbitnije je sto bi mogao ribu jeftino da sacuvas za prodaju onda kada imas povoljnu cenu na trzistu. Uz to, investicioni troskovi na tankove uz jezero, pumpe za dotok vode i aeraciju ili oksigenizaciju su znacajno nizi u odnosu na izgradnju novog RAS-a koji je za ovoliku ribu prilicno velik...
Druze, veliki pozdrav! Valjda ti nesto od ovoga sto napisah ima smisla!
Izvini na kasnom odgovoru, mrestim vec par nedelja...
Odrzivim RAS-om smatram sistem tehnoloski pogodan za uzgoj date ribe u duzem vremenskom periodu i ekonomski isplativ gde je cena proizvodnje znacajno niza od cene krajneg proizvoda. Takav RAS postoji u Vrscu, radi jesetre. Ne bih vise o njemu pricao, nije na meni da komercijalisem ista.
Pod operativnim troskovima najvise smatram potrosnju elektricne energije na sve pumpe i kompresore. Tako imas trickling koji radi vrhunski, ali moras dizati vodu na visoki nivo na sta konstantno trosis dodatnu energiju. Zatim imas MBBR, sa razlogom najpopularniji biofilter ali konstantno moras upumpavati vazduh kako bi se perlice dobro kretale. Uz to, skoro svaki MBBR se nalazi u tankovima pravougaone osnove sto dodatno otezava konstantno pomeranje biokugli. Zatim bubanj filter, opet super stvar ali konstantno se pere u zasicenim sistemima i konstantno trosi energiju. Pastrmski sistem o kom pricam sam video u Sloveniji i vrhunski kvalitet vode postize uz dual-drain sedimentaciju i standing media biofilter (ne zameri na engleskim izrazima, ali mislim da je dalje mnogo lakse izguglati ih radi informacije). Znaci generalno, za ribe koje ne idu u velike gustine, mislim da mozes smanjiti troskove energije koja se konstantno trosi kako bi odrzavala zeljeni kvalitet vode. Ne znam da li je los izraz operativni troskovi, molim te ispravi me.
Jedan sistem sa kalifom video sam na severu Madjarske, covek koji je vlasnik ribnjaka je "stari as", dugo godina u poslu, prosao kroz sve oblike proizvodnje. Kad sam video u koliko dotekle vode on proizvodi 35 tona smrzao sam se. Video sam ribnjake u Srbiji sa 50 puta vecim dotokom koji ne proizvedu ni duplo vise ribe. Drugi sistem gde se mahom gaji potocara sam video u Sloveniji, vlasnik je mladji strucnjak ali sa velikim iskustvom. Mislim da je krajnja gustina 30-50 kg po kubiku, ali nisam potpuno siguran. Sistem je prilicno mlad, ali vec proizvodi 30 tona sa krajnjim ciljem od 50 tona. Izuzetno vazna stavka kod ovih pastrmskih sistema je da imaju veliku dnevnu izmenu vode, 50-100%, ali ti najbolje znas koliko je to manje potrosene vode u odnosu na klasicni protok.
Zavrsetak proizvodnje u jezerskom sistemu mi je ideja pre svega za smudja. Naime, trenutno nakon 12 meseci vecina populacije iz RAS-a nije zrela za prodaju, tu su oko 200-400g. S druge strane, to su vec izuzetno snazne i otporne ribe pogodne za proizvodnju napolju. Od aprila do polovine oktobra ove ribe mogu uspesno da se gaje na nasim vanjskim temperaturama. Tu je ideja da ukoliko neko od saranskih odgajivaca krene u ovakvu proizvodnju, s proleca, recimo, izbaci ribu u tankove napolju u kojima voda kruzi sa jezerom. U tom slucaju, jezero je filter, a tank kraj jezera intenzivna jedinica. Vecina tih riba bi bila spremna za trziste tokom leta, a sto zaostane moze izuzetno jeftino da se premosti u klasicnim jezerskim zimovnicima ili istim onim tankovima sa smanjenim protokom do sledece sezone. Najbitnije je sto bi mogao ribu jeftino da sacuvas za prodaju onda kada imas povoljnu cenu na trzistu. Uz to, investicioni troskovi na tankove uz jezero, pumpe za dotok vode i aeraciju ili oksigenizaciju su znacajno nizi u odnosu na izgradnju novog RAS-a koji je za ovoliku ribu prilicno velik...
Druze, veliki pozdrav! Valjda ti nesto od ovoga sto napisah ima smisla!
Hvala Uroše na odgovorima, naravno da su zanimljivi.
Interesuje me još dosta stvari u vezi sa RAS-om…. Na primer, razmišljam, u slučaju da dođe do nekog obolenja, kako se leče ribe u tako strogo zatvorenom sistemu. Naravno, pretpostavka je da je pravilno formiran RAS dosta bezbedan po pitanju zdravlja riba. Međutim, moje mišljenje je - da zbog velike gustine i broja glava, uvek postoji rizik za izbijanje neke zarazne bolesti. Šta se u tom slučaju dešava, ako se pojavi bolest…. Npr. u klasičnom sistemu gajenja, nakon pravilno postavljene dijagnoze, ribama se daju u preciznim dozama antibiotici (prva varijanta lečenja) ili se sprovode lekovite kupke sa raznim hemijskim otopinama (druga varijanta lečenja) kao što su: formalin, hipermangan, bakar-sulfat, asepsol, kiseline, itd. Sve zavisi koji je tip bolesti.
E sad, prilikom davanja antibiotika, koliko je meni poznato, dolazi do delimičnog izlučenja istih iz organizma ribe u okolnu vodu. Taj antibiotik koji je prisutan u vodi, putuje kroz sistem i dolazi do dela gde se nalaze nitrifikacione bakterijske kulture. Da li on može da ugrozi te bakterije i time da se ugrozi čitav sistem... Ili ako vršimo lečenje riba lekovitim kupkama, te materije su sa izrazitim antibakterijskim dejstvom i kad uđu u sistem, isto tako mogu da ugroze korisne bakterije.
Interesuje me još dosta stvari u vezi sa RAS-om…. Na primer, razmišljam, u slučaju da dođe do nekog obolenja, kako se leče ribe u tako strogo zatvorenom sistemu. Naravno, pretpostavka je da je pravilno formiran RAS dosta bezbedan po pitanju zdravlja riba. Međutim, moje mišljenje je - da zbog velike gustine i broja glava, uvek postoji rizik za izbijanje neke zarazne bolesti. Šta se u tom slučaju dešava, ako se pojavi bolest…. Npr. u klasičnom sistemu gajenja, nakon pravilno postavljene dijagnoze, ribama se daju u preciznim dozama antibiotici (prva varijanta lečenja) ili se sprovode lekovite kupke sa raznim hemijskim otopinama (druga varijanta lečenja) kao što su: formalin, hipermangan, bakar-sulfat, asepsol, kiseline, itd. Sve zavisi koji je tip bolesti.
E sad, prilikom davanja antibiotika, koliko je meni poznato, dolazi do delimičnog izlučenja istih iz organizma ribe u okolnu vodu. Taj antibiotik koji je prisutan u vodi, putuje kroz sistem i dolazi do dela gde se nalaze nitrifikacione bakterijske kulture. Da li on može da ugrozi te bakterije i time da se ugrozi čitav sistem... Ili ako vršimo lečenje riba lekovitim kupkama, te materije su sa izrazitim antibakterijskim dejstvom i kad uđu u sistem, isto tako mogu da ugroze korisne bakterije.
Danko,
Kod mene je u glavi takva situacija da bolest konstantno kuca na vrata. Gde god da radim, pa i u recirkulaciji. Tako da konstantno razmisljam o preventivi. Kada unosim mladj iz jezera tad je nivo rizika izuzetno visok, ali svejedno se uspevamo izboriti. Cak sam od jednog iskusnog uzgajivaca pastrmke cuo misljenje da se u RAS-u bolje tretira nego u protoku. Naime, ako mi je rizik visok, ja dizem so do 3-5 ppt, jer formalin i smudj se bas i ne mirisu. Ali, opusteno po sistem mozes da uradis konstantnu kupku formalina do 25 ppm, za sistem nije nikakav problem. Dalje, u slucaju smudja, radim ceste kupke prolaznim hemikalijama kao sto su vodonik-perdoksid, persircetna kiselina, NaHCO3 i slicno. To mozes da izvedes na dva nacina. Ili na sat vremena iskljucis protok u tanku (dok se hemikalije ne razgrade) ili napravis baj-pas sa bioloskim filterom i zaobidjes ga na nekih sat vremena dok se opet materije ne razgrade. Na ovaj nacin mozes da radis vrlo efektnu preventivu. Broj nedeljnih kupki zavisi od stepena rizika, te se mom slucaju krece od pola do 5 puta nedeljno.
Pitanje antibiotika je skakljivo. Iskreno, bas ih ne volim, kad dodje dotle da moram da ih koristim obicno sam vec previse zaglibio. Aplikacija kroz hranu u mom skromnom iskustvu i iskustvu kolega ne utice znacajno na rad biofiltera. Aplikacija putem vode... Prosle godine sam doxicilinom dva puta tretirao i biofilter nije osetio, zatim sam presao na fluor-fenikol i posle prve kupke je skroz pala aktivnost bakterija "prve runde" koje jedu amonijum, dok su bakterije "druge runde" ostale ok. Morao sam da nastavim da gajim i nije bilo problema, izneli smo lepu mladj. Kad pocnes da radis u recirkulaciji shvatis da je otpornost riba da amonijak daleko veca nego sto si mogao da pretpostavis.
Kod mene je u glavi takva situacija da bolest konstantno kuca na vrata. Gde god da radim, pa i u recirkulaciji. Tako da konstantno razmisljam o preventivi. Kada unosim mladj iz jezera tad je nivo rizika izuzetno visok, ali svejedno se uspevamo izboriti. Cak sam od jednog iskusnog uzgajivaca pastrmke cuo misljenje da se u RAS-u bolje tretira nego u protoku. Naime, ako mi je rizik visok, ja dizem so do 3-5 ppt, jer formalin i smudj se bas i ne mirisu. Ali, opusteno po sistem mozes da uradis konstantnu kupku formalina do 25 ppm, za sistem nije nikakav problem. Dalje, u slucaju smudja, radim ceste kupke prolaznim hemikalijama kao sto su vodonik-perdoksid, persircetna kiselina, NaHCO3 i slicno. To mozes da izvedes na dva nacina. Ili na sat vremena iskljucis protok u tanku (dok se hemikalije ne razgrade) ili napravis baj-pas sa bioloskim filterom i zaobidjes ga na nekih sat vremena dok se opet materije ne razgrade. Na ovaj nacin mozes da radis vrlo efektnu preventivu. Broj nedeljnih kupki zavisi od stepena rizika, te se mom slucaju krece od pola do 5 puta nedeljno.
Pitanje antibiotika je skakljivo. Iskreno, bas ih ne volim, kad dodje dotle da moram da ih koristim obicno sam vec previse zaglibio. Aplikacija kroz hranu u mom skromnom iskustvu i iskustvu kolega ne utice znacajno na rad biofiltera. Aplikacija putem vode... Prosle godine sam doxicilinom dva puta tretirao i biofilter nije osetio, zatim sam presao na fluor-fenikol i posle prve kupke je skroz pala aktivnost bakterija "prve runde" koje jedu amonijum, dok su bakterije "druge runde" ostale ok. Morao sam da nastavim da gajim i nije bilo problema, izneli smo lepu mladj. Kad pocnes da radis u recirkulaciji shvatis da je otpornost riba da amonijak daleko veca nego sto si mogao da pretpostavis.
Pitanje za Tonija.
Dokle ste stigli sa projektom. Koliko sam razumeo, vi možete trenutno da proizvodite 15 tona soma godišnje prosečne težine po jedinki od oko 2 kg. Da li je ta količina dovoljna, da bi proizvodnja opstala, odnosno bila rentabilna.
Dokle ste stigli sa projektom. Koliko sam razumeo, vi možete trenutno da proizvodite 15 tona soma godišnje prosečne težine po jedinki od oko 2 kg. Da li je ta količina dovoljna, da bi proizvodnja opstala, odnosno bila rentabilna.
