Proizvodnja ribe u recirkulacionom sistemu

toni.j

Novajlija
Učlanjen(a)
25 Dec 2014
Poruka
11
Lokacija
Coka
Kod mene sve po starom što znači nikako. Zadnjih pet godina nisam ništa uložio u sistem, ubiše me krediti. Sada su mi dva od tri kredita istekla pa po malo ulažem u sistem. Nadam se da ću mehanički rotacioni filter uskoro završiti, juče mi je stigao perforirani lim.
Kada sam počeo da radim ja sam znao da neću imati para da završim, ali sam očekivao povoljan kredit iz Ministarstva poljoprivrede. Na moju gomilu papira i dvostruku čvrstu garanciju na traženu sumu nisu se udostojili ni da mi odgovore. U Sekretarijatu za nauku i nove tehnologije u N. Sadu dr. Petrović mi je rekao da proizvodnja soma nije novina (ni u slučaju kada mogu da proizvedem 15 t e.soma na 200 m2) ali kada bi radio neku novu vrstu ambalaže mogli bi da razgovaramo o sufinansiranju. Jasno mi je gde živim, ali nemam želudac za politiku.
Od ove količine ribe čovek se neće obogatiti, ali može pristojno da živi. Moj realan biznis plan, normalno sa ispitivanjem tržišta kaže da se investicija isplati za manje od četiri godine, ako se som prodaje od sv.Nikole do prolećnih postova. U ostalom periodu ukoliko bi zarada bila 1 eu to je već pristojna plata bar meni.
Ne odustajem ali vreme mi izmiče.
 

danko67

Član
Učlanjen(a)
2 Nov 2012
Poruka
91
Lokacija
NBG
Toni, možeš li malo da mi pojasniš ovo. Citiram: …ali kada bi radio neku novu vrstu ambalaže mogli bi da razgovaramo o sufinansiranju… Ne razumem kakva ambalaža, o čemu oni to pričaju. Kakve veze ima ambalaža sa akvakulturom...
 

urtelja

Novajlija
Učlanjen(a)
26 Jan 2013
Poruka
15
Lokacija
Szarvas
Boze, stvarno je neverovatna ta situacija u Srbiji. Uzgoj soma nije novina??? Po meni je mrest sarana u Srbiji novina! U Madjarskoj sam trecu godinu, saran, kecige, amur, smudjevi, stuke... sve se mresti kao na traci. Hipofiza (saranska i od tolstolobika), hCG, GnRH, LhRH, pa cak i steroidi se koriste a kod nas se od hipofize jedva odmice, a i to stuca. Hrvati placu za Srbiju otkad su u usli u EU, kazu niko toliko ribe ne jede kao Srbi, a u razvoj akvakulture se ne ulaze ni ich! I kad se ulozi to su mahom smuljane pare i zali boze rezultati. Kad odem u Rumuniju i vidim kako oni muljalju odma se setim Srbije. Zali Boze sta nam goveda rade. I na kraju kazu akvakultura, a posebno RAS, se ne isplati. Pa ne isplati se kad ne znamo!

Elem Toni, samo napred, drzim fige da im pokazes kako se to radi! Cuo sam da madjarska vlada daje neke fenomenalne subvencije za pocetak bizinisa u Vojvodini. Moze li ti to pomoci? Ako ikad odlucis smudja da gajis u tom sistemu, imas moju podrsku! A smudj je u celoj Evropi novina, tu ti niko nista ne moze!
 

toni.j

Novajlija
Učlanjen(a)
25 Dec 2014
Poruka
11
Lokacija
Coka
Poštovani g. Danko67 nova vrsta ambalaže znači neka nova vrsta kartonske ili PVC ambalaže po priči g. Petrovića. Kasnije sam morao da ga proverim i konstatovao sam da je diplomirao u Zagrebu na elektrotehnici, a doktorirao na distribuciji visokog napona el. energije u S. Paolo. Dalje neću da obrazlažem zato što bih morao da šrijuniram neke moje prijatelje koji su to dobili kredit uz uslov da su članovi (uticajni članovi stranke). Nemojte mi zameriti nisu to loši ljudi samo su se prilagodili.
Poštovani g. Uroš
Ja sam počeo proizodnju u RAS 2005. g. ubedljivo pre mnogih u EU nisam završio iz poznatih razloga. U vreme kada sam ja počeo ovo je bilo novina za ove krajeve. Vi i sami znate da je tehnologiju za RAS Madjarskoj dao Izrael pa je i danas direktor indstituta u Sarvašu g. Zigismund. Jednostavno ja mislim da oni vode brigu o svojim ljudima bilo gde u svetu što je u redu. Koliko ja znam u Sarvašu proizvodnja u RAS počela 1976. g. u bazenima zapremnine od 800 L a 1978.g. u bazenima zapremnine od 80 m3. Kasnije je počela komercijalna proizvodnja. Onda kada je država videla da je to dobar posao stala je iza njih i osnovala čak i institut.
Poštovani g. Urtelja ja sam obećao da ću doći na institutu u Sarvašu da Vas posetim ali nisam došao zbog razloga koji nisu dobro opravdanje.
Madjarska vlada će dati neke subvencije gradjanima madjarske nacionalne manjine da bi ih zadržali u Vojvodini, zato što su videli da su se zajebali sa davanjem pasoša i iselili svoje ali i Srbe iz Vojvodine.
Pošto sam u ovoj branši vlada HU daje kredite izmedju ostalog i za mlekare s tim da mlekara ne treba da zaradi, što znači da može da radi na nuli ili u minusu, ali da proizvodjači dobiju veće cene mleka da bi ostali ovde. Pored pripadnika nacionalnih manjina ove subvencije će dobiti i neko na IĆ ili OV da ne bi bilo da je jednonacionalno.
Pozdrav svim članovima ribarstvo.
 
Poslednja izmena:

urtelja

Novajlija
Učlanjen(a)
26 Jan 2013
Poruka
15
Lokacija
Szarvas
Toni,

RAS nije toliko zastupljen u Madjarskoj kao sto mislite. Nasao je nisu, ali je daleko od znacajnijeg procenta proizvodnje. Mislim da 3 RAS-a proizvode jesetru, 1 mladj smudja i jedan patrmku. Isplativost RAS-a je i dan danas tema o kojoj se cesto diskutuje, cak sve vise i u zapadnim zemljama i zakljucci su i dalje mutni. Ono u cemu RAS moze biti iznad svih ostalih jeste proizvodnja mladji, jer je totalno nevezan za sezonu i kontrola uslova sredine je mnogo bolja. Tako danas Novrezani sve vise uzgajaju mladj lososa u RAS-u a neki cak i ceo ciklus izvode u istom. Ono sto moram istaci jeste da som nije prosao. Ni evropski ni africki. Iako madjarska ima proizvodnju africkog soma od 2.000 tona godisnje, skoro nikom ne pada na pamet da proizvodnju radi u RAS-u. Zato jos jednom bih ponovio, za RAS je odabir vrste i minimizacija troskova najbitnija. Nekako u Srbiji najveci potencijal trenutno vidim u jesetrama i pastrmci. Mada, dok kod ne pocne kontrola porekla ribe, ne vidim mogucnost za odrzivom proizvodnjom.

Nadam se da ce biti inicijative za inovacijama u akvakulturi te cete uspeti da pokrenete proizvodnju. Ukoliko vas put nanese, u Sarvas ste dobrodosli, posebno nakon sezone mrestova.
 

danko67

Član
Učlanjen(a)
2 Nov 2012
Poruka
91
Lokacija
NBG
Toni,
po mom mišljenju i dan danas je RAS novina na prostorima exYU, a pogotovo kod nas u Srbiji. Da bi se RAS razvio i kod nas, prvi korak bi trebalo da bude informisanje potencijalnih investitora. Malo je pomogao i ovaj forum (bar meni, a verujem i drugima) i ovim putem se zahvaljujem ljudima koji su sve ovo pokrenuli. Drugi korak bi bilo okupljanje ljudi koji su u ovoj priči (na bilo koji način), da bi se ubrzao protok informacija među njima (to je jako bitno). Sad, da li bi to bilo zvanično udruženje ili neformalno okupljanje – to sad nije bitno, bitno je da se napravi kritična masa koja bi pokrenula ovu priču na našim prostorima.

Sledeći korak bi bilo uspostavljanje komunikacije sa državom (odnosno Ministarstvom poljoprivrede), Privrednom komorom i još nekim institucijama i upoznavanje istih o tehnologiji, principima i strategiji ovakvog jednog vida proizvodnje (npr. da li gajiti samo mlađ ili i konzumnu ribu i koje su to vrste pogodne –isplative na našim prostorima ili uvesti nove vrste i sl.). Verujem da su mnogi koji rade u spomenutim ustnovama slabo ili nedovoljno upoznati sa ovom tehnologijom (uz čast izuzecima), a od njih dosta toga zavisi.

Čitajući sve ovo, mogu samo da kažem sledeće: ako možeš, započni proizvodnju, ne čekaj ništa više. Para od fondova i subvencija možda bude, možda ne bude. Postoje tri opcije: da fondovi i pare ne postoje, da fondovi na papiru postoje, ali da su pare tanke, skoro nikakve i treća da postoje fondovi i solidne pare. Po mom nekom mišljenju, Srbija je, što se tiče ribarstva, izašla iz prve faze i ušla u drugu. Sad se borimo da zakoračimo u tu treću fazu, jedinu koja nam može omogućiti opstanak i razvoj ribarstva, pa time i ove tehnologije.

Ono što je dobro, postoje neka dešavanja koja idu u prilog ribarstvu. Npr. do pre par godina ribarstvo nije ni znalo šta su subvencije, a danas ipak imamo neke pozitivne pomake. Kako je to išlo, ukratko ću ispričati.

Prvo je snižena, a zatim i ukinuta carina na uvoznu hranu za ribu. Teškom mukom smo zatim izboksovali da se izjednači PDV na hranu i na konzumnu ribu (bilo je 18 % na hranu, a 10 % na ribu, što je izazivalo veliki dizbalans na strani inputa), zatim je 2009. ribarstvo vraćeno iz nadležnosti Ministarstva ekologije u nadležnost Ministarstva poljoprivrede (gde je bilo do 2001). Dok je bilo u Ministarstvu ekologije, nismo mogli da ostvarimo pravo na nikakva potporna sredstva. Zahvaljujući vraćanju u nadležnost Ministarstva poljoprivrede, ribarstvo je ušlo u agrarni budžet i počelo je da prima neka određena podsticajna sredstva po više osnova: podsticaji za držanje, čipovanje i selekciju matica; zatim subvencije za investicije u alate i opremu do 40 % i podsticaji za proizvedenu konzumnu ribu.

Na papiru postoje sredstva, ali u praksi to izgleda ovako: npr. za osnovno držanje pastrmskih matica država daje 300 rsd po matici godišnje - što nije loše, ali subvecioniše na nacionalnom nivou 500 jedinki (a samo mi na ribnjaku znamo da imamo preko 1000 komada); E sad, ako se matice čipuju i uvedu u program selekcije, podsticaji su bolji i obimniji, ali treba isfinansirati nabavku čipova, voditi redovnu i preciznu evidenciju matica, organizovati selekcijski program, itd. Dalje, podsticaji za investicije u alate i opremu potoje, ali u Ministarstvu traže brdo papira, prevedenu tehničku dokumentaciju kod ovlašćenog prevodioca (a to košta). Takođe, koliko je meni poznato, zasad ne postoje podsticaji za investicije u građevinske objekte na ribnjacima.

Subvencije za konzumnu ribu su mala, kreću se do 10 rsd po 1 kg konzumne ribe (u zemljama regiona se kreću oko 0,40 do 0,50 eu), traže puno nelogičnih potvrda i prve dve godine nisu ih skoro nikome isplatili zbog proceduralnih grešaka (da sad ne objašnjavam). Za 2015. su isplatili, ali napominjem – dosta mala sredstva, nedovoljna da bi smo bili konkurentni zemljama u regionu. Morala bi da budu veća...

Ipak, ono što je utešno, neka sredstva za akvakulturu postoje i javljaju se naznake da će biti više tih sredstava. E sad, kad će da budu, to treba dočekati.

Toni, pošalji mi neki kontakt (telefon, email), da se još malo čujemo i popričamo na tu temu. Danko
 

Savo03

Novajlija
Učlanjen(a)
16 Dec 2016
Poruka
2
Lokacija
Bijeljina
Dragi forumasi, novi sam ovde, registrovao sam se zbog ove teme.
Vidim da je starija ali nadam se da je i dalje aktivna.
Zainteresovan sam za uzgoj ribe recirkulacionim sistemom.
Pa bih volio dobiti od vas savijete, prijedloge, misljenja itd..
2017-u godinu planiram prpvesti u prirpemi "terena" i da ucim u vezi toga.
Imam ribarnicu, koju drzim sezonski, za vrijeme posta i za slave, godisnje prodamo par tona ribe-sarana.
Nismo se previse interesovali za ribarnicu jer nam je to sporedno, pa sam mislio se aktivirati oko toga zato sto je narocitno ove godine kod nas losa situacija, ribe nema, i sad nam je za januar problem nabaviti.
Mislio sam prvo napraviti sistem za nas potrebe ribarnice pa kasnije ako Bog da bude islo sve svojim tokom prosiriti.
 

toni.j

Novajlija
Učlanjen(a)
25 Dec 2014
Poruka
11
Lokacija
Coka
Poštovani u predhodnom komentaru ogrešio sam se komentarom o Vladi republike Mađarske. Podsticajna sredstva za razvoj privrede mađarske nacionalne manjine van matice vlada je dala svim državljanima, bez obzira da li se prezime završava na ić ili ov. Kada bi naša vlada dala podsticajna sredstva kao njihova dijaspori vlast bi mogla da kaže da nesto radi. Red bi bio da se ugledaju na g. Orbana iz HU. Izvinjavam se zbog komentara od 15.4.2016 g. bio sam pristrasan i neobavešten (kao Koštunica). Moja supruga ima državlanstvo HU i je dobila subvenciju za razvoj akvakulture u Srbiji iako je vlasnik firme samo 50%.
 
Poslednja izmena:

toni.j

Novajlija
Učlanjen(a)
25 Dec 2014
Poruka
11
Lokacija
Coka
Žikabog voleo bih da nam kažeš kako si zadovoljan sa sistemom. Kako napreduje riba hranjena klicama žita i ima li zarade. Prošlo je dosta vremena od nabavke, pa nam ukratko opiši iskustva, bez odavanja poslovnih tajni.
 

zikabog

Član
Učlanjen(a)
4 Avg 2009
Poruka
761
Lokacija
Boka
Sistem je vracen prodavcu jos krajem 2016. Prodavac je bio neozbiljan i nestrucan. Nakon vise pokusaja da zajednicki probamo sa resimo probleme oko sistema, nismo naisli na njegovu dobru volju, zelju i dovoljno znanje za to. Ukratko, konstrukcija sistema nije dovoljno dobro uradjena i kao takva ne moze da funkcionise ni sa pribliznom proizvodnoscu koju je proizvodjac naveo u karakteristikama.

Послато са LG-H440n уз помоћ Тапатока
 

toni.j

Novajlija
Učlanjen(a)
25 Dec 2014
Poruka
11
Lokacija
Coka
Žikabog hvala na odgovoru. Tako nešto sam i očekivao, zato što me je zvalo nekoliko njih u vezi tih sistema sa problemima oko prirasta i kvaliteta vode. Očigledno je da TV emisija o tom sistemu odrađuje svoje. Čovek je ipak dobio 3-će mesto na sajmu nauke i novih tehnologija ili tako nešto, mada su u komisiji bili ljudi koji nemaju veze sa ovom temom, ali im je zvučalo simpatično. U buduće oprez sa šarlatanima.
 

danko67

Član
Učlanjen(a)
2 Nov 2012
Poruka
91
Lokacija
NBG
Dobre vesti...
U objavljenom Pravilniku (od 13. aprila 2018.) Ministarstva poljoprivrede o podsticajima za investicije u opremu za poljoprivrednu proizvodnju za 2018. zakonodavac je proširio spisak nabavljene opreme u akvakulturi koja se subvencioniše. Ali ono što je nazanimljivije, to je da se prvi put zvanično u nekom dokumentu kod nas pojavljuje i pojam akvakulturni recirkulacioni sistem i daju povraćajna sredstva za novonabavljenu opremu. RAS oprema koja se subvencioniše je sledeća: Kace (bazeni); Pumpe za cirkulaciju vode; Uređaji za prečišćavanje sa filterima za prečišćavanje vode; Uređaji za dogrevanje vode; Uređaji za izdvajanje gasova; Uređaji za UV filtraciju vode; Uređaji za određivanje kvaliteta vode... Nije loše za početak, ali naravno, vreme će pokazati koliko su ti podsticaji realni, odnosno naplativi. Ali ono što ohrabruje, jeste njihova pojava i verovatno u skorijoj budućnosti još veća izdvajanja za ovaj vid proizvodnje. Uskoro, čim stignem, objaviću i najvažnije detalje za sticanje prava za podsticaj iz Pravilnika.
Ovim se stvaraju osnovni, početni uslovi za novi investicioni ciklus u akvakulturi, pogotovo u nove, inovativne, napredne i ekološki održive tehnologije kao što su RAS i akvaponija.
 

danko67

Član
Učlanjen(a)
2 Nov 2012
Poruka
91
Lokacija
NBG
Pravilnik u članu 2. tačka 10) determiniše pored ostalog i pojam povezana lica, na šta treba obratiti pažnju. Podsticaji za oblast akvakulture obuhvataju nabavku nove opreme za objekte za akvakulturu, znači ne i samu izgradnju objekta. Član 5. navodi šta se podsticajima ne nadoknađuje (PDV, carina, takse, naknade, bankarska provizija, troškovi jemstva, troškovi premera i geodetskog snimanja, prevoz, montaža, kupovina i zakup zemljišta, polovna oprema i mehanizacija, sopstveni rad i materijal, troškovi nadzornog organa, troškovi koji ne odgovaraju predračunu radova, nerealne količine materijala, naknadni i nepredviđeni troškovi radova, nabavka opreme putem lizinga, cesije, kompenzacije, asignacije i sl.).

U članu 6. se definiše ko ima pravo na podsticaje i pod kojim uslovima. Pravo na podsticaje lice ostvaruje ako nema nerealizovanih investicija za koje su mu odobrena podsticaja sredstva, ako nema dugovanja prema Ministarstvu poljoprivrede, da za investiciju za koju podnosi zahtev ne koristi podsticaje po nekom drugom osnovu, da su izmirene obaveze po osnovu javnih prihoda, da je investicija realizovana u periodu od 16. oktobra prethodne kalendarske, a najkasnije do dana podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje. Isto tako, da je vrednost prihvatljive investicije veća od 100.000 din, kao i da je iznos svakog pojedinačnog računa veći od 50.000 din. Takođe, dobavljač i podnosilac zahteva ne smeju biti povezana lica, itd.

U članu 9. se kaže da lice mora u Registru da ima prijavljen odgovarajući stočni fond (podatke o vrsti životinja i broju gazdinstva - HID), da je objekat upisan u Registar odobrenih objekata i da što se tiče akvakulture mora da ima najmanje 500 kg ribe. Postupak za ostvarenje prava na podsticaje pokreće se na dan podnošenja zahteva. Zahtev se podnosi Upravi za agrarna plaćanja, za svaku kalendarske godinu, u periodu od 15. aprila do 15. oktobra tekuće godine. Zahtev se podnosi na Obrascu broj 1. Podnosilac može podneti samo jedan Zahtev, pri čemu zahtev može obuhvatiti jedan ili više podsticaja, odnosno jednu ili više prihvatljivih investicija iz Tabele.

Ima nastavak...
 

danko67

Član
Učlanjen(a)
2 Nov 2012
Poruka
91
Lokacija
NBG
...nastavak

Uz Zahtev se dostavlja: račun, otpremnica, međunarodni tovarni list ako je izvršen uvoz, dokaz o izvršenom plaćanju (potvrda ili izvod iz banke, a ako je fizičko lice obavilo gotovinsko plaćanje, onda fiskalni isečak), zatim garantni list ili izjava dobavljača da predmetna investicija ne podleže obavezi izdavanja garantnog lista. Takođe potrebni su i jedinstvena carinska isprava - ako je izvršen uvoz, zatim uverenje o izmirenim obavezama po osnovu javnih prihoda izdato od nadležne poreske uprave i uverenje izdato od strane nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Potrebna je i potvrda nadležnog organa lokalne samouprave prema mestu prebivališta, odnosno sedišta podnosioca zahteva, kao i prema mestu u kome se nalazi objekat koji je predmet zahteva, da za predmetnu investiciju ne koristi podsticaje po nekom drugom osnovu. Zatim potvrda nadležnog pokrajinskog organa da za predmetnu investiciju ne koristi podsticaje po nekom drugom osnovu. Zatim kopija plana i izvod iz katastra. Uz zahtev se dostavlja i ugovor sa ovlašćenim izvođačem radova, građevinska knjiga, okončana situacija za izvedene radove, izjava izvođača i nadzornog organa o utrošenom materijalu, ako je podnosilac zahteva sam izvršio nabavku materijala. Ima još... Član 12. kaže da uverenja iz čl. 11. stav 1. tač. 6) i 7) ovog pravilnika i potvrde iz čl. 11. stav 1. tač. i 9) i stava 5. tač. 2) i 3) ovog pravilnika ne mogu da budu starija od 30 dana od podnošenja zahteva. Dokumenta uz zahtev moraju da glase na podnosioca zahteva i prilažu se u originalu ili overenoj kopiji. Dokumenta na stranom jeziku moraju biti prevedena.

Zahtev podnet od strane lica koje nema pravo na podsticaje, preuranjen ili neblagovremen zahtev, zahtev poslat faksom ili elektonskom poštom, itd. se odbacuje. Direktor Uprave rešenjem utvrđuje pravo i iznos podsticaja. Član 14. kaže da se podsticaji utvrđuju u procentualnom iznosu od vrednosti investicije umanjene za iznos PDV-a. Ukoliko je izvršen uvoz predmeta investicije, vrednost robe se utvrđuje u dinarima, po jedinstvenoj carinskoj ispravi. Procentualni iznos podsticaja za područja sa otežanim uslovima rada utvrđuje se prema mestu u kome se nalazi objekat, u skladu sa posebnim propisom. Najviši ukupni iznos podsticaja po podnosiocu zahteva i po pojedinoj vrsti podsticaja je 3.500.000 din. Sredstva se isplaćuju na osnovu rešenja Uprave, na namenski račun korisnika. Podsticaji se isplaćuju po redosledu podnošenja podnetih zahteva. Korisnik podsticaj mora namenski koristiti, da ne otuđuje i ne omogućava drugom licu korišćenje predmeta podsticaja u roku od pet godina i pridržava se drugih obaveza, u skladu sa zakonom.

NAPOMENA
: Ovo je samo grubi, skraćeni izvod Pravilnika. Pre nego se upustite u proceduru naplate podsticaja za novonabavljenu opremu, detaljno proučite Zakon i Pravilnik koji se tiču podsticaja za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva za izgradnju i opremanje objekata za unapređenje primarne poljoprivredne proizvodnje Ministarstva poljoprivrede.
 

toni.j

Novajlija
Učlanjen(a)
25 Dec 2014
Poruka
11
Lokacija
Coka
Eksperimentalni uzgoj šarana u RAS. Unešeno 10 kg mlađi sa prosečnom težinom 0d 14,7 gr. Nakon 13 hranidbenih dana uzet uzorak od 2 kg. Prosečna težina bila je 28,98 gr. Temperatura vode konstantno samo 18 C. Hrana za šarana "frizirana" uz pomoć danko67. Faktor konverzije hrane 0,8.
 

ztesin

Novajlija
Učlanjen(a)
27 Jan 2010
Poruka
9
Lokacija
Žabalj
Pozdrav svima , da li je neko imao iskustva ili zna nesto o tome sa uzgojem ribe u bazenima i to sa cirkulacijom vode iz jezera koje naravno ima dobar kvalitet vode , konkretno razmisljam o kecigi zbog temperature vode i duzine vremena uzgoja (95 dana do 350gr)

Послато са SM-A805F помоћу Тапатока
 

zikabog

Član
Učlanjen(a)
4 Avg 2009
Poruka
761
Lokacija
Boka
Kecigu radi covek iz Vrsca veoma uspesno vec godinama.

Послато са SM-J530F помоћу Тапатока
 
Vrh