Proizvodnja ribe u recirkulacionom sistemu

toni58

Član
Učlanjen(a)
1 Jan 2011
Poruka
34
Lokacija
Čoka
Odpadna voda ici ce u kanalizaciju nakon izdvajanja cvrstih primesa. Ove primese nakon analize mozemo koristiti u hortikulturi ili plastenickoj proizvodni kao prirodno djubrivo.
 

dzionik

Član
Učlanjen(a)
2 Sep 2009
Poruka
1.937
Lokacija
Beograd
Pa i za vodu bi mogao da nadješ primenu da zaokužiš sistem, to će nadam se u narednim godinama postati bitna stvar i kod nas. Malo ekologije :) otpad je uvek sirovina za nešto drugo, a vidim da tebe ne mrzi da se informišeš.
Pozdrav
Sve najbolje...
 

toni58

Član
Učlanjen(a)
1 Jan 2011
Poruka
34
Lokacija
Čoka
Kolicina otpadne vode drasticno opada ugradnjom denitrifikacionog bioreaktora, a to kosta, mada se isplati za par godina.
Kod velikih sistema koji su u mogucnosti da koriste geotermalne vode ugradnjom toplotnih pumpi na otpadnom vodu moze se dobiti odredjena energija.
 

toni58

Član
Učlanjen(a)
1 Jan 2011
Poruka
34
Lokacija
Čoka
Potpuno imate pravo. Voda se moze koristiti u uzgoju povrca (ukoliko je neko zainteresovan za povrcarstvo), kada recirkulacioni sistem postaje integrisani sistem. Ovakve sisteme najcesce koriste manja poljoprivredna gazdinstva u juznim drzavama USA, gde se prinosi mogu "skinuti" vise puta godisnje.
 
Poslednja izmena:

toni58

Član
Učlanjen(a)
1 Jan 2011
Poruka
34
Lokacija
Čoka
Ja sam kupio mladj kod nas i platio je papreno 0,2 EU/kom duzine od 2 sm. Ovih dana dobio sam ponudu iz Madjarske za 0,055 EU/kom za ribu duzine 5 sm.
 

toni58

Član
Učlanjen(a)
1 Jan 2011
Poruka
34
Lokacija
Čoka
Gore spomenute cene su za soma (Silurus Glanis).
Na slici je prikazan integrisan sistem akvakultura-povrtlarstvo.
 

toni58

Član
Učlanjen(a)
1 Jan 2011
Poruka
34
Lokacija
Čoka
Verovatno ce u petak (13.5.2011) biti clanak o Akvafarmi Coka u listu Dnevnik. Novinar mi je rekao da je to dan otvaranja sajma. Nemojte sve uzeti zdravo za gotovo.
 

toni58

Član
Učlanjen(a)
1 Jan 2011
Poruka
34
Lokacija
Čoka
Zainteresovanima za mladj soma (Silurus Glanis). Somici tezine 100 do 150 gr. mogu se nabaviti u Beceju po ceni od 80 din/kom. Ostalo je svega oko 1000 kom. Moguce je naruciti i jednomesecnu mladj smudja i jesetre (narudzbe samo u predmrestnom periodu).
 

tine

Član
Učlanjen(a)
14 Avg 2007
Poruka
629
Lokacija
zali log
Za uzgoj ribe se često koriste bazeni, u primarnom planu projektirani za zadržavanje vode u povrtlarstvu ili skupljanje kišnice u staklenicima.

Imaju kapacitet do nekih 500 kubika po listi modela, a prema narudžbi su radili i sa promjerom 36 metara.
Cene su im prilično prihvatljive.





To su farme za uzgoj lososa u Škotskoj.



Ovo je više objekat iz te teme.

Bazeni imaju standardno unutranju presvlaku iz EPDM sintetičkog materijala, može i plastične folije

Ti bazeni na slikama, koji su van objekta imaju polietilensku presvlaku debljinu od 4 mm.

Ovi bazeni u plavoj boji su obrađeni sa strane kupca tako, da funkcioniraju bez presvlake.
Nisam baš uveren, da je to finansijski isplativije, jer kvalitetni materijali za tesnenje takve količine vode u sudu bez dna koštaju sigurno više nego presvlake.
Mora da je bila potreba te riblje vrste i postignuta toliko bolja cena da je to opravdala.
Na slikama izgleda ko da su skoro providni, a izrađeni su od cinčanog lima.
 

miki_UB

Novajlija
Učlanjen(a)
26 Avg 2011
Poruka
8
Lokacija
Ub,Novi Sad
Da li se neko ozbiljno bavi uzgojom ribe u recikliranim uslovima?Ja sam inace u velikoj dilemi...Uskoro sam planirao da krenem sa kopanjem ribnjaka ali kada sam naisao na ovu temu,resio sam da cujem savete ljudi koji se bave uzgojom iz ove teme.Nadam se da ce neko naci vremena da mi odgovori...Unapred zahvalan.
 

toni58

Član
Učlanjen(a)
1 Jan 2011
Poruka
34
Lokacija
Čoka
Koliko je meni poznato kod nas niko ne proizvodi konzumnu ribu na ovaj nacin. Evropskog soma do konzumne velicine znam da uzgajaju na cetiri farme u Nemackoj i na jednoj u Ceskoj. Africkog soma uzgajaju mnogi, a medju vecim proizvodjacima su nasi severni susedi. Africkog je dosta lakse proizvesti (trpi losije zivotne uslove), ali kod nas je zabranjena proizvodnja, posto isti nije autohtona vrsta. Verovatno su Madjari, Holandjani i ostali glupi ili je kod njih mozda postao autohton. Stvarno smo mimo sveta, dok ostali u EU na njemu dobro zarade mi uvozimo pangasijusa iz Vijetnama.
Ukoliko te ozbiljno interesuje ovakva proizvodnja mozes doci kod mene i dobiti dosta drugih informacija.
Farma koju ja gradim zavrsena je oko 80% a novaca nestalo, ukoliko hoces da investiras mozda bidemo i partneri.
Ovako proizveden som je skup pa se prodaja mora vrsiti kada ga ostali proizvodjaci nemaju, a posebno ne zivog, sto znaci od Sv. Nikole do prolecnih postova.
 

toni58

Član
Učlanjen(a)
1 Jan 2011
Poruka
34
Lokacija
Čoka
Molim clanove foruma da pitanja ukoliko ih imaju postave na forumu, a ne kao privatne poruke. Ovo je zbog toga sto dobijam slicna ili ista pitanja, molim Vas ustedite mi vreme. Najcesce pitanja se odnose na bazene.
Da pojasnim izrada bazena kosta od 100 EU/m3 pa navise. Verovatno su bazeni izradjeni od valovitog lima (prikazani su na slikama gore) sa najnizom cenom u odnosu na velicinu. Ovakav crni lim debljine 0,8 mm moze da posluzi i za izradu bazena velicine preko 20000 lit sa dubinom od 1,2 m. Kod zastite lima (ukoliko je crni lim) obratiti paznju da ukoliko se farba boja ne sadrzi teske metale, pocinkovan lim iz iskustva ne preporucujem zato sto visoki ili niski pH predstavlja veliki problem, isto tako bakar sulfat je opasan ukoliko je prisutan u procesu galvanizacije.
 

tine

Član
Učlanjen(a)
14 Avg 2007
Poruka
629
Lokacija
zali log
Samo popravka u vezi cene bazena.

Standardne velične koja je 'najbliža' visini 1,2 m je 1,52 m.

Za bazene te visine je cena kubika od nekih 55 funti kod promera 2,7 m (9.100 litara) pa do 14 funti kod promera 14,5 m (256.250 litara).

To je izvozna cena iz GB za krajnog kupca za limeni okvir i 1,0 mm presvlaka iz EPDM folije.

U slučaju potrebe, može se pristupit i izradi drugih dimenzija.

Mislim, da cink na materijalu nije problem, pošto nije u direkt kontaktu sa vodom.
 
Učlanjen(a)
17 Jan 2012
Poruka
38
Lokacija
Pancevo
Pozdrav svima.
Imam par pitanja za tonija.. Iz okoline Panceva sam. Imam lokal od preko 200 kv. Visina je malo preko 3 m . Otac i ja smo planirali da radimo kavezni uzgoj sarana. Posto smo josh u velikim kreditima, do 01.01.2013.god, kad se zavrsavaju svi krediti. Tek tada smo hteli da podignemo kredit i da pravimo kaveze. Kad sam procitao ovo tvoje, bash sam pao u nedoumicu .. Sve si mi pobrkao.. :)
Sve sam lepo procitao i imam nejasnih pitanja.. Gore si naveo da je proizvodnja soma u ovim uslovima dost skupa, pa se prodaja mora vrsiti od novembra do marta.. Interesuje me , koliko skupa? Cime se u stvari som hrani? Pecarosh sam, i znam da som ide na durbaka, rovca, na one crne gliste, valjda americke... Al me konkretno interesuje cime si ih ti hranio... Da li postoji mogucnost da se hrane ostacima od svinja i pilica? Jer tih farmi imam na pretek ovde kod mene... Svi bi mi dali te ostatke. Smatram da cena kostanja proizvodnje zavisi samo od cene nabavne hrane za somice... Jer ostali troskovi su troskovi el.energije(pumpe koje izvlace iz sistema, one koje guraju vodu nazad do kaveza, sam filter, pumpa koja vuce vodu iz bunara, osvetljenje i verovatno neke sitnice)..
Imam u lokalu kockaste prostorije pa bi lepo bilo da su bazeni pravougaoni. U cemu je razlika od okruglih do pravougaonih? Trebalo bi da imaju istu funkciju..
Recimo, da li za hranjenje soma mogu da se koriste kederi? Male crvenoperke? Babuskice? Recimo ubacish ih u neke posebne bazene za njih, naravno mnogo manje i kad se omreste uzgajash i tu mladj i onda njima hranish somice.. Vrlo se lako hrane starim hlebom i prekrupom.
Komsija pored mene uzgaja te americke ili africke gliste.. Postavi ogroman najlon na zemlju, preko njega naspe 5-7 tona stajskog djubreta. Unutra ubaci recimo 10 kg glisi i to povremeno zaliva vodom. Najlon im neda da idu u zemlju a za god dana on tu nakupi minimum tonu glisti... Ma i vishe... To isto radi i sa rovcima. Pa to prodaje pecaroshima i ribolovackim radnjama.. A to je jeftina i lepa klopa za somica... Pogotovo za mene koji imam plac od 21ari .. :)
Znam da imam malo vishe pitanja i da su neka smeshna, ali ja bash to tako zamishljam... A najvishe me interesuje cime si ih ti hranio, ako nije tajna naravno.
Pozdrav, Sasa
 

toni58

Član
Učlanjen(a)
1 Jan 2011
Poruka
34
Lokacija
Čoka
Standardna dubina kao pojam kod uzgojnih bazena do sada nisam sreo. Licinke se mogu uzgajati u dubini od 0,2 do 0,3 m, mladj do 5 sm se moze gajiti u bazene do 0,5 m sve preko su uzgojni bazeni. Dubinu bazena odredjuje investitor ili proizvodjac bazena i ona prvenstveno zavisi od precnika bazena ukoliko govorimo o samocistecim okruglim bazenima. Da bi bazen bio samocisteci i imao dobro mesanje vode vrlo je bitan odnos dubine i precnika. Najpogodniji odnos bi bio od 1:3 do 1:6. Sve izvan ovog opsega je upotrebljivo, ali ne bas pogodno (po ispitivanju USA univerziteta koji se bave ovom tematikom). U vreme izrade mojih bazena ja sam dobio usmenu ponudu od EUROPOOL-a iz Subotice za oblaganje bazena sa PVC lajnerom od 0,6 mm za bazen precnika 3,5 m i visine 1,4 m koja ukljucuje i odvodni element po ceni od 1500 EU po bazenu. Predvidjen radni vek lajnera je 10-15 god. Mene su moji bazeni izneli 88 EU/m3 sto obuhvata termoizolaciju ispod armirano-betonskog dna sa prohromskim omotacem od 1,5 mm sopstvena izrada.

Nemam iskustva u kaveznoj proizvodnji. Ja sam soma hranio sa peletiranom hranom iz Holandije, danas slicnu hranu radi Vet zavod iz Subotice. Velicina i sastav hrane zavise od starosti ribe. Hranjenje soma u recirkulacionom sistemu sa sirovim zivotinjskim otpadom nemoguce je radi zagadjivanja vode. Stari hleb i prekrupu ostavi za kokoske i svinje. Najpogodniji oblik bazena za uzgoj je okrugli (po meni). Kratko cu objasniti. Najnepovoljniji je zbog zauzimanja povrsine tla i to mu je jedina losa osobina, prve dve najbolje osobine su mu: sposobnost samociscenja i regulacija brzine rotiranja vode u zavisnosti od velicine ribe. O ovim dvema osobinama moze se napisati mnogo, ja cu reci samo da poboljsavaju faktor konverzije hrane, ubrzavaju vreme rasta, poboljsavaju misicni tonus i opste zdravstveno stanje ribe kao i da se u njima kiseonik ravnomernije rasporedjuje. Hranu verovatno mozete naviti za 1-1,5 EU/kg. Faktor konverzije hrane kod soma meni se kretao od 0,8 (kod ribe od 2- 5 sm) do 1,5 kada sam imao losu pripremu vode kod soma od 70 sm. U biznis planu obuhvatiti troskove el. energije za aeraciju, recirkulaciju vode, proizvodnju kiseonika, grejanje, lecenje, transport, nabavka ili proizvodnja mladji i neplanirane troskove.
 
Učlanjen(a)
17 Jan 2012
Poruka
38
Lokacija
Pancevo
Sve sam druze razumeo sem ovog faktora konverzije hrane... To bas ne razumem.. Jel si mozda racunao koliko kilograma te tvoje peletirane hrane je potrebno za uzgoj soma od 2 kilograma, recimo? Ili recimo, sad kad si obavio probnu proizvodnju, koliko su te izashli troshkovi po kilogramu proizvodnje... Grubo receno... Znaci, ako si mozda racunao koliko si potrosio hrane za taj pocetni uzgoj, plus el. energija, plus mladj, plus verovatno josh dosta toga.. Pa to podelish sa dobijenim kilogramima soma... I okvirno mi kazesh koliko te kosta proizvodnja jednog kilograma soma ...

Sada sam video na sajtu zavoda za tu hranu sto ti spominjesh.. Vidim da je imaju tamo u ponudi. Zvacu da pitam koja je cena hrane... Pa vam javljam..

I jel mozda neko zna koliko kosta kilogram soma ovih dana na pijacama recimo ?!? Ili po ribarnicama .?.
 
Vrh