Koristite zastareli preglednik. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Na Produktnoj berzi u Novom Sadu ove sedmice je prodato svega 400 tona robe, u vrednosti 10.194.250 dinara, što je 80 odsto manje nego prethodne nedelje, saopštila je danas Berza.
Tržište žitarica, kako u svetu, tako i kod nas funkcioniše pod snažnim pritiskom velike ponude i prekomernih zaliha, ukazuju stručnjaci Berze.
U skromnom prometu dominirala je pšenica sa 300 prodatih tona, što je 75 odsto ukupnog prometa. Cena je bila 21,45 dinara po kilogramu i 2,50 odsto je niža od prošlonedeljne.
Kukuruza je prodato sveta 25 tona, a njegova cena je pala 3,73 odsto, na 17,05 dinara po kilogramu.
Trgovano je još samo sojom, u količini od 75 tona po ceni od 44,44 dinara po kilogramu, što predstavlja nedeljni pad od 1,94 odsto.
Takvo kretanje cena uslovilo je i pad vrednosti indeksa Produktne berze PRODEX i to za 2,55 indeksni poene, pa je zaključen na 206,01 indeksni poen.
- - - - - - - - - -
Bif.rs:
Produktna berza: Iz više razloga cene žitarica ne mogu biti veće nego što su sada
[COLOR=#D1D1D1 !important][/COLOR]
[COLOR=#D1D1D1 !important]Redakcija BIF na 27/03/2015 - 16:45 u Ekonomija, Slajder[/COLOR]
Tržište žitarica funkcioniše pod snažnim pritiskom velike ponude i prekomernih zaliha. Ova opšta konstatacija može da se primeni kako za svetsko tako i za naše tržište. Kada se uz jednu takvu opštu bilansnu sliku dodaju i informacije o relativno dobrom izgledu ozimih useva i dobar režim vlažnosti zemljišta u kontekstu buduće setve, tada možemo da kosntatujemo da su se stekli svi uslovi da cene osnovnih poljoprivrednih kultura i ne mogu biti na višem nivou nego što su sada. Kontinuirani pad cene je najgori scenario po tržišnu konjukturu i obim prometa. Promet od svega 400 tona u toku protekle nedelje nalazi se na nivou istorijski najmanjih nedeljnih prometa preko berze u Novom Sadu. On je u odnosu na prethodnu nedelju manji za čak 81,60%, dok je finansisjki promet iznosio 10.194.250 dinara i u padu je za 79,08% u odnosu na prethodnu nedelju. Cena pšenice je u proteklih mesec dana pala za više od 10%. Pad je iz nedelje u nedelju bio veoma izražen, da bi se na kraju ovog nedeljnog perioda cena hlebnog žita zaustavila na nivou od 21,45 din/kg (19,50 bez PDV). U odnosu na prethodnu nedelju to je pad od 2,50%. Da li će oštriji kurs Ruske vlade oko izvoza pšenice poremetiti ovo tržište u narednom periodu i uticati na rast cene na svetskim, pa i našoj berzi, ostaje da vidimo u nastupajućem periodu. Tržište kukuruza u Srbiji je u blagoj konfuziji izazvanoj odnosima na međuvalutarnom tržištu. Taman kada je izvoznicima počela da se otvara dobra perspektiva za izvoz, rastom vrednosti dolara i rastom cena na EURO tržištu, u poslednjih nedelju dana desio se obrt na deviznom tržištu u korist rasta vrednosti EURO i dinarske valute u odnosu na dolar. Treba se dobro snaći u takvim okolnostima, ali svakako da ovakva dešavanja prouzrokuju nestabilnost, nesigurnost i pasivnost. Cena kukuruza je u padu u odnosu na prethodnu nedelju za 3,73%, a iznosila je 17,05 din/kg ( 15,50 bez PDV). Da se kompletira slika o opštem padu cena poljoprivrednih proizvoda “potrudila” se i soja čija je cena protekle nedelje registrovana na nivou od 44,44 din/kg ( 40,40 bez PDV), što je pad u odnosu na prethodnu nedelju od 1,94%.
PRODEX
Skroman ovonedeljni promet na „Produktnoj berzi“ u Novom Sadu, ipak je doneo bitne cenovne promene sa stanovišta najznačajnijih primarnih poljoprivrednih proizvoda, koji čine vrednosnu korpu PRODEX-a. Cene kukuruza, pšenice i soje su u padu i to za 0,40 din/kg, na tržištu kukuruza, 0,50 din/kg, na tržištu pšenice, odnosno 0,80 din/kg, na tržištu soje. Ovakav sinhronizovan pad cena pomenith proizvoda, direktno je prouzrokovao podatak da je aktuelna vrednost PRODEX-a, najniža zabeležena u ovoj kalendarskoj godini.
SVET
Nakon rasta vrednosti pšenice sa početka nedelje koja je dostigla maksimum u poslednjih pet nedelja, nastavak sedmice je ipak doneo pad vrednosti koji je trajao do petka. Naime, do pada cene hlebnog žita došlo je usled naglog poboljšanja vremenskih uslova za useve, kao i pada vrednosti eura i dobrog stanja zaliha. Nedeljna izvozn aprodaja pšenice u SAD-u, bila je na nivou od 391.900 tona, što je doprinelo skoku kumulativnog izvoza na nivo od 22.6 miliona tona, odnosno -23% g/g. Mnoge privatne analize u SAD-u, prognoziraju pad površinskog obima za useve kukuruza u 2015/16 za oko 3,5%. U odnosu na prethodnu nedelju majski fjučers na pšenicu je jeftiniji za 2,50%, dok je fjučers na kukuruz poskupeo za 4,77%. U Budimpešti se cena fjučersa na pšenicu skočila za 1,03%, dok je fjučers na kukuruz jeftiniji za 0,42% u odnosu na prethodnu nedelju. Majski fjučers je u Parizu na pšenicu u posledjnih nedelju dana pojeftinio za 3,08%, dok je kukuruz pojetinio za 0,92%.
Produktna berza: Pasivno tržište, niske cene i naglašena nelikvidnost
Prva nedelja aprila je verna kopija poslednje nedelje marta, bar što se tiče tržišnih dešavanja na organizovanom berzanskom tržištu u Novom Sadu. Pasivno tržište, niske cene i naglašena nelikvidnost, karakteristike su koje su aktuelne na tržišnoj sceni primarnih poljoprivrednih proizvoda u Srbiji u poslednjih mesec dana. Sasvim male naznake o mogućem rastu cene pšenice na međunarodnim tržištima bi mogli donekle promeniti trenutnu sumornu sliku na tržištu žitarica. Promet od 415 tona robe spada u red ekstremno niskih nedeljnih prometa i tek je za 3,75% veći u odnosu na rekordno mali promet u prethodnoj nedelji. Finansijska vrednost prometa je iznosila 7.939.250 dinara i za 22,12% je manja nego prethodne nedelje, s obzirom na dominantno učešće najjeftinije robe (kukuruza) u ukupnom prometu na berzanskom tržištu. Cena pšenice je u poslednjih mesec dana toliko pala, da vlasnici hlebnog žita definitvno smatraju da je to donji prag ispod kojeg više nisu spremni da nude svoju robu. Podsetimo, niža cena je bila samo u periodu juli – novembar. Kada se za period od novembra prošle, pa do aprila ove godine ukalkulišu troškovi skladištenja, cena iz prethodne nedelje od 19,50 din/kg bez PDV je poptuno neprivlačna za prodavce. Upravo to i jeste osnovni razlog povlačenja prodavaca sa ovog tržišta i činjenice da protekle nedelje nije sklopljen ni jedan kupoprodajni ugovor u trgovanju ovom robom preko berze. Kukuruz, očekivano i dalje koliko toliko održava likvidnost tržišta žitarica svojim pojavljivanjem na tržištu. Blagi rast cene ove robe mogao bi da bude signal veće tržišne aktivnosti u narednom periodu. Međutim, ova ekonomska godina nas je ako ništa drugo, a ono naučila da ne donosimo preuranjene procene ma koliko one bili logične i očekivane. Cena kukuruza u nedelji za nama kretala se u rasponu od 15,70 din/kg bez PDV, pa do 16,00 din/kg. Prosečna cen trgovanja je iznosila 17,50 din/kg ( 15,91 bez PDV), što je rast od 2,65% u odnosu na prethodnu nedelju. Soja i u periodima potpune tržišne pasivnosti pronalazi svoje mesto na berzanskom tržištu. Protekle nedelje ovom robom je trgovano po ceni od 44,55 din/kg ( 40,50 bez PDV), što je za neznatnih 0,25% veća cena od prosečne cene trgovanja u prethodnoj nedelji.
PRODEX
Još jedna radna nedelja u nizu, koja donosi ekstremno mali obim prometa na „Produktnoj berzi“ u Novom Sadu. Trgovano je samo kukuruzom i sojom. Tražnja za pšenicom je veoma skromna, tako da ni znatno niže cenovne kotacije na strani ponude, u odnosu na poslednju zaključenu cenu, nisu naišle na afirmativan odgovor kupaca. Cena soje, na današnji dan, je tek za 0,10 din/kg veća nego prošlog petka, tako da se može govoriti o cenovnoj stabilnosti na ovom tržišnom segmentu. Za razliku od ovog tržišta, tržište kukuruza je tokom nedelje registrovalo trend rasta cene, koja je tokom nedelje dostizala nivo i od 16,00 din/kg, bez PDV-a. Ovu nedelju je cena kukuruza završila na kotaciji od 15,90 din/kg, bez PDV-a, što je za 0,40 din/kg više nego prošlog petka. Ovonedeljni rast cene kukuruza, prouzrokovao je i rast indeksne vrednosti PRODEX-a, u odnosu na prošli petak i to za 1,37 indeksnih poena, beležeči aktuelnu indeksnu vrednost od 207,38 poena.
SVET
Na Čikaškoj berzi je u odnosu na prethodnu nedelju majski fjučers na pšenicu bio skuplji za 5,85%, dok je fjučers na kukuruz bio jeftiniji za 2,45%. Majski fjučers na soju je skuplji za 1,56% u odnosu na prošli petak, dok je fjučers na sojinu sačmu na CME poskupeo za 2,95%. U Budimpešti se cena fjučersa na pšenicu pala za 2,52%, dok je fjučers na kukuruz jeftiniji za 1,28% u odnosu na prethodnu nedelju. Majski fjučers na pšenicu u Parizu u posledjnih nedelju dana poskupeo za 2,79%, dok je kukuruz skočio za 1,54%.
Viškovi na svetskim berzama utiču na cene robe na Produktnoj berzi
[COLOR=#D1D1D1 !important][/COLOR]
[COLOR=#D1D1D1 !important]Redakcija BIF na 09/04/2015 - 13:20 u Ekonomija, Slajder[/COLOR]
Cene roba iz primarnog agrara su se u proteklih mesec dana stabilizovale na veoma niskom nivou. U ovom trenutku se ne vidi neki uticajan tržišni pokretač koji bi cene značajnije pomerio na veće vrednosti. Proleće uglavnom donosi cenovna pomeranja usled istrošenosti zaliha, neizvesnosti oko prinosa u nastupajućoj ekonomskoj godini itd. Međutim, ova godina se bitno razlikuje od uobičajenih iz prostog razloga što su svetske zaliha žitarica i uljarica toliko visoke, da je već sada jasno da će upravo prelazne zalihe vršiti pritisak na tržištu i posle skidanja useva ovogodišnjeg roda. Promet roba u skraćenoj radnoj nedelji u periodu 06.04.-09.04 iznosio je 450 tona, što je za 8,43% više u odnosu na prethodnu nedelju. Ukupna vrednost robe koja je bila predmet berzanske trgovine je iznosila 10.542.000 dinara, a to je u odnosu na upoređujući podatak iz prethodne nedelje rast od 32,78%. Pšenica već treću nedelju za redom tavori na cenovnom nivou od 21,45 din/kg ( 19,50 bez PDV). To je potpuno ista cena kao i prethodne nedelje. Čak ni podatak o blagom rastu cene hlebnog zrna na svetskim berzama nije podstakao rast cene ove robe na domaćem tržištu. S obzirom da izvoz pšenice veoma posustaje uticaj međunarodnih tržišta u takvim okolnostima i nije toliko snažan. Međutim, dugoročno posmatrano ukoliko se rast na svetskom tržištu nastavi on će se svakako osetiti i kod nas. Cena kukuruza je u blagom porastu i u nedelji za nama se zaustavila na prosečnoj vrednosti od 17,71 din/kg ( 16,10 bez PDV), što je za 1,19% više u odnosu na prethodnu nedelju. Ako bismo izolovano posmatrali kretanje cene kukuruza ovogodišnjeg roda, cena u protekloj nedelji je jedna od najvećih zabeleženih od oktobra meseca. Međutim, u odnosu na tačno pre godinu dana, izraženo u dolarskim vrednostima, cena kukuruza je niža za trećinu. Soja stagnira na ceni od 44,55 din/kg (40,50 bez PDV), dok je suncokretova sačma u padu za 2,98% u odnosu na poslednju zaključenu cenu u prethodnom periodu. Inače cena suncokretove sačme sa 33% proteina iznosila je 27,36 din/kg ( 22,80 bez PDV).
PRODEX
Ovonedeljni promet na „Produktnoj berzi“ nije doneo ništa novo, u odnosu na prethodnu nedelju, ni kada je u pitanju obim prometa, ni kada su u pitanju cenovni trendovi proizvoda koji se nalaze na berzanskom listingu. Cene i pšenice i soje su identične onima sa kraja prošle nedelje. Cena pšenice je fiksirana na 19,50 din/kg, bez PDV-a, dok se cena soje već duže vreme kreće na nivou od oko 40,50 din/kg, bez PDV-a. Početkom nedelje cena kukuruza je nastavila sa uzlaznim prošlonedeljni trendom, dostižući nivo od 16,10 din/kg, bez PDV-a, ali je sredinom nedelje usled apstinencije sa strane tražnje ovaj rast zaustavljen. Istovremeno, cena suncokretove sačme je pojeftinila za 0,70 din/kg, beležeći na današnji dan vrednost od 22,80 din/kg, bez PDV-a. Dominacija kukuruza u vrednosnoj korpi PRODEX-a i njegov cenovni rast početkom nedelje, imali su presudan uticaj na blagi rast indeksne vrednosti ovog berzanskog pokazatelja. PRODEX na današnji dan beleži indeksnu vrednost od 207,99 poena, što je za 0,61 indeksnih poena više nego prošlog petka.
SVET
Nedeljna izvozna prodaja starog roda u SAD-u bila je nivou od 162.100 tona, odnosno kumulativnih 22.9 miliona tona, ili -24% g/g.Prvi zvanični izveštaj o napretku useva, pokazao je da je novi nadolazeći rod pšenice u mnogo boljem stanju od očekivanog, odnosno 44% useva je ocenjeno dobar/odličan, u poređenju sa 35% koliko je bilo u istom periodu prošle godine. Vlažno vreme nastavlja da ometa setvu kukuruza u južnim delovima američkog kontinenta. Iako su najavljene kiše pogodne za oporavak vlažnosti zemljišta, očekuje se da će setva sporo napredovati u centralnim i istočnim delovima. Nedeljna izvozna prodaja od 406.600 tona, doprinela je kumulativnom izvozu do nivoa od 37.0 miliona tona, odnosno -9% g/g. U odnosu na prethodnu nedelju majski fjučers na pšenicu je skuplji za 1,47%, dok je fjučers na kukuruz jeftiniji za 0,63%. U Budimpešti se cena fjučersa na pšenicu skočila za 1,17%, dok je fjučers na kukuruz skuplji za 1,17% u odnosu na prethodnu nedelju. Majski fjučers na pšenicu u Parizu u posledjnih nedelju dana pao je za 1,94%, dok je kukuruz pao za 0,15%.
Stabilan promet na Produktnoj berzi baziran na niskim cenama robe
[COLOR=#D1D1D1 !important][/COLOR]
[COLOR=#D1D1D1 !important]Redakcija BIF na 17/04/2015 - 14:13 u Ekonomija, Slajder[/COLOR]
Osim što je u nedelji za nama cena pšenice zabeležila minimalni pad, izveštaj sa “Produktne berze” u Novom Sadu za period 13.04.-17.04. bi bukvalno mogao da bude identičan sa izveštajem iz prethodne nedelje. Naime, obim prometa, kao i cene kukuruza i soje bili su takoreći na istom nivou kao i u pretodnom izveštajnom periodu. Ova svojevrsna tržišna predvidivost temeljena na uticajnim i na duži rok vrlo stabilnim tržišnim faktorima, daje za pravo konstataciji da ćemo perspektivno imati jedno stabilno tržište roba iz sektora primarnog agrara pozicionirano na relativno niskom cenovnom nivou. To svakako uz prilično lošu i izmonopolisanu tržišnu strukturu srpskog tržišta ne otvara neku veću perspektivu za značajnije trgovanje na organizovanim tržištima kao što je berzansko tržište u Novom Sadu. Promet od 433.840 tona robe za 3,59% je manji nego u prethodnom nedeljnom preiodu, dok je finansijska vrednost prometa iznosila 9.039.144 dinara, odnosno 14,26% manje nego prethodne nedelje. Kukuruz i ove nedelje beleži skroman promet, ali pet kupoprodajnih ugovora ipak definišu cenu za koju se može reći da je referentna tržišna cena u ovom trenutku, a ona je u proseku iznosila 17,73 din/kg (16,11 bez PDV), što je, slobodno se može reći na istom nivou kao i prethodne nedelje. Setva kukuruza je startovala, a kako će ne baš optimističke tržišne prognoze uticati na setvenu zastupljenost ove poljoprivredne kulture, videćemo već za nekoliko nedelja. Cena pšenice je tokom protekle nedelje nuđena od strane prodavaca po cenama između 19,00 din/kg bez PDV i 19,50 din/kg. Realizvana je prodaja po ceni na nivou od 21,12 din/kg (19,20 bez PDV), što statistički predstavlja pad u odnosu na prethodnu nedelju od 1,54%, ali suštinski ovo tržište miruje u okvirima već pomenutog relativno uskog cenovnog raspona, tako da i za tržište pšenice potpuno može da stoji konstatacija o stagnaciji cene. Soja je takođe bila predmet berzanske trgovine. Postignuta cena od 44,55 din/kg (40,50 bez PDV) identična je ceni iz prethodne nedelje.
PRODEX
Nedeljni promet na „Produktnoj berzi“, po obimu na nivou iz prehodnih nedeljnih izveštaja, doneo je minimalne cenovne oscilacije koje su uslovile takođe minimalne promene indeksne vrednosti PRODEX-a. Cenovna pomeranja zabeležena su samo na tržištima kukuruza i pšenice. Cena kukuruza je tek za desetak para po kilogramu, viša nego prošlog petka i kreće se na nivou od oko 16,20 din/kg, bez PDV-a. Istovremeno cena pšenice se približila donjoj cenovnoj granici, u okviru višenedeljnog fiksnog cenovnog raspona od 19,00 do 20,00 din/kg, bez PDV-a, beležeći na današnji dan nivo od 19,20 din/kg, bez PDV-a, što je za 0,30 din/kg, niže nego prošlog petka. Približavanje cene pšenice njenoj donjoj višenedeljnoj granici od 19,00 din/kg, bez PDV-a, uslovilo je i pad indeksne vrednosti PRODEX-a. Taj pad u odnosu na prošli petak, ipak nije toliko izražen usled blagog rasta cene kukuruza i iznosi tek 0,23 indeksnih poena. Na današnji dan indeksna vrednost PRODEX-a iznosi 207,76 indeksnih poena.
SVET
Cene pšenice na svetskom tržištu su u poslednjih nedelju dana oslabile na osnovu pritiska oko poboljšanja vremena za ozime useve, pada izvozne tražnje, kao i slabljenja dolara. Dok su povoljne kiše od velikog značaja u HRW regionuima, Kanzas i Oklahoma su ih već dobili. Crop Progress izveštaj sa početka nedelje, pokazao je pad rejtinga useva na nivo od 42% dobar/odličan (44% prošle nedelje, 34% prošle godine). USDA-ov izveštaj sa početka nedelje pokazao je stanje završnih zaliha na nivo od 46.4 miliona tona (31.3 miliona tona prošle godine). U odnosu na prethodnu nedelju majski fjučers na pšenicu jeftiniji je za 7,80%, dok je fjučers na kukuruz jeftiniji za 0,80%. USDA-ov WASDe izveštaj pokazao je stanje završnih zaliha na nivo od 10.1 milion tona (2.5 miliona tona prošle godine), tako da je stanje na maksimumu u poslednjih osam godina. Majski fjučers na soju je jeftiniji za 0,56% u odnosu na prošli petak, dok je fjučers na sojinu sačmu na CME u porastu za 0,47%. U Budimpešti se cena fjučersa na pšenicu pala za 2,48%, dok je fjučers na kukuruz jeftiniji za 1,72% u odnosu na prethodnu nedelju. Majski fjučers na pšenicu u Parizu u posledjnih nedelju dana pao je za 3,55%, dok je kukuruz pao za 0,15%.
Kad svetske idu gore, nase kasne 3-4 dana dok ne dodje informacija iz sveta. Ide to sporo sa danasnjom elektronikom Sa druge strana kad pada cena, golub pismonosa stigne vrloooo brzo da izvesti nase otkupljivace o padu cene
U ovoj temi cena kukuruza raste(budimpesta), u onoj drugoj pada.
@bojcetic apsolutno si u pravu, kad treba da obore cenu izuzetno su azurni, kad treba da poraste cena kao da informaciju dostavlja neki pijani golub pismonosa
[COLOR=#D1D1D1 !important][/COLOR]
Sa druge strana kad pada cena, golub pismonosa stigne vrloooo brzo da izvesti nase otkupljivace o padu cene
