Izdvojeno iz knjige koju sam od Oktopoda skinuo
Kokosiji ili golubiji gnoj se mesa sa vodom, zatim se ostavlja 2 nedelje da fermentira, nakon toga se procedi i moze se
koristiti razredjen sa vodom (1:50)
Biljni cajevi:
Kopriva, gavez, misakinja, slez su jedna vrsta cajeva koja podsticu rast biljaka (pune su azota i ostalih gradivnih
materija)
Kamilica, lavanda, pelin, haj.trava, maticnjak, maj.dusica su druga vrsta cajeva koja podstice otpornost biljke na bolesti
i stetocine
Priprema se tako sto se posuda biljkama napuni do ¾ posude ostatak se nalije voda (kisnica), otopina je gotova od 2-3
nedelje (dosta zavisi od usitnjavanja trava) uglavnom kad otopina prestane da peni i otopina bude braon boje tad je
spremna za upotrebu.
Tretiranje cajevima ako se obavlja kod mladih sadnica na svake 2 nedelje (1:20), dok kod odraslih biljaka se radi na svake
3-4 nedelje (1:10) – bolje je cesce gnojiti redjom otopinom (ko gnoji svake nedelje odnos je 1:50)
Preporuka:
Gavez otopina se koristi u odnosu 1:50 jednom do 2 puta mesecno
Kopriva otopina se koristi u odnosu 1:20 2 puta mesecno
Kamilica otopina podstice otpornost biljaka 100g suvih cvetova se natapa nedelju dana u 1l kisnice posle se razredjuje
1:5 (stiti korenje od gljivica – pogotovo mladih), nerazredjenom otopinom jednom mesecno se podstice razgradjivanje
komposta (a sprecava njegovo truljenje)
Zelje, kelj listovi svih vrsta 3-4 kg na 10l kisnice je dobro gnojivo za svo povrce
Maslacak 2-3 kg na 10l kisnice zalivanje nerazredenom otopinom podstice rast bobicavog voca (aronija, ribizla), kao i sto
resava problem zutenja lisca kod krusaka
Neven listovi i cvetajuca biljka 1-2 kg na 10l kisnice u odnosu 1:10 do 1:20 su dobre pogotovo kod povrca koje su stalno
gladne (paradajz i kupus) poboljsava rast i zdravlje biljkama
Lisce cvekle i spinata su gnojiva bogata azotom (1-2 kg na 10l kisnice – u odnosu 1:10) koristi se kod sveze posijane ali i
izgazene trave
Paradajz bocni izbojci, zaperci (1-2 kg na 10 l vode - 1:20) su korisni za grasak, pasulj, papriku, persun, celer i luk
Zalivanje stabala ima smisla samo ako se stablo zalije sa bar 50l vode (da bi dosla voda do korena potrebna je ta
kolicina)
Bosiljak – ako se sadi u blizini krastavaca do kasnog leta odoleva pepelnici i obilno radja
Cubar – tera crnu us i potice zdrav rast salate
Kamilica – povecava otpornost protiv napada gljivica na biljke
Beli luk – jaca otpornost biljaka protiv pljesni i glivica, posadjen blizu debla breskve stiti je od kovrdzavosti lista,
voluharice novoljno kopaju po terenu gde je zasadjen beli luk
Caj od belog luka je dobra zastita za persun (protiv truljenja, pucanja i za bolji rast), caj stiti i ruze os lisnih vasi
Vucika (lupinus polyphyllus) – podstice rast arisa, borova smreke (cetinara), grm inace obogacuje tlo azotom
Paprena metvica – je odlican pokrivac podnozija stabla voca, pravi senku, olaksava upijane hranljivih materija, te
poboljsava aromu plodova, posadjen u redu izmedju krompira sprecava razvoj plamenjace, i podstice rast krompira
Neven je generalno dobar komsija svim biljkama, podstice zdravlje i biljaka i tla, isto je biljka preporucljiva da se sadi u
podnoziju vocke jer privlaci razne korisne insekte
Zalfija – odbija puzeve i kupusnog leptira, u kombinaciji sa timjanom se pojacava delovanje
Timjan – njegov miris odbija lisne usi i druge stetne insekte
Ruta – kao malc odbija mrave
Maticnjak – je dobro saditi u podnoziju vocaka (poboljsava aromu voca), spreca kovrdzavost lista breskve i privlaci
bumbare, pcele i dr. korisne insekte
Vlasac – tera licinke, kupusne musice, leptire
Lecenje bolesti :
Plamenjaca:
Zalfija – 500g lisca se prelije kljucalom vodom, nakon toga se izlije u 5l kisnice i ostavi 2 dana da odstoji, razblazeno 1:1
se koristi preventivno kod plamenjace paradajza i krastavaca
Haj. Trava – 500g cvetova se prokuva u vodi, a zatim se sve to izlije u 10l kisnice i ostavi se da odstoji 3 dana
razblazeno u odnosu 1:10 se preventivno koristi kod svih gljivicnih oboljenja
Crni luk – ostatke od ciscenja (ljuska, kora i vrhovi) 1kg/10l vode ostaviti 10 dana da odstoji koristi se 1:10 rrazblazeno
kod plesni, plamenjace
Krastavost:
U rano leto
listovi breze – otopina 1kg lista i 1l kisnice razrediti 1:5 sa tim prskati stabla jabuke i kruske
Mravi, insekti:
Otopina od 1kg na 10l kisnice
opalog lista hrasta –zalivanjem nerazredjenom otopinom se uklanjaju maravi
Rabarbara- 1kg/5l vode kuva se pola sata, nerazblazeno se koristi protiv moljaca, crne vasi, mravi generalno insekata,
prska se dan za danom do istrebljenja
Zalfija – 500g lisca se prelije kljucalom vodom, nakon toga se izlije u 5l kisnice i ostavi 2 dana da odstoji, nerazblazeno se
2 puta nedeljno koristi kod kupusovog leptira i i muve,
Paradajz - (zaperci, nepotrebni delovi biljke) 1kg/10l vode ostavi se da odstoji 14 dana, razblazeno 1:1 oterace
kupusovog leptira 1-2 puta nedeljno, a zalivanjem zemlje oterace puzeve.
Pelin- otopinu od 500g cvetajuce biljke na 10l vode koristiti nerazblazeno protiv muve, buhaca gusenica i lisnih vasi
Pelin- protiv lukove muhe: 300g caja od cvetajuce biljke uliti u 10 l kisnice i ostaviti 2 dana da odstoji – koristiti (zalivati
zemlju) nerazblazeno
Lisna vas:
Otopina 1kg/10l opalog
lista hrasta u odnosu 1:5 do 1:10
Caj od 2 kasikice osusenog
lista bosiljka na 1/4l vode nerazredjeno
Dragoljub – krupno naseckano lisce se prelije kipucom vodom, ostavi se da odstoji 3 sata (cesce promesajte)
nerazblazeno se koristi kod krvavih usiju, a razblazeno 1:10-20 za lisne i stitaste usi
Pepelnica:
Mesavina caja od preslice i bosiljka 8 kaf. Kasikica na 1l vode – sprecava pepelnicu kod krastavaca
Krompirova zlatica:
Caj od grancica tuja (inace otrovan) smeta larvama krompirove zlatice
Jacanje biljaka:
Strugana
kora vrbe i mlade grancice jaca biljke
Isti efekat se postize i sa
aspirinom (utice pozitivno na imuni sistem biljaka)
Protiv gljivica:
Preslica – 1,5kg na 10l vode natopite 1 dan u vodi, zatim kuvajte sat vremena – razredjuje se u odnosu 1:5 do 1:10 deluje
preventivno i jaca otpornost biljke na gljivicna oboljenja (pepelnica, rdja, krastavost, truljenje, pegavost kao i poleganja
kod sejanja)
Kovrdzavost lista breskve- 100g belog luka na 1l kipuce vode– na svake 2 nedelje do istrebljenja
Monilija - Ren 300g lisca i korena rena usitnite, 3 sata se natapa u vodi, zatim se kuva pola sata i nakon toga izliva u 10l
kisnice i ostavlja se da odstoji 1 dan – prska se predvece nerazblazeno
Pelin – kovrdzavost lista jabuke: caj od 300g cvetajuce biljke uliti u 10l kisnice i ostaviti 2 dana da stoji – koristiti
razblazeno u odnosu 1:3 jednom nedeljno
Voluharice:
Otopina 1kg/10l lista i mladih grana Zove – nerazblazeno se sipa u tunele i natopi tlo odakle zelimo da isteramo
voluharice
Priprema otopine i cajeva:
Otopina se priprema tako ako nema napisanog uputstva 2 nedelje se bilje drzi namoceno u vodi (najbolje kisnici)
Caj se priprema tako sto se usitnjene biljke preliju kupucom vodom i ostave se da se ohlade
Inace svi gore navedeni recepti se mogu i menjati sve je proizvoljno negde ce mozda jaca kncentracija se bolje pokazati
negde nece.
Dodavanjem malo neutralnog sapuna ili deterdzenta za pranje posudja - postize se efekat boljeg prijanjanja za biljku
(lepak)
Kompostna otopina:
Podstice rast i otpornost biljke, koristi se svez kompost (pun bakterija i gljivica) koje svojom brojnoscu i raznolikoscu
ometaju mnoge stetne bolesti.Nanosenjem otopine biljka mobilizuje svoje odbrambrene sposobnosti, pravi otpor i na taj
nacinn isto stiti biljku
Posuda se do pola napuni kompostom, ostatak se dopuni vodom, dodaje se par kasika kamenog brasna, saka algi, i 5g/l
secera.Kanta se ostavlja na toplom (20-25 C) svaki dan se promesa 3 puta i nakon nedelju dana caj se procedi i koristi se
u odnosu 1: 5-10 jednom nedeljno
Buduci da otopina sadrzi zive organizme i treba je iskoristiti sto pre (do 10 dana), pa praviti novi caj
Ekstrat mahovine:
Mahovina nema bolesti ni parazita zbog svoga sastava, ekstrat mahovine stiti biljke od insekata, gljivica
Saka mahovine se prelije kipucom vodom, i sve se to uspe u kofu kisnice da odstoji 2-3 dana, koristi se nerazblazeno
Mleko protiv gljivica:
Razblazenje 2:10l se koristi preventivno kod plamenjace u jutarnim satima, kadkad se moze potpomoci i zalivanjem
biljke (oko korena)
.
