Prirodni pesticidi

Drugar kaže da je na jabuci kolačari izlečio erwiniu na sledeći način:

- 100 grama duvana na 10 litara vode, da odstoji 2 dana (to se zove macerata duvana)
- pred prskanje dodao 2 dcl Slavol WL

To je i insekticid pa ne koristiti u cvetu, takođe verovatno ima neku karencu jer je duvan u pitanju.

Nikotin i ulja u duvanu imaju pretežno insekticidno dejstvo, a nova istraživanja kažu da ima i fungicidno dejstvo

Bitno je i da nije bilo koji slavol već taj VVL

Smeša ne sme da se meša sa fungicidima i ne aplicirati neko vreme nakon primene istih
Slike pre i posle:

 
Odgovori su ok, ali pitanje je filozofsko u smislu šta raditi da se održe i privuku prirodni protivnici, pogotovo što pri korišćenju pesticida pa možda i ovih prirodnih ubijamo i te korisne insekte.

Gradovi su puni vrabaca a na njivama ih nema.
 
Lastavica je zakon i svatko tko ima voćnjak u blizini kuće bi im trebao dopustiti da obave svoj dio posla a vjerujte mi usporediti njih i pčele i mrave išlo bi u jednu korpu po radinosti.
 
Imali smo lastavice u štali, sada je ta štala preuređena, nema više životinja, koristi se kao ostavni prostor, ali iako ima prozor bez stakla kroz koji su uletale, otac je poskidao oba gnezda, zašto - na žalost kao i mnogi danas, sve im smeta što je u skladu sa prirodom, da ima sredstava čak bi i karatavan preradio i parket stavio čisto eto :osmeh:
 
oktopod je napisao(la):
Danas mi dečko u apoteci dade bočicu nekog uzorka, fungicid je u pitanju, 10 ml na 10 l vode, pa kaže čekaj problem pa probaj da lečiš, navodno je ekstra, da znamo dal šljaka a organski je, ekstrakt iz nekog bilja šta li...

Zove se Chitosan, zna li neko o tom preparatu šta?

Spomenuo mi je i insekticid KingBo, takođe organski i praktično bez karence... Jel ga neko koristio, ima ga za prodaju ali ne pitah cenu.
Kliknite za proširenje...

Ja po obicaju kasnim - Kingbo - 1l kosta 2702,50 dinara i pripada grupi dozvoljenih, bioinsekticida. Hteo sam da ga koristim na 22ha bele slacice protiv sjajnika.
 
Banana,kao i njena kora,su pune kalijuma.Kora se brzo razlaze i predlazu da se samo zakopa pored stabla biljke koju zelimo da prihranimo.A sve leguminoze su u punom cvetanju izuzetno bogate azotom,kada se inace i zaoravaju kao zeleno zemljisno djubrivo.
 
Zasejes medjuredni prostor vocnjaka,vinograda odredjenom leguminozom sa brzim prirastom i velikom lisnom masom uz redovno djubrenje.Kada usev bude u fazi cvetanja sve to potanjiras,povaljas...kako ti bude zgodnije,bitno da tu povecu masu mozes posle,to jest odmah zaorati plugom.Takva zelena masa se u zemljistu vrlo brzo razlaze,obogacujuci ga makro i mikro elementima,kao i humusom koji ce ostati njenim raspadanjem.
 
Ja sam zaoravao grahoricu sejanu posle skidanja psenice a uuuu kakav je to efekat dalo u narednim godinama da covek ne veruje.Sad razmisljam o setvi soje zitnom sejalicom pa kad bude 10 20 cm zaorem je sta mislite?
 
remiks je napisao(la):
A mora li da se zaore? Negde sam gledao da ne zaoravaju vec pokose i ostave na povrsini
Kliknite za proširenje...
Nikako da ostavis masu da se susi i vene na povrsini zemlje.I dobro ne zgoreo stajnjak ne valja da se susi i "lapi" na povrsini,vec da se sto pre unese u zemlju,a tek ovakva sveza i zelena masa-nikako.
Evo kolega grunt nam je iz prve ruke izneo odlicne rezultate iz svog iskustva.
 
Ljudi evo novih problema. Radi se o visnj i tresnji, napada je neko zutilo, opada list. Kako vidim na forumu ljudi prskaju svim i svacim i ne daje rezultate. Ili ima po nekih preparata, koji uspevaju nesto da urade, a pitanje i da li ce do kraja i oni pomoci a preskupi su. A jos je skuplja varijanta kod onog koji je prskao svim i svacim a nije uspela zastita.
Pa koliko tu ima problema sa troskovima ,toliko ako ne i vise trovanje biljaka i okolnog zemljista, bez efekta po bolest . Da li ce i koliko toga izlapiti do proleca , ili sve to silazi rastavljeno na elemente i ponovo ulazi u biljku preko korena i tako razlozeni mogu samo stetu da naprave. Ili cemo ih jednostavno konzumirati i taloziti negde u organizmu ( i kad se dovoljno sakupi puknemo ko balon, od neke nepoznate bolesti, pu, pu ) ili jos gore predje u DNA , pa ga prenesemo potomcima.
Ovu temu smo i otvorili pricom o zabranjenim ...cidima u Evropi, a kod nas dozvoljenih, pa imamo reciklazu(?) ostataka i ambalaze i evo bespotrebnog prskanja koji priroda jednostavno ne priznaje, ma ne konstatuje nas uopste.
Jel imamo neko sredstvo protiv kokomicesa, da ublazimo napade hemije na prirodu, bar u ovom slucaju.
Ako nista drugo ajmo pricom, da se to pusti da priroda sama odradi. Koliko ce tu biti stete, po biljke za narednu sezonu i naravno, ekonomske stete, ako ne prskamo nicim, i pustimo da biljke same prevazidju ovu bolest?
Mislim da nisam nikome opalio samar, niti gurnuo prst u oko, niti koga psovao?
 
Evo jos jednog clanka o mleku i zastiti biljaka


http://www.zdravasrbija.com/Zemlja/Povrtarstvo/1545-Primena-ekoloskih-preparata.php

Nedavno sam bio kod jednog coveka ima one (meni za oko uzasne) stubaste jabuke, i tretira ih sa 5-6 delova vode i 1 delom jogurta i rece mi da nema problem ni sa lisnim vasima koji je imao redovno sve do vremena pre koriscenja ovoga "recepta" a na njima ni jednoga traga plamenjaci, i nakon ovih svih padavina.
 
Vidi Ratko, izgleda da su svi na odmoru, niko nista ne pise ili ne cita. Ili imaju previse posla, ko ce ga znati? Hvala ti za ovaj post, ima dosta poucnog.
Ali bih te zamolio da ga prebacis ,tamo u vocarstvo u temi o zastiti prirode, jer mislim da ce tamo biti efikasnije, zbog viseg citanja tema, nego ovde u hemiji ( bar ja mislim da je tako).
Sto se mene tice ja cu koliko prekosutra isprskati moj zasad paradajza mlekom, pa cemo videti i javljacu promene.
Obecavam!!!
 
oktopod je napisao(la):
Odgovori su ok, ali pitanje je filozofsko u smislu šta raditi da se održe i privuku prirodni protivnici, pogotovo što pri korišćenju pesticida pa možda i ovih prirodnih ubijamo i te korisne insekte.

Gradovi su puni vrabaca a na njivama ih nema.
Kliknite za proširenje...

Pa kad je rec o insektima sadjenje gde god stignes domace i divlje sargarepe, fenela, kima...da bude sto vise hrane za korisne insekte.
Ostaviti kamenje u basti ispod kojeg mogu da se sakriju zabe, zmije, inseketi a velika je privilegija ako ti se u basti nastani i porodica jezeva.

Inace upravo sam u Engleskoj na jednom biodinamickom imanju imao prilike da vidim kako u vocnjaku drze nekih stotinjak curaka!
 
Voće bez živine i prtica je prosto traćenje resursa, nažalost danas se toliko prska da ništa ne može da opstane u voćnjacima.
Juče sam uspeo da uhvatim jednog prirodnog neprijatelja krompirove zlatice! za koju kažu da kod nas nema neprijatelja. Nažalos od nekoliko slika samo je jedna valjana od silnog uzbudjenja:) Tu se ne vidi da li ova osica jede poveću larvu zlatice ili želi da je samo odnese, verovatno do gnezda. Kad sam prišao da snimim makro odletela je zajedno sa plenom.
P1070202.jpg
 
Sto se tice peradi,nema veceg predatore za raznorazne bubice od morki.Ta zivina je vise "bubojed-mesozder" nego biljojed.Mozete je pustiti u zasadjenu bastu i dok god ima kakvih insekata nece pipnuti nisto zeleno_Opste je poznato da tamani krompirovu zlaticu samo tako.A ranije sam citao u ZOV-u da su ih u Madjarskoj koristili u kukuruzu za skidanje kukuruzne zlatice.Kazu: dovezu ih na njivu u kavezima i puste medju redove.Vrlo brzo steknu naviku da drze samo svoj red i prate ga do kraja.Imam i ja par komada ovih prelepih ptica i desi se da nekada zadju u basti,ali nikada mi ne naprave stetu.To samo pretrazuje okolinu i nemilosrdno lovi gamad.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh