Prihranjivanje pšenice

onda skrenite sa teme, xaxa, ne odgovarajte. da li sam ja nesto zgresio da li se ovo odnosi na mene posto sma ja pitao za prskanje protiv korovo ili nisam ja u pitanju
 
ove godine prvi put sejem pcenice.(sejali otac i deda pre 10tak god.)posejao sam 1.5ha.ingenio singenta i 0,5ha tritikale.sejano je 5 novembar.baceno 300kg./ha 15-15-15(grcko so mikroelementi),pred tri dana prva prihrana 200kg./ha urea kutine.planiram oko 10 april druga prihrana 150kg./ha kan.i prskanje protiv korova so folijarna prihrana(mikroelementi). neznam dali da je prskam so regulator za rast(modus)dali je obavezno?i bojim se da ne polegne od ovoliko gjubre.ne stedim novac recite mi kako je ispravno. ocekujem prinos oko 6-8t/ha. mn.stvari sam naucio od ovaj forum.i od ovde dobijem jos vise zelja da radim jos vise.pozdrav
 
novi sam na forumu pratim vas vec pola godine i sad sam reko da se prikljuchim u temu inache sam iz kumanova mkd,od ove godine malo ozbiljnije se zanimavam za poljoprivredom uzeo nekih 80h po zakupom
interesuje me kao prvo a sad aktuelno prihranjivanje psenice
prihranio sam psenicu 22/23/24 januara sa URE-om nekih 150kg po 1h pa me sad interesuje dali ove padavine od oko 60l-m2 mogu da uzrokuju da taj azot propadne duboko u zemjiste i postane nedostupan biljke ?
 
urei treba 10 dana da deluje, i od 23 janyara ona sada radi u punoj pari,stim sto jos nije toliko toplo i vegetacija nije krenula, a inace zasto si tako rano prihranio
 
Urea koja je bacena u prvoj polovini februara i ranije ce se do kretanja vegetacije psenice u velikoj meri premestiti u dublje slojeve zemljista i time biti dosta manje iskoriscena,jer korenov sistem nece pratiti svojim razvojem dalje ispiranje azota posle ovih sve obimnijih padavina,u pravom smislu reci djubrivo aplicirano u ranijim rokovima prehrane je ''baceno''...
 
Jeste da je od prošle godine ali izgleda da važi i za ovu... Citat iz PSS AP Vojvodine: Kako su temperature zemljišta tokom februara i marta niske, prihrana strnih žita Ureom je nepogodna iz više razloga. Pre svega treba imati na umu da strna žita vegetiraju, što znači i troše hraniva, na temperaturama iznad 0 stepeni Celzijusa. Primeni li se Urea u prvoj prihrani ona će mirovati u zemljištu u amidnom obliku, kojeg biljke ne mogu usvajati korenovim sistemom. Dakle azot primenjen za prihranu Ureom neće služiti svrsi dok temperatura zemljišta ne pređe 8 stepeni Celzijusa, kada počinje aktivnost migroorganizama zemljišta koji pretvaraju amidni, biljci nepristupačan oblik azota, u amonijačni tj. korenovom sistemu pristupačan oblik azota. Taj proces traje od početka aktivnosti mikroorganizama,ovisno o vlazi, temperaturi zemljišta i pH vrednosti zemljišta i do desetak dana. Proizlazi da će usev možda gladovati desetak dana!
Potom sledi nova nevolja! Odumiranjem mikroorganizama, koji su za svoj rast i razmnožavanje koristili amidni azot, u kratkom periodu oslobađa se iz njihovih tela povećana količina amonijaka. Korenov sistem usvaja amonijak. No, kako su temperature zemljišta još uvek niske, to je fotosintetska aktivnost lista još uvek mala i nedovoljna da ugradi povećanu količinu amonijaka u produkte fotosinteze, amonijak- otrovan gas u većoj dozi-količini, pri nižim temperarurama stvara sa ćelijskim sokovima ketone, takođe štetna organska jedinjenja, te dolazi do propadanja lisne mase ili kompletnih biljaka!
Proizlazi: U prvoj prihrani je povoljniji An, odnosno Kan na kiselim zemljištima, jer u sebi sadrži biljci odmah pristupačne oblike azota: nitratni i amonijačni. Osam do deset litara padavina po metru kvadratnom spustiće nitratni oblik azota iz An-a (Kan-a) u zonu korenovog sistema i omogućiće, naročito u porastu i fazi razvoja, zaostalim usevima strnih žita nesmetanu vegetaciju i pri nižim o temperaturama. Amonijačni azot iz An-a će se spuštati u zemljište postupnije!

Druga prihrana
Drugu prihranu strnih žita (ako analiza zemljišta na sadržaj azota pokaže da treba za prihranu useva strnih žita primeniti više od 70 kg/ha azota) poželjno je takođe obaviti sa An-om, odnosno na kiselijim zemljištima Kan-om. Kako se ista obavlja krajem marta ili početkom aprila (pre početka vlatanja) kada su već više temperature zemljišta i okoline, te je povećana fotosintetska aktivnost lisne površine odnosno biljaka, manji su izgledi za stvaranje ketona u biljkama zbog prekomernog nakupljanja amonijaka, ako bi se za drugu prihranu primenila Urea.
Međutim, ako u periodu posle druge prihrane, u kojoj je eventualno primenjena Urea, ne padne kiša, Urea će otopljena noćnom rosom ili malim padavinama, ostati u površinskom sloju zemljišta. Posle izvesnog vremena radom mikroorganizama u površinskom delu zemljišta, urea će iz amidnog oblika preći u amonijačni, sklon volatizaciji. Ako se Urea u amidnom tj. ishodnom obliku nije spustila na dubinu 6 – 8 cm, doći će do pojave manjeg ili većeg gubitka azota u atmosferu.
Proizlazi: I u drugoj prihrani strnih žita su pogodniji An i Kan u odnosu na Ureu!
Doduše i amonijačni oblik iz An-a i Kan-a je sklon volatizaciji, no oslobodi ga se manje iz tih đubriva nego iz Uree!
Urea je, zbog brze ugradnje amidnog azota u produkte fotosinteze, pogodnija za folijarnu prihranu pšenice u odnosu na An! Miroslav Borojević dipl. ing. polj. PSS Vrbas
 
AgronomP je napisao(la):
Urea koja je bacena u prvoj polovini februara i ranije ce se do kretanja vegetacije psenice u velikoj meri premestiti u dublje slojeve zemljista i time biti dosta manje iskoriscena,jer korenov sistem nece pratiti svojim razvojem dalje ispiranje azota posle ovih sve obimnijih padavina,u pravom smislu reci djubrivo aplicirano u ranijim rokovima prehrane je ''baceno''...
Kliknite za proširenje...
A sta mislite da li ce i koliko da ode azot u dublje slojeve gde je prihrana radjena pre ovih zadnjih kisa,konkretno proslu sredu?Da li ima neko pravilo koliko se spusta azot sa odredjenom kolicinom padavina?
 
zdravo nivi sam clan foruma nemam puno zemje radim 25 hektara zemje 80% jacmen i malo pcenice, prvu prehranu sam uradio na pocetka fevruara sa 200 kg hrvatcka urea za 1ha pa sad zanima me kad je najbolje da se ide sa drugom prehranom i sa koje vrste djubriva i koliko kolicinski. na 5ha sam mesao pola pola urea i salitra dali je to uredu, pozdrav
 
sinisa1979 je napisao(la):
Jeste da je od prošle godine ali izgleda da važi i za ovu... Citat iz PSS AP Vojvodine: Kako su temperature zemljišta tokom februara i marta niske, prihrana strnih žita Ureom je nepogodna iz više razloga. Pre svega treba imati na umu da strna žita vegetiraju, što znači i troše hraniva, na temperaturama iznad 0 stepeni Celzijusa. Primeni li se Urea u prvoj prihrani ona će mirovati u zemljištu u amidnom obliku, kojeg biljke ne mogu usvajati korenovim sistemom. Dakle azot primenjen za prihranu Ureom neće služiti svrsi dok temperatura zemljišta ne pređe 8 stepeni Celzijusa, kada počinje aktivnost migroorganizama zemljišta koji pretvaraju amidni, biljci nepristupačan oblik azota, u amonijačni tj. korenovom sistemu pristupačan oblik azota. Taj proces traje od početka aktivnosti mikroorganizama,ovisno o vlazi, temperaturi zemljišta i pH vrednosti zemljišta i do desetak dana. Proizlazi da će usev možda gladovati desetak dana!
Potom sledi nova nevolja! Odumiranjem mikroorganizama, koji su za svoj rast i razmnožavanje koristili amidni azot, u kratkom periodu oslobađa se iz njihovih tela povećana količina amonijaka. Korenov sistem usvaja amonijak. No, kako su temperature zemljišta još uvek niske, to je fotosintetska aktivnost lista još uvek mala i nedovoljna da ugradi povećanu količinu amonijaka u produkte fotosinteze, amonijak- otrovan gas u većoj dozi-količini, pri nižim temperarurama stvara sa ćelijskim sokovima ketone, takođe štetna organska jedinjenja, te dolazi do propadanja lisne mase ili kompletnih biljaka!
Proizlazi: U prvoj prihrani je povoljniji An, odnosno Kan na kiselim zemljištima, jer u sebi sadrži biljci odmah pristupačne oblike azota: nitratni i amonijačni. Osam do deset litara padavina po metru kvadratnom spustiće nitratni oblik azota iz An-a (Kan-a) u zonu korenovog sistema i omogućiće, naročito u porastu i fazi razvoja, zaostalim usevima strnih žita nesmetanu vegetaciju i pri nižim o temperaturama. Amonijačni azot iz An-a će se spuštati u zemljište postupnije!

Druga prihrana
Drugu prihranu strnih žita (ako analiza zemljišta na sadržaj azota pokaže da treba za prihranu useva strnih žita primeniti više od 70 kg/ha azota) poželjno je takođe obaviti sa An-om, odnosno na kiselijim zemljištima Kan-om. Kako se ista obavlja krajem marta ili početkom aprila (pre početka vlatanja) kada su već više temperature zemljišta i okoline, te je povećana fotosintetska aktivnost lisne površine odnosno biljaka, manji su izgledi za stvaranje ketona u biljkama zbog prekomernog nakupljanja amonijaka, ako bi se za drugu prihranu primenila Urea.
Međutim, ako u periodu posle druge prihrane, u kojoj je eventualno primenjena Urea, ne padne kiša, Urea će otopljena noćnom rosom ili malim padavinama, ostati u površinskom sloju zemljišta. Posle izvesnog vremena radom mikroorganizama u površinskom delu zemljišta, urea će iz amidnog oblika preći u amonijačni, sklon volatizaciji. Ako se Urea u amidnom tj. ishodnom obliku nije spustila na dubinu 6 – 8 cm, doći će do pojave manjeg ili većeg gubitka azota u atmosferu.
Proizlazi: I u drugoj prihrani strnih žita su pogodniji An i Kan u odnosu na Ureu!
Doduše i amonijačni oblik iz An-a i Kan-a je sklon volatizaciji, no oslobodi ga se manje iz tih đubriva nego iz Uree!
Urea je, zbog brze ugradnje amidnog azota u produkte fotosinteze, pogodnija za folijarnu prihranu pšenice u odnosu na An! Miroslav Borojević dipl. ing. polj. PSS Vrbas
Kliknite za proširenje...

Sve je to uredu, to je ono sto moze da se pisanom recju objasni i to je nauka ....ali nas ovde vise interesujeu cinjenice. Cinjenice se zasnivaju na dokazima a najbolji dokazi su ogledi sa ponavljanjima. Kao da ti ja sada kazem nemoj da koristis folijarno djubre jer nema povecanja prinosa a ti meni ne verujes , a ja parceli radio ogled sa folijarnim djubrivima i ureom u 4 ponavljanja i zakljucio da statisticki nije doslo znacajnog povecanja prinosa.(brao klipove , rucno krunjeno i merio prinos svake parcelice). I sada meni neko kaze i prodaje pricu dobro je da koristis folijarna djubriva jer je povecanje prinosa do 3,5,7%. Znaci jedno je nauka a drugo su pravi dokazi i provereni rezultati u ogledima.
 
Pa to je i tacno da je povecanje prinosa do 5%, ali je jos tacnije da to nema nikakve ekonomske opravdanosti. Toliko je ogleda bilo sa tim, samo sto ljude izgleda mrzi da racunaju.
 
Lord Ogy je napisao(la):
Sve je to uredu, to je ono sto moze da se pisanom recju objasni i to je nauka ....ali nas ovde vise interesujeu cinjenice. Cinjenice se zasnivaju na dokazima a najbolji dokazi su ogledi sa ponavljanjima. Kao da ti ja sada kazem nemoj da koristis folijarno djubre jer nema povecanja prinosa a ti meni ne verujes , a ja parceli radio ogled sa folijarnim djubrivima i ureom u 4 ponavljanja i zakljucio da statisticki nije doslo znacajnog povecanja prinosa.(brao klipove , rucno krunjeno i merio prinos svake parcelice). I sada meni neko kaze i prodaje pricu dobro je da koristis folijarna djubriva jer je povecanje prinosa do 3,5,7%. Znaci jedno je nauka a drugo su pravi dokazi i provereni rezultati u ogledima.
Kliknite za proširenje...
Prijatelju ni ja ne verujem u folijarnu prihranu i nisam zbog toga citirao tekst. Citirao sam više zbog onog prvog dela koji se manje više podudara sa postom člana AgronomP-a. Tj mišljenja sam da će urea pre da se spusti u niže slojeve nego što će postati dostupna biljci.
 
pa prihranijo jer slushao starije a i kod nas krenu sa bacenjem ureu josh 10 tog januara kazhu svi da su godinama istrazhiivali jer kod nas nema toliko padavina i shto ranije je baceno to je bolje ali mislim da je to velika greshka jer po moje shta cje zhito da koristi kad je temp ispod nule.inache prema stanju na njivi mislim da kod nas je vecj krenula psenica da radi uochito porasla ovih 10 tak dana .imam parcele jedna do druge na jedne bacena urea na druge nije .ova prihranjena krenula dobila i dobru boju a ova shto nije josh uvek ko da miruje i nesto bleda boja
 
Potreban mi je savet. Trebam da prihranim 50a psenice i 60a jecma, e sad ne znam koje mineralo djubrivo da koristim. Dvoumin se izmenju kana i sana, posto urea nije prigodna za moje zemljiste koje je kiselo. Koliko i koje djubrivo treba da koristim? U poljoprivrednoj papoteci su mi preporucili pancevacki san ali ja nekako mislim, nakon procitanih blogova i tema da je bolji kan
 
pecan06 je napisao(la):
Potreban mi je savet. Trebam da prihranim 50a psenice i 60a jecma, e sad ne znam koje mineralo djubrivo da koristim. Dvoumin se izmenju kana i sana, posto urea nije prigodna za moje zemljiste koje je kiselo. Koliko i koje djubrivo treba da koristim? U poljoprivrednoj papoteci su mi preporucili pancevacki san ali ja nekako mislim, nakon procitanih blogova i tema da je bolji kan
Kliknite za proširenje...

Prihrani sa Kan-om on ti je za zakiseljena zemljišta.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh