Prihranjivanje pšenice

Moj plan je sledeći za prihranjivanje pšenice,ovih dana 100 kg-Kj Urea,za dve nedelje ponovo 100 kg-Kj Urea,za još dve nedelje 100 kg-Kj San,i za još dodatnih dve nedelje još 100 Kg-Kj San.:ppozdrav:
 
@ oldtimer Njiva je đubrena pilećem stajskom đubrivom 11 prikolica 5 tona po KJ,pre par godina.:ppozdrav:
 
Dragan18 Ne šalim se.:ppozdrav:
oldtimer Izveštavaću vas i ponekad ću i pitati vaše savete članove sa foruma.
 
Ja sam jos uvek u nekoj dilemi, da li ici sa 175 kg/ha Uree, pa 175 kg/ha AN-a, ili ici pocetkom marta sa nekih 300 kg/ha AN-a.
Bacio sam 300 kg/ha NP 20/20 jesenas, Pa se bojim da mu ovo gore navedeno ne bude puno. Uglavnom, imam jos nekoliko dana da razmisljam na tu temu. Malo citam forum, malo slusam starije, malo slusam sebe, pa sta ce biti, ne znam. Verovatno kao i dosad, 300 kg/ha AN-a, i dovidjons.
@Kris80
Jeste l' isli vec sa tako visokim dozama azotnog djubriva, kakvi su rezultati, i da li je profit bio zadovoljavajuc?
 
Iskreno Kris, veruj mi , samo ćeš bespotrebno rasturiti pare po njivi, ali ih nećeš ubrati. Zapamti šta ti kažem, PRINOS NE RASTE kako si ti zamislio , "što više baciš, više će da rodi" oće djavola. Sa povećavanjem doze hrane prinos raste do odredjene tačke , nakon toga prinos opada. Da ne pričam o ekonomskoj računici . TO što radiš mora biti i ekonomski opravdano, a nikako ne može biti. Prinos ne zavisi samo od jednog elementa nego zavisi od faktora U MINIMUMU. Ok, ti ćeš dati AZOT , a prinos ti neće porasti zato što će recimo faliti nekog mikroelementa. Pšenica će ti biti manje otporna na bolesti , trošiće više vode... (luksuziranje u potrošnji hrane i vode tj. trošiće više nego što joj treba ) . Ono što ne bude iskoristila to će se sve saprati u podzemne vode. U podzemnim vodama će se povećati procenat SOLI, dakle ne samo što trošiš svoje pare , zagadjuješ i životnu okolinu..

AKo budeš želeo da navodnjavaš ,voda će ti biti neispravna za navodnjavanje jer će imati prevelik sadržaj SOLI. Ajde malo mislite mozgom pre nego što odvalite neke gluposti.
 
@oldtimer Nisam još išo sa takvim velikim dozama,ja pšenicu unazad 5-6 godina nisam ni sejao.

@Dragan18 Površina je celih 2 KJ i eksperimentalnog karaktera je cela ova moja priča.Ne planiram navodnjavanje ni sad ni kasnije jer nemam uslove za to na toj parceli.:ppozdrav:
 
Koliko košta nemam pojma. Mislim da može da se uradi na institutu ili na fakultetu . Ali u svakom slučaju se rade te analize!

p.s. Kris , pusti eksperimentisanje. To su radili ljudi na institutu unazad 60 godina... u različitim godinama sa različitim dozama ,različitim sortama svašta nešto . Nećeš ništa postići sa tim, a ako ti se bacaju pare bolje da odeš ženu da izvedeš na večeru u restoran.
 
Dragane šta je po tebi granica isplativo-dobijeno?

Ako bude žito na leto prelivao vodim i tebe na večeru kod Miloša ili u Capriolo.:ppozdrav:
 
Poslednja izmena:
Potpuno se slažem sa Draganom oko ovih količina i smatram da je bacanje para.
Svakako je bolje rasturiti veštak iz više navrata kako si i naveo Kris ali preporučene količine.
Ja recimo gledam da prihranim sa oko 80-90 kg čistog azota po kj ali da ta količina bude razbacana u 3 navrata.Kako bi izbegao rizik da zafali N-a ili ga biljka ne iskoristi zbog određenih vremenskih uslova.
 
Nije po meni isplativo-dobijeno, nego po kalkulatoru. Onaj momenat kada ti svako dalje ulaganje preko optimuma dovodi do takve situacije da kad prodaš pšenicu- ne ostane ni za pivo i Kurir ispred prodavnice ili ulaganje koje te vodi u minus.
 
Kad bi odprilike trebala zadnja tura prihrane da ide da bi bilo dovoljno azota u vreme nalivanja zrna?Koliko sve to zavisi od padavina?
 
Nazad
Vrh