И да онда опет падне снег.
Цитиран део из саветника:
"Karbamid (urea) je pokretan (u zemljištu pod uticajem padavina), ali samo vrlo kratko vreme do hidrolize, odnosno prelaska u amonijum jon. U povoljnim uslovima proces hidrolize se završava za 3-4 dana.[1]
Urea je pokretna u zemljištu vrlo kratko vreme jer se, u zemljištima kao što je černozem - bogatim adsorpcijskim kompleksom, amonijak kao prvi produkt razlaganja uree, veže u međulamelarne prostore sekundarnih minerala gline i tu se zadržava bez spuštanja u dublje slojeve zemljišta. Iz međulamelarnih prostora sekundarnih minerala gline ga u većoj meri istiskuju joni vodonika kada padne kiša i čestice gline nabubre...
Bitna je činjenica da se urea ne ispire tako brzo van domašaja korenovog sistema i da nema bojazni od ispiranja azota primenom uree u jesen!
Prolećna ili neposredno pred setvu primenjena upotreba uree nije povoljna, ako nije unesena u zemlju mehanički, padavinama ili navodnjavanjem. A da ne bi bilo štete od, u jednom momentu nakupljene velike količine amonijaka nastalog mikrobiološkim procesima amidnog oblika azota uree, preporučuje se primena uree barem mesec dana pre setve jarih useva. Šećerna repa je tu posebno osetljiva, pa ureu u predsetvenom đubrenju za proizvodnju šećerne repe ne treba ni upotrebljavati, nego An i njemu slična amonijsko nitratna đubriva. I tu treba napraviti vremensku distancu do setve šećerne repe!
Zato su za primenu uree povoljniji jesenji i zimski uslovi, jer se pri nižim temperaturama, naročito ispod 8 stepeni Celzijusa i pod uticajem padavina urea (amidni oblik azota) spušta dublje u zemlju.
Amidni oblik azota uree, kao i amonijačni, koji je prvi produkt razlaganja uree, pogodniji je za bržu razgradnju žetvenih ostataka preduseva, jer ne prolaze u telima mikroorganizmima proces redukcije, kao što to moraju nitrati."