Prihranjivanje pšenice

U ovoj temi je bezbroj puta objasnjavano kad je bolje prihraniti sa ureom a kad sa KAN-om(AN-om...).
Citajte malo ljudi, moze biti bas korisno.:ppozdrav:
 
Ukratko, više puta rasturiti đubrivo, tim bolje. Biljke su slične čoveku. Za održavanje životnih potreba, čovek koristi hranu i unosi je nekoliko puta dnevno, retki su oni koji jedu samo jednom, posebno farmeri, paori i sl. Tako i biljke, više puta pomanje.
Količina? Zavisi od samih potreba biljke i naravno od rezervi hraniva u zemljištu. I naravno od finansija farmera. Vrsta đubriva? Zavisi najviše od tipa zemljišta, a potom i od vremena primene. Urea ne bi trebalo da se koristi na zemljištima kisele reakcije i ne ako u vreme prihrane nema dovoljno vlage ( za njenu aktivaciju pored vremena, 7-14 dana, potrebna je vlaga; tako ako je sušno, urea će povući određnu količinu vlage koja bi inače bila potrebna biljkama za normalan rast i razvoj). Takođe, primenjivati je što pre; u protivnom dovodi do produžetka vegetacije. KAN ne koristiti na alkalnim zemljištima. AN ili SAN ( u principu dođe isto) su na neki način univerzalna đubriva, te se mogu koristiti na svim tipovima zemljišta, brzodelujuća su itd!
 
Za prihranu su najbolja đubriva koja su dostupna u kratkom roku biljci prilikom kretanja vegetacije. To je AN/SAN ili UAN (na žalost imamo ga ali teško dostupan jer nema distribucije). Ova đubriva su dostupna u roku od 48 sati (UAN oko 25% a ostatak do 50 % za 120 sati) pa za 120 sati AN/SAN. Urea ne samo da zahteva vlagu nego i temperaturu od min. 18 stepeni da bi se razlagala do oblika koji koriste biljke. Rana primena uree ne garantuje da će biti dostupna biljkama sa kretanjem vegetacije (izmereno i potvrđeno u prethodne 3 godine!) Ostavite ureu za kukuruz i ako uzmete u obzir dinamiku njenog razlaganja eto azota iz nje kada kukurz dobije prvi pravi list i potroši hranu iz semena. Za pšenicu koristite đubrivo koje se brzo i dobro razlaže a to je SAN/AN, dva ista đubriva.
Gariša.
 
Garišaa
Eventualno KAN na kiselim zemljištima , a može i na baznim, pod uslovom da se nadje jeftino , da se bar ekonomski opravda operacija! ( čitaj : ako nadješ za bagatelu) . NE znam zašto stručnjaci uporno forsiraju ureu pri prvoj prihrani... lično ne vidim ni jednu prednost (osim u većem sadržaju azota) u odnosu na AN-SAN-KAN.
 
A ako padavina bude i ovog proleća kao i prošlog??? Ureje će se bar nešto usvojiti ako se baci na sneg,a prošle godine moja prihrana KANom je prohujala sa vihorom više od mesec bez kapi kiše
 
Pa ja bacio SAN i otišao da odradim i drugu prihranu za 20 dana ,a ono na njivi još mogu naći poluistopljene kuglice prethodnog SAN-a.E onda tu nisam imao ni vremena ni uslova za ispravak.Pšenica jednostavno gladovala ceo taj sušni period.Ko zna koliko je azota i izgubljeno dok je tako stojalo na površini.
Ove godine,svaka čast nauci i istraživanjima,čekam prvi sneg sa minusima i bacam ureu.Kasnije polovinom marta dodaćemo malo SAN-a i verujem da će uz Božiju pomoć sve to biti dobro.Kad god sam tako radio imao sam se sa čime i hvaliti u leto_Ovako dobre pšenice u ovo vreme nisam imao od kad se i otac ,a eto i ja bavimo poljoprivredom.Greota je da sad opet taktiziram kao prošle godine.
 
Ja sam bukvalno u poslednjem momentu prihranio prošle godine ! Prihrana je obavljena sa AN-om ruskim 3. marta 120 kg/kj. Nakon toga je krenuo sušni period u kojem je palo 3 litre kiše do sredine aprila otprilike i to sitno. Pšenica je sporo napredovala ali se izvukla iako sam se plašio da neće usvojiti dovoljno hrane. Drugu prihranu je dobila krajem aprila sa 70 kg AN (po kj).

Na slici se da primetiti komšijska pšenica koja nije dobila prihranu na vreme . Iako je kod njega potrošeno 70 kg više semena naša je bila gušća !

i408ex.jpg



Slika je napravljena 15. aprila!
 
Koliko sam video za vikend najavljuju minus u jutarnjim satima, a dnevnu prognoziraju do 5 stepeni. Da ne bude malo rano za prihranu? Možda sačekati februar?
 
Za Mindjušara ništa nije previše rano, mora da je pročitao u nekim radovima da je to Italijanska metoda... što se kaže "videla žaba da se konji potkivaju pa i ona došla u red". Pšenica je u dubokom snu, koliko će mindjušar izgubiti azota nije ni svestan...ali nema veze, gde se ima tu se i rasipa.
 
A možda čovek ne može da sedi kod kuće više? Možda mu dosadilo praznovanje i ono čuveno "sa slave na slavu"? A možda nas i loži. :osmeh:
 
Javljaju oko 10cm snega i minus,ako bude tako ja bacam,ako nebude čekamo sledeću sličnu priliku,meni je to na sneg jedino sigurno,sve ostalo je pod velikim znakom pitanja
 
Ma dosadno je uglavnom svima.... ali ne treba trčati pred rudu ! Volatizacija azota je prilično zeznuta stvar, pogotovo uree.

@ Mindjušar
PA ima vremena tek je 22. januar .. imaš još mesec dana . Vremenske prognoze su sranje fino zakači rasturivač i čekaj pogodan momenat. A to će biti kada se počne topiti zadnji sneg! Može da napada recimo 30 cm snega i da se spusti urea ispod nivoa korenovog sistema, a da ne pominjem vreme za koje će postati dostupna pri ovim temperaturama.
 
Kako se menjaju teorije o načinu i vremenu primene prihrane tako se menjaju teorije i o "zimskom snu" pšenice.I ja takođe za vikend ako bude povoljnih vremenskih prilika počinjem sa prihranom od 220kg ureje/ha.Zadnjih godina se pšenica po meni mnogo pre budi i ne želim da kad se to desi ispred nje stoji prazan tanjir.Meni je prevashodno cilj da se azot uz otopljavanje snega i kišu spusti što dublje.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh