Prihranjivanje pšenice

A šta će se sad desiti sa tim azotom,pogotovo ako bude obilnijih padavina?
 
Koje ozbiljne padavine-15lit/m2 i još snega koji se postepeno topi.Ko bude u mogućnosti da sačeka sneg za vikend i od iduće nedelje krene da po snegu baca imaće odličan posao.
 
Kod nas snega nema ni gram,čak štaviše vetar je isušio gornji sloj.Svake godine bacam prvu turu oko 1 februara tako će biti i ove godine.
 
Pšenicu uvek prihranjujem sa ureom i to jednom .U zavisnosti od vremenskih prilika ovu operaciju obavljamo uglavnom u februaru.
Do sada nikada nismo prešli 120 kg/kj uree.Gde su predusevi povrće ili lucerka količina uree je znatno manja.Radimo folijarno prihranjivanje sa ureom u vreme tretiranja od korova u količini 10 -15 kg /kj.
 
kiraj je napisao(la):
Pšenicu uvek prihranjujem sa ureom i to jednom .U zavisnosti od vremenskih prilika ovu operaciju obavljamo uglavnom u februaru.
Do sada nikada nismo prešli 120 kg/kj uree.Gde su predusevi povrće ili lucerka količina uree je znatno manja.Radimo folijarno prihranjivanje sa ureom u vreme tretiranja od korova u količini 10 -15 kg /kj.
Kliknite za proširenje...

ako se sa prskalicom od 450l oprska u cugu 2ha koliko onda sme da se rastopi urea-e pa da se ubaci u bure a da ne bude puno
 
@kiraj
Znači 40 kg uree na prskalicu od 450 l i sa time oprskate 2 ha pšenice? Jel sme da se urea meša sa herbicidima? I kako se ponašala pšenica, jel bilo neke vidne razlike?
 
koliko sam ja upoznat prhranjivanje preko lista je i pozeljno da ide zajedno sa prskanjem protiv korova..a ako moze
da ide i do 40kg urea-e na prskalicu od 450l pa da se razvuce na 2ha to je extra:osmeh:
 
E to nisam znao a i mi nikad ni ne radimo tretiranje protiv korova jer nemamo potrebe... E da bi ta folijarna prihrana mogla da se odradi negde polovinom aprila i da li se možda sme mešati sa fungicidima?
 
nikola ilic je napisao(la):
Covek iz mog mesta mozda ga neko i zna Zivota Regan,ima zemlju u Karlovcicu,on je na jecam bacio posle N. Godine,eno jecam poludeo.,nemozes poznati jecam.
Blesava godina skroz,zito je konstantno radilo,potrosilo je sve zalihe i pocelo da jenjava...
Kliknite za proširenje...

sad ovi veliki minusi ,samo da to ne naskodi nekako prihranjenoj psenici.:sta:
ja sam svoju prosli tjedan prihranjivo.
 
[TABLE="class: normal"]
[TR="bgcolor: #ffffff"]
[TD="width: 101"] KULTURA
[/TD]
[TD="width: 119"] KONCENTRACIJA
[/TD]
[TD="width: 100"] KULTURA
[/TD]
[TD="width: 116"] KONCENTRACIJA
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 101"] Žitarice
[/TD]
[TD="width: 119"] do 30 %
[/TD]
[TD="width: 100"] Mahune
[/TD]
[TD="width: 116"] 0,3 - 0,6 %
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 101"] Livade
[/TD]
[TD="width: 119"] do 30 %
[/TD]
[TD="width: 100"] Krastavci
[/TD]
[TD="width: 116"] 0,5 - 1,0 %
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 101"] Kukuruz
[/TD]
[TD="width: 119"] 0,6 - 6,4 %
[/TD]
[TD="width: 100"] Rajčica
[/TD]
[TD="width: 116"] 0,4 - 0,7 %
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 101"] Uljana repica
[/TD]
[TD="width: 119"] do 30 %
[/TD]
[TD="width: 100"] Paprika
[/TD]
[TD="width: 116"] 0,5 - 0,7 %
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 101"] Šećerna repa
[/TD]
[TD="width: 119"] do 4,5 %
[/TD]
[TD="width: 100"] Celer
[/TD]
[TD="width: 116"] 0,8 - 2,4 %
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 101"] Krumpir
[/TD]
[TD="width: 119"] do 5,0 %
[/TD]
[TD="width: 100"] Mrkva / peršin
[/TD]
[TD="width: 116"] 1,2 - 3,0 %
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 101"] Vočnjaci
[/TD]
[TD="width: 119"] 0,5 - 2,0 %
[/TD]
[TD="width: 100"] Kupus
[/TD]
[TD="width: 116"] 0,8 - 1,6 %
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 101"] Maslina
[/TD]
[TD="width: 119"] 3 - 5 %
[/TD]
[TD="width: 100"] Salata
[/TD]
[TD="width: 116"] 0,6 - 1,0 %
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 101"] Vinova loza
[/TD]
[TD="width: 119"] 0,7 - 1,0 %
[/TD]
[TD="width: 100"] Luk
[/TD]
[TD="width: 116"] 1,6 - 2,5 %
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 101"] Lubenica
[/TD]
[TD="width: 119"] do 0,5 %
[/TD]
[TD="width: 100"] Cikla
[/TD]
[TD="width: 116"] 1,5 - 2,0 %
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Toliko posto uree 46 po kulturama
 
Malo kasnim ali evo tabele
[TABLE="width: 541"]
[TR]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[TD]0-30 cm
[/TD]
[TD]30-60 cm
[/TD]
[TD]60-90 cm
[/TD]
[TD]ZBIR
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[TD][/TD]
[TD]NO3-N kg/ha
[/TD]
[TD]NO3-N kg/ha
[/TD]
[TD]NO3-N kg/ha
[/TD]
[TD]NO3-N kg/ha
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 3"]Ritska crnica karbonatna zabarena-Dobrica
[/TD]
[TD]Dobrica
[/TD]
[TD="align: right"]34.07
[/TD]
[TD="align: right"]21.55
[/TD]
[TD][/TD]
[TD="align: right"]55.62
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 3"]Černozem karbonatni - Debeljača (paštrnak)
[/TD]
[TD]Debeljača1
[/TD]
[TD="align: right"]28.94
[/TD]
[TD="align: right"]25.58
[/TD]
[TD="align: right"]5.15
[/TD]
[TD="align: right"]59.67
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 3"]Černozem karbonatni-Debeljača (mrkva)
[/TD]
[TD]Debeljača2
[/TD]
[TD="align: right"]36.79
[/TD]
[TD="align: right"]21.3
[/TD]
[TD="align: right"]7.29
[/TD]
[TD="align: right"]65.38
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 3"]Černozem karbonatni-Omoljica
[/TD]
[TD]Omoljica
[/TD]
[TD="align: right"]34.86
[/TD]
[TD="align: right"]25.46
[/TD]
[TD="align: right"]8.7
[/TD]
[TD="align: right"]69.02
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 3"]Černozem karbonatni-Inst. TAMIŠ (soja)
[/TD]
[TD]Institut 1
[/TD]
[TD="align: right"]22.41
[/TD]
[TD="align: right"]22.48
[/TD]
[TD="align: right"]14.07
[/TD]
[TD="align: right"]58.96
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 3"]Černozem karbonatni-Inst. TAMIŠ (suncokret)
[/TD]
[TD]Institut 2
[/TD]
[TD="align: right"]26.91
[/TD]
[TD="align: right"]25.13
[/TD]
[TD="align: right"]6.92
[/TD]
[TD="align: right"]58.96
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]


Treća dubina je slaba i iskreno rečeno "suva" bez vlage ali nisam stavio rvrednosti. Nije Vam čak ni bitna treća dubina radi planiranja prihrane pšenice. Ovde je potrebno dodati u proseku 60 kg N što računate sami. Azot posmatrajte kao isti broj kao NO3-N tj. nitratni azot. Primer zbir je 59 kg NO3-N a potrebno je dodati do 120 kg N to je još 61 kg N ili oko 200 kg AN-a/ha, KAN 220 kg/ha, UREA 130 kg/ha.
Osnovna ishrana azotom je preko zemljišta, ne zanosite se koncentracijama i količinama rastopljene UREE. I UAN kao tečno đubrivo deluje preko zemljišta. Samo su male količine UREE usvojive i sa tim ne možete nadoknaditi nedostatak. Probajte da jedete tako što ćete stopala sa čarapama staviti u lavor supe. Gladni ste ostali? Folijarna đubriva imaju u sebi elemente u oblicima koji se lako usvajaju preko lista tj. određena jedinjenja sa elementom ali količine nisu nikada dovoljne.
Ne jurcajte sa prihranama napominjem da je za razlaganje UREE potrebno 14-21 dan na temperaturi od 20 stepeni da bi se prevela u nitrat koji biljka usvaja. Prihranjuj oblicima koji su dostupni kada krene vegetacija tj. kada je temperatura konstantna na min 5 stepeni u trajanju od 3 i više dana. Da se biljka probudi. Citiram kolegu Pavlović Veljka "Da li vi dok spavate jedete?".
Gariša.
 
Poslednja izmena:
PRIHRANA PŠENICE POSLE ANALIZE ZEMLJIŠTA
30. januar 2012.
Prema analizi zemljišta koja je obavljena polovinom januara na 180, uglavnom, pšeničnih polja, u zemljištu nema dovoljno vlage, a ni azota, saopštio je tim stručnjaka, koje je predvodio prof. dr Miroslav Malešević, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, pa se preporučuje ratarima da bez analize zemljišta ne prihranjuju pšenična polja i zasejane njive.- Ne treba žuriti sa prihranom – kaže dr Malešević – dovoljno će biti da prihrana počne oko 10. februara, ali je potrebno ovaj posao ponoviti i u martu.Prema očekivanju poznavalaca ove problematike, u proizvodnoj 2011/2012. godini stanje vlage i distribucija nitratnog azota (NO[SUB]3[/SUB]-N) u zemljištu znatno odstupaju od normalnih vrednosti za ovaj vremenski period, jedinstvena je ocena stručnjaka.Vlažnost zemljišta daleko je ispod poljskog vodnog kapaciteta u slojevima 0-30 i 30-60 centimetara, a blizu tačke venjenja. Srednje vrednosti za prvi sloj se kreću oko 18 odsto (umesto 24%). U sloju 60-90 centimetara vlaga se kreće oko 13 odsto. Variranje vlage je izuzetno veliko i kreće se od osam do 21 odsto za sva tri sloja zemljišta. Na tako veliko variranje uticale su količine padavina od 1. avgusta do 15. januara 2012.Sadržaj vlage u zemljištu je ključni faktor budućih prinosa. On će uticati i na stepen iskorišćavanja azota, ali i drugih hraniva, i na agronomsku efikasnost hraniva. Korenov sistem strnih žita će rasti u dubinu onoliko koliko to uslovi vlage dozvoljavaju – poručuju stručnjaci.Suša tokom jeseni uticala je da azota ima manje i da je koncentrisan u sloju 0-30 i 30-60 centimetara. Kretanje NO[SUB]3[/SUB]-N u zemljištu se odigrava samo pod uticajem padavina. Najintenzivnija mineralizacija hraniva iz rezervi zemljišta odigrava se u oraničnom sloju. Pod uticajem padavina azot se spušta u dublje slojeve, ispod 60, odnosno ispod 90 centimetara. Trenutna slika azota je nepovoljna na 90 odsto njiva koje su ispitivane. Ako se bilans vlage ne promeni, azot će ostati do 60 centimetara dubine, a tu će se zadržati i koren. Za ozima strna žita će biti kasno ako se situacija promeni tek u aprilu, dok će za jare useve to biti veliko poboljšanje.Na osnovu stanja azota u proseku će nedostajati 80-100 kilograma po hektaru. Mnogo je važnija činjenica da će na nekim parcelama nedostajati čitavih 120 kilograma azota, a na drugima će trebati samo 50-60 kilograma (ili manje). To upućuje proizvođače da neizostavno ispitaju svoje parcele i da dobiju tačnu preporuku za prihranjivanje.Kada početi sa prihranom je važno pitanje. Zbog toga što je azot koncentrisan u površinskom sloju zemljišta, ne treba žuriti. Dovoljno će biti da prihrana počne oko 10. februara.Način prihrane je takođe bitan., posebno u ovoj godini. U prvoj prihrani će biti dovoljno 60 odsto predviđene doze azota (oko 40 kg/ha do 50 kg/ha čistog N). Ostatak azota treba dodati u drugoj prihrani tokom marta. Tada će biti formirana jasna slika o stanju vlage i ukupnom potencijalu pšenice i ječma.Prioritet treba dati njivama na kojima je pšenica zasejana ranije i koja je dostigla fazu bokorenja. Njene su potrebe najveće baš u ovoj fazi. Takođe treba najpre prihraniti useve zasejane posle suncokreta.Na kraju treba prihraniti useve koji tek niču ili imaju jedan-dva lista, jer će oni tek krajem marta dostići fazu bokorenja.Prema prognozi Hidrometeorološkog zavoda Srbije, u februaru se očekuje srednja količina padavina oko 29 mm, u martu oko 30 mm, a u aprilu oko 57 mm.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh