Prihranjivanje pšenice

[mcbaycow]

Meni su na par mesta pa cak i u jednom institutu rekli da se plan djubrenja psenice ne radi na osnovu planiranog prinosa vec odredjenog sortnog maksimuma.Taj maksimum je definisan kao potrebna kolicina azota za genetski potencijal odredjene sorte.Zato su pri preporuci pod obavezno trazili sortu psenice.

Genetski potencijali su od 10t do 15t ali ih ne treba juriti, ali opet ne valja matiš!

Da i tebi na analizi su radili kako da prehranis u odnosu na sortu, i korekcije su ti par kg/N. Sto je smesno!

 

[ACA RAIC]

Kad da prska od korova majke ti?

Nikola,sutra,najkasnije prekosutra!Niko nije mislio odmah.Na slici se vidi da je žito veliko ali i korovi takođe,pa bi trebalo biti oprezan i spremiti se za prskanje.Šteta bi bilo ovako lepo žito prepustiti slučaju.

 

[sale ratar]

Ljudi stigla mi je preporuka. Kao i prosle godine jedna parcela ne treba da se djubri. Da li poslusati pa ne djubriti ili sta raditi?

Послато са U8815 користећи Тапаток 2

Zavisi i kako je raspoređen azot po dubini, ako ja dobro vidim tu ima 214kg po ha čistog azota što je i odviše, ja to nebi ništa dirao.

 

[zikabog]

Po dubini je oko 50, 80, 70.

Послато са U8815 користећи Тапаток 2

 

[sale ratar]

Dosta dobar raspored, ranija ili kasnija setva.

 

[zikabog]

Dosta kasna. 15.11.

Послато са U8815 користећи Тапаток 2

 

[North ARMY]

@North, Dragane18

E sad vidite kakva je tu matematika prof. Marinkovica....
Meni se to iskreno ne dopada.
Nadjeno 75kg+ 90kg kroz 2 prehrane = 165kg/ 23kg* = 7,17t/ha
*23kg/N u proseku pojede psenica da bi dala 1t prinosa.

To po profesoru ispadne da svaki kg unetog azota ce biti usvojen.
Sto se tice mineralizacije, ona je manje vise obavljena, i to se vec nalazi u onih nadjenih 75kg.
Sta vi mislite?

Zasto mislis da je mineralizacija obavljena ?
Jedno prosto pitanje ako sam jesenas uneo 56kg N/ha,sad unosim 60 kg N/ha i jos 33kg N/ha = skoro 150kg cistog N/ha? + ako bude pogodno leto za nalivanje zrna ide jos 23kg N/ha i kompletna parcela bude u dobroj kondiciji,bez pologa. Prosto pitanje,pa koliko vise da joj dam za 7t/ha ?

 

[Srdjan Žorž]

Sve ove analize su netacne,kako?
Ovde ljudi uzimaju uzorke sa par mesta po njivi, a trebalo bi min sa 10 mesta po jednom hektaru.Sto vise uzorka to je preciznija analiza.
Moje misljenje,lajicko, je da treba u svakoj godini dati oko 100kg azota po hektaru svi koji imaju iole solidnu zemlju i ko hoce prinos prosecan od 5 do 6 tona.
Sve ostalo ce urediti klima i vremenske prilike.

 

[paorpaor]

Analiza je samo jedan od faktora. Treba ispratiti predhodni usev I to tako da se pri zetvi koristi uredjaj na kombajnu koji u svakom momentum meri prinos I odmah mapira parcelu. Onda se tacno zna koji delovi parcele su dali koliki prinos, I to onda primeniti prilikom djubrenja I prihrane.To bi bila prava I precizna prihrana, ovako je sve po onoj da negde psenici treba "kupis", a nege "meso", a mi damo " sarmu". Naravno za sve ovo treba tehnologija koja je za nas jos uvek nedostupna. Onda bi tacno znali odakle treba da uzmemo uzorak, a ovako meze da se potrefi da uzorak bude skroz neprecizan.

 

[MOMOSARIC]

Evo kako ja radim , a nekažem da tako treba ili da nekog savjetujem , nego iz iskustva mi se tako pokazalo najbolje , a tako su radili i stari ovde . Ako je bila prethodna godina sa dosta padavina i bolji prinos idem sjeseni jače a ako je bila suša manje djubriva.
Pripremim "brže" djubrivo -Kan ili AMS , pratim pšenicu odokativno , znači samo nijansu zelene boje . Ako je tamnija čekam , čim primijetim da počinje u nekim dijelovima da blijedi idem sa prihranom . Radim 2 puta prihranu prateći samo boju i ako je gusta prvu prihranu malo manje a drugu više , ako je rjedja obrnuto , i to je to.

 

[North ARMY]

Jbg ne valja nam analiza,treba za svaku godinu kriviti Boga i prirodu,a nista ne preduzeti.
Paore kod nas nema nista od mapiranja,pogledaj nove kombajne zahvata 5-10m hedera,rasipaci 20-35m zahvata,a nase parcele i dalje 200-400m duzine,a tek o sirini ne bih. Jedino drzavne table duzine i sirine po nekoliko kilometara mogu da isprate takvu tehnologiju,pa cak i sejalice sa vario menjacem. Fora je sto se mi zanosimo svemirskom tehnologijom,a vecina i dalje nikad nije uradila osnovnu agrohemijsku analizu,nije nikad uradila N min i prekontrolisala zalihe vlage u zemljistu,te na osnovu tih rezervi birala gustinu kukuruza za iducu godinu,nego cekaju razne promotere koji na prolece kazu sabijte ispod 20cm,onda dodje kao jesen 2012 i oni se prave ludi,peru ruke a seljak nek se cese.

Momo slazem se s tobom,vidim da imas iskustva,a juce sam pricao sa profesorom koji ima efektivnog iskustva kao ti godina zivota i kaze mi za ovu parcelu Batrovci sto pre uci u njivu,najbolje nekim brzodelujucim djubrivom jer je tu psenica vrhunskog sklopa i bokorenja,kaze ako se doceka da ona pozuti tu odlazi deo prinosa sigurno.

 

[Matić]

N.A sada jedino vazduplohovom da je prihraniš pošto je blato.

 

[North ARMY]

Nema potrebe za vazduplohov,kod nas nije blato juce sam u papucama setao po njivi.
Cekam ako ne padne kisa da zakacim rasipac,pa cim stane vetar da odem prihraniti.

 

[Matić]

Ovde trenutno baš lepo pada.

 

[Dragan18]

@North, Dragane18

E sad vidite kakva je tu matematika prof. Marinkovica....
Meni se to iskreno ne dopada.
Nadjeno 75kg+ 90kg kroz 2 prehrane = 165kg/ 23kg* = 7,17t/ha
*23kg/N u proseku pojede psenica da bi dala 1t prinosa.

To po profesoru ispadne da svaki kg unetog azota ce biti usvojen.
Sto se tice mineralizacije, ona je manje vise obavljena, i to se vec nalazi u onih nadjenih 75kg.
Sta vi mislite?

Gresis, mineralizacija tek treba da se intenzivira sa porastom temperatura. Ova preko zime je samo + . E sad.... da se ja pitam, ne bih racunao svih 75 kg nego npr 15-20 kg manje . Ja znam da teorija kaze sve se racuna ...ali bih ipak uzeo rezervu u smislu greske u uzimanju uzoraka, nemogucnost da se usvojim bas svih 100 % nadjenog azota, ispiranje u kasnijem toku vegetacije itd.

 

[mcbaycow]

Jesam pogresio oko mineralizacije.
Ona se obavlja tokom cele godine, najmanje leti kada su suse, i zimi kada su minusi.
Najvise se mineralizuje azota u zemljistu kada su kise i vlaga u zemljistu, pa nastupi period bez kise i zemljiste se susi, pa ponovo kisa, vlaga i susenje. U tom periodu se mineralizuje najvise azota.

Taman tih 15-20 manje, kao da je obavljena sva mineralizacija

 

[nikola ilic]

Ja sam moju analizu primenio pre 10 dana,posle kise i lepog vremena jako lepo se vide promene,a vi sad mudrujte koliko cega kad kako...

 

[diklofen]

Drugar kupio green seeker.Odlicna spravica.Taman da odradimo pred drugu prihranu.

 

[Manjevic]

Da li ima nekog ko jos nije uradio prihranu Ureom? Zanima me kakve ce biti te koje su prihranjene krajem februra? Sa ovim vremenom se nece skoro uci u njive.

 

[mixer87kac]

Ja moju prehranjujem samo jednom i to oko 10. marta, iće 150 kg AN po jutru...