Prihranjivanje pšenice

Te psenica na potezu Batrovci me strasno zanima kakav ce dati prinos na kraju.
 
25kli1f.jpg
[/IMG]

Nadam se da ce vam koristiti.

Dragan18 Ja rutinski koristim nesto vrlo slicno Green seeker-u i u principu mere isto - funkcionalni status hlorofila. U teoriji je to vrlo lepo zamisljena stvracica koja naravno puno kosta. E sad, to sto meri hlorofil i na osnovu njega se njegovo stanje pripisuje azotu to je vrlo diskutabilno. Ja sam u labu varirao Fe i Mg (uticu na hlorofil isto koliko i N; ima ih jos naravno) i pokazuje promene isto kao i sa N deficitom. U poljoprivrednim stanicama se ne meri Fe i ostali parametri koji uticu na hlorofil. Da se zakljuciti lako da Fe moze biti problem gledajuci pH zemljista u Vojvodini, zar ne? ps vidi moju profilnu sliku.

Posto se ne zna tj. ne meri koliko dostupnog azota ima u zemljistu (vecina stanica to ne radi) vec se meri ukupni, onda se ne moze sa sigurnoscu osloniti na izvor/kolicinu azota iz razgradnje organske materije u ranoj fazi razvoja ozimih kultura. Faza BOKORENJA je prva koja zahteva dosta azota a nakon toga VLATANJE. Ukoliko je bokorenje odlozeno za kraj zime, izvor azota mora biti u vecem procentu iz djubrenja a ne iz mineralizacije-hladno zemljiste; folijarno-ne bas, mala lisna povrsina. U prevodu: to sto je izmereno u zemljistu cesto ne zadovoljava potrebe za azotom u tim pocetnim fazama, kasnije, u prolece da. Zato biljke u ovim fazama treba da budu snabdevene vestakom.
U brojke ne zalazim jer variraju od parcele do parcele i ne verujem u jedinstvene recepture koje se koriste, ali je poznato da se najveci prinosi beleze kada se postigne negativni bilans azota. U prevodu, primer: kultura uzme 200kg/ha a dodato je 130kg azota, ostatak je iz rezervi - ovo je kljucno da se ispostuje (kao sto je NORTH napisao, bez luksuza jer one to zloupotrebljavaju).
Biljke su zaista fascinante, ukoliko im omogucite dosta nekog hraniva one se prosto "ulenje" i u toj silnoj lenjosti a ne borbi (naravno u pozadini je metabolicka masinerija) kao prost produkt dobijemo manje od ocekivanog iako je sve uradjeno po propisu i sposljasnji faktori su manje vise bili povoljni.
 
Pošto ima dosta korova,brzo ćeš morati prskati sa Mustangom pa ubaci i regulator rasta,ima šanse da polegne.
 
Moze da se desi da ova psenica levo odvali dobar prinos,nije se to jednom desilo,eto prosle godine mnogima.
 
Prvo moramo od semenskih kuca traziti kolike su potrebe biljke za hranivom,pa hranidbena sposobnost zemljista i na kraju djubrenje.
Stara literatura iz 80-ih godina ima vrlo jasne granice potrebe biljaka u azotu,te sorte su prevazidjene,ali i kod novih su ta variranja verovatno velika,samo niko nije ispitao.
Neke sorte su najbolji prinos dale pri djubrenju sa 90kg N/ha,a neke sa 140N/ha. Sve dok se to ne dovede u red,mi igramo pikado pa ko gde ubode.
 
Djubrio sam psenicu Ureom 5. i 6. februara.
Kada da prihranim KAN-om?
Ja mislio negde posle 15. marta, nego da ne bude kasno? Pa reko da se konsultujem sa vama.
 
Moras kolega jedared da se uvatis za svoje iskustvo!Forum je tu samo da korigujes svoje znanje ima nas svakakvih na forumu cast svakom al drz se ti tvoje glave i iskustva.Sto se tice prihrane zavisi od vremena kisa,sneg,stanja useva,kondicije istog.Znas koliko urei treba da dodje do korenovog sistema pa sam zakljuci kad ces prihraniti drugi put.:ppozdrav:
 
Nisam radio nikada prihranu sa Ureom, sada prvi put.
Uvek smo radili KAN-om iz dva puta, prvi pocetkom marta, drugi put krajem marta.
Pa zato i pitam planiram ovako kako sam napisao, ali nisam siguran da je dobro.
A sto se tice iskustva, nemam bas neko preveliko iskustvo, radim tek cetvrtu godinu. Pa zato i pitam.
 
Stigli i meni rezultati jedne parcele. Ono sto je lose je vlaga zemljista koja je ispod 20%. Ostalo je prema mojim ocekivanjima.
 
Ljudi stigla mi je preporuka. Kao i prosle godine jedna parcela ne treba da se djubri. Da li poslusati pa ne djubriti ili sta raditi?
IMG_20160217_154942_1.jpg



Послато са U8815 користећи Тапаток 2
 
@North, Dragane18

E sad vidite kakva je tu matematika prof. Marinkovica....
Meni se to iskreno ne dopada.
Nadjeno 75kg+ 90kg kroz 2 prehrane = 165kg/ 23kg* = 7,17t/ha
*23kg/N u proseku pojede psenica da bi dala 1t prinosa.

To po profesoru ispadne da svaki kg unetog azota ce biti usvojen.
Sto se tice mineralizacije, ona je manje vise obavljena, i to se vec nalazi u onih nadjenih 75kg.
Sta vi mislite?
 
Meni su na par mesta pa cak i u jednom institutu rekli da se plan djubrenja psenice ne radi na osnovu planiranog prinosa vec odredjenog sortnog maksimuma.Taj maksimum je definisan kao potrebna kolicina azota za genetski potencijal odredjene sorte.Zato su pri preporuci pod obavezno trazili sortu psenice.
 
Maticu jesam. Jedan prohod sam namerno preskocio i tu je bila psenica gladna.
Diklofen, i meni su trazili sortu.

Послато са U8815 користећи Тапаток 2
 
Da li ima neko mesto na netu, gde se mogu naci sortni maksimumi kao i potrebne kolicine azota?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh