Predsetvena priprema zemlje
- Začetnik teme phoenixfendt
- Datum pokretanja
Dragane ne samo to crveno nego i SVE ostalo su njegove reci od slova do slova,mogao si bar redosled da im izmenjas i molim te pojasni mi ovu glupost:
Ako je ISPOD onda je svejedno dal' isla obicna,teska drljaca,RD,setvospremac.... tol'ku si glupost lupio a jos si ziv.
Ako je ISPOD onda je svejedno dal' isla obicna,teska drljaca,RD,setvospremac.... tol'ku si glupost lupio a jos si ziv.
Dragan18
Član
Vidi se da nemas pojma o cemu pricam, nego si uleteo u temu da napravis pometnju i svadju , i treba da se zapitas malo sta radis jer ako planiras mene da podjebavas u svakoj temi zajebo si se . TO NISU RECI PANONSTIBA, njegove reci sam citirao i u cemu je problem da imamo u necemu isto ili slicno misljenje!! Da si pratio temu primetio bi da je DUKEJ uporedio SETVOSPREMAC I ROTACIONU DRLJACU , a ja sam rekao da za isti kvalitet setvenog sloja treba vise prohoda setvospremacem sto isusuje zemlju i pravi vecu zapreminu! OCES DA TI BOLDUJEM? PRAVI VECU ZAPREMINU! . dosta ti je to ako imas mozga, ako ne opet ces postaviti neko glupo pitanje.
Pitanje za mladog uvazenog kolegu Dragana 18 da li je isprobao to sto tvrdi!
Cenim nove tehnologije ali vise cenim praksu i vise mi pije vodu teorija clana zorancile.
Naravno voleo bi isprobati RD narocito u pripremi za setvu psenice.
Radimo sa spremacem preko 20 godina i zadovoljni smo,ali uvek moze bolje.
Cenim nove tehnologije ali vise cenim praksu i vise mi pije vodu teorija clana zorancile.
Naravno voleo bi isprobati RD narocito u pripremi za setvu psenice.
Radimo sa spremacem preko 20 godina i zadovoljni smo,ali uvek moze bolje.
Ne mogu ja da postavim glupo pitanje koliko ti mozes da das glup odgovor a sto je najgore i ne das odgovor nego sad bezis od teme a odgovor mi NISI dao.
I da ti razjasnim nisam pitao oko broja prohoda nego kako da ISPOD radnih organa RD-a bude tvrdje nego ispod radnih organa setvospremaca ?
Plus sam si rekao da za setvospremac treba vise prohoda=veca sabijenost.
P.S. Ako mislis da ces zvucati pametno tako sto lepo upakujes post i da ce te svi slediti kao vodju malo si se zaj...
I da ti razjasnim nisam pitao oko broja prohoda nego kako da ISPOD radnih organa RD-a bude tvrdje nego ispod radnih organa setvospremaca ?
Plus sam si rekao da za setvospremac treba vise prohoda=veca sabijenost.
P.S. Ako mislis da ces zvucati pametno tako sto lepo upakujes post i da ce te svi slediti kao vodju malo si se zaj...
Dragan18
Član
Par godina unazad sam imao problema u nicanju i psenice i kukuruza jer sam prelazio vise puta i tezio da napravim "bastu" , i stvarno tamo gde sam prelazio sa obicnom drljacom tamo je zemljiste bilo sabijenije i psenica je bolje nicala , gde sam presao sa setvospremacem kasnije je nicala i neravnomerno. Pre 2 godine je bilo jako susno prolece a ja presao mislim 3 puta setvospremacem sa S oprugama i naravno niklo je tek kad je pala kisa. OVe godine sa presao samo 1 prohod setvospremacem sa S oprugama po garevinama , a na zimskim oranjima sam presao 1 da poravnam i 1 da spustim ureu u zemlju . Bolje je nicalo tamo gde sam presao samo jedan put sa setvospremacem, pri tom poslu jedina mana je bila na rotorima koji nisu uspeli dovoljno da usitne zemlju ,sto daje zakljucak ili da treba da budu masivniji ili drugacije konstrukcije . Sejacica je bila NODET sa raonicastim ulagacem , koja je vecinu grudvi sklonila sa svog puta, koje nije uspela da skloni izdigla se i presla preko nje. Nicanje je bilo otezano jer je bilo susno prolece i nismo dobili kisu do 1. maja. Tamo gde su bili razori presao sam 5 puta da izravnam koliko toliko jer je burazer napravio velike razore , tu je kukuruz nikao tek pred tu kisu i to pola je bilo trulih zrna u zemlji.
MOMOSARIC
Član
NA, pretpostavljam da RD pravi tvrdi sloj ispod sebe zbog kružnog kretanja,dakle prodje svaki centimetar površine.Svaki priključak stvara tvrdi sloj ispod donje tačke radnog organa,za plug znamo svi,tanjirače prave najneujednačeniji tvrdi sloj to sam lično gledo.Počistiš iza tanjirača kad završiš nekom jakom metlom,četkom ili sl i vide se talasi tvrde zemlje ili preskoci.Svako orudje stvara kompakciju ispod radnog tijela a najmanje uski podrivači,čizeli ,sjetvospremači u jednom prohodu i sl.
Uzgred i o toj "opšteprihvaćenoj" teoriji "tvrde posteljice " bi se moglo raspravljati.Dali je više dobrih ili loših strana ili loših.Iz prakse ima različitih mišljenja.
Uzgred i o toj "opšteprihvaćenoj" teoriji "tvrde posteljice " bi se moglo raspravljati.Dali je više dobrih ili loših strana ili loših.Iz prakse ima različitih mišljenja.
@Mosorinac jeste u pravu ste to je samo pretpostavka neka logicna ali je niko od nas nema,niko nema neku literaturu koja bi to potvrdila.
A ti Dragane opet ne dade odgovor nego ides okolo i montiras pricu tj pevas pricu jer si je naucio na izust,ajd cao.
A ti Dragane opet ne dade odgovor nego ides okolo i montiras pricu tj pevas pricu jer si je naucio na izust,ajd cao.
Dragan18
Član
Uvatio si se te price kao pijan plota . Niti bezim od price niti pevam istu pricu .Sta ti ustvari pokusavas ta isteras,da vidis ustvari koliko nemas veze sa masinama ?
Princip rada vibrirajuce opruge , i krutog radnog organa drljace nije isti. napadni uglovi na zemljiste nisu isti. Opruga napada pod uglom od 45 stepeni (otprilike) a drljaca napada zemljiste pod pravim uglom od 90 stepeni i kruznim kretanjem. Kvalitet koji se dobija vertikalnom obradom je bolji a razlozi su navedeni u prethodnim porukama.
sila kojom deluje opruga na zemlju krece se u pravcu kretanja traktora i citiram naseg clana Panonstiba " i u stranu" sto znaci da nije krut radni organ i ne pravi takvu vibraciju na zemljiste kroz koje ide da ga sabija , bas kontra izdize zemlju i povecava joj zapreminu na dubini koju obradjuje, sto znaci ako radi na 7 cm izdignuce zemlju i napraviti 8 cm setvenog sloja (karikiranje dubine) sto kaze nas cenjeni clan Garisa "kao kad uzmete da mutite belanca pa napravite od malo belanaca slag koji ima 10 puta vecu zapreminu". Rotodrljaca ne pravi vecu zapreminu zemljista nego zemljiste vertikalno izmesa,znaci ne podize ga . Iz tog razloga pravi bolju podlogu za seme jer nije u toj " peni od zemlje" i bolji je kontakt sa zemljistem. Napisao sam i zasto ne treba praviti prah od zemlje, zbog erozije vetra (to najbolje znaju oni blizu Deliblatske pescare) ,ili erozije vodom to znaju svi oni koji imaju zemljiste na nekim bocnim ekspozicijama (bregovima). Sa pokoricom su manje vise svi imali ponekad problema, pogotovo zemljista koja sadrze u sebi Na (natrijum) ta zemljista su posebno podlozna stvaranju pokorice. Uhvatio si se i price o tvrdjoj podlozi, dakle tockovi dok prolaze preko zemlje dubinski konsoliduju zemlju iako se od gore to ne vidi dakle ne pravi se tvrda podloga od radnog organa nego od tocka i onda dodje radni organ koji od gore napravi penu u slucaju setvospremaca (ali ne nakon jednog prohoda, obicno ih bude vise jer 1 prohod ne zadovoljava u vecini slucajeva). U vecini slucajeva to seme ode negde dublje negde plice jer je negde mekse negde tvrdje i dobija se nejednako nicanje. Kod rotodrljace toga nema, setveni sloj je iste zapremine kao i oranica i dubina koju sejalica moze da postigne je na celoj parceli slicna stoga je i nicanje ravnomernije.
Povukli smo paralele izmedju ove dve masine i dukeju nije bilo jasno na koji nacin stvara tvrdji sloj, nisam mislio da direktno radni organ rotodrljace stvara tvrdi sloj svojim radom nego je pravi zakljucak da je taj donji sloj kod rotodrljace tvrdji od onog ispod setvospremaca u istom broju prohoda , i kad bi vise puta presao setvospremacem mozda bi se stvorila tvrdja podloga zbog sabijanja tockovima ali bi se od gore zemlja pretvorila u prah sto opet ne valja , a niti je ekonomski isplativo zujati 4 puta po njvi sa setvospremacem.
Da me neko ne razume pogresno , sve zavisi od TIPA ZEMLJISTA , to je prvo i osnovno.
Princip rada vibrirajuce opruge , i krutog radnog organa drljace nije isti. napadni uglovi na zemljiste nisu isti. Opruga napada pod uglom od 45 stepeni (otprilike) a drljaca napada zemljiste pod pravim uglom od 90 stepeni i kruznim kretanjem. Kvalitet koji se dobija vertikalnom obradom je bolji a razlozi su navedeni u prethodnim porukama.
sila kojom deluje opruga na zemlju krece se u pravcu kretanja traktora i citiram naseg clana Panonstiba " i u stranu" sto znaci da nije krut radni organ i ne pravi takvu vibraciju na zemljiste kroz koje ide da ga sabija , bas kontra izdize zemlju i povecava joj zapreminu na dubini koju obradjuje, sto znaci ako radi na 7 cm izdignuce zemlju i napraviti 8 cm setvenog sloja (karikiranje dubine) sto kaze nas cenjeni clan Garisa "kao kad uzmete da mutite belanca pa napravite od malo belanaca slag koji ima 10 puta vecu zapreminu". Rotodrljaca ne pravi vecu zapreminu zemljista nego zemljiste vertikalno izmesa,znaci ne podize ga . Iz tog razloga pravi bolju podlogu za seme jer nije u toj " peni od zemlje" i bolji je kontakt sa zemljistem. Napisao sam i zasto ne treba praviti prah od zemlje, zbog erozije vetra (to najbolje znaju oni blizu Deliblatske pescare) ,ili erozije vodom to znaju svi oni koji imaju zemljiste na nekim bocnim ekspozicijama (bregovima). Sa pokoricom su manje vise svi imali ponekad problema, pogotovo zemljista koja sadrze u sebi Na (natrijum) ta zemljista su posebno podlozna stvaranju pokorice. Uhvatio si se i price o tvrdjoj podlozi, dakle tockovi dok prolaze preko zemlje dubinski konsoliduju zemlju iako se od gore to ne vidi dakle ne pravi se tvrda podloga od radnog organa nego od tocka i onda dodje radni organ koji od gore napravi penu u slucaju setvospremaca (ali ne nakon jednog prohoda, obicno ih bude vise jer 1 prohod ne zadovoljava u vecini slucajeva). U vecini slucajeva to seme ode negde dublje negde plice jer je negde mekse negde tvrdje i dobija se nejednako nicanje. Kod rotodrljace toga nema, setveni sloj je iste zapremine kao i oranica i dubina koju sejalica moze da postigne je na celoj parceli slicna stoga je i nicanje ravnomernije.
Povukli smo paralele izmedju ove dve masine i dukeju nije bilo jasno na koji nacin stvara tvrdji sloj, nisam mislio da direktno radni organ rotodrljace stvara tvrdi sloj svojim radom nego je pravi zakljucak da je taj donji sloj kod rotodrljace tvrdji od onog ispod setvospremaca u istom broju prohoda , i kad bi vise puta presao setvospremacem mozda bi se stvorila tvrdja podloga zbog sabijanja tockovima ali bi se od gore zemlja pretvorila u prah sto opet ne valja , a niti je ekonomski isplativo zujati 4 puta po njvi sa setvospremacem.
Da me neko ne razume pogresno , sve zavisi od TIPA ZEMLJISTA , to je prvo i osnovno.
Poslednja izmena:
Jel i to postoji ?
Drugo ni mikser za belance nije kao setvospremac nego bas kao RD i uspe da podigne,opet kontradiktornost.
Opet mi reci ko to 4 puta zuji po njivi ? Realno se ide 2X spremacem e sad mi reci koja je potrosnja kad ide RD(em sporije em uze od spremaca ako vuce traktor iste konjaze) i reci mi sta je rentabilnije ?
P.S. Koja RD ima normalan ugao(to mu dodje onaj od 90*) ovde ni jedna nije pod vinkli koliko se da videti:
http://www.almex.rs/REPOSITORY/244_HB.pdf
http://www.almex.rs/REPOSITORY/245_DELFINO.pdf
http://www.almex.rs/REPOSITORY/246_DIANO.pdf
http://www.almex.rs/REPOSITORY/249_vito.pdf
Poslednja izmena:
Dragan18
Član
Sve sto treba da ti se kaze , receno ti je. idi mlati praznu slamu negde drugde. Dovidjenja!
Edit: tebi ocigledno nema pomoci, ti se ili pravis glup ili si bas bas zdravo glup decko.
Edit: tebi ocigledno nema pomoci, ti se ili pravis glup ili si bas bas zdravo glup decko.
Uzgred i o toj "opšteprihvaćenoj" teoriji "tvrde posteljice " bi se moglo raspravljati.Dali je više dobrih ili loših strana ili loših.Iz prakse ima različitih mišljenja.(citat od MOMOSARIC@) ; Nema se sta tu raspravljati.To je dokazano da kukuruz naj bolje ide i nice na ovratinama a i psenica. Kada bi imao moc da isfreziraš 30 cm. dubine i da u tako dignutu zemlju poseješ bilo sta a da zemljiste ne sabijes garantujem da bi lose prosao. Vodo zracni reži zemljista bi bio narusen tj imao bi jako puvo vazdoha u zemlji i korenove dlacice bi stradavale u dodiru sa vazdohom.Kazem ti kuku. obozava malo tabana kako se to ovde kaže.
Džabe se ljudi raspravljate.U oslovima u kojima se ove godone radilo,loša zimska i prolećna oranja,roto-drljače su baš bile potrebne ali ih mi uglavnom nemamo jer su one skupe a isto tako i rezervni delovi,tj. nemamo standard za tu mašinu (mislim na većinu).Nije isto uradio u jednom prohodu ili u 3.Spremači su ove godine samo tandrkali a isto tako i klasične drljače.U normalnim uslovima odrade posao ali sigurno ne bolje og rotodrljače.Uporedio bih roto kose ili travarice,takav je neki odnos-sličan
Pa niko Vam nije kriv sto ste imali lose oranje.
MOMOSARIC
Član
Tačno je da na ovratinama bolje niče kukuruz,ali ne bude bolji kasnije,bude prividno zbog veće količine svjetlosti,ali ako imamo primjer da imamo veću ovratinu npr 8 redova onda vidimo da je u stvari lošiji usjev na jako sabijenom zemljištu.Slažem se da je kontakt sjemena sa zemljom jako bitan ali moramo znati da su ove sijačice kod nas totalno zastarile i u njima je problem.Od ovde prisutnih jedino Gaspardo liči na nešto ,ali i ona je daleko od ozbiljne sijačice.Ko je vidio makar na sajmu noviju sijačicu Case,Kinze,John Deere,Kuhn ili sl zna o čemu govorim.Diskovni ulagači , točkovi sa tačno odredjenim pritiskom,nivelatori itd .Pri tom ne mislim na notill, striptill nego za sijačice za standardnu obradu.Tvrdim (a probo sam) da je bolje pred samu sjetvu što dublje fino obraditi a da se pri tom zemlja što manje prevrće a pri sjetvi odmjereno pritisnuti točkovima sjeme da se ostvari dobar kontakt samo u zoni reda.
Dragan18
Član
Sinoc nisam stigao da pogledam ceo snimak ovde se moze videti koliko je u stvari ova zemlja teska za obradu + u sebi sadrzi i kamenje, klasican setvospremac bi samo grebao po povrsini.
Dragan18
Član
Cicimoric sigurno zna zasto radi rotodrljaca umesto setvospremaca... Cici jel si proletos bese polomio jedan setvospremac?
Al je cici vozi , ko da je kupio od mene. Sve jedno, cici je nju otplatio za samo godinu dana. Svako ko proba jednom RD , nikad se vise ne vraca na setvospremac i na tanjiracu. Aj nek mi se neko javi ko je zamenio RD za setvospremac ili tanjiracu.
