Пошто смо успели да региструјемо политичку странку (Ниједан од понуђених одговора) пре неке три недеље, кренули смо да пишемо програм. Моја област деловања је пољопривреда, живим на селу, моја породица поседује салаш, деда се бавио говедарством, товом свиња и ратарством. Након дедине смрти, због немогућности да се потпуности посветимо животињама, прво смо продали краве и престали да се бавимо производњом млека, након пар година престали смо да товимо свиње, јер цена живе ваге товљеника није била исплатива. Тако да се тренутно бавимо само сувим ратарењем. Завршио сам Пољопривредни факултет у Новом Саду 2004, на ком сам и магистрирао 2008, тренутно радим на докторској дисертацији из области оплемењивања шећерне репе.
Мало сам истраживао на интернету програме политичких странака. Из тог истраживања сам сазнао да СНС нема програм, већ 10 уопштених начела
http://www.srpskanaprednastranka.org/%D1%81%D1%80/2010-06-05-00-10-55.html, ДСС има програм који је прилично уопштен у области пољопривреде, као и у свим другим областима
http://www.dss.org.rs/pages/program.php, ДС у програму нема тему пољопривреда
http://www.ds.org.rs/dokumenti/ds-program.pdf, у изборном програму из 2007 на страни 26 исто нешто уопштено о пољопривреди
http://www.ds.org.rs/dokumenti/program_ds_za_bolji_zivot_2007.pdf, ЛДПов, СРСов и Г17+ програми ме не занимају, програм ЛСВ се заснива на денационализацији и реституцији пољопривредног земљишта, што није лоше, али свих ових година су та два појма чиста демагогија, као и све остало што причају наше бајне вође.
Круна свих програма је стратегија развоја пољопривреде Србије из 2005
http://www.b92.net/tv/znanje/dokumenti.php?nav_id=194971, ова стратегија је доста обимнија и захтева пар сати читања. Тренутно сам је само претрчао и видео да се доста тога своди на либерализацију тржишта, учлањењу у СТО, укидање подстицаја у другој фази приступања ЕУ и још доста тога око вода, шумарства, руралног развоја. Конкретне мере нисам нигде пронашао. Мере се доносе ad hoc, односно како која странка дође до ресорног министарства.
Пар порука раније смо имали примере господина Шеварлића, који су лако спроводиви и који представљају конкретне предлоге, а не нека филозофирања квази пољопривредника.
Све то горе је отприлике сума сумарум наше политичке елите, која нема појма о вођењу пољопривреде, а богами и државе, јер резултати су свима мање више познати.
Оно што бих ја сада желео јесте да предлозима и коментарима помогнете израду дела програма наше странке везаног за пољопривреду. За почетак ћу написати пар идеја до којих сам дошао из личног искуства, а доста тога и пратећи овај форум. Област воћарства, шумарства и водопривреде су мање заступљене, јер немам толико искуства у тим областима.
Пољопривреда – Ниједан од понуђених одговора (НОПО)
Уназад пар месеци видимо последице лошег вођења пољопривреде, а и државе протеклих година. Дошли смо до тога да земља Србија нема довољно млека, најављују се и несташице меса, а како тренутно иде сетва пшенице неће бити ни хлеба од домаћег брашна
Нажалост политичка елита како позиција, тако и опозиција, нема ни идеје, ни капацитете да кола звана Србија заустави на овој странпутици, а камоли да их покрене узбрдо или у правом смеру, како у области пољопривреде тако и у свим осталим областима. НОПО сматра да се прво морају дефинисати тачни циљеви које желимо да остваримо у пољопривреди.
Циљеви за НОПО су следећи:
- заустављање даљег пропадања руралних средина и одлазак радно способног становништва из њих,
- повећање продуктивности примарних пољопривредних производа по јединици површине,
- остваривање самодовољности у производњи основних прехрамбених намирница, као што су брашно, млеко, месо, шећер и дефинисање наведених производа као производа од стратешког значаја,
- јачање улоге робних резерви, које би требале да спрече ценовне осцилације пољопривредних производа, као и несташицу појединих пољопривредних производа, које су постале редовна појава последњих неколико година,
- повећање извоза пољопривредних прерађевина, а смањење извоза пољопривредних сировина,
- смањење увоза производа који се могу произвести у Србији и остваривање што већег суфицита у пољопривредној размени са другим земљама.
За остваривање ових циљева неопходно је рационално трошити буџетска средства и усмерити их директно ка пољопривредним произвођачима, који би сами одлучивали где би тај новац улагали. Мора се прекинути субвенционисање трговаца механизацијом, фаворизовање појединих произвођача минералних ђубрива. Мора се уклонити партократско додељивање појединих субвенција и сви произвођачи морају имати исте полазне шансе за добијање подстицаја и повољних кредита од стране државе. Наравно да је тешко обезбедити новац за све пројекте и идеје пољопривредних произвођача, због тога је неопходно повољне кредите делити оним производјачима који имају најбоље пројекте.
Механизми за постизање горе наведених циљева за НОПО су:
- наставак субвенционисања регистрованих пољопривредних газдинстава по јединици површине у зависности од начина производње (ратарство, воћарство, виноградарство, рибарство),
- субвенционисање свих произвођача млека и јунећег меса, без обзира да ли су у питању регистрована газдинства, правна или друга физичка лица која немају регистрована газдинства,
- увођење додатних подстицаја за стратешке производе пшеницу и шећерну репу, који би се исплаћивали по кг произведене робе,
- обавити неопходан попис комплетне државне имовине, како би се знали капацитети с којима држава располаже (пољопривредно земљиште, складишта, остали објекти),
- увођење појма пољопривредно дизел гориво за све пољопривредне произвођаче,
- давање повољних кредита за покретање говедарских, свињарских, овчарских фарми,
- строжа контрола увоза, производње, прераде пољопривредних производа како би се смањиле разноразне малверзације на тржишту,
- издвајање новчаних средстава за функционисање робних резерви,
- подстицање сеоског туризма, као још једног вида побољшања живота на селима,
- координација са осталим министарствима, како би се до што више сеоских средина довела неопходна инфраструктура за квалитетан живот грађана и останак на својим огњиштима,
- довести људе од знања и умећа, на одговарајуће положаје, како би се предвиђени планови спровели у дела.
Сматрамо да постављене циљеве Србија може достићи у релативно кратком временском периоду, 3-4 године, уколико би људи на челу министарства рационално трошили новац својих пореских обвезника, робне резерве редовно пратиле кретања на тржишту пољопривредних производа и правовремено интервенисале са откупом или продајом производа. Сматрамо да би уз горе наведене механизме омогућили и великим пољопривредним системима и породичним пољопривредним газдинствима сигуран пласман својих производа и њихов даљи напредак. Стварањем повољних услова, односно сигурности и стабилности, на тржишту пољопривредних производа били би задовољни и произвођачи и потрошачи.