Povratak na selo

Mislim na to, pre dvadesetak godina uvek novi automobili, more, garderoba, ovde razbacivanje po kafanama...
A sad brat i nema auto vozi majčin Getz, a često dolaze busom jer se ne isplati autom doći, o moru i ne ramišljaju
Od kad je euro uveden smanjen im je standard skoro 50%
Sestra je imala ekstra platu u to vreme 3800dem a sada ima 2000e a cene su se u međuvremenu izjednčile, što je bilo dem sad je euro pa vi vidite
 
Zasto se ne vrate ovde na platu od 250e i skoro iste cene.
Imam i ja rodjaka ,a supruga i veoma bliskih i cim u razgovoru dodje do teme o eventualnom obezbedjivanju neke garancije jednom od mojih dvoje dece kad zavrse skolovanje ,krece kuknjava o uslovima zivota tamo i prica koliko se tamo radi i hvaljenje ovog zivota ovde.
Provedu ferije tu isprde se i opet tamo da ih svaba izrabljuje ,o povratku ovde i ne razmisljaju, a njihova deca ,Srbija im nije ni u malom mozgu.
Jedini iskren covek kog znam je od mog matorog teca koji sa tetkom zivi u Australiji i njega je vukla nostalgija prema Srbiji i neko patriotsko ubedjenje.
Kad je otisao u penziju kupio kucu u Majuru kod Sapca i pored svoje koju je imao u Badanji bio ovde 5 godina i kad je video u kakvom je stanju ovo drustvo pocev od zdravstva(koje je njemu u tim godinama bilo veoma vazno) pa na dalje ,izjavio "ja jesam dosao da umrem u domovini ,ali nisam dosao da me ubiju".
Prodao kucu on i tetka se vratili ,njihov sin se cuje sa nama za Bozic i Djurdjevdan , a njegova deca su vec pravi Austalijanci.
 
Oni su rođeni tamo...
Moje mišljenje je da većina tih koji su odrasli u svetskim metropolama ne bi mogli ovde da započnu neki posao niti da uspeju a kamoli da razvuku 250e mesec dana
 
Pozdrav za sve!
Ova tema više liči na ''zapad v.s. selo''. Teško da je bila od koristi članu nothing a i drugima koji razmišljaju o povratku na selo(medju njima sam i ja).
Trenutno sam u Francuskoj i što se mene tiče, sutra bi se vratio...ali lova bato nije ni malo lako doći do nje na zapadu,veruj te mi(pričam za Pariz).Brat i sestra su mi ovde i oni se ne bi vraćali ali eto,ja sam drugačiji.To je po meni jedna vrlo vrlo vrlo subjektivna stvar.Ali bi svakome savetovao da ode na zapad i proba život tamo.
Kakvo je vaše mišljenje i savet za sledeće:
Planiram da kupim domaćinstvo na obroncima Rudnik,ne više od 15km od Gornjeg Milanovca.Video sam oglase... recimo, kuća oko 100kv. novije gradnje odmah useljiva,struja,voda,nekoliko pomoćnoh objekata,oko 1.5h šume i 1.5h obradivog zemljišta.Skoro da je sve u komadu,šuma nije uz kuću.Od glavnog puta udaljeno oko 5km.U selu ima škola do 4-og razreda.Cena je 15000 evra.
Planiram da počnem sa 50 ari maline i za početak 15-ak ari borovnice,to mi je ono glavno na šta bi se oslonio,naravno uz kasnije proširenje oba zasada.
Normalno bašta,koke,tov jedne do dve svinje par ovaca(mleko,sir,meso). To je sve za kuću jer želim da maximalizujem sopstvenu proizvodnju hrane za kuću.
Svestan sam da na selu nema odmora niti puno para.
 
Nemoj svojoj deci da uskraćuješ budućnost. Kad se budu osamostalila u inostranstvu onda sa svojim životom radi šta hoćeš i vraćaj se u Srbiju ili živi gde ti je drago.
Mislim da si zaboravio kakav je ovde život. Ovo ti je najdobronamerniji savet.
 
Poslednja izmena:
Preporucujem ti da se ne vracas jer moras kretati od nule odnosno imati znacajna ulaganja u samom pocetku.
Ja sam se vratio kuci posle deset godina boravka u inostranstvu ali je kod mene otac citavo vrijeme odrzavao domacinstvo i sve imam donekle funkcionalno samo mi preostaje da jos malo povecam posao.
Uglavnom moj savet je ako kod kuce imas odredjeni resurs/imovinu bolje ostati kod kuce i odrzavati to. Ukoliko se mora krenuti od nule bolja opcija je ici vani a pogotovo za tvoj slucaj gde imas sa sobom brata i sestru.
 
Ја сам у Немачкој,ту сам већ две године.Стање је следеће:инжењерска плата 2000,плус обезбеђен ауто,стан,телефон.Храна јефтинија него у Србији,ако се стиснеш и купујеш на акцијама и понесеш сувине одоздо проћеш са 100евра.Сад није претерано али може да се уштеди,не као пре кад одеш 5 година намлатиш се лове и вратиш се кући.
За људе који остају овде а то је колико сам упознао 95% њих је добро,сигурни су,у суштини потроше већину плате и скоро ништа не уштеде,а и зашто би кад немају намеру да се врате.Деца,шта рећи него жива пропаст,родитељи на српском,они њима одговарају на немачком,кад оду доле једном годишње смарају се само тако...То је отприлика та реалност запада,живећеш безбрижно али отуђен у туђем народу.Да се вратиш код нас једино ако би покренуо неки приватни бизнис где би имао колко толко живот и неку иоле кинту,а то све повлачи са собом да мораш доста да уштедиш,а самим тим и да останеш.Код нас радити за 300-400е није решење,предлог да се вратиш је ако можеш од нечег да живиш,е сад дал је то пољопривреда то је сад питање.
 
Ispade sad da MI koji smo ovde i nismo nikada ni pokusali da odemo "tamo negdje",smo ili ludi ili glupi a ponajprije i jedno i drugo!
Ko se rodi sretan i ko ima, sto bi se kod nas reklo, svoju "nafaku", gdje god da ga bacis ima da od nicega napravi nesto.
Znam dosta gastarbajtera koji ni tamo nisu nista postigli i gora su sirotinja nego ja.
Kod nas je najveci problem sto mi zivimo na Balkanu koji je oduvjek veoma turbulentno podrucje i nikad nisi siguran sta donosi novo sutra.
 
Za pravog radnika Zapad je meka. Nije ni ovde loše za takvog čoveka. Ali kada ti dodje politički komesar, a ljudski isprdak u firmu, pa počne da te gazi i omalovažava, a većina ljudi izgubili ono malo morala što su nekad prikazivali, e onda žališ što se nisi otisnuo u beli svet teških 90-tih.
Vidim da su svi koji nešto vrede i stekli radom u inostranstvu. Oni koji su ovde nešto stekli pošteno, stekli su uz mnogo odricanja, bukvalno od sopstvenih usta. Normalno da je i na Zapadu danas teže nego ranije, ali je ipak bolji standard, sem ako ne misliš da za 5-10 godina doneseš u Srbiju 100 000 evra u kešu i vratiš se da ovde živiš.
A i 70-80-tih godina naši gastarbajteri su radili najteže poslove, koji su bili dobro plaćeni, a često i dva posla, radili preko norme, pa su i više uštedeli. Danas ljudi ipak žele više da troše i tamo. A ovde mislim da se teško živi sa 50 ari maline i tri svinje. Sem ako to nije dodatni posao uz neko stalno zaposlenje.
 
Puno je to para za tako malo imanje, neodrživo je tako malo gazdinstvo.


Pozdrav za sve!
Ova tema više liči na ''zapad v.s. selo''. Teško da je bila od koristi članu nothing a i drugima koji razmišljaju o povratku na selo(medju njima sam i ja).
Trenutno sam u Francuskoj i što se mene tiče, sutra bi se vratio...ali lova bato nije ni malo lako doći do nje na zapadu,veruj te mi(pričam za Pariz).Brat i sestra su mi ovde i oni se ne bi vraćali ali eto,ja sam drugačiji.To je po meni jedna vrlo vrlo vrlo subjektivna stvar.Ali bi svakome savetovao da ode na zapad i proba život tamo.
Kakvo je vaše mišljenje i savet za sledeće:
Planiram da kupim domaćinstvo na obroncima Rudnik,ne više od 15km od Gornjeg Milanovca.Video sam oglase... recimo, kuća oko 100kv. novije gradnje odmah useljiva,struja,voda,nekoliko pomoćnoh objekata,oko 1.5h šume i 1.5h obradivog zemljišta.Skoro da je sve u komadu,šuma nije uz kuću.Od glavnog puta udaljeno oko 5km.U selu ima škola do 4-og razreda.Cena je 15000 evra.
Planiram da počnem sa 50 ari maline i za početak 15-ak ari borovnice,to mi je ono glavno na šta bi se oslonio,naravno uz kasnije proširenje oba zasada.
Normalno bašta,koke,tov jedne do dve svinje par ovaca(mleko,sir,meso). To je sve za kuću jer želim da maximalizujem sopstvenu proizvodnju hrane za kuću.
Svestan sam da na selu nema odmora niti puno para.
 
Mnogi pucaju iza deda na mededa....djedovi,ocevi i majke gule po 30 godin u inostranstvu i postavili domacinstva na noge i sad je logicno da je sinovima ok .ovdje
 
Sve je to relativno i nemora biti po pravilu tako a to sam ukratko i pojasnio u svom prethodnom postu.Kad odrastes u domacinskoj kuci gdje se sve stice mukotrpnim radom bices bolji i normalniji covjek koji ce vise znati da cijeni ne samo sebe nego i druge cime god da se bave i ma koliko da imaju.
Moj komsija je krajem 80-ih otisao u Austriju i ima sina koji se rodio tamo (ima oko 30g)koji na nas domace, kad dodje na godisnji, gleda sa visine kao da smo neka niza rasa jer je on "tamo" a mi "ovamo".Kad prolazi kraj moje kuce zatvara nos jer mu smrdi stala.Ne kazem da ne smrdi ali i u AU krava isto smrdi ko i ovde.
Nije ozenjen a nevjerujem i da ce u skoro vrijeme, ima lijepu kucu sto jes jes i vozi mercedes od 15 godina.
Ja sam malo stariji, nakon rata krenuo sa ocem od nule,imam dvoje djece koja idu u skolu (5 i 2 razred) zemlje smo kupili 3 puta vise nego sto je djed imao,stale,garaze,kucu sve sredili od rata pa na ovamo, moj samo jedan traktor vrijedi skoro kao njegova kuca a ON mene gleda sa visine!
Kad je neko baksuz daba mu inistranstvo.Prvo treba biti covjek...
 
Poslednja izmena:
Uplelo se svega. To kakav je on covjek nema veze sa odlaskom,dolaskom i inostranstvom. Slozicu se sa Smiljanom, ko ima razradjeno gazdinstvo, biznis i slicno ne vidim svrhu da ide bilo gdje. Na takvom je da se osigurava, ide u korak sa tehnikom i nema brige. Onaj koji ima samo kucu i okucnicu nema sta da trazi u nasim zemljama. Pogotovo mladi, sami ljudi.
 
Znam ja to zemo...tu si u pravu..samo sto ce vecina njih i gledati nas seljake sa visine a mozemo imat tri puta vise...nas mentalitet je takav.
 
Landini:
Kako nema veze sa odlaskom?
Prvo nebih volio da mi djeca odrastaju tamo upravo zbog toga o cemu sam pisao,drugo neko mora da ostane i ovde.Kakva je to drzava bez stanovnistva?Zar treba svi besomucno da se iseljavamo i docekamo sudbinu Kosova?
 
Nazad
Vrh