Povratak na selo

U pravu ste. Nikad se nisam bavio kozama,ali ste me vi sada ozbiljno zainteresovali za njih jer smatram da mi je lakse da cuvam 14 koza i prodajem sir u maslinovom ulju nego da obradjujem 5 Ha zemlje ( 3 Ha vocnjaka) i zivim na ivici egzistencije. Moje pitanje se odnosilo na to da li ste radili negde(imali jos neki prihod) ili ste ziveli iskljucivo od prodaje sira?


Ne znam za koze, ali za krave tvrdim.

5 simentalki, dobar sir i Bog da te vidi.
 
Za 1 kg sira ti treba 7 L mleka, 250/7=35,71 RSD.

Jedna sentimentalka daje dnevno 3kg sira = 750 RSD, a pet = 3.750 RSD. 300 dana laktacije 300x3750=1,125 miliona RSD.

Radiš na obaranju troškova stočne hrane i na osvajanju proizvodnje i tržišta skupljih sireva.

Radiš kao registrovano gazdinstvo, a usvajaš standarde proizvodnje, marketinga i plasmana kao da si DOO srednje veličine.
 
E taj obračun moraš uraditi ti.

Razlika je u proizvodnoj ceni hraniva meni u Malim Pijacama i tebi u Knjaževcu.

Veterinarski troškovi... yebayiga... generalno nije strašno, al se desi da se nakarika kad te potera neki put...

Možeš se oslanjati na vrednost da je pazar od jedne krave čisto čista dobit, a da ove četiri pokrivaju sve ostale rashode, i tvoju dnevnicu od 20 evra naravno.
 
Kod mene u selu sir 400 rsd, a domaćin kaže da mu treba 6 l mleka da ga napravi
 
Za kilogram punomasnog, srpskog belog sira, potrebno je od 6 do 8 litara kravljeg mleka.

Zavisi od doba godine i ishrane krave. Što masnije mleko to manje litara treba.

Zavisi i od rase krave, simentalke su pogodnije za sirenje.
 
Naravno da se koze, kao i svi preživari mogu hraniti zelenom masom.Rizik naravno postoji, ali isto tako i kada hraniš sa silažom koja nije adekvatno pripremljena ili lošim koncetratom, dolazi do raznih poremećaja u sistemu za varenje.Ta zelena masa (ne mora biti isključivo lucerka) je bogom dani izvor zdravlja za životinje.Uz pravilnu primenu je jeftinija takva ishrana nego da se kupuje vitamini i minerali u apotekama.
E sad druga priča je to što je 14 koza ipak suviše mali broj da bi se, po meni, od toga moglo kako tako živeti.Ne kažem, u blizini većih gradova ako možeš da se povežeš sa nekim restoranima ili slično, verovatno da možeš prodati kvalitetan sir po dobrim cenama.Na seoskim pijacama jako teško.
Mlekare su nekada otkupljivale kozije mleko zajedno sa kravljim, bar je pokojni Somboled to radio.
 
Imal igdje tih studija o odrzivosti u govedarstvu.Koliko je potrebno goveda da bi bilo ekonomski odrzivo....Ja sam u toj fazi da imam 5 muznih grla i nebih rekao da bi mogo zivjet od njih kao sto si pisao u predhodnim postovima da nema jos dodatnih prihoda
 
Vidi bradonja, ne potcenjujem nikoga ali malo mi ta racunica sa kolicinom mleka ne ide pod kapu.
Malo je krava sa tom proizvodnjom.To je 6300l u laktaciji.Daj bože da je to prosecna proizvodnja u Srbiji, ali na žalost nije.
 
Nisam nailazio na studiju održivosti tog tipa za muzne krave, a voleo bih i mene to jako interesuje.

Moji obračuni govore da bih ja bio održiv i stabilan sa 8-10 simentalki. Ovih 5 gore pomenutih su minimalac burazeru i jako teško se podnose neplanirani udari.

Mene krpi plasman skupog sira na jakom tržištu, Beograd ybg...



Simentalka sa 6.000+ litara po laktaciji zaista nije prosek u Srbiji.

Jedina šansa za opstanak male zanatske radnjice na surovom tržištu je visoka efikasnost.

Mali posed i mali broj grla su polazne osnove i redovno se uzimaju kao otežavajući faktori za dobru efikasnost.

No svaki problem ima svoje rešenje.

Ako već možeš imati isključivo mali broj grla, drži najbolje primerke. Drži moćnu genetiku.

Mali broj grla znači da možeš posvetiti više pažnje svakom grlu, samim tim povećavaš mu produktivnost.

Organizuješ se prema mehanizaciji i zemljištu i proizvodiš što kvalitetniju i što jeftiniju hranu. Ja sam se recimo u potpunosti opremio i prilagodio proizvodnji isključivo 3-4 krmne kulture i spremam se da sve siliram.

Teži tome da proizvodiš što skuplji sir, a ne libi se da pičiš trikotažu po diskont cenama. Kad imaš visoku efikasnost proizvodnje u prednosti si nad konkurencijom i samo gas, važno je da proizvod odlazi na angro...

Mali si i posveti se marketingu. Mala radnja je ogledalo vlasnika, upamti. Koristi fore većih ili velikih i svoj proizvod pakuj kao i oni. Ne libi se ni nalepnice, nemaš ti čega da se stidiš, znaš da je to što si proizveo kvalitetno i zdravo.

Primenjuj ISO i HACCP standarde. Ne znači da se moraš sertifikovati, naprotiv, gazdinstvu je to sad za sad nepotrebno, ali ih primenjuj radi sebe i ostvarivaćeš enormne uštede u vremenu, boljitke kvaliteta, smanjenje troškova održavanja.


I da, ja verujem da je ovaj čovek tako dobro zarađivao na 14 koza u to vreme. To su bili počeci tako nečega kod nas. Sad se namnožilo krokodokodila.
 
Bradonja...
I ja sam uživao (lepo živeo) s prihodom od jedne krave i 5 koza 1998. godine...
Komplet mleko i od krave i od koza predavao Imleku....
Jariće prodavao na Vašaru u Rumi, ili direkt klanicama (dobijao višu cenu neg' na Vašaru)....
Naravno, bez ikakvih veterinarskih papira, stočnih pasoša i dozvola i zajebancija....
Keš na ruke, bato, Deutch-e Mark-e...
I dan-danas plačem za Dojče markama, to su bile pare!!!!
A Tema je današnjica, i sagledavanje svih relevantnih činjenica koje otežavaju (ili omogućavaju) povratak na selo...
I održiv opstanak (i ostanak)....

Na kraju, a pre krađe krava, imao sam 4 krave i jedva sam krpario kraj s krajem.....
Čak sam jednu morao da prodam, da isplatim (nagomilane) dugove....
 
Vidim da mnogi diskutanti nisu imali koze a upravo oni znaju da nema isplativosti uzgoja koza.Samo ću vam iz moje sveske što sam mogao ostaviti jer posle poplave većinom mi je stradalo u mulju za vreme poplave.Ostalo mi je 2010 godinapProdano je 1202 kg sira restoranima oko 20 kg što imam u evidenciji poklonjeno plus što sam koristio u domaćinstvu i mleko za godinu dana.Cena sira bila je od 11-12 EU pred kraj godine.Plus sam imao neku dobit od cca. 20 desetak jarića.Hranu sam kupovao s tim što sam unajmljivao cca 1 hektar zemlje za lucerku ali samo 4 godine.Ja imam sve troškove upisane u svesci ali ih nikad nisam ni zbrajao jer sam sa ostatkom bio veoma zadovoljan.Žao mi je kad ljudi raspravljaju o ukusu jela kojeg nisu jeli.To što je neko imao neku kozu pa je celi dan držao na vezu da pase a da nije imala da pije vodu to vam je kao žena da mesi hleb a da u brašno nije sipala vodu.
 
;1313670 je napisao(la):
Imal igdje tih studija o odrzivosti u govedarstvu.Koliko je potrebno goveda da bi bilo ekonomski odrzivo....Ja sam u toj fazi da imam 5 muznih grla i nebih rekao da bi mogo zivjet od njih kao sto si pisao u predhodnim postovima da nema jos dodatnih prihoda


Evo malo opipljivih podataka.

Udruženja veterinara velike prakse Srbije
- prosek mleka po kravi na farmama južno od Dunava i Save je ispod 8 litara
- Vojvodini je situacija malo bolja negde oko 18 litara
-Smatra se da je proizvodnja isplativa tek sa prosekom od 22 litra.
-Prema analizi kalkulativnih troškova jedne farme, posmatrajući sve segmente proizvodnje, došlo se do podatka, da farmeri koji imaju muzni prosek od deset do dvanaest litara mleka po kravi u laktaciji sada rade sa gubitkom.
-Cilj je da svaki farmer u Srbiji od ukupnog broja krava koje su na muži ima muzni prosek po kravi 22 litra mleka. Cilj je da imamo farmere koji imaju 12 posto zasušenih krava u svakom momentu, a to je bitno iz razloga što se time postiže optimalna ''laktaciona kriva'' odnosno da tokom cele godine imamo upliv svežih krava koje će obezbediti mleko.
-cilj da u jednom litru proizvedenog mleka učešće harne bude ispod 50 procenata
 
Krava-tele je ili za ruraliju brdsko planinskog kraja ili za velika stada u Panoniji !

Moj zemljišni fond je na nivou doskorašnjeg zemljišnog maximuma, eventualno uz razumnu arendu da navučem plafon 1,5 maximuma.

Stoga mi krava-tele samo po sebe ne privlači pažnju.

Fokus mi je kombinovano govedarstvo, malog obima, mleko=mleko-jogurt-kajmak-sir, meso=tele-june-sudžuk-drob.

A bilo bi jako dobro da ti ili neko odavde proradi parametre održivosti za sistem krava-tele.
 
Poslednja izmena:
Nazad
Vrh