Nisam nailazio na studiju održivosti tog tipa za muzne krave, a voleo bih i mene to jako interesuje.
Moji obračuni govore da bih ja bio održiv i stabilan sa 8-10 simentalki. Ovih 5 gore pomenutih su minimalac burazeru i jako teško se podnose neplanirani udari.
Mene krpi plasman skupog sira na jakom tržištu, Beograd ybg...
Simentalka sa 6.000+ litara po laktaciji zaista nije prosek u Srbiji.
Jedina šansa za opstanak male zanatske radnjice na surovom tržištu je visoka efikasnost.
Mali posed i mali broj grla su polazne osnove i redovno se uzimaju kao otežavajući faktori za dobru efikasnost.
No svaki problem ima svoje rešenje.
Ako već možeš imati isključivo mali broj grla, drži najbolje primerke. Drži moćnu genetiku.
Mali broj grla znači da možeš posvetiti više pažnje svakom grlu, samim tim povećavaš mu produktivnost.
Organizuješ se prema mehanizaciji i zemljištu i proizvodiš što kvalitetniju i što jeftiniju hranu. Ja sam se recimo u potpunosti opremio i prilagodio proizvodnji isključivo 3-4 krmne kulture i spremam se da sve siliram.
Teži tome da proizvodiš što skuplji sir, a ne libi se da pičiš trikotažu po diskont cenama. Kad imaš visoku efikasnost proizvodnje u prednosti si nad konkurencijom i samo gas, važno je da proizvod odlazi na angro...
Mali si i posveti se marketingu. Mala radnja je ogledalo vlasnika, upamti. Koristi fore većih ili velikih i svoj proizvod pakuj kao i oni. Ne libi se ni nalepnice, nemaš ti čega da se stidiš, znaš da je to što si proizveo kvalitetno i zdravo.
Primenjuj ISO i HACCP standarde. Ne znači da se moraš sertifikovati, naprotiv, gazdinstvu je to sad za sad nepotrebno, ali ih primenjuj radi sebe i ostvarivaćeš enormne uštede u vremenu, boljitke kvaliteta, smanjenje troškova održavanja.
I da, ja verujem da je ovaj čovek tako dobro zarađivao na 14 koza u to vreme. To su bili počeci tako nečega kod nas. Sad se namnožilo krokodokodila.