evo jedan clanak koji sigurno svi mi razumemo
Pitanje genetski modifikovanih organizama i hrane izaziva već duže vreme ozbiljne i žučne rasprave. Na tu temu osvrće se i bivši ministar za poljoprivredu gospođa Ivana Dulić-Marković (G17+). Da slučajno ne bude nedoumica kod nedovoljno upućenih, treba navesti razliku između prirodne evolucije i genetski modifikovanih organizama na inženjerijski način. Evolucija je stalan, postepen i dugotrajan proces preobraženja, samoorganizovanja, prilagođavanja i oscilacija u razvoju organizama u okviru prirodnog okruženja koje se stalno menja. Jedan stepen razvoja određenog organizma stalno sledi naredni, tokom dugog vremenskog razdoblja. Takav razvoj nepovratan je proces i liči na pesmu koja se otpeva „samo jedanput“ i nikada više. Evolucija je proces neprestane inovacije s tim što sledeći stepen ne mora uvek da znači da je došlo do poboljšanja vrste, na primer, ptica koja je tokom evolucije izgubila moć letenja pa je lakše hvataju kopnene životinje. Evolucija je stalan, postepen, prirodan i vrlo dugotrajan proces prirodne selekcije i genetske modifikacije organizama. U poslednjih 10.000 godina nije primećeno mnogo novih organizama koji su se razvili putem prirodne evolucije. Istina je da ima i veoma mnogo rupa u evolutivnom lancu razvoja organizama do ljudskog bića za koje još uvek ne postoje materjalni dokazi. Genetski modifikovani organizmi od strane čoveka su takvi organizmi koji nastaju inženjerijskom kombinacijom gena na način koji ne bi mogao da se dogodi u prirodi ni pod kakvim normalnim uslovima i u jednom potezu. Kao dobra ilustacija moglo bi da posluži, recimo, inženjerijsko i neposredno prebacivanje gena iz pacova u gene ribe ili u gene suncokreta. Takvi „novi“ organizmi preskaču prirodni evolutivni redosled i remete „redovnu i postepenu kariku“ u prirodnom razvoju organizama koju vodi Božja promisao ili Darvinova selekcija (kako ko smatra). Ako tako izmenjeni organizmi uđu u lanac ishrane ostalih organizama, prirodni (evolutivni) lanac razvoja puca i može u nekom trenutku u budućnosti da dođe do poremećaja u razvoju ostalih organizama (efekat Frankenštajn).
Dr Arpad Pustai (Arpad Pusztai), ugledi britanski stručnjak za proteine iz Aberdina vršio je višegodišnja dubinska ispitivanja uticaja genetski modifikovanog krompira na razvoj pacova. Zaključak njegovog naučnog tima bio je da takav krompir izaziva genetske poremećaje u sistemu varenja i imunitetu pacova. Kada je ta vest objavljena, odmah je izazvana velika bura. Pod uticajem Monsanta, najviši državni organi uticali su na to da Pustai bude najuren sa posla. Više o ovom slučaju možete lako saznati sa interneta. Slučaj Pustai navodimo zbog toga što se Dr Dulić-Marković zalaže za mogućnost slobode izbora i za ulaganje u nauku. Sloboda izbora u nauci je ideal koji treba svesrdno podržati. Nažalost, kao što smo videli, ni u demokratskim državama kakva je Britanija takva potpuna sloboda ne postoji, već je i tu prisutan snažan uticaj lobija (privatnih preduzeća) koji proizvodi genetski modifikovanu hranu. Slobodu izbora može da ograniči i demokratski izabrana vlada koja predstavlja i volju naroda (recimo zabrana naučnih eksperimenata na ljudima ili razvoj bojnih otrova).
Dr Dulić-Marković piše: „Da, hoću da kažem da ako već gutamo šake lekova koji su proizvod genetičkog inženjeringa, nema potrebe da toliko dramimo oko tehnologija koje poljoprivrednicima značajno smanjuju troškove a proizvod je ekvivalentan onom koji se dobija od nemodifikovanih biljaka.“ Nasuprot Dr Dulić-Marković smatramo sledeće:
(1) Treba da se oglašavamo oko ovog pitanja i da udaramo na sva zvona. Uključujući i crkvena. Lekove uzimaju oni koji su bolesni i kojima je to jedini izbor u lečenju, dok ne ozdrave. To je samo ograničen broj ljudi i najveći deo njih je skoro uvek u dobu života koje je prošlo razdoblje reprodukcije. Nasuprot bolesnicima koji uzimaju lekove, hranu uzimaju svi i svakodnevno.
(2) Ako se stvari posmatraju dugoročno, nije sve u inženjerijskom sniženju troškova, jer često nešto što je sada skuplje može da ispadne na kraju jeftinije.
(3) Nauka nema apsolutnu važnost. U samoj prirodi nauke je da se ona stalno preispituje. Nauka je pruzila mnogo korisnih stvari, ali je donela i svojevremeno hvaljeni Talidomid koji je kasnije prouzrokovao jednu od najvećih medicinskih tragedija u istoriji.
(4) Dr Pustai je dobio široku podršku stručne javnosti za svoja dostignuća u nauci. Ako pretpostavimo da su rezultati njegovih istraživanja tačni i ako pretpostavimo da mogu da se primene na ljude, onda je ono što nam predlaže Dr Dulić-Marković, u vezi sa genetski modifikovanim proizvodima, prevedeno na razumljiv jezik sledeće: nasledno (genetsko) izopačenje državljana Srbije na sitno i u dugom roku! Ovo je naročito važno za trudnice i sve one koji su u reproduktivom razdoblju života. Nadamo se da će birači na izborima u budućnosti ovakve savete imati na umu prilikom glasanja.
(5) „Ekvivalencija“ na srpskom jeziku znači jednakost. Stoga, navedena recenica Dr Dulić-Marković nema smisla. Kako može da bude „ekvivalentan“, znači jednak, genetski modifikovan, inženjerijski proizvod „onom koji se dobija od nemodifikovanih biljaka“ na prirodan način? Spolja gledano takav inženjerijski proizvod možda i može ponekad da liči na prirodan, ali u suštini on to nije i ne može nikada da bude. Zbog toga Evropska unija zahteva jasno obeležavanje genetski modifikovane hrane i obaveštavanje potrošača o spomenutoj.
Dr Dulić-Marković navodi određenu širokogrudost Kine i Brazila u primeni tehnologije za genetsku modifikaciju organizama. Međutim, te zemlje su daleko od Srbije. Tačna je činjenica koju navodi Dr Dulić-Marković da je ove 2010. godine Evropska komisija (izvršni organ EU) odobrila gajenje jedne vrste genetski modifikovanog krompira za proizvodnju skroba. Ali to je polovično obaveštenje za javnost u Srbiji koju ovakva izjava može da dovede u zabludu. Ostale bitne činjenice povezane sa ovom odlukom Dr Dulić-Marković ne navodi: (1) to je prvi i jedini genetski modifikovan proizvod koji je odobrila za gajenje Evropska komisija u proteklih 12 godina što jasno ukazuje na ozbiljne otpore i oklevanje u EU prema ovakvim proizvodima; (2) takav skrob koristi se samo za potrebe industrijske proizvodnje papira, ali ne i za ishranu životinja.
U biti navedenih saveta samoproglašene grupe „stručnjaka“ u Srbiji stoji da su oni u suštini nadristručni. Setimo se dugovečnog ministra zdravlja i njegove svite i kako su sve ubeđivali, savetovali i čak pred kamerama mesecima „kukali“ da se narod vakciniše protiv svinjskog gripa. Ministar je izjavio da je vakcinacija „kolektivni test inteligencije“ (23.12.2009). I kako je to sve na kraju prošlo? Takvi stručni saveti su se slabo zapatili i kod njegovih kolega lekara, ali i u narodu. Arčena su silna državna sredstva koja su uplatili poreski obveznici. Ko je na tome zaradio? I ko je tu ispao inteligentan, a ko ne? Koliko bi se moglo izgraditi kilometara auto puta za tako proćardana sredstva, umesto da se za asfaltiranje uzimaju krediti iz inostranstva? Takvim nadrisručnjacima narod više ne veruje. Slučaj sa vakcinama je to dokazao. Opasnost je u tome da kada se zaista i približi neka nevolja u budućnosti i kada na nju „stručnjaci“ upozore, narod im neće verovati! U rukama im je i ekonomija države već jednu deceniju. Spoljni dug Srbije utrostručen je u tom razdoblju sa $10 milijardi na $33 milijarde (zaduženi su i čukununuci), a broj nezaposlenih se stalno povećava. Na šta su potrošili te pare i tu deceniju? Koliko je izgrađeno mostova, kilometara auto puteva i nasipa uz reke? Od ovakvih „stručnjaka“ jedino mogu da nas spasu Bog i izbori, inače se i Bogu loše piše od tih koji se petljaju u njegova dela i misao. Uz navedeno, ni Darvin ne bi bolje prošao, jer genetski inženjering preskače redovni, postepeni i prirodni Darvinov lanac genetske modifikacije organizama u prirodi.
