1903.
Posle demonstracija zanatlijskih pomocnika, studenata i srednjoskolaca, 23. marta, u kojima je usled intervencije zandarmerije bilo nekoliko poginulih, Kralj je u dva naredna dana izvrsio dva drzavna udara. Prvo je proglasom "srpskom narodu", od 24. marta 1903. god. u jedanaest sati i cetvrt po podne" obustavio "vaznost ustava od 6. aprila 1901. na kratko vreme" do "njegove dalje naredbe". Obustavljanje Ustava, Kralj je obrazlozio izmedju ostalog time sto se zbog njegovog navodno rdjavog uvodjenja u zivot "otislo tako daleko, da su se pocele razvijati i uzimati maha i takve politicke struje, kojima je jedini zadatak bio ... da se trazi ono, sto je Ustavom potpuno zabranjeno, koristeci se onim, sto je Ustavom dato." Obustavivsi vaznost Ustava, Kralj je uzeo u "ruke vrsenje svekolike najvise drzavne vlasti", tj. proglasio se za diktatora pa je u tom svojstvu ponistio svoj "ukaz o imenovanju senatora od 6. aprila 1901. godine", kao i ukaze o naknadnim imenovanjima tako da "prestaju vaziti kao da nisu ni postojali". Takodje, ponisteni su i mandati izbornih senatora, a narodna skupstina je raspustena. Na Blagovesti, 25.marta 1903. Kralj je objavio da vraca "u potpunu silu i vaznost Ustav od 6. aprila 1901. godine". U stvari, neustavno stanje, stanje Kraljeve diktature, trajalo je samo do ponoci., sto ce reci 45 minuta.
U medjuvremenu od 45 minuta, Kralj je postavio nove senatore, kojima je proglasom o povracaju Ustava postavio zadatk da izrade "privremeni izborni zakon". U tom Zakonu (donetom 22. aprila 1903), kljucna odredba odnosila se na nacin glasanja. naime, umesto dotadasnjeg glasanja kuglicama, Privremenim zakonom (cl. 34) propisano je glasanje listicima i to tako sto je glasac imao "sam, a ako je nepismen preko drugoga, kome poveri, napisati ime nosioca kandidatske liste za koju glasa". Pod novopropisanim izbornim uslovima, uz stavljanje stampe pod policijsku kontrolu, ni samostalci, ni sporazumni radikali, ali ni sporazumni naprednjaci, nisu izasli na izbore. Na izbore (19. maja) izasli su gotovo samo dvorski politicari iz pojedinih stranaka; od nekolicine opozicionara, nijedan nije izabran. Postavljalo se pitanje da li je kralj Aleksanadar
"veliki majstor u politici, ili je nas narod tolika slabotinja da onaj ko ima vlast moze raditi sa njim sta hoce".U gradjanstvu je preovladavalo ovo drugo misljenje, uz osecanje nemoci i ponizenosti. Izgledalo je da je boriti se protiv kralja Aleksandra "sa zakonom u ruci imalo isto toliko smisla koliko igrati karte s nekim ko ih je prethodno spakovao. Poluglasno, govorilo se, da ako se oficiri ne umesaju i ne svrse stvar svojim nacinom, politicari sa svojim ustavima i skupstinama nisu kadri nista uciniti". U stvari, desavalo se ono sto je Odjek predvidjao, ili znao: sudbonosni politicki dogadjaji spremali su se van sfere politike. Posle drzavnih udara odozgo, spremao se "drzavni udar odozdo", iz vojske.
Pred zoru, 29. maja 1903. godine, kralj Aleksandar i kraljica Draga pali su od oficirske ruke: "izresetani su kursumima,- on sa trideset metaka, ona sa osamnaest."
Izvor: dr. Marko Pavlovic- Srpska pravna istorija
Ovde se objasnjavaju okolnosti koje su dovele do likvidacije kralja Aleksandra i kraljice Drage. Dinasticka smena nije donela nista novo; nakon 26 godina, kralj Aleksandar Karadjordjevic je, koristeci se skupstinskim desavanjima od 20. juna 1928. godine. i cinjenicom da je Punisa Racic ubio Pavla Radica i Djuru Basariceka, a ranio Ivana Grandju, Ivana Pernara i Stjepana Radica, 6. januara 1929. godine doneo Zakon o Kraljevskoj vlasti, po kome je monarh postao apsolutni monarh, sto ce reci da je uveo diktaturu. 3. septembra 1931. godine, Kralj je narodu "podario" ustav (Oktroisani ustav) stampan hrvatskom cirlicom u
Sluzbenim novinama cije su glavne karakteristike slabljenje parlmantarizma, s jedne, i uvodjenje banovinskih upravnih podrucja kao surogata federalizma, s druge strane. Ubijen je u Marseju 1934. godine.
Post je spojen: [time]1263045293[/time]
_________________________________________________
Sto znaci: sjasi kurta da uzjase murta. U drevnom Rimu svi veliki filozofi i oratori pricali su o zlatnim proslim vremenima sto znaci da uvek dolaze sve gora vremena i uvek je sadasnje vreme gore od proslog. Medjutim, u prirodi coveka je da se usavrsava i da se menja pa ono resenje koje je do juce bilo idealno, danas vise ne zadovoljava postojece potrebe pa se traze nova resenja. Ovo se direktno odnosi na vlast, medjutim, kako vlast ima narkoticko dejstvo i stvara jaku zavisnost, to su oni, u cijim se rukama nalazi, nevoljni da se iste odreknu. Zato ne biraju sredstva da se zadrze tu gde jesu. Nekada se to radilo ostrom represijom prema narodu jer se dinsticko nasledje nije smelo dovoditi u pitanje, danas izbornom kradjom, kupovinom poslanika, prodajom mandata, upumpavanjem para u dzepove opozicije...
Danas nas beogradski vlastodrsci j*** na finjaka. Od 5. oktobra u skupstini i vladi sedi sve sam olos, covek sa krivicnim dosijeom postavljen je za ministra unutrasnjih poslova (dosao na mesto svog tesko retardiranog prethodnika), ministar vojni nije sluzio vojsku, ministar finansija ne ume da pronadje Srbiju na geografskoj karti, a predsednik, sudeci po pogledu, ima neko dusevno oboljenje. Dokazana je sprega drzave i mafije, smenjene su sve sudije iako ustav garantuje stalnost sudijske funkcije i reizabrane upravo one sudije sa najvecim brojem oborenih presuda, prodati su rudnici i izvori pijace vode, radno mesto se kupuje ili dobija po politickoj liniji, o rezultatima privatizacije ne treba ni trositi reci, poljoprivreda nam je unistena, uvozimo strano, domace bacamo, drzava te ucenjuje na svakom koraku, ruse se objekti od kulturnog znacaja da bi se pravile stambene zgrade...
Sad, sve bi bilo lepo kada bi imali neku opozicionu stranku u pravom smislu te reci i za koju bi glasali kada dodje vreme izbora. Medjutim, 250 olosa u skupstini su u talu, skupstinske rasprave su samo predstava zabavnog karaktera.
Ponovicu po stoti put, ako se sami ne dozovemo pameti i ne ucinimo nesto sami za sebe, niko drugi nece. Bolje da prikupimo 10.000 potpisa inace nam nema spasa ni nakon sledecih izbora...