MarkoSreta
Član
@Spajki postaces ti seik sledece sezone
Pogon na zejtin
- Začetnik teme lakarije
- Datum pokretanja
Ja imam liniju za proizvodnju hladno cedjenog ulja od suncokreta.Ko je voljan da ga uspe u traktor i proba neka se javi da se dogovorimo.Bicu jeftiniji od Iskon-a iz prodavnice.
kod koga si kupio???? cijena?
cenejac111
Član
steva 1984
Član
Isplativije vam je da kupite ulje ili otpadno ulje i napravite biodizel.Sem ako ste stocar pa da iskoristite pogacu za tov.
Citiram:Stalker
Prerađeno korišćeno (rabljeno) ulje se može koristiti i bolje od goriva! Postoji industrija koja zapošljava više hiljada ljudi u Evropi koja se time bavi (proizvodnja baznih ulja od korišćenog, od nešto slabijeg kvaliteta (uz "slabiju tehnologiju" (tzv. "short path evaporation" i slične)) do onog uporedivog sa onim dobijenim iz sirove nafte (uključujući hidrogenizaciju pa čak i hidrokrekovanje kao završne faze procesa).
Prostom destilacijom bi se dobilo "bazno ulje" lošeg kvaliteta (za podmazivanje) koje bi se moglo koristiti za lance testera ili slično (eventualno hidrauliku ali ne i na traktorima bar ne čisto takvo) i naravno kao gorivo (ali pre kao gorivo za grejanje nego u motoru, jer je ekološki i dalje neprihvatljivo). Osim toga (pominjao sam već) baznog ulja (BU) ne sme (treba) biti više od 20% u gorivu (što manje to bolje) jer nije baš sjajno gorivo. Čak i čisto BU ima previše sulf. pepela (pa i sumpora, mada za stare motore nije od značaja sam sumpor) a "blago" prerađeno motorno ulje još i više (uz čađ i katran, makar se to destilacijom smanjilo).
Na kraju krajeva, destilacija motornog ulja (kao opasne otpadne materije) nije nešto čime bi se trebalo baviti amaterski. Na stranu dozvole i zagađivanje okoline (nije baš za ćuškanje na stranu ALI ČAK i onda) potrovaćete se prilikom tog procesa (koji mora biti dobro kontrolisan).
Za pirolizu je još gora stvar (kancerogenih isparenja na sve strane). Dakle iz plastike se može dobiti gorivo ali je potrebna nešto skuplja oprema. Može se improvizovati ali na svoju štetu. Isplativost pirolize je pod znakom pitanja. Isplati se uz subvencije i/ili poreske olakšice (uz manje-više besplatnu sirovinu, mada je doprema iste (gorivo) popriličan trošak možda i najveći, te se isplati samo uz posebnu organizaciju).
Dakle, lično - NE preporučujem (ali je moguće).[/QUOTE]
Gos'n Stalker...cenim vase akademsko znanje i potencijal.
Ali ovde niko od nas cini mi se da nema nameru da gradi privatnu rafineriju nafte I bavi se proizvodnjom nafnih derivate, te nam te informacije nisu od nikakve koristi. Samo razvodnjavamo zadatu temu.
Mnogo vise bi nam bilo od koristi, ako bi neko izasao ovde na sledeci nacin:
"Moj komsija Mile sipao je x % zejtina u gorivo I posle Y casova rada, motor mu je zaribao, jer nje uradio TO I To "
Ili...
"Moj drugar Milojica sipa vec X godina cist zejtin u TAJ i TAJ motor, koji radi fenomenalno, bez ikakavih problema, ali je uradio (ili dogradio) TO i TO, zbog TOGA I TOGA "
Prerađeno korišćeno (rabljeno) ulje se može koristiti i bolje od goriva! Postoji industrija koja zapošljava više hiljada ljudi u Evropi koja se time bavi (proizvodnja baznih ulja od korišćenog, od nešto slabijeg kvaliteta (uz "slabiju tehnologiju" (tzv. "short path evaporation" i slične)) do onog uporedivog sa onim dobijenim iz sirove nafte (uključujući hidrogenizaciju pa čak i hidrokrekovanje kao završne faze procesa).
Prostom destilacijom bi se dobilo "bazno ulje" lošeg kvaliteta (za podmazivanje) koje bi se moglo koristiti za lance testera ili slično (eventualno hidrauliku ali ne i na traktorima bar ne čisto takvo) i naravno kao gorivo (ali pre kao gorivo za grejanje nego u motoru, jer je ekološki i dalje neprihvatljivo). Osim toga (pominjao sam već) baznog ulja (BU) ne sme (treba) biti više od 20% u gorivu (što manje to bolje) jer nije baš sjajno gorivo. Čak i čisto BU ima previše sulf. pepela (pa i sumpora, mada za stare motore nije od značaja sam sumpor) a "blago" prerađeno motorno ulje još i više (uz čađ i katran, makar se to destilacijom smanjilo).
Na kraju krajeva, destilacija motornog ulja (kao opasne otpadne materije) nije nešto čime bi se trebalo baviti amaterski. Na stranu dozvole i zagađivanje okoline (nije baš za ćuškanje na stranu ALI ČAK i onda) potrovaćete se prilikom tog procesa (koji mora biti dobro kontrolisan).
Za pirolizu je još gora stvar (kancerogenih isparenja na sve strane). Dakle iz plastike se može dobiti gorivo ali je potrebna nešto skuplja oprema. Može se improvizovati ali na svoju štetu. Isplativost pirolize je pod znakom pitanja. Isplati se uz subvencije i/ili poreske olakšice (uz manje-više besplatnu sirovinu, mada je doprema iste (gorivo) popriličan trošak možda i najveći, te se isplati samo uz posebnu organizaciju).
Dakle, lično - NE preporučujem (ali je moguće).[/QUOTE]
Gos'n Stalker...cenim vase akademsko znanje i potencijal.
Ali ovde niko od nas cini mi se da nema nameru da gradi privatnu rafineriju nafte I bavi se proizvodnjom nafnih derivate, te nam te informacije nisu od nikakve koristi. Samo razvodnjavamo zadatu temu.
Mnogo vise bi nam bilo od koristi, ako bi neko izasao ovde na sledeci nacin:
"Moj komsija Mile sipao je x % zejtina u gorivo I posle Y casova rada, motor mu je zaribao, jer nje uradio TO I To "
Ili...
"Moj drugar Milojica sipa vec X godina cist zejtin u TAJ i TAJ motor, koji radi fenomenalno, bez ikakavih problema, ali je uradio (ili dogradio) TO i TO, zbog TOGA I TOGA "
Odgovor na ta pitanja postoji u temi.
@lakarije:
"Ali ovde niko od nas cini mi se da nema nameru da gradi privatnu rafineriju nafte I bavi se proizvodnjom nafnih derivate, te nam te informacije nisu od nikakve koristi. Samo razvodnjavamo zadatu temu."
1) Znam (za nemanje namere). Baš sam zato i naglasio (da se ne koristi otpadno (motorno) ulje).
2) Slažem se da ne treba razvodnjavati temu (ali nisam prvi počeo, samo sam naglasio zbog mogućeg negativnog uticaja na zdravlje; isto i za pirolizu u amaterskim uslovima).
3) Neću se mešati u samu temu (direktno). Lični stav sam (već) nekoliko puta rekao: zejtin nije kvalitetno gorivo, ni slučajno, ali se tu i tamo, naročito u mešavini, može koristiti kod "sporohodnih" dizel motora ... ne bih (posebno) preporučio ali ne bih pravio histeriju (tipa: NE, ne i ne!!).
I zato ste dobro postavili dalji tok diskusije:
"Moj drugar Milojica sipa vec X godina cist zejtin u TAJ i TAJ motor, koji radi fenomenalno, bez ikakavih problema, ali je uradio (ili dogradio) TO i TO, zbog TOGA I TOGA "
To je i suština teme.
Doduše, kao što je naglasio g. Matic ("Odgovor na ta pitanja postoji u temi."), doduše preciznije je (deo) odgovora ...
Preciznije jer je korišćenje (neprerađenog, u biodizel) zejtina, nešto o čemu se NE mogu davati OPŠTI (generalni) saveti.
P.S.
Svakako neću dalje razvodnjavati temu (hvala na sugestiji) ALI ću reagovati kad mi se učini da je nešto opasno (a opasno je koristiti trafo ulje ili korišćeno motorno ulje, oba spadaju u opasne materije i ne smeju (trebaju) biti gorivo). Zejtin svakako nije ali je pitanje dugoročne isplatljivosti zaista otvoreno (pogotovu sad kad se smanjila razlika između cene zejtina i dizel goriva), uzevši u obzir (dugoročni) uticaj (svakako ne pozitivan) istog na motor.
"Ali ovde niko od nas cini mi se da nema nameru da gradi privatnu rafineriju nafte I bavi se proizvodnjom nafnih derivate, te nam te informacije nisu od nikakve koristi. Samo razvodnjavamo zadatu temu."
1) Znam (za nemanje namere). Baš sam zato i naglasio (da se ne koristi otpadno (motorno) ulje).
2) Slažem se da ne treba razvodnjavati temu (ali nisam prvi počeo, samo sam naglasio zbog mogućeg negativnog uticaja na zdravlje; isto i za pirolizu u amaterskim uslovima).
3) Neću se mešati u samu temu (direktno). Lični stav sam (već) nekoliko puta rekao: zejtin nije kvalitetno gorivo, ni slučajno, ali se tu i tamo, naročito u mešavini, može koristiti kod "sporohodnih" dizel motora ... ne bih (posebno) preporučio ali ne bih pravio histeriju (tipa: NE, ne i ne!!).
I zato ste dobro postavili dalji tok diskusije:
"Moj drugar Milojica sipa vec X godina cist zejtin u TAJ i TAJ motor, koji radi fenomenalno, bez ikakavih problema, ali je uradio (ili dogradio) TO i TO, zbog TOGA I TOGA "
To je i suština teme.
Doduše, kao što je naglasio g. Matic ("Odgovor na ta pitanja postoji u temi."), doduše preciznije je (deo) odgovora ...
Preciznije jer je korišćenje (neprerađenog, u biodizel) zejtina, nešto o čemu se NE mogu davati OPŠTI (generalni) saveti.
P.S.
Svakako neću dalje razvodnjavati temu (hvala na sugestiji) ALI ću reagovati kad mi se učini da je nešto opasno (a opasno je koristiti trafo ulje ili korišćeno motorno ulje, oba spadaju u opasne materije i ne smeju (trebaju) biti gorivo). Zejtin svakako nije ali je pitanje dugoročne isplatljivosti zaista otvoreno (pogotovu sad kad se smanjila razlika između cene zejtina i dizel goriva), uzevši u obzir (dugoročni) uticaj (svakako ne pozitivan) istog na motor.
Stalker:
P.S.
Svakako neću dalje razvodnjavati temu (hvala na sugestiji) ALI ću reagovati kad mi se učini da je nešto opasno (a opasno je koristiti trafo ulje ili korišćeno motorno ulje, oba spadaju u opasne materije i ne smeju (trebaju) biti gorivo). Zejtin svakako nije ali je pitanje dugoročne isplatljivosti zaista otvoreno (pogotovu sad kad se smanjila razlika između cene zejtina i dizel goriva), uzevši u obzir (dugoročni) uticaj (svakako ne pozitivan) istog na motor.[/QUOTE]
Apsolutno sam protiv upotrebe Piralena (tranformatorskog ulja), zbognjegovog kancerogenog,toksicnog I mutagenosgsvojstva koj eim ima na zivi set I pirodnu sredinu.Bez bzira sto je po nekim iskusnim mehanicarima i onima koji su ga upotrebljavali, kvlittnije goriv u smislu da motor sa njim bolje radi nego na zejtin, I sto ne izaziva neke stetne efekte koje moze da izazove zejtin u motoru ako se ne upotrebljava na odredjeni nacin.
Dakle, decidirano sam protiv piralena iz cisto etickih razloga.
Kao i protiv preradjenog ulja, jer sv znamo da je fizicki prljvo. Zato se I menja u motorima.
Zbog toga, te dve supstance nisu i ne treba da budu predmet diskusije.
Fokusirajmo se na zejtin. kada kazem ZEJTIN, mislim, ne samo na zejtin od suncokreta koj kupuje u prodavnicamai koristi za przenje,vec na sva biljna ulja: suncokretovo, sojino, repicino. Industriska (dobijena toplim postupkom prerade), ili hladno cedjena ulja dobijena kucim usovima.
Dakle, molim sve one koji imaju iskustva sa upotrebom raznih vrsta biljnih ulja, da ta iskustva podele na ovom mestu.
Iskustva u smislu,pre svega fizickih osobina ulja, stinjavanje na nizim temperaturama, lepljivost, viskozitet...
Ali i hemiske osobine kao sto su sposobnost sagorevanja, eventualna karbonifikacija i energetska vrednost goriva u smislu potrosnje i snage.
P.S.
A sto se tice razlike u ceni izmedju dizela i zejtina, ubedjen sam da je neprikosnovena prednost na strain biljnih ulj.Jer ovo je samo trenutno I katkorocno pojeftinjenje dizela zbog zategnute svetske politicke situacij I pokusaja da se nizom cenom nafte olabi Rusija. Vro brzo ce se cena nafte opraviti I sve vratiti na svoje mesto, jer niko nomalan ne zeli da dugorocno prodaje svoj naftu po jeftinim cenama.
S druge strane,zejtin na cestim akcijama,u maloprodaji, ne kosta nikad vise od 95 dinara, dok je cena hladno cedjenog ulja 80 dinara.
P.S.
Svakako neću dalje razvodnjavati temu (hvala na sugestiji) ALI ću reagovati kad mi se učini da je nešto opasno (a opasno je koristiti trafo ulje ili korišćeno motorno ulje, oba spadaju u opasne materije i ne smeju (trebaju) biti gorivo). Zejtin svakako nije ali je pitanje dugoročne isplatljivosti zaista otvoreno (pogotovu sad kad se smanjila razlika između cene zejtina i dizel goriva), uzevši u obzir (dugoročni) uticaj (svakako ne pozitivan) istog na motor.[/QUOTE]
Apsolutno sam protiv upotrebe Piralena (tranformatorskog ulja), zbognjegovog kancerogenog,toksicnog I mutagenosgsvojstva koj eim ima na zivi set I pirodnu sredinu.Bez bzira sto je po nekim iskusnim mehanicarima i onima koji su ga upotrebljavali, kvlittnije goriv u smislu da motor sa njim bolje radi nego na zejtin, I sto ne izaziva neke stetne efekte koje moze da izazove zejtin u motoru ako se ne upotrebljava na odredjeni nacin.
Dakle, decidirano sam protiv piralena iz cisto etickih razloga.
Kao i protiv preradjenog ulja, jer sv znamo da je fizicki prljvo. Zato se I menja u motorima.
Zbog toga, te dve supstance nisu i ne treba da budu predmet diskusije.
Fokusirajmo se na zejtin. kada kazem ZEJTIN, mislim, ne samo na zejtin od suncokreta koj kupuje u prodavnicamai koristi za przenje,vec na sva biljna ulja: suncokretovo, sojino, repicino. Industriska (dobijena toplim postupkom prerade), ili hladno cedjena ulja dobijena kucim usovima.
Dakle, molim sve one koji imaju iskustva sa upotrebom raznih vrsta biljnih ulja, da ta iskustva podele na ovom mestu.
Iskustva u smislu,pre svega fizickih osobina ulja, stinjavanje na nizim temperaturama, lepljivost, viskozitet...
Ali i hemiske osobine kao sto su sposobnost sagorevanja, eventualna karbonifikacija i energetska vrednost goriva u smislu potrosnje i snage.
P.S.
A sto se tice razlike u ceni izmedju dizela i zejtina, ubedjen sam da je neprikosnovena prednost na strain biljnih ulj.Jer ovo je samo trenutno I katkorocno pojeftinjenje dizela zbog zategnute svetske politicke situacij I pokusaja da se nizom cenom nafte olabi Rusija. Vro brzo ce se cena nafte opraviti I sve vratiti na svoje mesto, jer niko nomalan ne zeli da dugorocno prodaje svoj naftu po jeftinim cenama.
S druge strane,zejtin na cestim akcijama,u maloprodaji, ne kosta nikad vise od 95 dinara, dok je cena hladno cedjenog ulja 80 dinara.
Dovoljno bi bilo uzeti nekakav dizel motor, npr lomnardini i mjeriti snagu, sa dizelom, loz uljem, zejtinom i ostalim dostupnim "gorivima" i tu bi se najbolje pokazao rezultat, odmah....za druga ispitivanja treba puno vise vrrmena.....jer je bitan nacin koristenja motora, nije isto ako netko koristi dizel motor da pokrece traktor, kamion, auto, generator za struju itd....
Mene ovo podrucje dosta zanima....
Mene ovo podrucje dosta zanima....
miroslav k
Član
Pogon na ovo gorivo nije samo kod nas poznat, kaže jedan drugar da je u Slovačkoj ispred neke velike trgovine na parkingu vidio kako čovek sipa flašu po flašu u rezervar.
Vidjam i ja stalno balone od 5 litara jednog naseg ovdasnjeg proizvodjaca (koji nas je svojevremeno trovao zejtinom prepunim osiromasenog uranijuma,sreca ja za tu informaciju znam jos od 1999-te, te nisam nikad kupio ni je jednu njihovu litru), ali ta njihova litra je bila od 10 do 15 dinara skuplja nego litra i litarskom pakovanju bilo kog drugog proizvodjaca. sto nema nikakve logike !!!
- - - - - - - - - -
A sto se tice zejtina, nije to samo nas 'patent" ili iz slovacke... pre desetak godina sam citao u novinama, kako su u Engleskoj poceli da koriste upotrebljavani zejtin iz restorana, a onda je "demokratska" vlast postavila "Bobije" ( to su engleski panduri), na svaki semafor i raskrsnicu, kako bi njuskali i iskljucivali vozace iz saobracaja, zbog izbegavanja placanja akciza na pogonsko gorivo.
To je bio prilog u 'Blicu", i od onda mi se rodila ideja o zameni dizela zejtinom.
- - - - - - - - - -
A sto se tice zejtina, nije to samo nas 'patent" ili iz slovacke... pre desetak godina sam citao u novinama, kako su u Engleskoj poceli da koriste upotrebljavani zejtin iz restorana, a onda je "demokratska" vlast postavila "Bobije" ( to su engleski panduri), na svaki semafor i raskrsnicu, kako bi njuskali i iskljucivali vozace iz saobracaja, zbog izbegavanja placanja akciza na pogonsko gorivo.
To je bio prilog u 'Blicu", i od onda mi se rodila ideja o zameni dizela zejtinom.
Imam neke vazne poruke koje ne mogu da brisem. A neko je bas bezveze smislio da tako malo poruka moze da se lageruje.
Pisi na lazatrba@yahoo.com
Pisi na lazatrba@yahoo.com
evo jedan test dizela, biodizela i otpadnog ulja sa diznom iz dizelskog motora:
2. Karakteristike goriva
Premda cisto biljno ulje i životinjske masti imaju sposobnost izgaranja, ipak se
neobradene rijetko koriste kao gorivo. Biljno ulje ima vrlo visoku viskoznost,
uzrokujuci slabiju protocnost goriva od spremnika do motora.
Ove probleme može se zaobici grijanjem goriva, uporabom cijevi vecih promjera,
miješanjem ulja i dizelskog goriva ili kemijskom modifikacijom. Biodizel je opce ime
za goriva dobivena od biljnih ulja i životinjskih masti procesom transesterifikacije.
Kod tog procesa se esterske veze u trigliceridima hidroliziraju da bi formirale
slobodne masne kiseline, koje u reakciji s metanolom ili etanolom tvore metilni ili
etilni ester. Tim procesom dobivamo rjede, manje viskozno i više hlapljivo gorivo.
Sekundarni produkt tog procesa je glicerin. Zbog tih estera i repicne osnove biodizel
se obicno zove i metilni ester repicnog ulja (MERU).
Karakteristike biodizela mogu varirati ovisno o izvornom ulju. Karakteristike nekih
ulja, metilnih estera dobivenih iz razlicitih izvora i dizelskog goriva usporedene su u
tablici 1.
Tablica 1: Usporedba karakteristika razlicitih goriva
Dizel Biodizel Canola Metilni ester
životinjske
masti (Tallow)
Otpadno
jestivo ulje
(WCO)
r [kg/m3] 820-845 875-900 922 877 915
n [mm2/s] 2-4,5 3,5-5,0 37 4,1 36,7
H [MJ/kg] 42,6 37,3 36,9 39,9 n.p.
Cetanski br. 46 >49 n.p. 58 n.p.
3. Teoretske osnove
3. 1 Karakteristike sustava za ubrizgavanje i mlaznice
Analize su bile izradene za mlaznicu sa SAC volumenom i cetiri rupe s oštrim
rubovima na ulaznoj strani. Dimenzije mlaznice predstavljene su u tablici 2 i slici 1.
U numerickom primjeru A izradena je analiza karakteristika strujanja u mlaznici.
Analize su bile izvedene pod stacionarnim uvjetima s uporabom modela s jednom
cetvrtinom stvarnog volumena, što je sukladno s rezultatima nekih prethodnih
analiza /11/, gdje je bila uporaba ovakvih modela prepoznata kao podesna za brze
analize.
U skladu sa stacionarnim uvjetima dati su tlacni rubni uvjeti na ulazu i izlazu iz
mlaznice (100 bara na ulazu i 1bar na izlazu.). Specifikacije goriva korištene za
analizu predstavljene su u tablici 1.
Buduci da su brzine toka goriva mnogo manje od brzine širenja zvuka, smatra se, da
je tok nestješnjiv.
U numerickom primjeru B radi se o analizi tvorbe mlaza. Analize su izradene za dva
razlicita režima djelovanja motora: REŽIM 1 – brzina vrtnje pumpe n=650 min-1,
maksimalan hod regulacijske letve, REŽIM 2 – n=1050 min-1, maksimalan hod
regulacijske letve. U ovom primjeru analizirana su samo tri goriva: dizelsko gorivo,
biodizel i otpadno jestivo ulje (WCO).
Gorivo se ubrizgava u manji prostor oblika kocke, koji predstavlja komoru za
ubrizgavanje odnosno izgaranje. Tlak u komori je 1 bar, a temperatura 313 K.
Karakteristike ubrizgavanja potrebne za definiranje pocetnih uvjeta u takozvanoj
«spray» datoteki definirane su uporabom našeg jednodimezionalnog matematicnog
modela za izracun karakteristika ubrizgavanja /12/. Rezultati ubrizgavanja razlicitih
goriva detaljnije su prikazani u literaturi 13.
6. Zakljucci
Iz spomenutih rezultata moguci su sljedeci zakljucci:
- Rezultati analize CFD nisu dali signifikantnih razlika izmedu brzinskih polja i
tlacnih razlika uporabom razlicitih alternativnih goriva.
- Usporedujuci rezultate može se utvrditi da su najmanije razlike izmedu rezultata
dobivenih uporabom dizela i biodizela
- U svim primjerima najvece su kapi i najdulji domet mlaza dobiveni u primjeru
uporabe otpadnog jestivog ulja (WCO).
- Problem sa slabijim raspadom mlaza WCO kaže da neesterificiran WCO nije
povoljan za uporabu kao gorivo u dizelskom motoru. Buduci da je atomizacija
goriva kod uporabe metilnih estera bolja, WCO se treba esterificirati da bi se
mogao uporabiti kao gorivo.
Prema navedenim zakljuccima i rezultatima analiza može se zakljuciti, da su za
bolje razumijevanje utjecaja uporabe alternativnih goriva na proces ubrizgavanja i
tvorbe mlaza potrebna još daljna numericka i eksperimentalna istraživanja.
malo sam skratio
2. Karakteristike goriva
Premda cisto biljno ulje i životinjske masti imaju sposobnost izgaranja, ipak se
neobradene rijetko koriste kao gorivo. Biljno ulje ima vrlo visoku viskoznost,
uzrokujuci slabiju protocnost goriva od spremnika do motora.
Ove probleme može se zaobici grijanjem goriva, uporabom cijevi vecih promjera,
miješanjem ulja i dizelskog goriva ili kemijskom modifikacijom. Biodizel je opce ime
za goriva dobivena od biljnih ulja i životinjskih masti procesom transesterifikacije.
Kod tog procesa se esterske veze u trigliceridima hidroliziraju da bi formirale
slobodne masne kiseline, koje u reakciji s metanolom ili etanolom tvore metilni ili
etilni ester. Tim procesom dobivamo rjede, manje viskozno i više hlapljivo gorivo.
Sekundarni produkt tog procesa je glicerin. Zbog tih estera i repicne osnove biodizel
se obicno zove i metilni ester repicnog ulja (MERU).
Karakteristike biodizela mogu varirati ovisno o izvornom ulju. Karakteristike nekih
ulja, metilnih estera dobivenih iz razlicitih izvora i dizelskog goriva usporedene su u
tablici 1.
Tablica 1: Usporedba karakteristika razlicitih goriva
Dizel Biodizel Canola Metilni ester
životinjske
masti (Tallow)
Otpadno
jestivo ulje
(WCO)
r [kg/m3] 820-845 875-900 922 877 915
n [mm2/s] 2-4,5 3,5-5,0 37 4,1 36,7
H [MJ/kg] 42,6 37,3 36,9 39,9 n.p.
Cetanski br. 46 >49 n.p. 58 n.p.
3. Teoretske osnove
3. 1 Karakteristike sustava za ubrizgavanje i mlaznice
Analize su bile izradene za mlaznicu sa SAC volumenom i cetiri rupe s oštrim
rubovima na ulaznoj strani. Dimenzije mlaznice predstavljene su u tablici 2 i slici 1.
U numerickom primjeru A izradena je analiza karakteristika strujanja u mlaznici.
Analize su bile izvedene pod stacionarnim uvjetima s uporabom modela s jednom
cetvrtinom stvarnog volumena, što je sukladno s rezultatima nekih prethodnih
analiza /11/, gdje je bila uporaba ovakvih modela prepoznata kao podesna za brze
analize.
U skladu sa stacionarnim uvjetima dati su tlacni rubni uvjeti na ulazu i izlazu iz
mlaznice (100 bara na ulazu i 1bar na izlazu.). Specifikacije goriva korištene za
analizu predstavljene su u tablici 1.
Buduci da su brzine toka goriva mnogo manje od brzine širenja zvuka, smatra se, da
je tok nestješnjiv.
U numerickom primjeru B radi se o analizi tvorbe mlaza. Analize su izradene za dva
razlicita režima djelovanja motora: REŽIM 1 – brzina vrtnje pumpe n=650 min-1,
maksimalan hod regulacijske letve, REŽIM 2 – n=1050 min-1, maksimalan hod
regulacijske letve. U ovom primjeru analizirana su samo tri goriva: dizelsko gorivo,
biodizel i otpadno jestivo ulje (WCO).
Gorivo se ubrizgava u manji prostor oblika kocke, koji predstavlja komoru za
ubrizgavanje odnosno izgaranje. Tlak u komori je 1 bar, a temperatura 313 K.
Karakteristike ubrizgavanja potrebne za definiranje pocetnih uvjeta u takozvanoj
«spray» datoteki definirane su uporabom našeg jednodimezionalnog matematicnog
modela za izracun karakteristika ubrizgavanja /12/. Rezultati ubrizgavanja razlicitih
goriva detaljnije su prikazani u literaturi 13.
6. Zakljucci
Iz spomenutih rezultata moguci su sljedeci zakljucci:
- Rezultati analize CFD nisu dali signifikantnih razlika izmedu brzinskih polja i
tlacnih razlika uporabom razlicitih alternativnih goriva.
- Usporedujuci rezultate može se utvrditi da su najmanije razlike izmedu rezultata
dobivenih uporabom dizela i biodizela
- U svim primjerima najvece su kapi i najdulji domet mlaza dobiveni u primjeru
uporabe otpadnog jestivog ulja (WCO).
- Problem sa slabijim raspadom mlaza WCO kaže da neesterificiran WCO nije
povoljan za uporabu kao gorivo u dizelskom motoru. Buduci da je atomizacija
goriva kod uporabe metilnih estera bolja, WCO se treba esterificirati da bi se
mogao uporabiti kao gorivo.
Prema navedenim zakljuccima i rezultatima analiza može se zakljuciti, da su za
bolje razumijevanje utjecaja uporabe alternativnih goriva na proces ubrizgavanja i
tvorbe mlaza potrebna još daljna numericka i eksperimentalna istraživanja.
malo sam skratio
