dulebdp
Član
Vrata si odlično uradio , moja su klizna i imaju ugrađeno vatrostalno staklo od šporeta tako da nemoram da otvaram a mogu sve da vidim kako se peče
Pečenjara
- Začetnik teme dejan26
- Datum pokretanja
pauflek
Banned
dulebdp, to sa staklenim vratima jeste praktičnije ali priznaćete i sami da su ova klasična, starinska, od crnog lima lepša!
mickey, to što vidim na ovim vašim slikama daje mi ideju da je to zapravo jedan hibrid između običnog ražnja za prase i hlebne peći u kojoj se peče prase i ta mi se ideja jako sviđa!
Pekao sam prase na oba načina i svaki ima svoje prednosti i draži.
Prošle smo godine kod jednog prijatelja zidali pravu hlebnu peć i njoj smo pekli nekoliko puta prase. Prvo je ugrejemo dok cigle ne pobele a onda izgrabimo van sav žar van jer nema odžaka, sve ide van na prednja vrata, pa ubacimo prase i zatvorimo vrata.
Za jedan sat, ili sat i po, pečeno!
Ono što me zanima je - možete li oceniti da li se cigle unutar pečenjare dovoljno ugreju da i one, kao u hlebnoj peći, pa makar malo, peku prase? Ili je sva toplota od zračenja same vatre i žara kao i vrelog vazduha u pečenjari?
I da li bi se plafon mogao spustiti pa da se efekat hlebne peći što više pojača?
Ili da vas pitam ovako: za koliko se ispeče prase od, recimo, 20 kg?
mickey, to što vidim na ovim vašim slikama daje mi ideju da je to zapravo jedan hibrid između običnog ražnja za prase i hlebne peći u kojoj se peče prase i ta mi se ideja jako sviđa!
Pekao sam prase na oba načina i svaki ima svoje prednosti i draži.
Prošle smo godine kod jednog prijatelja zidali pravu hlebnu peć i njoj smo pekli nekoliko puta prase. Prvo je ugrejemo dok cigle ne pobele a onda izgrabimo van sav žar van jer nema odžaka, sve ide van na prednja vrata, pa ubacimo prase i zatvorimo vrata.
Za jedan sat, ili sat i po, pečeno!
Ono što me zanima je - možete li oceniti da li se cigle unutar pečenjare dovoljno ugreju da i one, kao u hlebnoj peći, pa makar malo, peku prase? Ili je sva toplota od zračenja same vatre i žara kao i vrelog vazduha u pečenjari?
I da li bi se plafon mogao spustiti pa da se efekat hlebne peći što više pojača?
Ili da vas pitam ovako: za koliko se ispeče prase od, recimo, 20 kg?
mickey
Član
Pa ne znam dali bi mogao hleb u mojoj da se pece,jedino pod sacem. Moje misljenje je da moze cigla da utice na pecenje,zato je najbolje da se ozida sa starom,bas starom pecenom ciglom jer dosta akumulira toplotu. Kod mene je komplikovano staviti razanj ako bi vec napravio zar,jer moram preko njega da se motam,tako da ja prvo stavim razanj i podlazem,i u pocetku laganija vatra da se zagreje prase,a onda samo gas,i ja uredjeno prase od 20kg ispecem za oko dva ipo sata. Sto se tice plafona,naravno da bi znacilo,sto je manja prostorija pre ce se zagrejati,ali kod mene je visinu gde se pece diktirao i luk za vrata,i sama visina pecenjare. Sto se tice vatrostalnog stakla,razmisljao sam i o tome,ali mi se nije svidalo kako izgleda,tako da se nisam odlucio za to.
- - - - - - - - - -
Ima jedan forum odakle sam skupljao informacije za pecenjaru,ali ne znam dali je problem da ga objavim?!
- - - - - - - - - -
Ima jedan forum odakle sam skupljao informacije za pecenjaru,ali ne znam dali je problem da ga objavim?!
pauflek
Banned
Ne vidim zašto bi bio problem?
Niste me dobro shvatili. Ja ne mislim u tome da pečem hleb nego da pečenjara dobije bar malo karakteristike hlebne peći.
Hlebna peć se loži dok se ne zagreje cigla od koje je građena. Onda se žeravica počisti i u peć se stavlja ono što se peče - da li hleb ili prase, svejedno je. Vrata se zatvore i sad se to peče od vrele cigle iz zida same peći. Prase se u tom slučaju ne mora okretati jer je peć sa svih strana zagrejana i prase se istovremeno peče sa svih strana. Zbog toga je brzo gotovo.
E sad na ražanj - na ražnju se prase peče isključivo vrelinom koja izlazi iz žara ili vatre koja se loži pored praseta. Drugog izvora topline nema. To je samo sa jedne strane pa se prase zato mora stalno vrteti.
Kad bismo vatru mogli da ostavimo u hlebnoj peći, da žar ne čistimo, imali bismo i tamo sličan problem jer bi se sa strane gde je žar prase peklo duplo brže - i zbog cigle i zbog vatre, pa bismo ga i tamo morali okretati.
Ali vatru u hlebnoj peći ne možemo ostaviti, a zatvoriti vrata, jer hlebna peć nema odžaka. Njoj dim mora da izlazi na prednji ulaz, tamo gde smo zatvorili vrata.
Sad će biti jasnije moje pitanje:
Vaša pečenjara ima dimnjak i vrata se stoga mogu zatvoriti jer će dim odlaziti na dimnjak. Prase se okreće, i to je isto u redu. Ali mene zanima imamo li ovde bar malo efekta hlebne peći to jest da li se prase bar malo peče i od vrele cigle, ili cigla nije ni izdaleka toliko ugrejana da bi bilo šta mogla peći nego je sva toplina za pečenje iz žara i vatre same, i vrelog vazduha koji se tu ugrejao ali ne može da izađe jer su vrata zatvorena (izlazi, naravno, na odžak, ali ipak se dobar deo zadržava unutar pečenjare).
Ako kažete da cigle nisu uopšte vrele, možda samo malo tople, onda se ja pitam može li se šta promeniti u konstrukciju da unutrašnjošt pečenjare dobije bar malo karakteristike hlebne peći i da se cigla toliko ugreje da i ona utiče na pečenje praseta.
Eto, nadam se da je sad pitanje jasno.
Niste me dobro shvatili. Ja ne mislim u tome da pečem hleb nego da pečenjara dobije bar malo karakteristike hlebne peći.
Hlebna peć se loži dok se ne zagreje cigla od koje je građena. Onda se žeravica počisti i u peć se stavlja ono što se peče - da li hleb ili prase, svejedno je. Vrata se zatvore i sad se to peče od vrele cigle iz zida same peći. Prase se u tom slučaju ne mora okretati jer je peć sa svih strana zagrejana i prase se istovremeno peče sa svih strana. Zbog toga je brzo gotovo.
E sad na ražanj - na ražnju se prase peče isključivo vrelinom koja izlazi iz žara ili vatre koja se loži pored praseta. Drugog izvora topline nema. To je samo sa jedne strane pa se prase zato mora stalno vrteti.
Kad bismo vatru mogli da ostavimo u hlebnoj peći, da žar ne čistimo, imali bismo i tamo sličan problem jer bi se sa strane gde je žar prase peklo duplo brže - i zbog cigle i zbog vatre, pa bismo ga i tamo morali okretati.
Ali vatru u hlebnoj peći ne možemo ostaviti, a zatvoriti vrata, jer hlebna peć nema odžaka. Njoj dim mora da izlazi na prednji ulaz, tamo gde smo zatvorili vrata.
Sad će biti jasnije moje pitanje:
Vaša pečenjara ima dimnjak i vrata se stoga mogu zatvoriti jer će dim odlaziti na dimnjak. Prase se okreće, i to je isto u redu. Ali mene zanima imamo li ovde bar malo efekta hlebne peći to jest da li se prase bar malo peče i od vrele cigle, ili cigla nije ni izdaleka toliko ugrejana da bi bilo šta mogla peći nego je sva toplina za pečenje iz žara i vatre same, i vrelog vazduha koji se tu ugrejao ali ne može da izađe jer su vrata zatvorena (izlazi, naravno, na odžak, ali ipak se dobar deo zadržava unutar pečenjare).
Ako kažete da cigle nisu uopšte vrele, možda samo malo tople, onda se ja pitam može li se šta promeniti u konstrukciju da unutrašnjošt pečenjare dobije bar malo karakteristike hlebne peći i da se cigla toliko ugreje da i ona utiče na pečenje praseta.
Eto, nadam se da je sad pitanje jasno.
mickey
Član
Moje misljenje je da ne moze,zato se i razlikuje pecenjara od furune.
Forum je "forum.rs" idite na pretrazivac sa natpisom "vrtne pecenjare"
Forum je "forum.rs" idite na pretrazivac sa natpisom "vrtne pecenjare"
pauflek
Banned
Не могу да нађем тај форум али сам нашао неке друге.
Негде сам и нашао једну изведбу где је градитељ задњи зид печењаре прво на неколико редова зидао вертикално а онда савио у лук према напрад!
То је тај покушај за који сам ја овде вас питао! Овај се градитељ нада да ће тај полукружни свод да се угреје као и свод хлебне пећи и тако додатно пећи.
Не знам да ли му је то успело. Не стоји адреса за контакт.
У сваком случају, ако ви кажете да прасе испечете за 2 или 2,5 сата, онда ја закључујем да је и овако сасвим солидна искористивост топлине. Што се мене тиче не мора се ништа побољшавата.
Можете ли ме упутити на изведбене цртже ове ваше печењаре?
- - - - - - - - - -
Да, и ово што кажете да је незгодно одржавати ватру јер је прасе испед ње и морате то преко њега радити.
То је мени одмах пало на памет кад сам видео први пут те печењаре. Али све изгледају тако.
Ја сам мислио да би можда било практично да се са другер стране оставе врата за ложење. Један отвор, или два отвора, такође са металним вратима да се може затворити, па кад треба да се жар мало разгрне, или дода дрво, отворе се та врата иза печењаре и то се уради?
Шта би било против ове идеје?
Негде сам и нашао једну изведбу где је градитељ задњи зид печењаре прво на неколико редова зидао вертикално а онда савио у лук према напрад!
То је тај покушај за који сам ја овде вас питао! Овај се градитељ нада да ће тај полукружни свод да се угреје као и свод хлебне пећи и тако додатно пећи.
Не знам да ли му је то успело. Не стоји адреса за контакт.
У сваком случају, ако ви кажете да прасе испечете за 2 или 2,5 сата, онда ја закључујем да је и овако сасвим солидна искористивост топлине. Што се мене тиче не мора се ништа побољшавата.
Можете ли ме упутити на изведбене цртже ове ваше печењаре?
- - - - - - - - - -
Да, и ово што кажете да је незгодно одржавати ватру јер је прасе испед ње и морате то преко њега радити.
То је мени одмах пало на памет кад сам видео први пут те печењаре. Али све изгледају тако.
Ја сам мислио да би можда било практично да се са другер стране оставе врата за ложење. Један отвор, или два отвора, такође са металним вратима да се може затворити, па кад треба да се жар мало разгрне, или дода дрво, отворе се та врата иза печењаре и то се уради?
Шта би било против ове идеје?
mickey
Član
http://www.forum.hr/index.php
Sto se tice odrzavanje vatre,kod mene nije problem! Kod mene bi bio problem ako se prase odveze,ili pukne neki deo pa hoce da spadne jer bi tad morao preko vatre da radim.
Sto se tice vrata i sa druge strane,jeste prakticno i korisno,ali ne znam sta je tebi prioritet,izgled,funkcija,prakticnost... Meni se to nije svidelo kako izgleda. To sve zavisi od tebe ipak,dali ces nizu ili vislju da napravis,sa jednim ili dvoje vrata,ovako ili onako...
Sto se tice odrzavanje vatre,kod mene nije problem! Kod mene bi bio problem ako se prase odveze,ili pukne neki deo pa hoce da spadne jer bi tad morao preko vatre da radim.
Sto se tice vrata i sa druge strane,jeste prakticno i korisno,ali ne znam sta je tebi prioritet,izgled,funkcija,prakticnost... Meni se to nije svidelo kako izgleda. To sve zavisi od tebe ipak,dali ces nizu ili vislju da napravis,sa jednim ili dvoje vrata,ovako ili onako...
dulebdp
Član
Pauflek@ Evo ovako moj kum koji je živeo u Prnjavoru imao je nešto slično hlebnoj peći a služila je i za pečenje prasadi donji deo pekare je bio praugaonog oblika 200cm *100cm onda je izlivena ploča sa otvorima sa strane pa je gornji deo ozidan u svod sve to je obloženo šamotnom ciglom iznutra dole se ložilo sve što može da se loži a da nema smrada šapurike , granje drvo trska od kukuruza itd kad se dobro ugreje i dobro zažari u gornji deo se stavi prase na ražnju da se peče a kad prase bude gotovo onda ubacim lepinje i onda gozba , inače prase od 25kg bude gotovo za 2h
mickey
Član
A koliko mu je trebalo vremenski da prvo napravi toliku toplotu? predpostavljam da si na tih dva sata mislio samo pecenje praseta ili ?
Moj tast je imao pecenjaru i pod u njoj je bio od samotne cigle. Moglo je da stane u nju 10 plehova (tepsija za prasice) Lozila se sapurika dok gornji svod od cigle ne dobije neku boju, on (tast) je znao kakvu (bio pekar) i onda se prestane sa lozenjem i zar izvuce napolje i zatvore cugovi. Naravno topolotu je drzao taj pod od samotne cigle. Prvi put kada se lozi trebalo je i po 5-6 korpi sapurika da se izlozi do zeljene temperature a kasnije je to bilo mnogo lakse, 2-3 korpe i postigne se temperatura.
pauflek
Banned
Znači to je bila hlebna peć? Peć se prvo zagreje na potrebnu temperaturu pa se žar izvadi te se stavi prase u tepsiji unutra, i ne okreće se na ražnju?
Tintoreti
Član
Prase ako se pece celo mora biti na raznju uvezano da se nebi izdeformisalo tokom pecenja bilo ono u plehu ili na raznju a ispod njega mora biti pleh. Ta furuna koju je Dusko opisao je naj cesca u nasim krajevima i veoma je dobra samo sto nije samo pod od cigle vec je cela od cigle i "blata" i ceo plafon je ovalan a zidovi poluovalni, kada se ugreje boja na "plafonu" je svetle boje. Dok se lozi cadj i garez su zalepljeni za zidove peci ali kad se zagreje na zidovima nesme giti garezi i traga crnila nigde. U kom delu primetite garez u tom delu nije dovoljno zagrejana. Da nebi pregrejali previse koristi se jedan prost metod za ispitivanje, na duze parce drveta se stavi list dnevnih novina i ubaci na sredinu pecnice (podjednako udaljeno od svih zidova, plafona i dna peci), list novine ne sme da se zapali odmah nego samo pocrni pa tek posle 5,6-10sek ze zapali. Tako je radio moj deda, otac pa sada i ja.
Sve sto vas interesuje pitajte u vezi ove furune i nacina pecenja. Ima tu jos dosta sistema i parametara koje treba ispostovati da bi bio uspeh zagarantovan
Sve sto vas interesuje pitajte u vezi ove furune i nacina pecenja. Ima tu jos dosta sistema i parametara koje treba ispostovati da bi bio uspeh zagarantovan
pauflek
Banned
Ja sam jednu takvu napravio prošle godine, kod jednog prijatelja. Manjih dimenzija (ukupna neto dubina, iznutra dakle mereno, oko 1,40 a maksimalna širina oko 90 cm).
Oblik je veoma komplikovana. U osnovi je to kruška a takođe i u poprečnom preseku polivina kruške. Nigde nema kruga nego su spljošteni krugovi.
Da li je to bilo baš potrebno za pečenje prasadi, ne znam, ali znam da smo se veoma namučili da sa četvrtastim ciglama zidamo takav oblik.
U teoriji se kaže da je on potreban da bi svi hlebovi, gde god se nalazili u peći, primali podjednako topline.
Zidali smo je prepečenom ciglom (ako se dobro sećam to je bila cigla koja je pečena na 1200 C), i pod i svod, a lepilo je žuto blato pomešano sa peskom.
Peć radi jako lepo.
Prase stavimo u zemljano koritance (nabavljeno na Zlatiboru).
Tvrdnju da mora na ražanj da se ne bi deformasila ne razumem. Mi ga stavimo, kao što rekoh, u to zemljano koritance (ima li to ime?) ali ne na leđa jer se tad ne može ocediti i tečnost koja se skuplja u njemu ne dozvoljava pečenje.
Eto, to je u hlebnoj furini.
Ali tema je ovde nešto drugo - pečenje praseta na ražnju, na vatri (žaru) i to ne na poljani, sa eventualno iskopanom rupom u zemlji, nego u ozidanoj pečenjari.
Prednosti ovoga u poređenju sa poljančetom je što je iskorištenje drveta daleko bolje jer se manje topline gubi. Mene je samo zanimalo kako postići da se još manje gubi pa sam zamislio da se konstrukcija pečenjare tako prilagodi da bude svojevrstan hibrid uobičajene pečenjera i hlebne peći.
Oblik je veoma komplikovana. U osnovi je to kruška a takođe i u poprečnom preseku polivina kruške. Nigde nema kruga nego su spljošteni krugovi.
Da li je to bilo baš potrebno za pečenje prasadi, ne znam, ali znam da smo se veoma namučili da sa četvrtastim ciglama zidamo takav oblik.
U teoriji se kaže da je on potreban da bi svi hlebovi, gde god se nalazili u peći, primali podjednako topline.
Zidali smo je prepečenom ciglom (ako se dobro sećam to je bila cigla koja je pečena na 1200 C), i pod i svod, a lepilo je žuto blato pomešano sa peskom.
Peć radi jako lepo.
Prase stavimo u zemljano koritance (nabavljeno na Zlatiboru).
Tvrdnju da mora na ražanj da se ne bi deformasila ne razumem. Mi ga stavimo, kao što rekoh, u to zemljano koritance (ima li to ime?) ali ne na leđa jer se tad ne može ocediti i tečnost koja se skuplja u njemu ne dozvoljava pečenje.
Eto, to je u hlebnoj furini.
Ali tema je ovde nešto drugo - pečenje praseta na ražnju, na vatri (žaru) i to ne na poljani, sa eventualno iskopanom rupom u zemlji, nego u ozidanoj pečenjari.
Prednosti ovoga u poređenju sa poljančetom je što je iskorištenje drveta daleko bolje jer se manje topline gubi. Mene je samo zanimalo kako postići da se još manje gubi pa sam zamislio da se konstrukcija pečenjare tako prilagodi da bude svojevrstan hibrid uobičajene pečenjera i hlebne peći.
dulebdp
Član
toplotu je relativno brzo stvarao jer je mogao odjednom da stavi 5-6 snopova kukurozovine jer ložište je dosta veliko a žar ostaje unutra u donjem delu jer prase se stavlja u gornji deo furune, u podu gornjeg dela imaju rupe sa strane po dužini kroz koje toplota dolazi gore
Pec koju sam opisao nije zidana blatom nego nekom smesom u koju je stavljana i svinjska dlaka. Pod je kako sam rekao od samotne cigle a svod polukruzan od obicne cigle. Sa strane svoda su nazidani ravno zidovi a preko samoga svoda prvo staklena vuna pa pesak sa puno stakla. To je drzalo temperaturu da se ne gubi preko svoda. Prasad su uglavnom bila bez raznja a ko je doneo sa raznjom morao se kratiti razanj da ne zauzima prostor. Pre dvadesetak godina to je bio veliki posao za praznike i padalo se na nos od posla ali bilo je i novaca od tog pecenja. Da pomenuo sam i cugove kroz koje se odvodio dim u odzak i koji su se zatvarali kada se postigne temperatura i to je trebalo znati uraditi (ozidati cugove). Sa vremena na vreme se otvarala vrata peci da se ispusti para da se pecenje ne bi kuvalo i u tepsijama se podmetala metalna resetka da pecenje ne bude u vodi koju ispusti samo od sebe. Moralo se nekada dodavati malo vode u plehove da ne goru.
@Tintoreti
U pravu si doslo bi do deformacije praseta posto nema raznja ali majstori se setili pa stave flasu pod njega i nemoze da pukne.
Inace u furunu je stajalo kako sam napisao 10 plehova a moglo je da se naslaze u zavisnosti od vel. pecenki i do 12 prasadi. Bilo je i vecih plehova pa se moglo i po dva praseta ako su sitniji.
@Tintoreti
U pravu si doslo bi do deformacije praseta posto nema raznja ali majstori se setili pa stave flasu pod njega i nemoze da pukne.
Inace u furunu je stajalo kako sam napisao 10 plehova a moglo je da se naslaze u zavisnosti od vel. pecenki i do 12 prasadi. Bilo je i vecih plehova pa se moglo i po dva praseta ako su sitniji.
Poslednja izmena:
Tintoreti
Član
Izkrivi se prase ako nema uvezan razanj na ledjima. A i moja ima cugove, kod nas se to kaze "Rauna" i ti otvori su dok traje sam postupak zagrevanja da unutra dobija kiseonik. Moze ih biti dva ili tri zavisno od zelje i konstrukcije obicno se nalaze jedan suprotno vratima gde se lozi i po jedan sa leve i desne strane. Kada se ubaci prase malo se kroz otvore pogleda kakvo je stanje unutra i zatvaraju se ciglom i zamazu blatom. vrata se zatvaraju cim se ubace prasici.
I kod nas se praktikuje ulivanje malo vode u plehove radi lepseg ukusa ali ne previse da se kuva nego samo da lakse prebrodi taj prvi temperaturni sok sto bi rekli dok pusti mocu da ne pukne kozica oko 1-2l u pleh od 1,5m i to brzo ispari.
Moja je najvise pekla troje u cugu ali to su bili primerci od 50-ak kg. Uglavnom pecemo za nas ili kad neko od komsija hoce sa nama da pece za slavu i bozic. Uglavnom nemam zamerke sposobna i dobra moze da iscedi "mas' iz koske" ako treba
I kod nas se praktikuje ulivanje malo vode u plehove radi lepseg ukusa ali ne previse da se kuva nego samo da lakse prebrodi taj prvi temperaturni sok sto bi rekli dok pusti mocu da ne pukne kozica oko 1-2l u pleh od 1,5m i to brzo ispari.
Moja je najvise pekla troje u cugu ali to su bili primerci od 50-ak kg. Uglavnom pecemo za nas ili kad neko od komsija hoce sa nama da pece za slavu i bozic. Uglavnom nemam zamerke sposobna i dobra moze da iscedi "mas' iz koske" ako treba
pauflek
Banned
A gde izlazi dim kod tih peći?
Na prednji ulaz ili ima poseban dimnjak?
Pitam to jer mi nije jasno ćemu će posebni otvori za dovod vazduha kad vazduh može ulaziti normalno sa prednje strane, na vrata (koja nisu zatvorena, dakako).
Kod hlebne peći problem može nastupiti ako konstrukcija nije dobra, jer i svež vazduh mora na isti ulaz gde izlazi dim. Dim se kreće po plafonu peći prema ulazu i onda kad dođe do izlaza ide odmah gore a svež vazduh ulazi dole, ispod dima. Otprilike pola-pola, gornju polovinu ulaza zauzima izlazeći dim a donju vazduh koji ide unutra.
Da bi to dobro funkcionisalo mora biti dobra geometrija same peći (visina stropa u odnosu na visinu ulaza). Ako se to ne uradi dobro onda dim ostaje u peći i gasi vatru.
Ja se sećam naše stare peći u dvorištu i ona je imala otvor nasuprot vratima. Tamo je izlazio dim. Dakle, to je nešto slično ovome što vi kažete.
Zašto je to tako pravljeno, ja ne znam. Jedini mi logičan odgovor da se majstori koji su pravili peći bojali upravo onoga što sam rekao (imali su možda loša iskustva, naprave peć a ona neće da gori jer dim guši vatru) pa su onda ovako ostavili otvore. na taj se način, naravno, gubi veoma puno topline jer ona, toplina, najkraćim putem napušta peć i ne greje ciglu pre nego što ode u vis.
Na prednji ulaz ili ima poseban dimnjak?
Pitam to jer mi nije jasno ćemu će posebni otvori za dovod vazduha kad vazduh može ulaziti normalno sa prednje strane, na vrata (koja nisu zatvorena, dakako).
Kod hlebne peći problem može nastupiti ako konstrukcija nije dobra, jer i svež vazduh mora na isti ulaz gde izlazi dim. Dim se kreće po plafonu peći prema ulazu i onda kad dođe do izlaza ide odmah gore a svež vazduh ulazi dole, ispod dima. Otprilike pola-pola, gornju polovinu ulaza zauzima izlazeći dim a donju vazduh koji ide unutra.
Da bi to dobro funkcionisalo mora biti dobra geometrija same peći (visina stropa u odnosu na visinu ulaza). Ako se to ne uradi dobro onda dim ostaje u peći i gasi vatru.
Ja se sećam naše stare peći u dvorištu i ona je imala otvor nasuprot vratima. Tamo je izlazio dim. Dakle, to je nešto slično ovome što vi kažete.
Zašto je to tako pravljeno, ja ne znam. Jedini mi logičan odgovor da se majstori koji su pravili peći bojali upravo onoga što sam rekao (imali su možda loša iskustva, naprave peć a ona neće da gori jer dim guši vatru) pa su onda ovako ostavili otvore. na taj se način, naravno, gubi veoma puno topline jer ona, toplina, najkraćim putem napušta peć i ne greje ciglu pre nego što ode u vis.
Tintoreti
Član
Dim ide i na otvore i na vrata zavisi kako vuce cug. Uglavnom svrha tih otvora je da bi se pec ravnomerno zagrejala u vakom delu. Ako nema otvora plamen nece da se siri dalje od vrata jer u dubljem delu peci nema kiseonika. Nikakav dimnjak nema, zidana je na svod i gornji deo furune podseca na poluloptu.
Odzak kod tastove peci je bio odmah iznad vrata i tu su bili i cugovi koje je on otvarao i zatvarao sa nekim metalnim cepovima. Znam da je da razgori vatru, bacao po sapurikama rastopljenu mast od pecenja. Lonce dva i ona onda bukne kao blesava. Nosili su i tu mast od pecenja mnogi i mesali u hranu za svinje.
dulebdp
Član
