Pšenica 2014-2015

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ja prekjuče prihranio moju pšenicu sa oko 240kg/ha An-a, u planu još 115kg/ha istog; to mu dođe 115kg čistog azota po ha (od prihrana). Možda sam se zeznuo malo jesenas jer sam išao samo MAP-om i nisam dodao i malo Uree, mada nisam video da je pšenica požutela. Ali opet, bez analize odakle znam šta imam a šta nemam u zemlji. Imam jednu nedoumicu, jel ima pravila ili ne- šta prvo radim krajem marta- 2. prihranu ili prskanje? Slikao eto nisam, a nije se puno ni promenila od poslednjih slika. Valjda će sad da podivlja posle najavljene sutrašnje kiše.

Mims, jesi uradio 1. prihranu ili si ih samo obišao?
Minđušar, pitao bih te što tako malo semena, ili koja je preporučena norma, pošto je novembra sejano?
 
@Minđušar:pa jel misliš da si pogrešio? Jel se izbokorila lepo dosad?

Novajlija sam, naučite me još ponešto ako ste voljni... kad se bokori na koliko delova može da se deli to jedno seme najviše, i jel ima ime to što sam označio (delova) ::sramota::
 
sale 307 je napisao(la):
@Minđušar:pa jel misliš da si pogrešio? Jel se izbokorila lepo dosad?

Novajlija sam, naučite me još ponešto ako ste voljni... kad se bokori na koliko delova može da se deli to jedno seme najviše, i jel ima ime to što sam označio (delova) ::sramota::
Kliknite za proširenje...
[TABLE="class: fborder, width: 737"]
[TR]
[TD="class: forumheader, colspan: 3"]Bokorenje pšenice[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
​
[TABLE="width: 737"]
[TR]
[TD="align: left"][/TD]
[TD="align: right"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="align: left"]Moderatori: Administrator, dr Dragan Rahovic, dr Slavica Colic, dr Janja Kuzevski, mr Nataša Tolimir, mr Gordana Jovanović, Ana Kovacevic, Verica Savić, Nikola Ljiljanic
[/TD]
[TD="align: right"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="class: fborder, width: 737"]
[TR]
[TD="class: fcaption"]Autor[/TD]
[TD="class: fcaption"]Odgovor[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: forumheader"]PSSS Kragujevac[/TD]
[TD="class: forumheader"][TABLE="width: 576"]
[TR]
[TD="class: smallblacktext"] Pet Dec 30 2011, 12:03am[/TD]
[TD="align: right"][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: forumheader3"]
lev10.png

Član #30

Registrovan(a): Sre Maj 06 2009, 08:18am
Odgovora: 730

[/TD]
[TD="class: forumheader3"]Bokorenje je jedna od fenofaza rasta i razvića pšenice a predstavlja formiranje sekundarnih izdanaka u tzv.čvoru bokorenja koji se nalazi ispod površine zemljišta, najčešće 2,0-2,5 cm. Čvor bokorenja se formira u fazi 3 lista i predstavlja najvažniji deo mlade biljke pšenice. Iz njega se obrazuju sekundarni izdanci i sekundarni korenovi tj. u njemu su smešteni svi delovi buduće biljke. Ako mlade biljke iz nekog razloga izgube listove ili čak i koren, a čvor bokorenja ostane zdrav, pšenica će se regenerisati i dati nove biljke.
Dubina čvora bokorenja zavisi od dubine setve, a plitak čvor bokorenja ima za posledicu slabije ukorenjavanje i prezimljavanje biljaka. I previše duboka setva nije poželjna, jer uslovljava slabljenje biljaka i veći procenat uginuća poniklih biljčica. Najbolje je da je čvor bokorenja na dubini od 2,0 – 2,5cm ( pri dubini setve od 4cm), čime se obezbeđuju dobri uslovi za ukorenjavanje i bokorenje.
Na dubinu čvora bokorenja utiče i svetlost, tako što u gustom usevu kada je osvetljenost manja, čvor bokorenja se formira pliće nego u ređem usevu tj kada je osvetljenost veća.
Povoljna temperatura za bokorenje je 15-17 ̊ C i pri povoljnoj vlažnosti bokorenje nastaje 14-15 dana posle nicanja. Ukoliko se setva pšenice obavi kasno u jesen, kada su temperature niske, bokorenje se ne odvija u jesen već u proleće naredne godine, pa je i period od nicanja do bokorenja dug 120 dana.
Intenzitet bokorenja zavisi od klimatskih uslova, sorte, krupnoće semena, vremena setve, gustine setve, aeracije zemljišta, mineralne ishrane. Na bokorenje se može uticati agrotehničkim merama, a bolje je pri povećanoj vlažnosti zemljišta, pri boljoj mineralnoj ishrani ( naročito azotom ), pri optimalnom roku setve. Jedna biljka, u povoljnim uslovima, može začeti i preko 100 izdanaka, međutim svi izdanci ne formiraju stablo i klas. Jedna biljka formira 5-6 stabala a klas i zrno daju 2-3 stabla.
Proces bokorenja se odvija do početka vlatanja kada potpuno prestaje ili se usporava.
Ljiljana Vuksanović
PSSS Kragujevac[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
​
 
Ostavicu je jos. I ovako imam dosta za prolece. Jedne godine, otac isao da prihrani psenicu krajem marta, ona tek tada pocela da nice. On je ipak prihranio. Prinos bio 5,5t po ha natoj parceli...
Mada mi i ljudi iz savetodavne sluzbe kazu da ima sanse da nikne.
 
Ja imam dve parcele gde je nikla slicno kao kod tebe na krajevima, isto sejana u drugoj polovini novembra. Necu dirati nista do polovine marta, dobila prihranu mozda se malo popravi do tad.
A ako se ne popravi radice tanjiraca i bice posejan jari jecam.
 
Neka slika pšenice danas.Ala će biti veselo sa bolestima, samo da se stabilizuje vreme odmah prskanje, azot je gura neda joj mira, ako ja ovo sačuvam jebalo tutku.

Uf malo sam pogrešio temu, molim moderatore ako mogu da prebace u odgovarajuću temu, unapred izvinte i hvala.
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh