Pšenica 2012/2013

Koliko planirate posejati pšenice na jesen?

  • Isto kao ove godine

    Glasovi: 74 37,9%

  • 50% manje

    Glasovi: 14 7,2%

  • 50% više

    Glasovi: 40 20,5%

  • 100% više

    Glasovi: 31 15,9%

  • 100% manje

    Glasovi: 3 1,5%

  • 10% manje

    Glasovi: 3 1,5%

  • 20% manje

    Glasovi: 4 2,1%

  • 30% manje

    Glasovi: 5 2,6%

  • 40% manje

    Glasovi: 4 2,1%

  • ništa

    Glasovi: 17 8,7%
  • Ukupno glasača
    195
  • Anketa je zatvorena .
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Jos danas ostalo da se pokosi 2 kj pa da svedemo racune. Inace juce kod nas u ataru postavljen novi rekord sa 3kj drugar skinuo 15350 kg apacha.
 
Juče završeno sa žetvom , ovršen i Nikol i dao lepih 4200kg/kj. Agrotehnika na svim njivama ista. Dva puta tanjirano i posejano u oktobru mesecu, bačeno po 100kg/kj 20:20:0, u proleće samo jedna prihrana sa 100kg/kj ANa početkom marta i jedno prskanje sa onim izraelskim protiv korova sa prihranom Slavolom.
 
Poslednja izmena:
Danas vrsio 3 kj u dve parcele Ns40s i apach i nekom odokativnom metodom bio je bolji NS40s od apacha, sve ukupno 108 metara ja dosta zadovoljan ali moglo je i bolje vlaga 11 a hetkolitar 79.4..
 
mali paor je napisao(la):
Danas vrsio 3 kj u dve parcele Ns40s i apach i nekom odokativnom metodom bio je bolji NS40s od apacha, sve ukupno 108 metara ja dosta zadovoljan ali moglo je i bolje vlaga 11 a hetkolitar 79.4..
Kliknite za proširenje...

Čuo sam i ja da pričaju kombajneri po selu da je NS 40-s potukao sve rekorde ove godine, a ja sam ga baš godinama sejao i nikad me nije oduševio osim u poplavnoj godini kada se kombajn na nepoplavljenom delu njive bukvalno gušio. Tada su mi prinos pokvarili delovi njive pod vodom.
Koliko sam pratio oglede Simonida i Zvezdana su uvek prešišale taj NS 40-s i sa prinosom, a naročito sa kvalitetom(i trgovačkim i mlinsko-pekarskim). Zato sam se jesenas opredelio za Simonidu, a sad čitajući ove stranice dolazim do zaključka da sam se zeznuo. :sta:
Ipak kombajner koji mi je radio juče je imao puna usta hvale. Morao sam da ga vijam po njivi sa traktorom jer ni jedan krug nije uspeo da pokosi, a da ne prepuni bunker.
Ipak, ja ni ne znam tačan prinos jer ne znam ni površinu te njive koju smo juče radili. To je parcela od dva i po jutra, ali je na jednom delu posejana lucerka na onolikom delu parcele za koliko sam imao semena u sejačici. Pod pretpostavkom da su dva jutra bila pod pšenicom sa koje smo skinuli 71q pšenice to onda ispada da je požnjeveno 35,5q/kj što baš i nije za hvalu u ovoj godini, a sa punom agrotehnikom.
Kolega je posejao Apač poslednjeg dana optimalnog roka, zrno veštaka nije bacio i prskao dva puta(herbicid+fungicid i posle još fungicid protiv fuzarijuma), a skinuo je oko 40q/kj. Ipak moram da napomenem da je ta njegova njiva pre dve godine bogato nađubrena stajnjakom.
Za taj NS 40-s sam čuo da su ljudi imali i do 50q/kj ove godine.
 
Poslednja izmena:
Zavrsena zetva danas. Prosecan prinos je 3960 kg/kj. Pojedinacno su isli od 36-51 mc/kj. Ipak, najveci deo oko 40 mc/kj. Sve u svemu, ja prezadovoljan! Pre par godina sam imao na jednoj njivi 42 mc/kj Apaca, ali nisam nikad imao prosek od skoro 4 t/kj.
Hektolitar je bio od 78 (NS 40S), do 82 (Balaton).
Kad se saberu utisci, NS 40S najsareniji s prinosima 36-51 mc/kj, Balaton najkonstantniji 40-44 mc/kj. Ingenio je posebna prica. Nemam formirano misljenje o njemu, jer sam ga, ne razmisljajuci, stavio na njivu koja bas ne daje puno zita. Od pocetka vegetacije nije nesto izgledao, ali na kraju je jako lepo formirao klas, i dao oko 4 tone/kj.
Za sledecu godinu ostaju nosioci proizvodnje NS 40 S, i Balaton, kao i prethodnih godina, a treca sorta ostaje za sada upraznjena. Da li Ingenio, ili ne, videcu...

I ono najvaznije, zetva je prosla jako lepo. Nije bilo kvarova, problema, ili ne daj Boze povreda!
 
@KR
I ja sam bio nepoverljiv prema prinosima od 5t/kj, ali sam se uverio da moze da se to proizvede. Naravno potrebno je da se poklope kockice. Sa istom agrotehnikom i razlicitim sortama familija je ostvarivala od 4050kg do 5100kg po jutru.

p.s. Jedan zanimljiv podatak, nijedna tura nije imalo hektolitar manje od 80, a maksimalni hektolitar je bio 81.3 LG Nikol iako kada je seme kupovanu su rekli da je stocna psenica, hektolitar je bio od 80.3 do 81
 
Poslednja izmena:
I kod mene je žetva završena, prosek na 11 kj 3530 kg po kj, vlaga 13%, nečistoća 2%, htl 79, u životu nisam imao bolji prinos. Bilo je u selu i boljih rezultata, ali za vikend poljoprivrednika, ja sam PREZADOVOLJAN. Opet jedna narodna ''Đavolu malo bilo...''
 
ko veruje veruje,ko ne sta da mu radim.......nije moje al sam coveku usluzno vrsio.....upitanju je 1h simonide,kad sam zavrsio nisam verovao a covek je skakao po leniji I prikolici(zmajevki) od srece,prinos procenite sami po slici I kolicini psenice,covek je pristao da ga slikam.......
f1fbl4.jpg
 
meni je isto Nikol imao odlican hektolitar, 82 na jednoj parceli....ostavio sam seme i za sl god....samo je problem sto se kod nas na silosima ne dodaje na bolji hektolitar, ali se zato dere na primerse!!! bitno je samo da je imas sto vise, a kakvog je kvaliteta nikog nije briga...
 
Na svakoj turi smo dobili vise JUS-a nego sto ima kilograma. Na hektolitar od 76 do 80 se dobija 2% to smo ostvarili u svakoj turi, a prljavstina se kretala od 2.2-2.9 (jus je 2) i rastur 0.5. Sto ce reci da smo oko 1% dobili vise psenice.
 
bojcetic je napisao(la):
p.s. Jedan zanimljiv podatak, nijedna tura nije imalo hektolitar manje od 80, a maksimalni hektolitar je bio 81.3 LG Nikol iako kada je seme kupovanu su rekli da je stocna psenica, hektolitar je bio od 80.3 do 81
Kliknite za proširenje...

Nema veze sa hektolitrom to što je stočna pšenica. Ima tih stočnih pšenica koje daju odličan trgovački kvalitet koji kod nas ogromna većina otkupljivača jedino i vrednuje. Mlinsko-pekarski tehnološki kvalitet je nešto drugo. Te standarde ne zadovoljavaju stočne sorte, a trgovački kvalitet ima i taj Apač, Arlekin i slično.
Da naša zemlja izvozi brašno(polu proizvod) ili testeninu(proizvod) drugačije bi se sorte sejale, a pošto smo mi jedna banana-republika koja izvozi sirovine, onda se traži samo količina i trgovački kvalitet.
 
@Krlemrle
Ja sam bio ubedjen da je hektolitar ustvari pokzatelj kvaliteta. Vrednuje se hektolitar pozitivno i primese negativno, stoga treba teziti da ova dva parametra budu sto bolji :ppozdrav:
 
bojcetic je napisao(la):
@Krlemrle
Ja sam bio ubedjen da je hektolitar ustvari pokzatelj kvaliteta. Vrednuje se hektolitar pozitivno i primese negativno, stoga treba teziti da ova dva parametra budu sto bolji :ppozdrav:
Kliknite za proširenje...

Ima raznih kvaliteta. Ako gledaš sa tačke gledišta tehnologa u pekari ili fabrici testenine najbolja je pšenica sa najviše glutena jer se testo od njenog brašna bolje tegli i lepše naraste, bude glatkije. Ako gledaš sa tačke gledišta nutricioniste, najkvalitetnija je pšenica sa što manje glutena jer je gluten jedan nesvarljivi protein(lepak, žvakaća guma). Po njima je kvalitetnija stočna, a još kvalitetnija raž, spelta itd.
Sa tačke gledišta vele trgovca najkvalitetnija je ona koju može lako da proda.
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh