Pšenica 2010/11

Koliko ste posejali pšenice ove godine.

  • Ukupno glasača
    105
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Ekonomski na jednu godinu se nepravi matematika,ja posle pšenice sejem 2godine soju bez zrna đubriva,pa posle ponovo pšenica u fulu,i kako da pravim samo za pšenicu matematiku sa 450kg đubriva po katastarskom jutru:haha: Samo u ovakvoj godini i 2 tretiranja fungicidom je malo,mislim da je trebalo i treće tretiranje,tj.prvo ranije,drugo 15dana kasnije i treće u početku cvetanja:cao:
 
U nekoj poljoprivrednoj emisiji je bilo da je neki stručnjak rekao da pre setve treba da se razbaci NPK i urea, a posle prihrana anom.
Da li su novinari dobro preneli?
 
talianu je napisao(la):
I ja bih voleo znati! Može i za 35-40 meteri po jutru.
Kliknite za proširenje...
Konkretna agrotehnika za prinos, od 4,5t kj.Parcela gde je predusev suncokret 2,5 kj je skinuta,a gde je predusev paprika još nije komplet skinuta (prekinula kiša),parcele su udaljene oko 800 m i obe su I klase.
Gde je predusev suncokret posle kombajna je jednom predjeno tanjiračom ,pred setvu je rastureno oko 60 kg /kj DAP-a i još jednom tanjirano a posle paprike je rastureno 60 kg DAP-a i odmah tanjirano za setvu 2 puta.Sejana je Simonida iz sopstvene dorade u količini (citiraću samog sebe)
"Mi smo juče i preključe posejali 18 kj.Uglavnom naše seme i nešto I reprodukcije Apača.Seme Novosadskog instituta nikako da stigne do seljaka.Imamo još nešto našeg semena i onda moramo čekati.Apača sam sejao ispod 100 kg /kj a simonidu tavanku 130-140 kg."
Post od 10.10.2010.
Prihraana urađena krajem februara sa 115 kg /kj uree.Zaštita od korova rađena početkom aprila i tada je dodato još 10 kg uree folijarno.
Ako odgovor nije zadovoljavajući dodao bih još nešto.
Zemlja je u našem vlasništvu.Vremenski uslovi su bili idealni do pre 15-20 dana.
P.S. Ne mogu više da objašnjavam moram da popunjavam obrasce za subvenciju.:ppozdrav:
 
Ma svaka čast svakom za prinos, ali kod nas ko je imao u srećno vreme (pre 5-6 godina) po četrdeset i neki meter bio rekorder, a agrotehnika u full-u, a sada ko ima 35, rekorder... Ja lično zadnjih par godina imam relatvno loš prinos ma kako god radio, a ako i dogodine bude tako neće žito skoro kod mene u njive....
 
mindjušar je napisao(la):
Ekonomski na jednu godinu se nepravi matematika,ja posle pšenice sejem 2godine soju bez zrna đubriva,pa posle ponovo pšenica u fulu,i kako da pravim samo za pšenicu matematiku sa 450kg đubriva po katastarskom jutru:haha: Samo u ovakvoj godini i 2 tretiranja fungicidom je malo,mislim da je trebalo i treće tretiranje,tj.prvo ranije,drugo 15dana kasnije i treće u početku cvetanja:cao:
Kliknite za proširenje...

Svi znamo da se ekonomska računica ne pravi za 1 godinu. Kod nas u zemlji gde ide soja (a ima deo atar odličan za soju) malo ko i razmišlja o đubrenju soje a pogotovo o setvi pšenice na tim parcelama.
Ja uglavnom posle kukuruza sejem soju.A pšenica ide na lošiju zemlju (koje imam više nego dobre) I uvek dvokružno iza suncokreta.U tom delu atar Veliki je rizik za kukuruz čim malo zasuši ode u k.A soja je bila i 20 metara ali samo prošle godine.Član Petru mi je lepo rekao kad je kosio "zapamti ,jer dok si živ više nećeš videti ovakav rod."Doduše uslovi su joj zaista odgovarali prošle godine.
Kiraj i ova parcela je u mom vlasništvu ali je 6 klase:osmeh:
 
Talianu,
da se dopunim ,ovo su povrtarske parcele i u dobroj su kondiciji.Ima i kod mene loših parcela ali još nisu za žetvu (kad vreme dozvoli biće sve za žetvu).
 
MOMOSARIC je napisao(la):
Jedno sam zaključio , treba sijati dosta gušće iako tvrde da ovi sad hibridi dobro bokore itd.Npr za Apač piše oko 170kg/ha, u redu on dobro popuni , ali probao sam jedan mali dio sa duplom gustinom i tu uopšte nije ni mogo da bokori i prilično je rodnije.
Ostavljanje tragova za prskanje da bi se više puta mogla raditi zaštita je isto dobra stvar, ništa se ne gubi.
Kliknite za proširenje...
Ovo mogu da potvrdim na osnovu nekog mog iskustva. Prosle godine sam isao sa nekih 250 kg/ha semena. A ove godine sa nekih 220 kg/ha. Razlika i ne izgleda tako velika, ali ce meni prinos biti bitno drugaciji. Zasto se ove godine nije izbokorio, pojma nemam. Znam da kad smo jesenas sejali, da cim sam otvorio vrecu, seme mi nije izgledalo nesto narocito dobro, bilo je nekako bledo, kao da nije tretirano, a i dosta sitno. Nekako sam sklon da tome pripisem najveci deo krivice za los prinos.
U sustini se slazem sa ovom konstatacijom od @momosaric i @diklofen, i na jesen cu tako raditi.
 
Marko Psenica se nije izbokorila jer je vecina kasno posejala, i kod mene koja je sejana 25.10 nije se bokorila ao na iz setve 15.10 ima super bokorenje. Oni koji su sejali jos ranije to mogu potvrditi.Kasna setva odmah prouzrokuje i kasnije nicanje a to opet prouzrokuje ubrzane prelaske iz faze nicanja u fazu bokorenja sa malo dana razvoja.Nekad izistanu pojedine faze kao ove godine.Prinos zavisi i od duzine trajanja pojedinih faza, a i od duzine nalivanja zrna.Ove godine u suvljim reonima to je bilo manje od 20 dana, a trebalo bi biti bar 30-35 dana.
 
E, da je to. Pa ja moju posejao oko 5.10. Skoro idealno, cak je i kisica padala tih dana. I usla je u zimu po meni u mnogo dobrom stanju.
 
3-5cm,seme posejano tek ispod površine i ako nikne i sa površine slabo se bokori,slabo podnosi mraz,malo primarnih vlatova pa slabiji i prinos
 
@marko22

i kod mene je ista situacija sa Apache-om. Posejan u optimalnom roku. Djubrenje 150 Kg/ha MAP-a, 200 Kg/ha 3X15 i prihrana 300+200Kg/ha KAN-a. Prskan Falconom uz dodatak 20Kg/ha ureje.
Sve je bilo kako treba do početka marta, a onda je doslo do zastoja u razvoju. Listovi su počeli da zute i bokorenje nije bilo kako treba. Usev je ostao redak. Stanje se popravilo tek u maju kada je konačno otoplilo.

Ja sam malo google-ao na ovu temu i sve ukazuje na neko virusno oboljenje koje tokom jeseni prenose lisne vaši. Zaraza se širi sve dok temperatura ne poraste.
 
moguce da je doslo i do podlubljivanja.imam jednu njivu izuzetno osetljivu po tom pitanju.
dakle, krajem februara-početkom marta, ako je dan topao a noc hladna, zemlja "diše" i prakticno se stvori vazdusni čep u zoni korena.
tu je jedini lek valjanje glatkim valjkom.
po pravilu u traktorskim tragovima od prihrane, žito je zelenije i mnogo bolje izgleda od ostatka njive.
 
Momci nemojte se zamlaćivati glupostima,to mraz povuče gornji sloj zemlje sa korenčićima,kakav vazdušni čep,aman zaman,nije to kočioni sistem,ili klima pa da se vakumira s proleća,glatki valjak je za to ko beli luk za grip,a kembridž valjak je kao fervex,i to čim se prisuši da nelepi
 
lucky je napisao(la):
Sve je bilo kako treba do početka marta, a onda je doslo do zastoja u razvoju. Listovi su počeli da zute i bokorenje nije bilo kako treba. Usev je ostao redak. Stanje se popravilo tek u maju kada je konačno otoplilo.
Kliknite za proširenje...
Ali, bukvalno bas tako. Sad si me potsetio na to zutilo, na koje sam se i sam zaprepastio kad sam video u prolece. Onda sam mislio da je to zbog vode.

@mindjusar,

Pa kada po tebi onda treba valjati?
 
prvo, mraz ne moze da povuce, nego samo da sabije.
drugo, pojava se zove podlubljivanje.
trece, pokusao sam coveku plasticno da objasnim.
cetvrto, ja ne bih terao kembridz po takvom zitu ni pijan.
 
Kao prvo blagovremena setva,tu grešku kasne setve posle ništa popraviti nemože,adekvatno osnovno đubrenje,iz svog iskustva mogu reći da od pripreme najviše volim tanjiraču,pogotovo ako je predusev soja,ili suncokret,KVALITETNA setva,tu nespadaju sejalice IMT,OLT,POLJOSTROJ,itd,jer nemogu postići dubinu setve 3-5cm,odmah posle zejalice kembridž valjak,i posle mrazeva dok prisuši ponovo,glatki valjak potiska celu površinu,a kembridž samo prstenovima i zvezdama,potisak je ogroman,efekat je nezamenljiv,i pšenica je ženskog roda,voli tvrdo...zemljište
 
Ukoliko se krajem zime, bez snežnog pokrivača, smenjuju topli dani i hladne noći pri čemu se zemljište danju otpušta, a noću smrzava može doći do podizanja gornjeg sloja zemljišta, čupanja korenovog sistema (koren gubi kontakt sa zemljištem) i stvaranja vazdušnih džepova ispod površine zemljišta. To dovodi don sušenja korena, a samim tim i cele biljke. Ova pojava naziva se podlubljivanje. Valjanje treba obaviti pre sušenja zemljišta kako bi se ponovo obezbedio kontakt zemljišta i korena. Prilikom valjanja potrebno je koristiti glatke valjke.
Kliknite za proširenje...
http://agroservis.victoriagroup.rs/tehnologija-proizvodnje-ratarskih-kultura/p%C5%A1enica.aspx
 
Mr tarana imaš li ti zemlje u dvorištu,koje možeš pratiti svaki dan kako se ponaša za vreme i posle mrazeva?? Ako imaš,uvidećeš,da i ugažena zemlj posle mrazeva se malo nadigne,omekani,e to treba kembridž da nabije,da se negubi kontakt korena sa tvrdim slojem ispod mekšeg,setvenog sloja
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Nazad
Vrh