Pšenica 2010/11
- Začetnik teme šandor
- Datum pokretanja
- Status
meyconi
Član
Sa "malim" zakasnjenjem stavljam slike , inace je odradjeno na vreme.
case ih
Član
Danas slikano, sorta Evropa 90, posejano 155kg/kj.
Jednom istanjirano teskom tanjiracom, kukuruzovina nije paljena, sejano sejacicom sa diskovima.
Levo na drugoj slici je tarupitano roto seckom a desno nije. Osim vizuelne, nema druge razlike.
Jednom istanjirano teskom tanjiracom, kukuruzovina nije paljena, sejano sejacicom sa diskovima.
Levo na drugoj slici je tarupitano roto seckom a desno nije. Osim vizuelne, nema druge razlike.
Preti nam uvoz žita
N. S. | 27. decembar 2010. 20:55 | Komentara: 0
Pšenica zasejana na samo 480.000 hektara. Ako rod ne bude za 10 odsto viši Srbija će postati uvoznik pšenice
Srodne vesti
Povučeno 530 tona hrane
Rusija ostala bez žita
Kad konji krune žito
Farmeri: Još korak do propasti
Slatkiši na mukama
NA poljima u Srbiji ove jeseni pšenica je zasejana na samo 480.000 hektara. Ovako male površine pšenica nikada nije zauzela, pa bi ako rod ne bude za najmanje deset odsto viši od prosečnih 3,5 tona, Srbija mogla da postane uvoznik žita, upozorava Srbislav Denčić, rukovodilac Odeljenja za strna žita, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Podatke o površinama pod pšenicom, kako navodi Denčić, prikupio je Republički zavod za statistiku. Do objavljivanja ovih podataka, procenjivalo se da su površine pod pšenicom dostigle, pa i prestigle 500.000 hektara. Pokazalo se, međutim, da procene nisu tačne.
- I prošle godine, kada smo imali 487.000 hektara, mislili smo da manje ne može da se zaseje - napominje Denčić. - Površine, međutim, ipak mogu da se smanjuju, a Srbija, ako nas pogodi suša, poplava ili neka druga nepogoda, može i da uvozi najvažniju žitaricu.
SAMO EKSTREMI
PŠENICU bi, kako ističe Denčić, značajno mogao da ošteti samo temperaturni šok, kada bi se temperature, za dan ili dva, spustile na ekstremnih minus 20, a zemlja ne bi dobila snežni pokrivač.
- Tako nešto, kako stvari stoje, ne bi trebalo da se dogodi - kaže Denčić. - Meteorolozi, istina, najavljuju pad temperature, ali, temperature će biti u okviru onih koje biljke mogu da izdrže bez većih problema.
- Scenario, koji podrazumeva uvoz - ipak nije mnogo verovatan - dodaje Denčić. - Najveći proizvođači pšenice, naime, primenjuju maksimalne agrotehničke mere na svojim njivama, tako da im rod znatno prevazilazi prosek. Kada neko ima više od 2.000 hektara pod pšenicom, on rod ne prepušta slučaju - objašnjava Denčić. - Na takvim imanjima primenjuju se sve agrotehničke mere, od izbora pravog deklarisanog semena, preko poštovanja rokova setve, osnovnog đubrenja, prihrane, zaštite od bolesti, pa čak i do tretiranja preparatima koji smanjuju stabljiku i sprečavaju poleganje. Samim tim, i prinos na ovakvim parcelama retko je manji od šest tona po hektaru.
Samo jesenas zasejana pšenica, navodi Denčić, izgleda vrlo dobro, a ni nagli prelazi temperature iz minusa u plus, nisu joj smetali.
- Manjih problema bi moglo da bude sa pšenicom, koja je sejana krajem novembra, i koja je još u fazi nicanja - kaže Denčić. - Sva ostala pšenica solidno izgleda, ona sejana na vreme je već u fazi bokorenja, a biljke u čvoru bokorenja prikupljaju šećere, koji će im pomoći da prevladaju zimske dane.
zaigrala mecka
N. S. | 27. decembar 2010. 20:55 | Komentara: 0
Pšenica zasejana na samo 480.000 hektara. Ako rod ne bude za 10 odsto viši Srbija će postati uvoznik pšenice
Srodne vesti
Povučeno 530 tona hrane
Rusija ostala bez žita
Kad konji krune žito
Farmeri: Još korak do propasti
Slatkiši na mukama
NA poljima u Srbiji ove jeseni pšenica je zasejana na samo 480.000 hektara. Ovako male površine pšenica nikada nije zauzela, pa bi ako rod ne bude za najmanje deset odsto viši od prosečnih 3,5 tona, Srbija mogla da postane uvoznik žita, upozorava Srbislav Denčić, rukovodilac Odeljenja za strna žita, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
Podatke o površinama pod pšenicom, kako navodi Denčić, prikupio je Republički zavod za statistiku. Do objavljivanja ovih podataka, procenjivalo se da su površine pod pšenicom dostigle, pa i prestigle 500.000 hektara. Pokazalo se, međutim, da procene nisu tačne.
- I prošle godine, kada smo imali 487.000 hektara, mislili smo da manje ne može da se zaseje - napominje Denčić. - Površine, međutim, ipak mogu da se smanjuju, a Srbija, ako nas pogodi suša, poplava ili neka druga nepogoda, može i da uvozi najvažniju žitaricu.
SAMO EKSTREMI
PŠENICU bi, kako ističe Denčić, značajno mogao da ošteti samo temperaturni šok, kada bi se temperature, za dan ili dva, spustile na ekstremnih minus 20, a zemlja ne bi dobila snežni pokrivač.
- Tako nešto, kako stvari stoje, ne bi trebalo da se dogodi - kaže Denčić. - Meteorolozi, istina, najavljuju pad temperature, ali, temperature će biti u okviru onih koje biljke mogu da izdrže bez većih problema.
- Scenario, koji podrazumeva uvoz - ipak nije mnogo verovatan - dodaje Denčić. - Najveći proizvođači pšenice, naime, primenjuju maksimalne agrotehničke mere na svojim njivama, tako da im rod znatno prevazilazi prosek. Kada neko ima više od 2.000 hektara pod pšenicom, on rod ne prepušta slučaju - objašnjava Denčić. - Na takvim imanjima primenjuju se sve agrotehničke mere, od izbora pravog deklarisanog semena, preko poštovanja rokova setve, osnovnog đubrenja, prihrane, zaštite od bolesti, pa čak i do tretiranja preparatima koji smanjuju stabljiku i sprečavaju poleganje. Samim tim, i prinos na ovakvim parcelama retko je manji od šest tona po hektaru.
Samo jesenas zasejana pšenica, navodi Denčić, izgleda vrlo dobro, a ni nagli prelazi temperature iz minusa u plus, nisu joj smetali.
- Manjih problema bi moglo da bude sa pšenicom, koja je sejana krajem novembra, i koja je još u fazi nicanja - kaže Denčić. - Sva ostala pšenica solidno izgleda, ona sejana na vreme je već u fazi bokorenja, a biljke u čvoru bokorenja prikupljaju šećere, koji će im pomoći da prevladaju zimske dane.
zaigrala mecka
Znaš koliko se oni jede zbog toga.
Rekordno male površine pod pšenicom u Srbiji
Blic - Pre sat i minut
Pšenica je jesenas u Srbiji zasejana samo na 480.000 hektara, što predstavlja rekordno malu površinu, izjavio je danas istraživač-saradnik u Centru za naučno istraživački rad Privredne komore Srbije (PKS) Vojislav Stanković.
Posmatrano u odnosu na prethodnu godinu, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZ ZS), zasejano je za 0,6 odsto manje pšenice, a u odnosu na desetogodišnji prosek jesenje setve (2000-2009. godina) površine su manje za 16,2 odsto, kazao je Stanković.
Osnovna karakteristika jesenje setve pšenice je da su u centralnoj Srbiji ovom vrstom hlebnog žita zasejane za 9.683 hektara veće površine nego u Vojvodini, ukazao je on.
Blic - Pre sat i minut
Pšenica je jesenas u Srbiji zasejana samo na 480.000 hektara, što predstavlja rekordno malu površinu, izjavio je danas istraživač-saradnik u Centru za naučno istraživački rad Privredne komore Srbije (PKS) Vojislav Stanković.
Posmatrano u odnosu na prethodnu godinu, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZ ZS), zasejano je za 0,6 odsto manje pšenice, a u odnosu na desetogodišnji prosek jesenje setve (2000-2009. godina) površine su manje za 16,2 odsto, kazao je Stanković.
Osnovna karakteristika jesenje setve pšenice je da su u centralnoj Srbiji ovom vrstom hlebnog žita zasejane za 9.683 hektara veće površine nego u Vojvodini, ukazao je on.
mirmag
Član
Ista prica svake godine...malo zasejano,a kada se priblizi zetva onda ce je biti i previse i onda opet protesti zbog male cene i opet jovo na novo...
mirmag
Član
Ma lako mi je za njih,ali mi smo nagrabusali...opet cemo dobiti mizeriju po kilogramu psenice ma koliko da bude malo rodilo...
Kod nas za sada nema takvih parcela ali tek ćemo videti.
Miloš D.T
Član
Matić je napisao(la):
Čekaj komšo moj samo da počnu da padaju kiše ,kod nas ima da bude čaplji.
Mi smo malo višlji od vas tako da nikada još nije bilo slučajeva kao što vidim ovde da cela njiva pliva u vodi a prošle zime su nam prokopani svi kanali sisavci pa voda ima gde da ode.
Miloš D.T
Član
Pa ima tu odma voda leži čim kreneš za Mihaljevce.(nneznam dal to pripada Prhovu)
Istina.Jeste to je naše pripada nama to nam je najgora zemlja koja postoji a ima još jedna koju su radili tvoji Tovarničani Mita i Saša i to je to što se tiče podvodnih njiva.
Miloš D.T
Član
Kod nas ima doljurina i to lepo.
steva 1984
Član
Mozda ce ovog leta biti cena ali kad pogledas nazad par godina nista od te psenice nema jednu godinu ubodes posle tri omanu onda si crveni krst da pomazes narod.To su i prosle godine pricali rekordno malo zasejano nece biti dovoljno ... pa i ove godine tako ...
.To su i prosle godine pricali rekordno malo zasejano nece biti dovoljno ... pa i ove godine tako ...- Status
