Orezivanje voća

Evo da budem malo bezobrazan pa da te zamolim da iskopiras i meni.Naravno placam sve

Koliko vidim ti si iz BGD, tu knjigu od Šoškića "Orezivanje... " imaš u knjižari Vulkan u Sremskoj (na početku Knez Mihailove). Ja sam je kupio odavno i pozajmio prijatelju (koji je duže vreme ne vraća), a skoro sam poslao drugog i kupio je baš tu.

- - - - - - - - - -

Да ли је већина вас воћара већ орезала воће?

Ja u nedelju završih 2.500 komada. Srećom 1. i 2. su im godina, a nešto malo 4. i 5-ta
 
Javi se, platiš pivo i dobiješ knjigu brzom poštom da je kopiraš i, naglašavam, VRATIŠ!
:)
Riješeno našao u knjižnici i skenirao cijelu.
Nalazi se u neposudbenom dijelu kao dijelo od velike važnosti,ali imam vezu pa sam uspio dobit na 1 dan.
Hvala na ponudi @markodim prvi si na redu.
Pozdrav i pazite na tu knjigu zbilja je rijetkost a najvažnije sve je objašnjeno tako da je lako razumljivo.
 
Koliko vidim ti si iz BGD, tu knjigu od Šoškića "Orezivanje... " imaš u knjižari Vulkan u Sremskoj (na početku Knez Mihailove). Ja sam je kupio odavno i pozajmio prijatelju (koji je duže vreme ne vraća), a skoro sam poslao drugog i kupio je baš tu.

Knjiga ima da se nađe po Beogradu i u knjižarama Plato, kao i one dve preko puta Beograđanke, Evrogiunti i ona druga...cena je 800 dinara.
Ali cela ta knjiga, baš cela, možda 5 rečenica manje je sadržana u knjizi Savremeno voćarstvo od Šoškića, u poglavlju rezidba voćaka, a Savremeno voćarstvo košta 2300 dinara i ima sve što ti treba oko voća, tako da toplo preporučujem da se kupi samo ona, ja sam kupio obe i tek onda video da je Orezivanje voća samo copy paste poglavlja rezidba voćaka iz Savremenog voćarstva.
 
Ironman ako budes skenirao posalji nekome da aplouduje na neki sajt da mozemo svi da skinemo ili postavi ti i daj adresu.
I to što kažeš, najbolje je tako
Videću to ovih dana.
(ssasa, biće na netu uskoro, nadam se)
video da je Orezivanje voća samo copy paste poglavlja rezidba voćaka iz Savremenog voćarstva.
Izgleda da ne mislimo na istu knjigu.
Ova se zove "Rezidba voćaka", prvo izdanje je izašlo daleko pre Šoškićeve, (ja imam drugo dopunjeno) tako da ako je neko kopipejstovao onda je to Šoškić. što ne verujem.
A i ova ima oko 400 strana koje se odnose samo na rezidbu, pa ne znam šta bi još stalo u Šoškićevu ako ju je preneo celu.
 
Ne mislimo na istu, neko je spomenuo Šoškića pa sam se na to nadovezao :) Ovo su obe od Šoškića, Savremeno voćarstvo i Rezidba voćaka (il beše orezivanje, daleko mi fiJoka :D )
 
E za kaznu da je ti aploaduješ, važi? :)
Pošaljem ti je na mail, ti si vičniji tome.
 
Ja u nedelju završih 2.500 komada. Srećom 1. i 2. su im godina, a nešto malo 4. i 5-ta
Младе воћкице, танке гранчице.. свака част на храбрости. Надам се да неће бити хладних таласа да измрзну. 2.500 комада? ти си мој идол. :osmeh:
 
Младе воћкице, танке гранчице.. свака част на храбрости. Надам се да неће бити хладних таласа да измрзну. 2.500 комада? ти си мој идол. :osmeh:

Ma nema šanse, ide lepo vreme. Prošle godine sam isto rezao zadnje nedelje februara i bilo je mraza, ali srećom im ništa nije bilo. Mislim da biljke tek kreću da vraćaju sokove u grane i bolje ih je orezati pre nego što stignu do grana. Jer ako stignu do pupoljaka, a tek onda režeš, mnogo se snage gubi. Tako da mislim da je kraj februara zadnji rok za orezivanje.
 
stole77, nije ni blizu :)

markodim, malo su ti preopterećene granama, mlade su za toliki rodni potencijal. Izoluj provodnicu.
 
Najčešće greške u rezidbi, preuzeto sa: http://dobarvocar.com/najcesce-greske-u-rezidbi/

naslovna-slika.png
Svako ko imalo poznaje rezidbu neće reći da je to lagan i preplaćen posao. Ipak i pored ozbiljnosti i kompleksnosti posla osim rezača koji kvalitetno obavljaju posao, postoje i mnogi drugi rezači, posebno angažovani na velikim voćnjacim, koji taj posalo obavljaju u najmanju ruku poluprofesionalno. Praktično naprave više štete nego koristi. Glavni adut ovakvih rezača je „jaka“ priča o kojekakvoj stručnosti i poznavanju posla, obično takvi rezači sa kod pojedinih voćara zadržavaju sezonu ili dvije dok ih voćare ne porcjene.
stablo sa nekoliko grešaka prilikom rezidbe koje će biti objašnjene u nastavku teksta
Voćari trebaju da znaju da rezidba voća nije nikakav bauk i da se kroz nekoliko sezona učenja i praćenja može postati vrhunski rezač.
Ukoliko vam voćnjak režu nepoznati rezači, morate obratiti pažnju na nekoliko tipičnih poteza koji nanose ozbiljne štete voćnjacima. Najmanja su šteta dnevnice koje su isplaćene takvim rezačima, to će vas koštati 300-500 eura/ha. Mnogo veći je problem oštećenja koja nastaju na stablima, a to se odražava ne samo prve godine na smanjenim prinosima i manje kvalitetnim plodovima (krupnoća i obojenost), već i u naredne dvije godine imaćete problema da sadnice vratite u optimalnu formu i isprave predhodne greške.
U nastavku teksta upoznaćemo vas sa nekoliko ozbiljnih problema koji se javljaju prilikom nesavjesne rezidbe:

  • Takozvane „kape“ na vrhu stabla- osnovni uzrok ove pojave na stabala je rezidba sa velikim makazama (lošeg kvaliteta) bez korištenja ljestava (merdevina) ili voćarskih kolica. Obično rezači velikim makazama grane ne režu iz osnove nego ih prikraćuju na patrljke od desetak centimetara, jer im je otežan prilaz osnovi grana, a na takvim patrljcima u istoj sezoni izrastaju najmanje dva prirasta. Godinama ovakvom reidbom stvara se veliki broj izdanaka na vrhu stabla koje postaju leglo štetošina (lisne vaši, krvava vaš, kruškina buva i mnogi drugi…).

tzv. “kapa” zbog dugogodišnjeg nepravilnog rezanja vrha stabla
  • Nedovoljno uklanjanje sitnih grančica iz sredine stabla- veliki broj sitnih izdanaka zadržava rezača i ako je normiran, obično ili preskače i ne oreže takve grančice malim makazama ili ih samo prikrati sa velikim makazama i napravi još goru situaciju. Ovakve grane utiču na lošu obojenost plodova i lošu aplikaciju FF sredstava.
  • Prikraćvanje grana- često rezači odstranjuju jednogodišnje priraste na rodnim granama ili čak granu koja nema skoro nikakav rodni potencijal umjesto da odrežu iz osnove skrate na pola (kao na slici).

prikraćena grana
  • Niske grane na stablu- suviše niski izrasti u osnovi stabla mogu prestavljati problem posebno kod mlađih stabala jer se preko njih uvlače u biljke sistemišni herbicidi (npr. glifosat) prilikom tretiranja korova u rednom prostoru i može doći do smanjenog porasta kod voćki (kod mladih sadnica).
grane koje obavezno treba odstraniti u toku rezidbe
  • Nepoštovanja forme krošnje, rodnog potencijala i starosti biljaka- obično rezači režu voćke na lijepo, odnosno da ima neku formu, a da pri tome ne vode računa o rodnom potencijalu posebno u godinama kada je rodni potencijal umanjen. U takvim godinama potrebno je nekada raditi blažu rezidbu sa ciljem favorizovanja rodnog potencijala i ostavljanja nekih grana koje bi realno trebale da se ostrane da je potencijal dobar. Dok u slučajevima velikog potencijala treba obaviti maksimalno oštru rezidbu i odstaniti sve starije grane kako bi se održala ravnoteža rodnosti i biljke vratile u optimalnu formu (podmladilo stablo).
kvalitetna dvogodišnja rodna grana odrezana vjerovatno bez nekog valjanog razloga(strelice pokazuju pupoljke)
  • Sortna rezidba- mnogim rezačima još uvijek nije jasno da se ne mogu rezati sve vrste i sorte isto. Svaka sorta zahtjeva svoju specifičnu rezidbu. Postoje neke univerzalne tipa ajdared, koj praktično kako god orežete rodiće, ali već kod zlatnog delišesa, fudžija, breburna ili drugih sorti mora se imati drugačiji pristup, a da ne govorimo o sortama kruške.
  • „Preduga“ duga rezidba- mnogi rezači još uvijek nisu u potpunosti razumjeli dugu rezidbu iako režu već desetak godina na ovaj nači. Često se ostavljaju preduge grane koje ne mogu dati kvalitetne plodove jer su plodovi suviše udaljeni od stabla. Odnosno na stablu ostavljaju granu staru 4-5 godina zbog dvije tri jabuke na vrhu (kao na slici).
stare grane na vrhu koje prouzrokuju odumiranje donjih djelova krošnjeNa kraju skup slika koji pokazuju kako ukoliko godinama režemo nepravilno dovodimo se u situaciju da će nam stabla izmaći kontroli, odnosno ona će biti idealna legla štetočina. Kada npr. jednu granu, posebno u vrhu prikratimo na 5-10 cm, sledeće godine izrašće najmanje dvije grane iz nje, a naredne će biti četiri i tako progresivno.
 
Ovo je stvarno dobro znati ,hvala koleZi Oktopodu.

Meni je pre par dana orezao dunju koja ulazi u trecu (3. ) godinu covek koji je radio u institutu u Cacku i na odrzavanju vocnjaka koji pripadaju institutu.

Orezao je tako sto je ostavio na svakoj 3-4 one glavne (ramene) grane , onda je njih skratio na 40-ak cm neke na 30-ak . Da li je to ok ?

Nakon toga istog dana,sam dunju oprskao plavim uljem.
 
Има ли негде курс школа за орезивање воћки, можда при неком институту од стране школованих и стручних људи? Све је то лепо читати књиге и гледати фотографије, али да те на терену у пракси упути прави зналац то је погодак.
 
Koliko sam se razpitivao nema nigde strucni kurs za osposobljavanje.
I da ga ima nemoguće je da postoji takav na kom se rezidba može naučiti.
Ne postoji instant znanje, ne može se prečicama do znanja, (tu ni gospodin gugl ne pomaže) pa tako je i sa rezidbom.

Pošto ne postoje dva identična stabla na svetu, to znači da svako stablo ima svoje specifičnosti koje se moraju rešavati.
Da bi se uspešno orezivalo neophodno je poznavati makar osnove fiziologije biljke, specifičnosti vrste i sorte, prepoznati stanje biljke, pravilno pretpostaviti njenu reakciju na rezidbu i sl.
A dosta toga se nalazi u dosadnoj teoriji, ali bez nje ne ide :)

ps
Vezano za knjigu koju sam obećao, jednu kopiju sam poslao članu ovog foruma, a što se skeniranja tiče malo mi je frka sa vremenom pa će to morati da sačeka. (ako me u međuvremenu ne pretekne (i tako spasi) član koji je dobio kopiju) :osmeh:
 
Nazad
Vrh