Orah - opšta tema

Kolege, da li je neko bio na seminaru u Ćićevcu 02.Decembra?
Ima li vesti o zasadu kolege ORAH?
Voleo bih da čujem i vidim update. Da li je uspeo da zasadi sve što je planirao, s obzirom da su ga vremenske prilike malo omele?
 
Kolege, da li je neko bio na seminaru u Ćićevcu 02.Decembra?
Ima li vesti o zasadu kolege ORAH?
Voleo bih da čujem i vidim update. Da li je uspeo da zasadi sve što je planirao, s obzirom da su ga vremenske prilike malo omele?
Ja bio...do 02.12. Je uspeo samo mali deo da posadi, o tome je i pričao malo na seminaru...

Sent from my Redmi Note 3 using Tapatalk
 
Bili smo i mi ;) kolega trntor obrisite inbox ne mogu pp da vam posaljem . Ozbiljno planiramo podizanje orasnjaka.

Nada poslednja umire.
 
Ljudi, sta mislite o orahu koga raznose ptice?
Evo o cemu se radi: imam orah koji je tek tako nikao, star je sada nekih 20-tak godina(Mozda neku manje), plod je srednje krupan, meso je prijatnog slatkastog ukusa, ljuska je izuzetno meka. Cesto se desava da ljuska pukne ako padne sa visih grana.
Ja do sada nisam imao prilike da probam bolji orah, pa me zanima koliko bi bilo pametno da se rasadi...?
Ispod njega svake godine izbije po 4-5 novih, obzirom da on nije kalemljen, verovatno bi nikao isti orah...?
 
To je uvek lutrija. Ono što poraste iz ploda nikad nije isto kao drvo majka(ili otac :osmeh:). Može da bude i bolji a može da bude i lošiji. Ipak, čitao sam da je veća verovatnoća da će zadržati iste osobine ali opet pišem da je to sve stvar od sreće. Pitanje i za koliko bi takav sejanac prorodio za 5 godina (moj primer - 5 plodova) ili za deset godina - taj podatak se provlači svuda.
Na tvom mestu bih uradio sledeće:
- ukoliko imaš vremena strpljenja i volje a potreban ti je mali broj sadnica (par komada) možda bi sam mogao da probaš da kalemiš taj orah - nije nemoguće...
- ukoliko nemaš nekog dobrog kalemara u blizini a napravio bi veliki zasad onda bi kontaktirao nekog iz kalemarskog kraja i sa njim ugovorio da ti iskaleme potreban broj sadnica a ti bi mu poslao grančice sa tvog dobrog stabla...
- ukoliko imaš vremena da čekaš onda bi moj savet bio da posadiš po par komada plodova oraha u ljusci na stalno mesto i da čekaš pa kad prorodi eto sreće....

To što izbije ispod velikog stabla da li to izbija iz žila (što je manje verovatno) ili to nikne plod oraha?
Pre će biti da je ovo drugo jer orah ima neverovatno zanimljivo 'razmnožavanje u smislu brige o podmlatku :osmeh:'. Primetio sam da neverovatnom preciznošću 'baca' plod u blizini drveta koje mu je potencijalna konkurencija. Na par primera sam se uverio da mu se po nekoliko plodova nalazi u podnožju susednog drveta koje mu je desetak metara udaljeno. E sad dal se to samo drvo oraha 'dobaci' ili neke ptice raznesu nisam siguran. Poenta je da on tako uništi svu ostalu konkurenciju jer kad plod nikne drvo oraha prevlada sve ostalo jer ima mnogo površinskih žilica koje oduzimaju vodu (to sam naučio na ovom forumu)....
 
Simple-Minds,
ako imaš volje i vremena čekati 10+ godina na puni urod, presadi te mladice.
Šanse da će karakteristike ploda biti identične ili jako slične kao na matičnom stablu, veće su ukoliko u blizini matičnog stabla nema drugih oraha.
Ja sam sve svoje mlade orahe uzgojio, ili presađivanjem samoniklih, ili sadnjom plodova. Ove jeseni sam učinio obje varijante. Presadio sam 5 samoniklih mladica i na 5 mjesta posadio plodove. Na svako mjesto sam stavio po 4 ploda. Ukoliko slučajno nikne više od jedan po sadnom mjestu, najmanja je muka presaditi ga na drugo mjesto.
 
@vuxsd, ti mladari su nikli iz ploda.
@iwanho, u blizini mog oraha nema drugih oraha.
Inace svake godine radja obilno, moje objasnjenje je to sto ispod njega protice Lepenica, tako da su kranje zile bukvalno u vodi...
Oko njega nema drugih biljaka, tako da je ogroman.
Inace, to je moj prirodni klima uredjaj :osmeh: leti zakloni celu kucu od sunca...
Dobra vam je ta ideja oko kalemljenja, nije mi uopste palo na pamet...
Ne zurim nigde, to mi je u planu da realizujem kroz 2-3 god posto planiram da kupim neku zemlju, pa bih na njoj posadio orahe...
 
Kolege, da li je neko bio na seminaru u Ćićevcu 02.Decembra?
Ima li vesti o zasadu kolege ORAH?
Voleo bih da čujem i vidim update. Da li je uspeo da zasadi sve što je planirao, s obzirom da su ga vremenske prilike malo omele?

Kolge, hvala na interesovanju koje ste pokazali. Nisam dugo zalazio ovde, pa evo kratkog brifa. Sadnice su vadjene iz rastila oko 16. novembra, tek nakon sto je opao list i sadnica usla u period zimskog mirovanja vegetacije. Posto smo kasnili sa pripremom parcele oko 10 dana, uglavnom zbog intenzivnih kisa u novembru, do 2. decembra je bilo posadjeno oko 130 sadnica (8% ukupnog broja). Za poslednjih 15 dana imali smo samo jedan duzi suvi period za sadnu, pa je do sada posaljeno oko 400 sadnica (25%). Nakon prestanka kise potrebno je 3-4 dana da se zemlja dovoljno isusi za sadnju. To proveravamo tako sto pri busenju rupa zemlja mora da bude rastresita i da ispada iz burgije u vidu sitnih grudvica.

Ostalo cemo saditi polako kako vremenske prilike dozvole. Orah moze da se sadi otprilike do kraja marta, tj. dok je vegetacija u mirovanju. Glavno je da su sadnice dobro utrapljene u smesu sitnog peska i mulja, da ne bi doslo do smrzavanja korena. Vazno je da se ne sadi pri temperaturi nizoj od +2C i da ne bude blata, jer onda sadnica ne napreduje posto se koren "ubetonira" i nema vazduha. Sadnica ne sme da bude van trapa duze od 2h, a u slucaju jakog vetra se koren stiti najlonom.

Tempo sadnje sa 7 ljudi je oko 140 sadnica za 8 sati. Dvoje ljudi kopa rupe kardanskom burgijom, dubine do 60cm i sprema ih za sadnju - ubacivanjem vestackog djubriva MAP, obarnjem ivica jame asovom kako bi se djubrivo zatrpalo i ubacivanjem korisnih gljivica u jamu. Ta ista dvojica donose sadnice iz trapa i umacu u rastvor ilovace. Dve ekipe po dvoje ljudi sade, a jedan covek pomaze naizmenicno ove dve ekipe kontrolisuci dubinu sadnje, pravac i vertikalnost sadnica i kolja. U jamu ubacijemo 1,5 kg zeolita i 4 l (2 kg) glistenjaka. Sve se sabija gazenjem 3-4 puta tokom zatrpavanja, a sadnica se protresa da se koren dobro napuni sitnom zemljom i ne ostanu dzepovi hladnog vazduha. Nakon sadnje se poliva sa 30-40 l vode kako bi se isterali mehurici vazduha. Vazno je da sadnica bude posadjena do dubine na kojoj je rasla u rastilu, a mesto kalema obavezno bude nad zemljom.
 
Orah ako ti nije problem,pošto prije nisam pratio možeš li reći koji ti je sortiment lateralne ili terminalne sorte Hvala..
 
Pozdrav svima.
Imam vinograd koji se ne radi i hteo bih tu da zasadim 7 oraha. Razmisljam o sortama, i ono sto mi je najbitnije je da sto kasnije krecu sa vegetacijom. Pa mi je potreban savet sta uzeti? Razmisljao sam o cendleru 4 kom, 1 franket, 1 g139 i 1 fernor? Da li je ok za oprasivanje?
Ili ima neko bolji predlog? Hvala unapred.

Sent from my CUBOT CHEETAH 2 using Tapatalk
 
Orah ako ti nije problem,pošto prije nisam pratio možeš li reći koji ti je sortiment lateralne ili terminalne sorte Hvala..

Lista je dosta opširna, ali evo neke skraćene verzije. Od vodećih lateralnih sorti koje su rodne i kvalitetne, a mogu da uspevaju u našem podneblju to su: Novosadski kasni rodni (sitan plod), Fernor, Pieral Lara, Chandler i Tulare. Ostale lateralne sorte su ili slabijeg prinosa i sitnijeg ploda ili prerano počinju vegetaciju (pre 15. aprila).

Terminalnog tipa rodnosti su sve ostale kod nas odomaćene sorte oraha: Šejnovo, Šampion, Rasna (iako se u literaturi navodi kao lateralna u praksi se pojazalo da je terminalnog tipa), Franquette, G139, Elit, Jupiter itd.

Sent from my SM-G955F using Tapatalk
 
Poslednja izmena:

Nema nekog specijalnog komentara na ovu temu oko izbora sorti i njihove rodnosti sto ipak svakog buduceg vlasnika orasara * u najavi* najvise interesuje .
Racunica vecine ko razmislja o sadnji ide obicno broj stabala x maksimalna rodnost svakog drveta x maksimalna cena za plod koju bi trebali da dobijete tako da na kraju puta verovatno svakog od njih ceka neka vrsta razocarenja .
Znam da je Cendler kao vrsta pomenut u knjizi Soskica Orah i leska kupljene 2008 godine kao vrsta koja bi mozda bila zanimljiva za uzgoj u nasim krajevima mada se pretezno bavi *nasim * i rasama oraha u regionu tako da neke lose strane i specificnosti ove vrste stvarno ne znam .
Ja sam se tada odlucio za standardne sorte za nasu zemlju koje su tada bile aktuelne i preporucene gde opet ima puno nepoznanica i dezinformacija u vezi buduce rodnosti .
Onaj ko prodaje robu i sadnice svake vrste u nasoj zemlji ih hvali k*o Ciganin konja tako da treba biti oprezan pa ne uzimati sve zdravo za gotovo .
Pozdrav !
 

Panta je potpuno u pravu. Mi svi volimo da verujemo u čuda za brzo bogaćenje, bez mnogo rada, pa zato "cvetaju" kladionice, a ne njive. O ovoj temi smo se oglašavali u na FB stranici, kada se pojavio prevedeni video klip na ovu temu, ali evo još jednom. Reagujem jer ovakve prevare samo diskredituju ideju uzgoja oraha, a naša jednina šansa je upravo omasovljenje sadnje ove voćne vrste i ozbiljan nastup na inostranim tržištima, gde se ponude sa količina manjih od 1000 t godišnje ne razmatraju u ozbiljnim trgovinskim lancima. Za sada je proizvodnja orah kod nas mizerna, jer su se sadile i loše sorte i obradjivale na pogrešan način, pa su ljudi nakon 15 godina dizali ruke od zasada koji su ih na kraju razočarali. Za to vreme, naše komšije su dosta uspešno gajile orah, ne prepisujuci tudje knjige, već eksperimentišući na svojim plantažama. Svako ko govori engleski jezik moze lako na internetu da sazna karakteristike bilo koje sorte i da ne naseda na raznorazne fantastične priče. Ali pošto su karakteristike Chandlera poznate vec oko 40 godina, a prodati turske sadnice koje su poznate po lošijem kvalitetu nije lako, preduzimljivi šarlatani su smislili brend "turski orah" i počeli sa neverovatnim pričama za privlačenje lakovernih kupaca, koje su postajale sve naduvanije i naduvanije. U našim predelima je ova bajka još "ukusnije" reklamirana nego u Turskoj. Krenulo sa Kosova, pa se proširilo na Makedoniju, BiH i na kraju i Srbiju i Hrvatsku. Akcenat tih fantazija je da "turski orah" daje rod od 20 kg očišćenog ploda u 5. godini nakon sadnje, a u 10. godini čak 100 kg očišćenog ploda (kako se reklamira u BiH), ili 80 kg očišćenog ploda (kako se reklamira u Srbiji), kreće sa vegetacijom kasno i uvek izbegava prolećne mrazeve, randman mu je 80% itd. Na tu temu se oglasio i neki turski ekspert za orahe, koji ima svoju emisiju o orahu, gde je pokazao da je u pitanju prevara i objasnio kako varaju ljude pokazujući stabla stara 8-10 godina kao petogodišnja:


Čime se obično služe prevaranti i kako prepoznati obmanu:

  • Rodnost oraha u zasadu je daleko manja nego oraha samca, koji može da rodi i 300 kg. Rodnost nekog pojedinačnog stabla u zasadu može da dostigne i 50kg u ljusuci, ali ce neko roditi svega 10kg, pa se rodnosot izražava uvek kao prosečna, a ne ekstremna. Zbog ovakvih manipulacija, profesionalci uvek pronos izražavaju u tonama oraha u ljusci po hektaru.
  • Nisu sve sorte oraha podjednako rodne, pa se obmanom moze nazvati i kod nas ukorenjeno "znanje o rodnosti oraha od 50kg u ljusci, koja se svuda provalaci kroz literaturu. U praksi se pokazalo da je selekcija Rasna 5 puta rodnija od sorte G254, koja na primer ima jako krupan plod, ali rodi svega 4-5 kg po stablu. Kod nas je najveći zabeleženi prinos u poluintenzivnim zasadima (100 sadnica po hektaru, uz redovno orezivanje, prehranu, polivanje i hemijsku zastitu) oko 2 t/ha ili 20 kg oraga u ljusci po stablu. U zasadima ekstenzivnog tipa prinos je oko 1 t/ha i to je recimo taj organski orah.
  • Prinos se uvek izrazava u ljusci. Nikada u očišćenom plodu.
  • Starost zasada se uvek izražava u godinama (jos preciznije je reci u vegetacijama) nakon sadnje. Manipulacija je računanje godina koje je sadnica provela u rastilu.
  • Minimalno rastojanje redova koje dozvoljava prolazak traktora pri špalirskoj sadnji je 7m. Pojedini rasadnici iz Srbije prodaju sadnice Chandlera "iz Grčke" za koji preporučuju sadnju na rastojanju od 5x5m.

Osnovne prednosti lateralnih sorti nad terminalnim, zašto se u svetu i odustalo od ovih poslednjih, jesu:
  • stupaju u puni rod duplo brže, čime štedimo 7-8 godina;
  • rodnije su jer radjaju na bočnim izdancima duž čitave grane;
  • mogu da se sade gusto, jer mogu da se orezuju mašinski čime se ne gubi rod na par godina, već pospešuje kvalitet ploda i dobija bolja cena za klasirani proizvod.

Ako bi smo verovali šarlatanima koji nude "turski orah" koji navodno daje 80 kg očišćenog ploda, to bi bilo 160 kg oraha u ljusci po stablu. Na hektar ide i do 330 sadnica, što bi bilo 52,8 t/ha! Za to vreme naivni Amerikanci i Čileanci dostižu jedva 6-7 t/ha na najkvalititnijim zamljištima i sa primenom najsavremenijih tehnologija. Ako uzmemo zapreminsku težinu oraha (kg/m3) i ovaj rod od 52,8 t/ha podelimo na 10.000m2 koliko ima 1 ha, doćićemo do neverovatnog podatka da kad se otrese "turski orah", sloj oraha na zemlji bi dostizao čitavih 40 cm! :osmeh:


Još jednom da ponovimo karakteristike sorte Chandler:

  1. Kreće sa vegetacijom srednje kasno, slično kao Šampion i Šejnovo (polovinom aprila, ako nije bilo previše toplih dana u februaru i martu), tako da je pogodan samo za vinogradarske regije, ali ne i za brdsko-planinske, Zapadnu Srbiju, veći deo BiH itd.
  2. Prvi ozbiljniji rod daje u 5. godini nakon sadnje, u proseku oko 5-6 kg oraha u ljusci po stablu. Puni rod daje posle 8. godine, u proseku oko 15-20 kg oraha u ljusci po stablu, kako je pokazala praksa. Zahvaljujući tome što je lateralnog tipa plodonošenja, može da se sadi gusto u špaliru i orezuje mašinski, pa prinos može da dostigne 4,5-6 t/ha, u slučaju da se radi po svim pravilima struke - da je parcela podrivena, orah se navodnjava sistemom za polivanje, hemijski štiti i medjured obradjuje malčiranjem, a ne mehaničkom obradom kojom se povredjuju žilice. Time se postiže visoki prinos po hektaru, za razliku od terminalnih sorti koje isto mogu da daju 15-20 kg oraha u ljusci po stablu, ali pri gustini sadnje od samo 80-100 sadica po hektaru daju prinos od 1-2 t/ha.
  3. Randman Chandlera je 48-50% u prvim godinama roda i kasnije ako se redovno orezuje.
  4. Nakon 10-12 godina od sadnje prinos počinje da degradira - veličina ploda se smanjuje, a i rodnost po stablu, jer orah dobija manje svetla. To se sprečava mašinskim orezivanjem nakon 4. vegetacije, pa se ponavlja u ritmu od 3 godine. Ako se ne krene na vreme sa orezivanjem, oblik krune se pogrešno formira, tj. raspored grana i njihova debljina, pa je kasnije tu gresku nemoguće ispraviti. Turski zasadi Chandlera su primer toga - čista improvizacija i diletntizam u radu, kako kažu italijanski stručnjaci za orah, jer oni na primer ne orezuju mašinski špalire i nakon 10.-12. godine počinju sve više da gube na rodnosti i kvalitetu, polivanje rade pogrešno sistemom (kap po kap), pogrešno obradjuju medjured frezom, podrivaju samo duž redova, pa za 2 godine koren oraha opet udari u tvrdo tlo itd.
  5. Završava vegetaciju oko dve nedelje kasnije od lateralnih sorti Pieral Lara i Tulare, pa skupljanje ploda može da padne u period kiša i kasnije ulazi u period pripreme za zimsko mirovanje. Nema naučnih podataka o tome da Chandler lako izmrzava od jakih zimskih mrazeva, kako to tvrde pojedini naši rasadnici. Na internetu se srece podatak da je otporan na mrazeve do -30C (koliko je verovati izvoru), a postoji samo jedno istraživanje po kome je on pokazao najmanja oštećenja od 7 ispitanih sorti pri smrzavanju u hladnjaci, na 16 sati, na temperaturi -20C.

Činjenica da smo našli sadnice neke od lateralnih sorti i posadili ih na odredjenom rastojanju ne znači i da ćemo za 8 godina izaći na prinos od 4,5-6 t/ha. Lako možemo da dodjemo na 2 t/ha, ako nismo uradili sve kako treba - podrivanje parcele pre sadnje koje obrebedjuje dobar razvoj korena i daleko bolju rodnost kasnije, dobar sadni materijal, čepovanje od koga zavisi visok koficijent granjanja u budućnosti i visok rod, formiranje pravilnog uzgojnog oblika krune za špalitrski tip uzgoja u prve 4 godine nakon sadnje, obrada medjureda koja obezbedjuje povećanje organske mase u tlu i ne stresira koren, hemijska zaštita koja spašava i do 50% roda, polivanje koje pokriva ne 5%, već 50% korenovog sistema i pravilan menadžment sistema za polivanje kasnije, kako veci deo vode ne bi odmah ispario itd. Kupovina sadnica je ipak najlakša stvar, bez obzira na ovakve prevare, ali uz to vam trebaju i vrlo kompleksna i skupa znanja, koja prodavac sadnice kao običan trgovac najčešće ne moze da obezbedi. Uz sve probleme, uvek ide i naš mentalitet, samouverenoist da si pametniji i lukaviji od drugih i možeš veruješ u umirujuće savete prodavaca kako ti ništa od toga ne treba, jer se on "time bavi 30 godina".
 
Poslednja izmena:
OPAX jedno pitanje za vas:
Da li bi Chandler uspevao na 400 m.n.v. U okolini ima dosta vinograda i odlicno uspevaju. Parcela je 8x250 m. I tu bih posadio jedan red sa razmakom od sadnice do sadnice 7 m. Jel to u redu? Koliko oprasivaca bi mi trebalo i kako da ih rasporedim posto sadim samo jedan red?
 
OPAX jedno pitanje za vas:
Da li bi Chandler uspevao na 400 m.n.v. U okolini ima dosta vinograda i odlicno uspevaju. Parcela je 8x250 m. I tu bih posadio jedan red sa razmakom od sadnice do sadnice 7 m. Jel to u redu? Koliko oprasivaca bi mi trebalo i kako da ih rasporedim posto sadim samo jedan red?

To znaci da u Vasem kraju verovatno nema opasnosti od kasnih prolecnih mrazeva. Orah se bez vecih problema gaji na nadmorskim visinama do 700m, a u praksi i do 1100m, zavisno od karakteristika sorti i mezoklimatskih uslova i izlozenosti stranama sveta. Sa svakih 100m nadmorske visine vegetacija kasni oko 3 dana, sto znaci da ce kod Vas pocetak biti oko 6-7 dana kasnije nego u nekom ravnicarskom delu nase zemlje. U jednom redu bi broj oprasivaca trebao da bude veci nego u kompaktnim zasadima, recimo oko 10%. Rasporedite ih ravnomerno, jer ovde pravac vetra nema bitnijeg uticaja kad se sadi u jednom redu. Raspored i kolicinu oprasivaca treba da Vam da rasadnik, ako uopste zna nesto o onome sta prodaje. Ja bih licno pre zasadio sortu Pieral Lara, jer ima kracu vegetaciju i smanjuju se rizici i od prolecnih i od zimskih mrazeva, a kao sorta nije uopste losija od Chandlera.
 
Nazad
Vrh