Pa tako sam i ja razmišljao. Nije mi svejedo što mora tako, odlažem posao i planove za dve-tri godine, ali neću da rizikujem da se stabla zaraze. Planiram kukuruz ili neko strno žito (sam da radim ili dobrovoljac iz sela bez nadoknade), čije bih ostatke dobio kao besplatno đubrivo. Sve u svemu, krčenje kreće što pre, da ne dangubim bez potrebe. Da li se kopanjem velikih preporučenih rupa 120x120x60cm ovaj rok bar delimično skraćuje? Podazumeva se da neće biti žila u rupama. Koliko treba vremena da se orah užili na ovoj zapremini?
Drugo pitanje je podrivač. Kako moj kraj nije nešto poznat po voćarstvu, ljudi - mahom iskusni poljoprivrednici sa kojima sam pričao, nisu ni čuli za ovaj traktorski prikjučak, tako da nema šanse da nekoga unajmim da mi jednom godišnje podrije zaasd kada se orašar zasadi. Postoji li neka alternativa podrivanju? Možda samo freziranje?
pozdrav
Na ovoj fotografiji od pre par dana se vidi jednogodisna sadnica oraha i njen koren duzine preko 1 m (kao referenca, visok sam 198 cm). Kod dvogodisnjeg oraha koren se razgranava do 1,5-2 m od stabla ili oko 3-4 m u precniku. Ovo je posebno izrazeno ako se radi prekracivanje mlade sadnice, tj. cepovanje, kada korenov sistem prosto poludi. Samim tim ako se ne uradi podrivanje/rigolovanje pre sadnje, vec negde u drugoj godini, zilice udaraju u tvrdo nabijeno tlo i njihov razvoj se dosta usporava. Ako se koren ne razvije dobro, nece se razviti ni krosnja sutradan, pa mozete da racunate na daleko manji rod. Vladan Ilic iz sela Tvrdic (ima ga na Youtube) je pokazivao deo svog zasada rasne zasadjenog 1998. i deo koji je sledece godine dosadio istim sortama bez podrivanja, samo kopanjem velikih rupa. Razlika u rodnosti je kaze cak 3 puta!
Nikakva mehanicka obrada orasara nakon sadnje nije preporucljiva, a freziranje se inace racuna jako stetnom merom u savremenom vocarstvu jer nabija zemlju ispod. Mehanickom obradom se povredjuju zilice koje su vec na dubini 6 cm od povrsine i time steti orahu i smanjuje rod.
- - - - - - - - - -
Ima li neko iskustva sa sortom Rasna?
Oprečna su mišljenja u vezi tipa plodonošenja za nju? Neki kažu da je lateralna i nije mnogo bujna, što me navodi na zaključak da se može saditi na trougao 10, možda čak i ređe. Neki mi juče kažu da Rasna uopšte nije lateralna i da je najmanji preporučeni razmak trougao 12!? Obzirom da mi je parcela prilično mala, jako mi je bitno da ne omanem optimalno rastojanje, i da maksimalno iskoristim prostor. Planiram da radim poluintenzivno ili možda čak intenzivno u slučaju da nađem dobre i sigurne sadnice odgovarajuće sorte za to.
Pošto je homogamna sorta (isto vreme cvetanja muških i ženskih cvetova), ima li potrebe za dodatnim oprašivačima, i ako ima, koje sorte?
Kakva su vaša iskustva sa našim rasadnicima, deluju mi ozbiljno, može li im se stvarno verovati da ću dobiti sortu koju sam tražio? Ipak je to naš stara sorta, nije neka egzotična. Ili ipak da tražim sertifikovane sadnice na Institutu, da platim više (dosta više) i da budem siguran?
Selekcija Rasna nije uopste lateralnog tipa plodonosenja. To su zablude iz stare literature, kada je selekcija tek bila otkrivena i nisu jos bili stigli da je ispitaju. Do priznavanja sorte radi se 15-20 godina posmatranje karakteristika oglednog stabla te selekcije i njenog ponasanja u zasadu oraha. Maticno stablo je moglo da raste kao spontani sejanac bez drugih oraha u blizini, pa se rodnost i druge karakteristike mogu drasticno razlikovati od uslova plantaznog gajenja. Prvo je prof. Korac pisao da Rasna radja do 40% na lateralnim pupoljcima, posle su drugi pisali da je to 10-20%, ali ako posetis neke starije zasade ljudi ce ti pokazati da radja skoro 100% terminalno. Znaci nema mogucnost ostrog masinskog orezivanja i nije prigodna za intenzivne zasade. Samim tim, treba je saditi poluntenzivno ili ekstenzivno, na rastojanju 10x14m ili 12x12m.
Rasna je jakako najbolja od tradicionalnih selekcija i sorti kod nas. Radja redovno i dobro, negde oko 7 kg ploda u ljusci u 10. godini, pa do 20 kg po stablu posle 15. godine, uz sve agrotehnicke mere. Bez polivanja i djubrenja rod je skoro 2 puta manji. Jezgra joj je malo tamnija. Oprasivaci joj u sustini ne trebaju, a sama je najbolji oprasivac za druge sorte posto cveta u periodu od cak 3 nedelje. Kao rezervni oprasivac za nju moze da se posadi 5% sadnica seleksija Novosadski kasni ili Takovo, da uhvate onaj period krajem maja kad ostanu jos samo poneki zenski cvetovi. Dobar je izbor za brdsko-planinske krajeve (preko 400m nadmorske visine) i hobi zasade, jer je prilicno otporna na bolesti.
Poznato je da je prof. Korac bio jako preduzimljiv i sposoban covek. Imao je svoj privatni rasadnik, ali je i kupovao zemlju, podizao zasade oraha na rastojanju minimum 11m i prodavao ih kao gotov biznis. Preporuke o sadnji terminalnih sorti na vecoj gustini su bile vise lose shvacena teorija, koju su protumaciji neki drugi nasi strucnjaci. U eri kad nije bilo interneta, dobijali su pojedinacne fotografije intenzivnih zasada iz USA, ali nikad nisu skapirali sve uslove i koje se to sorte zapravo sade gusto. Tako npr. kod nas ima kupaca koji dodju u rasadnik i traze da se kalemi na podlozi od evropskog crnog oraha, jer su nesto videli na fotografijama na netu, a ne razumeju do kraja o cemu se radi. Cist promasaj i steta! Podloge za kalemljenje su tek posebna nauka i nista manje vazne od pravilnog izbora sorti.
- - - - - - - - - -
Imao bih pitanje oko sadnje, kako utrapiti orahe po dolasku iz rasadnika? Imam pesak pored vikendice jer smo zidali sahtu za hidrofor. Da li u sitniji ili krupniji pesak, vlaziti ili ne, na koju dubinu. Pise u onom uputsvu da treba utrapiti sve sto ne moze da se zasadi u roku od 2 sata. Posto imamo vodu na salasu, i dugacko crevo, kako proceniti koliko je vode dovoljno, posto negde ovde sam nasao informaciju da treba 40-50 litara. Ovaj sto ce nam pokazati je rekao da nema potreba za glistenjakom, vec uzeti neko djubrivo rece valjda 8:14:24 tako nesto. I staviti na dno rupe pa staviti zemlju preko pa onda orah.
Trapljenje i preporuka da sadnica ne sme duze od 2 sata da bude van trapa je vazno za losije klimatske uslove (vetar, mraz). Mozes i da rizikujes i drzis ih van trapa, ali sve je stvar srece. Vlazni pesak, sitnije granulacije je sasvim dobar. Stajnjak u rupi je potpuno prevazidjen i opasan, kako je Panta SD dobro rekao, jer moze da sprzi koren. Da bi bio koristan biljci moraju da ga prevare gliste prvo. Zato se stavlja humus glistenjak (ne kompost) direktno na koren, ali nikako nije obavezan. Vestacko djubrivo sa dosta fosfora ide na dno rupe, pa sloj zemlje da se opet koren odvoji od kontakta s njim!
Zalivanje nije zbog potreba stabla za vodom i kisa u vreme sadnje nece mnogo pomoci. Sta vise, moze da odmogne, jer sadnja u uslovima blata upravo smeta da se dobro izgazi i sabije zemlja. Obilno zalivanje je potrebno zbog dobrog sleganja tla. U nekim zemljama preporucuju po 80 l vode na stablo prilikom sadnje. Ako ti ostanu dzepovi hladnog vazduha, onda koren u slucaju hladnije zime moze da izmrzne.
I ako polu truo fino radja.
