Vreme je da se sadi orah, za nekih nedelju-dve. Sutra moram bagerce neko da nadjem da mi iskopa rupe. Hteo bih da pitam savez uzgajivaca, da li sada kratiti odmah orah na 30cm ili cekati mart da bi se videli pupoljci, pa onda odrediti po njima kracenje. Takodje me interesuje cime bih mogao da zastitim dodatno vocku. Ide mrezica za sad. A sta staviti na zemlju okolo da ne izmrzne ili sta se tu vec radi.
Orah - opšta tema
- Začetnik teme novii
- Datum pokretanja
Najbolje je kratiti (cepovati) sadnicu u martu kada prodju svi mrazevi. Krati se ako koren nije skracivan u rasadniku. Ako jeste, krati se tek sledece godine. Za ostala pitanja procitaj najbolje detaljno uputstvo za sadnju koje je kolega G-man objavio ovde na forumu, na stranici 134. Ne bih imao sta da dodam.
Sent from my SM-G900F using Tapatalk
Srdjan Žorž
Član
I ja planiram sadnju ali vreme neda blato do koleni.
Александар
Novajlija
Zdravo,
Planiram da zasadim svoj prvi orasar povrsine 33 ara sto bi mi bilo svojevrsan pilot projekat, za neke eventualne kadnije zasade.
Inace se ne bavim poljoprivredom, bavim se nekim sasvim drugim poslom, ali imam zemlju koja stoji I hteo bih malo da je ozivim u vidu hobija, a ako sve krene, I nekog buduceg posla na vecoj povrsini.
Na pomenutoj parceli je trenutno zasad sljiva tzv. sumadinki, koji je zasadio jos moj pradeda pre 60ak godina i koji je odavno zreo za vadjenje. Elem, ja sam inicijalno planirao da na prolece ocistim vocnjak od sljiva. Inace smo vocnjak, takvog kakav je, prilicno dobro odrzavali I nema mnogo drugog rastinja.
Medjutim, citajuci ovu temu bacio sam se u nekoliko dilema, pocev od samog vremena podizanja zasada.
Da li je vasa preporuka da sadim odmah na jesem zasad or aha ako na prolece sve sljive povadim, poorem i uklonim sve grane koje se pojave oranjem?
Planiram da zasadim svoj prvi orasar povrsine 33 ara sto bi mi bilo svojevrsan pilot projekat, za neke eventualne kadnije zasade.
Inace se ne bavim poljoprivredom, bavim se nekim sasvim drugim poslom, ali imam zemlju koja stoji I hteo bih malo da je ozivim u vidu hobija, a ako sve krene, I nekog buduceg posla na vecoj povrsini.
Na pomenutoj parceli je trenutno zasad sljiva tzv. sumadinki, koji je zasadio jos moj pradeda pre 60ak godina i koji je odavno zreo za vadjenje. Elem, ja sam inicijalno planirao da na prolece ocistim vocnjak od sljiva. Inace smo vocnjak, takvog kakav je, prilicno dobro odrzavali I nema mnogo drugog rastinja.
Medjutim, citajuci ovu temu bacio sam se u nekoliko dilema, pocev od samog vremena podizanja zasada.
Da li je vasa preporuka da sadim odmah na jesem zasad or aha ako na prolece sve sljive povadim, poorem i uklonim sve grane koje se pojave oranjem?
Комадара
Član
Сади на мјесту гдје није било воћака ни дрвећа. Није добро садити на мјесту гдје су биле шљиве јер корење трули и смета орасима.
Sloba31
Član
Moze i tu ali je potrebno minimum 3 godine da zile satrule i da zemlja bude spremna ponovo za sadjenje.
kanački
Član
Uklanjanje drvenaste vegetacije. Na zemljištima gde postoji višegodišnja vegetacija (voćnjaci, vinogradi, šuma, šikara ili vrzina) vrši se čupanje drveća ili panjeva koji ostaju posle seče drveća. To se najčešće radi traktorima ili rovokopačima. Istovremeno sa čupanjem drveća uklanja se i najveći broj skeletnih žila iz zemljišta. Uklanjanje žila je neophodno zbog eliminisanja mogućnosti zaražavanja korena mladih voćaka patogenim gljivama (Armillaria melea, Rosellinia necatrix i sl.), bakterijama (Agrobacterium tumefaciens) ili nematodama (Pratilenchus penetrans). Najbolje je zemljište na kome su se nalazio višegodišnji zasad odmoriti obrađivanjem i gajenjem okopavina kao što su kukuruz, pasulj, boranija ili bostan. Mogu se gajiti i strna žita koja uspešno uništavaju višegodišnje korove u zasadu. Takođe, moguće je gajiti i biljke za zelenišno đubrenje (grahorica, stočni grašak) koje razvijaju veliku vegetativnu masu, koja se zaorava u zemljište i obogaćuje ga organskom materijom.
Zemljište je, po isteku perioda predviđenog za odmaranje, spremno za zasnivanje novog voćnjaka.Međutim, praksa je u mnogim zemljama pa i kod nas pokazala da se zemljišta posle vađenja starih zasada jabuke mogu i kraće odmarati, pa čak i koristiti za zasnivanje novih voćnjaka bez odmaranja. Ovo je naročito izraženo u područjima u kojima su površine zemljišta, pogodnog za gajenje jabuke, ograničene. Posle vađenja starih biljaka treba dodati preporučenu količinu mineralnog i organskog đubriva.
Zemljište je, po isteku perioda predviđenog za odmaranje, spremno za zasnivanje novog voćnjaka.Međutim, praksa je u mnogim zemljama pa i kod nas pokazala da se zemljišta posle vađenja starih zasada jabuke mogu i kraće odmarati, pa čak i koristiti za zasnivanje novih voćnjaka bez odmaranja. Ovo je naročito izraženo u područjima u kojima su površine zemljišta, pogodnog za gajenje jabuke, ograničene. Posle vađenja starih biljaka treba dodati preporučenu količinu mineralnog i organskog đubriva.
jefticaco
Član
U svakom slučaju je bolje da zemlja odmori, ali ako se žile dobro povade, duboko uzore ili ripuje i iskopaju malo veće rupe, ne bi trebalo biti većih problema.
Ja sam na ljeto krčio bagrem, a na jesen sadio orahe. Ako požuriš sa krčenjem možeš stići i da obereš jedan rod kukuruza prije sadnje oraha. ;-)
Ja sam na ljeto krčio bagrem, a na jesen sadio orahe. Ako požuriš sa krčenjem možeš stići i da obereš jedan rod kukuruza prije sadnje oraha. ;-)
Sloba31
Član
To bas i nije pametna ideja. Duboko oranje ili rigolovanje treba uraditi u periodu jul septembar a rupe iskopati min. jedan mesec pre sadnje da bi se dobro prozracile i da bi prodrla voda.
A sta bi se deslio da je na primer iskopao rupe pre mesec dana i onda udari ova kisa 100 l po m2 i napuni rupe do vrha? Onda bi morao loncetom da vadi vodu ili da se kupa kao u djakuziju? Po meni je glupo da se rupe kopaju toliko unapred. Mene su ucili-kopaj rupe,sadi sto pre i zatrpavaj.
Sloba31
Član
Ja ti kazem sta pise u literaturi. I ja sam prethodnih godina kod podsadjivanja vadio loncetom vodu iz rupa. Samo ni to nije lose. Na taj nacin vidis gde ima previse vode i tu ne sadis ono sto trazi manje vode. Ja sam podsadjivao jer se kajsija ili visnja osusila i primetio sam tamo gde je u rupama bilo najvise vode tu su se i naredne godine ponovo susile. Tu treba saditi jabuku ako je moguce. Ipak ne ide u sred zasada kajsija da sadim drugo voce. Po obodima parcele mozda.
Александар
Novajlija
Pa tako sam i ja razmišljao. Nije mi svejedo što mora tako, odlažem posao i planove za dve-tri godine, ali neću da rizikujem da se stabla zaraze. Planiram kukuruz ili neko strno žito (sam da radim ili dobrovoljac iz sela bez nadoknade), čije bih ostatke dobio kao besplatno đubrivo. Sve u svemu, krčenje kreće što pre, da ne dangubim bez potrebe. Da li se kopanjem velikih preporučenih rupa 120x120x60cm ovaj rok bar delimično skraćuje? Podazumeva se da neće biti žila u rupama. Koliko treba vremena da se orah užili na ovoj zapremini?
Drugo pitanje je podrivač. Kako moj kraj nije nešto poznat po voćarstvu, ljudi - mahom iskusni poljoprivrednici sa kojima sam pričao, nisu ni čuli za ovaj traktorski prikjučak, tako da nema šanse da nekoga unajmim da mi jednom godišnje podrije zaasd kada se orašar zasadi. Postoji li neka alternativa podrivanju? Možda samo freziranje?
pozdrav
Sloba31
Član
Slusaj, u literaturi kazu rigolovanje ili podrivanje pa oranje. A kopanje velikih rupa samo ako se sadi u ledinu.
Normalno da ako iskopas tako velike rupe i ocistih ih od korenja mozes da sadis iste godine.
jefticaco
Član
Podrivanje se radi samo prije sadnje. Ako ćeš kopati tolike rupe onda nema potrebe za podrivanjem. Za 2-3 god će žile početi da izlaze iz tog prostora a do tad će većina drvenih ostataka istruliti.
paliic
Član
Ne bih se složio. Podrivanje je mnogo korisnija, da ne kažem i obavezna mera, za dobar razvoj mladog voćnjaka, tj. korenovog sistema svake voćne vrste, a naročito oraha kod koga je korenov sistem izuzetno razvijen (mislim da je već pisano o tome kako izgleda orahov korenov sistem i o čemu tu treba voditi računa)..
Zapravo, ako se obavi rigolovanje ili podrivanje kao mera, onda nema potrebe raditi kopanje velikih jama za sadnju, a samim tim sadnja je daleko lakša i brža. Samo kopanje tih ogromnih jama nije nimalo laka, a ni jeftina radnja, a tek njihovo zatrpavanje... Pričam iz ličnog iskustva.
Sada ne bih napravio istu grešku.
Naravno, u slučaju da neko nije u mogućnosti da obavi podrivanje, velike jame su svakako bolji izbor nego mašinski bušena rupa i sl.
jefticaco
Član
Ja bih se složio sa tobom da je podrivanje vrlo važna agrotehnička mjera, ali mislio sam o podrivanju u cilju kidanja i vađenja žila nakon vađenja panjeva.
Imenjače, malo bolje se raspitaj, znam jednog čovjeka prema Metinskim livadama ispred čije kuće sam vidio podrivač.
Imenjače, malo bolje se raspitaj, znam jednog čovjeka prema Metinskim livadama ispred čije kuće sam vidio podrivač.
Александар
Novajlija
Otkud si ti u Prijedoru čuo za Metinske livade?
Ako radi s podrivačem uslužno i imaš neki njegov kontakt, molim te, pošalji mi.A da li se podrivanje radi samo jednom pred oranje i sadnju ili i sledećih godina između redova?
Šta mislite o tzv. zelenišnom đubrenju parcele neposredno pred sadnju voćnjaka? Tek treba da dam zemljište na analizu, ali pretpostavljam da će mu trebati dosta hranljivih materija. Znam samo da je blago kiselo zemljište, pH oko 6.5.
pozdrav
jefticaco
Član
Oženjen sam iz VB i tamo sam bar dva puta godišnje po par dana. Probaću ti poslati podatke privatnom porukom.
Mislim da kod oraha nije preporučljivo podrivanje, pa čak ni frezanje dublje od 3-4 cm, poslije sadnje.
Mislim da kod oraha nije preporučljivo podrivanje, pa čak ni frezanje dublje od 3-4 cm, poslije sadnje.
Nigde nisam do sada procitao koliko je dug uticaj podrivanja, tj da li ima efekta raditi na celoj parceli ako na primer 50% povrsine koren ne obuhvati u prvih 5-10 godina. Pricam naravno o zasadima tipa 10x10, ne o spalirima. U pitanju je mozda i najskupli deo pripreme zemljista. Po mom misljenju (ali bi voleo strucnije misljenje), logicnije da se uradi pojas 1-2m sa svake strane reda, a za par godina jos 2-3m. Prosto mi je neverovatno da efekat podrivanja traje 7,8,..10 godina
