Orah - opšta tema

Trzisne cene prodaje oraha na veliko. Minimalna kolicina je brodski kontejner, a pakovanje u kartonskim kutijama 10-12kg. Cena je FOB, sto znaci utovareno na brod u najblizoj luci za racun prodavca. Cenu trasport dalje do odredista i osiguranja robe snosi kupac.

Dijapazon cena zavisi od kvaliteta ploda:
- da li je orah gajen obicno (sa primenom standardnih agrotehnickih mera) ili organski (bez pesticida i u skladu sa dr. trebovanjima organske proizvodnje);
- krupnoca ploda;
- da li se lako cisti i koliki mu je randman i kvalitet jezgra;
- boja i ukus jezgra;
- kalibracija ciscenog jezgra: 1/2, 1/4, 1/8 ili sitni lom;
- da li je cisceno jezgro separisano po kalibru ili je mesano;
- vreme proizvodnje i prodaje: cena je najniza u vreme neposredno posle berbe, a raste oko januara-februara zbog cene skladistenja.

205cyz6.jpg
 
FB stranica ima vec 128 lajkova i ja jedva cekam da neko organizuje prvi skup. Mislim da bi bilo lepo da se bar upoznamo za pocetak i poricamo bar o teoretskim mogucnostima zajednice. Ja bih dosao bilo gde i bilo kad u Srbiji na tako nesto.
 
Upravo sam obišao zasad.. Ukradeno mi je 3 sadnice koje su posadjene jesenas..
Dobro sam prošao, za sada..
 
I to je deo svakodnevnog zivota. Covek da spreci kradju jedino da ne sadi nesto. Mora malo da se i steti kad se radi.

Hteo sam da pitam. U jesen 2013 godine sam posadio kalemljeni orah. Rasadnicar od koga sam kupio mi je rekao da ga u prvoj vegetaciji nakon sadnje ne orezujem radi oblikovanja krosnje. Sad me zanima sta bih mogao ovog proleca da uradim da krenem sa oblikovanjem krosnje? Kako da krenem sa orezivanjem?
 
@remiks ni ja nisam u prvoj vegetaciji ništa orezivao, a ni u drugoj ništa posebno.. I ja sada razimšljam o formiranju krošnje
 
Ja sam radio u prvoj vegetaciji zimsku rezidbu (skracivanje stabla na 1,2m do 1,5m), a posto je posle toga celo stablo licilo na jelku, odradio sam i na zeleno.
Sada imam,manje vise oformljene 3, 4 osnovne grane. Takodje dosta razmisljam kako orezivati dalje, ali mislim da je razmak sadnica tu presudan. Kod mene je razmak 10m i sigurno ce se krosnje dodirivati za 15god, verovatno i ranije. Ja planiram da na poboljsanu piramidu da orezujem, ali ni sam ne znam da li ce to biti to, za desetak godina. Da mi je veci razmak, sigurno bih orezivao na vazu, bez vodece grane. To mi se nekako cini bar pristupacnije zbog prskanja i iskoriscavanja svetlosti.
Ne znam ni sam sta je pametno, da bar ima neko sa licnim visegodisnjim iskustvom kalemljenih sorti da nesto predlozi, pa da poslusamo?
 
OD SORTE ZAVISI RASTOJANJE PRI SADNJI I NAČIN FORMIRANJA KRUNE ORAHA

Izučavanjem naučnih radova i sajtova stranih proizvođača oraha (USA, Italija, Francuska, Moldavija), došao sam do sledećih zaključaka o pravilnom izboru sorti pri planiranju zasada, određivanju rastojanja pri sadnji i načinu formiranja krune, sve u zavisnosti od tri tipa plodonošenja oraha:

1. Terminalno plodonošenje – mešoviti pupoljci nalaze se isljučivo na vrhu jednogodišnjih grančica. Jaka apikalna dominacija sprečava grananje i inhibira razvoj bočnih pupoljaka. Plodovi su zbog toga uglavnom na periferiji krune. U ovu grupu spade većina sorti koje se gaje kod nas - skoro sve francuske (Franquette i dr.) i istočnoevropske sorte (Šejnovo i dr.) pa i domaće selekcije (Šampion, Srem,Tisa, Mire, Medveđa). Stabla ovog tipa su uglavnom bujna, te traže manju gustinu sadnje. Pri oformljavanju poboljšane piramidalne krune (modifikovana centralna osovina), orah se sadi na rastojanju 12m, a pri oformljavanju kotlaste krune (vaze) na 15m, rasporedjeni u jednakostranični trougao. Orezivanje se radi ručno, jer terminalni tip oraha rađa na vrhovima grana, pa bi mašinskim orezivanjem rod bio uništen.

2. Prelazni tip plodonošenja – mešoviti pupoljci su raspoređeni terminalno – na vrhu jednogodišnjih grančica, ali se mogu naći i po 1-2 pupoljka ispod njih – lateralno. Apikalna dominacija je slabije izražena, a grananje bolje nego kod prve grupe. U ovu grupu spada npr. američka sorta Hartley i domaće selekcije Bačka i Novosadski kasni. Udeo plodova koji se formiraju na mlađarima iz lateralnih mešovitih pupoljaka je 5-20%. Prinos po stablu kod sorti prelaznog tipa plodonošenja je veći nego kod sorti sa terminalnim tipom plodonošenja. Kruna se formira kao poboljšana piramidalna (modifikovana centralna osovina). Ručno orezivanje. Od bujnosti stabla zavisi gustina sadnje, ali rastojanje ne bi trebalo da je manje od 12 m, rasporedjeni u jednakostranični trougao.

3. Lateralni tip plodonošenja – mešoviti pupoljci nalaze se ne samo na terminalnim i subterminalnim pozicijama letorasta (jednogodišnjih grančica), već i lateralno skoro čitavom dužinom grančice. Apikalna dominacija je slaba, a grananje dobro. Udeo plodova koji se formiraju na mlađarima iz lateralnih pupoljaka je 50-90%. U ovu grupu spade veći broj američkih sorti kao sto su Chandler, Tulare, Pain, Serr, Pedro, Forde, Gillet, Ivanhoe, Robert Livermore, Sexton, Solano, Sunland, Vina i Tehama, francuske sorte Lara, Fernete i Fernor, bugarska sorta Izvor 10, ruska sorta Ideal Saratovski i domaće selekcije Novosadski kasni rodni i Rasna (lateralna rodnost 60%). Stabla su po pravilu slabe bujnosti, što omogućava gustu sadnju u vidu pravougaonogika 4x8 ili 6x8m, tj. i do 312 stabala po hektaru. Da bi se obezbedila insolacija u kasnijim godinama i sprečilo spajanje krosnji, zeleni živi zidovi, koje formiraju gusto sađeni redovi, intenzivno se mašinski orezuju svake godine. Tako i se dodatno pospečuje stvaranje bočnih izdanaka i povećava rodnost. Kruna se formira kao piramidalna (centralna osa, bez rezanja vrha u prvim godinama). Institut pri Kalifornijskom univerzitetu u svom istrazivanju tvrdi da formiranje krune orezivanjem u prvim godinama nije dalo nikakve prednosti pri ovom vidu sadnje. Orezivanje se vrši priključkom za traktor koji se nalazi pod malim uglom u odnosu na vertikalu, kako bi donje grane bile osvetljenje, čime se značajno štedi na ljudskom radu kvalifikovanih orezivača. Uprkos izuzetno velikoj rodnosti, zbog slabe bujnosti stabala, prinos sorti oraha sa lateralnim rodom je manji po stablu, ali najveći po hektaru i kreće se u rasponu od 4,5 do 5 t/ha, pa cak i više.

Gustina sadnje:
- raspored u formi trougla stranice 12m - 80 kom/ha
- raspored u formi trougla stranice 15m - 51 kom/ha
- raspored u formi pravougaonika 4x8m - 208 kom/ha
- raspored u formi pravougaonika 6x8m - 312 kom/ha

2vwvkon.jpg

Ilustracija (autor Mitja Solar)

crtež I (terminalno plodonošenje), crtež II i III (prelazni tip plodonošenja), crtež IV (lateralno plodonošenje):

žuto - stablo
tirkizno - primarna grana
svetlo plavo - sekundarna grana
crveno - 3 godine stara grana
ljubičasto - 2-godišnji izdanak
plavo - 1- godišnji izdanak
zeleno - izdanak tekuće sezone
beli kružić - prošlogodišnji rod
zeleni kružić - ovogodišnji rod

(c) www.facebook.com/orah.rs
 
mmmm... bas lepo objasnjeno.
Po ovome, Krosnju Rasne mogu da formiram u vazu, ali sta da radim za Sejnovo? Da li je bolje ostaviti jednu najvisu od 3,4 primarne grane kao vodjicu, a ostale skratiti?
Posto je Sejnovo bujnija, da li ce praviti zasenu Rasnoj? Sejnovo ce biti dosta vislja, ako je budem rezao na poboljsanu piramidu...
Redovi sadnica su mi po 330m, a imam ih 12. Sadio sam 1 red Rasna, pa 1 red Sejnovo, pa oprasivaci itd.
 
oktopod je napisao(la):
Veverice zakopavaju plodove, a posle i same ne znaju gde su zakopale. Zato se one smatraju velikim rasadničarima određenih kultura kao što je npr orah, tako da ne verujem da će donositi u kućice :)
Kliknite za proširenje...

PRIPITOMLJAVANJE I DRESURA
Veverica mora da se uzme od odgajivača kada ima od 2 do 4 meseca.
Može se uzeti i starija ali je potrebno duže vreme za pripitomljavanje.
Nikako ne kupujte uhvaćene veverice iz prirode,one su divlje i nepotrebno ćete izgubiti vreme na njima.
Počnite tako što ćete sesti pored kaveza i pričati lagano i tiho tako da vas veverica upozna i shvati da od vas ne preti opasnost. Sluh je kod veverice najrazvijenije čulo.Pokušajte da ne pravite nagle pokrete kada prolazite pored kaveza ili kada stavljate hranu unutra. Posle izvesnog vremena, od nekoliko dana pa do nedelje, uzmite orah,lešnik ili nešto slično i držite ga strpljivo pored žice na kavezu dok veverica ne dođe da ga uzme.
Ne brinite, ona je toliko radoznala i alava pa će posle izvesnog vremena sigurno doći,budite strpljivi.
Na kraju meseca će uvek dolaziti na isto mesto čim vas vidi da prilazite kavezu.
Zapamtite da vevericu ne dirate dok spava ili želi da bude sama.
To je prva faza obuke koja se, kod mnogih, tu i završava.
Druga faza je mnogo kompleksnija i zahteva vaše strpljenje i želju da vam veverica bude maleni prijatelj a ne samo atraktivna životinja za prikazivanje poznanicima. Kavez morate napraviti u stanu i to najbolje na zastakljenoj terasi, ako je imate, ili u kuhinji. Posle nedelju ili dve, kada veverica trči do ivice kaveza gde je hranite, vreme je da je
pustite napolje. Zatvorite vrata od prostorije u kojoj je kavez, naravno i prozore,ne primajte goste, ne dižite telefon, zatvorite sve rupe u koje može da se zavuče,sklonite cveće i sve što može da se gricka,krećite se polako i gledajte uvek u vevericu. Otvorite vrata od kaveza i udaljite se. Sedite za sto ili na stolicu pored kaveza.
U krilo ili na sto stavite njenu omiljenu hranu koju koristite isključivo kada je vi lično hranite.
Kada upozna okolinu veverica će oprezno da priđe, uzme hranu sa vašeg dlana i pobegne.
Zatim će doći po još i naravno sve će trpati u kesice koje ima u ustima.
Ostanite mirni i samo je posmatrajte, ne brinite, doći će vreme kada ćete je vući za uši ako je nevaljala ali do tada morate biti strpljivi. Sedite i samo je posmatrajte kako istražuje prostor oko sebe, to je mnogo puta tako zabavno i smešno nego da je jurite samo da bi je pomazili.Verujte mi da nećete moći da skinete oko sa nje.
Za nju je svaki novi predmet izvor zabave.
Veverica zna da se vrati sama u kavez,ne lovite je i ne jurite,samo ćete upropastiti sve što ste do sad uradili.
Stavite njenu omiljenu hranu u kavez, tako da je ona vidi, i ući će brzo u njega. Svaki sledeći put će to biti lakše. Vremenom će početi da se vere po vama tražeći hranu po džepovima ili u kosi ili ustima a zatim će početi da ide za vama po čitavom stanu. Uvek je nagradite kada mislite da je to potrebno. Ne preterujte sa hranom,dovoljno je svaki put po malo, jer će natrpati usta i otići negde u ugao da polako sve pojede.
Veverice se povlače u kućicu čim počne da se smrkava i ostaju u njoj do zore.
Kanadske veverice ne spavaju zimi ali su malo usporenije.

--------------------------------------------

Pricam tiho i nosim vevericu sa sobom :)

E sad razmisljam da kupim jedno 5 veverica, ima da ih naucim da skupljaju orahe i to komsijine, necu ni da sadim :) hehehe
 
Postoje i ovakve 'zamke' koje se koriste za sakupljanje pirinča, kažu da može da se koristi i za veverice. Nikako da napravim ovako nešto da probam, možda i radi.

pakrat.jpg
 
:osmeh: 50 jevreja veverica kom.
Racunam 5 kom, dace covek za 220:bravo: Posle ce same ::svaka cast:: valjda!


Dobra zamka Dzionik :bravo:, znaci da sadimo bambus ili kupimo, a da bude fi za vevericu taman:haha:...

Eeeeeee, da imam vremena ...
 
Drugari, polako pripremam jednu parcelu od oko 50 ari da na jesen proširim svoj zasad oraha.
Planirao sam da ovaj put orahe sadim na razmak 12x12 m, a između da sadim lješnik (tj. između reda oraha da ubacim jedan red lješnika pa bi razmak orah - ljeska bio 6 m).
Lješnik bih vadio nakon 10-ak godina, zavisno od razvoja krune oraha. Znam da to nije najbolja varijanta jer će lješnik tad biti u punom rodu, ali nisam za opciju breskve, kajsije ...

Kakva su Vaša mišljenja? Ima li ko iskustva sa ovakvom kombinacijom?
 
Lesnik tek u 10 godini je u punom punom rodu. Po meni je ovo malo nelogicno sto hoces da uradis.
 
Znam da to nije idealna varijanta, ali već imam nešto iskustva sa lješnikom. Osnovno pitanje je kad će orah postati smetnja lješniku, odnosno kad se može očekivati da će se redovi oraha "zatvoriti".

Ako bi to bilo poslije 12. godine onda bih imao dobar rod lješnika od 7. do 12. godine. tj, nekih 5 godina i to mi je prihvatljivo.

Ako sam dobro zapamtio i kajsija se vadi nakon 10-ak godina što znači da i u tom slučaju imam dobar rod nekih 5-6 godina.

Ulaganja su otprilike ista, oko kajsije ima više posla, a lješnik mi je lakše prodati.

Imam vremena za razmišljanje.
 
Da li može neko da me posavjetuje kako i sa čim se vrši Đubrenje Oraha i Lešnika i sa čim zaštit iste ? (Mislim od Bolesti)

- - - - - - - - - -

Da li se Orah i Lješnik isto prskaju plavim uljem ?

- - - - - - - - - -

paliic je napisao(la):
Momci, ja sam danasnji dan iskoristio da bacim prihranu medju orahe, koju sam jesenas propustio da uradim..
Kliknite za proširenje...

Koju prihranu koristiš za Prihranu Oraha?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh