Objekti za smeštaj mehanizacije

Ne koristi se sama cev kao nosac,nego resetka tj binder.Ne dobija on snagu nosivosti ako okrenete cev ovako ili onako,tj verovatno utice nesto,ali ne toliko puno ...ima i tih resetki od L profila,od okruglih cevi i kojecega vec,snaga je u ispunama,tj stapovima u njemu,normalno debljini zida cevi i dimenzije samih cevi.Takodje gustina tih stapova utice na nosivost,njixov polozaj u samoj resetki, koliko sam gledao po netu,a ako ima u resetki duzih i kracih stapova kao ispune,duzi stapovi u resetki trebaju da se izvare tako da trpe sile cupanja,tj istezanja,a kraci stapovi,koji bi mogli i biti masivniji ,oni da trpe sile pritiska,i da se u jednoj tacki zavrsavaju,to je i pisao mislim clan @galicije83 ako ne gresim,inace dzabe sve.Tj svi ti stapovi u resetki u silama cupanja mogu biti armature obicne,ili sajle,to mozete videti i po mnogim mostovima kao primeri neki.
 
Poslednja izmena:
U rešetci su svi delovi opterećeni na istezanje, pa zato nema uticaja.
Moment inercije je identičan u poprečnom preseku kako god okreneš..

Poslato sa PPA-LX2 pomoću Tapatoka
 
Zavisno od tipa resetka,ali primer ove nase klasicne trougao oblik,gornja zona je u kompresiji,donja u istezanju,a ispune unutra pola,pola,zavisi kako se postave stapovi.
Ovde je lepse objasnjeno.
 
Postoje u svakoj rešetki vlačni i tlačni štapovi. Tlačni štapovi se kontroliraju i na izvijanje. Prvo se kontroliraju najdulji štapovi Uvijek je povoljnije gornji i donji pojas okretati tako da je veća mjera na poprečnom presjeku štapa horizontalno. To nema utjecaja na vertikalno opterećenje u rešetki, ali ima na stabilnost rešetke. Gornji pojas rešetke je uvijek (osim kod jakog vjetra) opterećen tlačno. Na rasponu kod kojeg se ugrađuju rešetke tlačna sila na velikom tasponu oslonaca uzrokuju znatno naprezanje na izvijanje. Donji pojas, unatoć tome što je vlačno opterećen. kod graničnog opterećenja ima težnju da se u sredini bočno izmakne. Zato je bolje kad pojasnice rešetke imaju u tom smjeru veći moment otpora.
Jako je važno da su svi čvorovi pravilno izvedeno tako da se sile mogu pravilno prenijeti na druge štapove. Ako negdje sila djeluje na "mekano" (bpr. široka pojasnica, a uska ispuna) može biti problema.
 
@iwanho Mislis npr profilnu cev 80x60 koja se dosta cesto ovde koristi kao ''okvir'' resetke,postaviti je da ''lezi'' ,tj ne uspravno ,nego polozeno u resetki ?.Da bolje trpi bocne sile,tj smicanje,uvijanje,nzm kako da objasnim ...
Gledao sam simulacije na you tube obaranja tih resetki,i gornji pojac krece da se guzva levo-desno i tako pada dole sve.
 
Da, veća mjera po širini, a manja po visini. Pri tome treba odabrati adekvatne cijevi za ispunu (vertikalni i kosi štapovi. Trebaju biti približno jednake širine kao i pojasnice, inaće ne mogu ispravno prenijeti silu u čvoru.
 
E pa sad... Sve zavisi šta želiš od te cevi tj. konstrukcije. Pravougaona cev će bit otpornija na silu koja deluje paralelno na veću dimenziju. Što znači ako se postavi tako ko što kaže te da "leži" ona će biti otpornija na sile koje deluju horizontalno (vetar) , a manje otporna po vertikali tj. slabije će podnositi neki teret koji je u vidu npr. krova stavljen na nju.

Da li je bolje okrenuti je na jedan ili drugi način zavisi od potreba samog objekata i od konstrukcije rešetke. Ne može se reći jedno je bolje od drugog.
 
Arkadije je napisao(la):
Zavisno od tipa resetka,ali primer ove nase klasicne trougao oblik,gornja zona je u kompresiji,donja u istezanju,a ispune unutra pola,pola,zavisi kako se postave stapovi.
Ovde je lepse objasnjeno.
Kliknite za proširenje...
Lepo objašnjeno u cilju boljeg razumevanja kompresije i istezanju cevi u konstrukciji. Što se praktične primene tiče Zadnja konstrukcija koju prikazuje je apsolutno ne praktična za primenu koja je nama na ovoj temi zanimljiva. Jeste da ćeš uštedeti nešto malo materijala, ali ćeš to svakako platiti u pri dosta komplikovanijoj izradi.
Zanimljiv je prelaz o kome govori oko 4:30 mada većina ljudi već koristi taj vid konstrukcije.
 
Sile koje deluju bocno se zna kako mogu da se osiguraju i to je nesto sto je dokazano bezbroj puta.
Zasto se sad ovde pokusava izmisliti topla voda kad je ona odavno izmisljena
.
 
Treba mnogo tih utega,spanera,da se to sve osigura na bocno smicanje.Zar nije gornja strana osigurana vec jer ima onih ''letvi'' na koje se nosi lim,te letve idu na svakih 1-1.2m kod vecine tih niskoprofilnih limova.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh