No-Till , direktna setva bez obrade

Možda i ne unese uopšte,ali onda mi je sa kruške palo 7t/ha pšenice,manje-VIŠE

To je pitanje sa kojim se stigne pozabaviti u hodu
 
Retoričko pitanje je koliko je to manje-više.Njive smo videli,prinose nismo ali ako vi tako kažete nemamo razloga da ne verujemo.
 
Pre 2 godine moj rodjak je sejao psenicu, i uglavnom, setvospremirao je jednom, bacio je djubrivo, i kad je krenuo drugi put, negde na pola puta izlomi sspremac negde...E, sad iz nekog razloga nij bilo vremena da se on popravlja, vari, on poseje tako, i zito je bilo odlicno, nikakve razlike u prinosu nije bilo.
Ja sam uvek da se sve radi kako treba, ali, eto, nekad nema objasnjenja ni kad se uradi kako ne treba, a bude sve ok!
 
Osnova početka svakog pravog no-till-a je utvrditi postojanje plužnog đona. Predoperacija je podrivanje. Analiza zemljišta pokazuje sadržaj P i K do 30 cm. To je dovoljno. Ukoliko je njihov sadržaj ispod 17 mg/ 100 rg ide meliorativno unošenje određenih količina pa tek prelazak na sistem no-till sa opet redosledom od početka. Pa sve to sprovodi Minđušar, polako i precizno. Nakon toga ide nabavka opreme tj. samo sejalica. Podrivanje platiš da ti se uradi. Nećeš kupiti podrivač. Uvođenje deo po deo parcela, uvek iza pšenice. O ovome smo pisali i pričali prilikom susreta. Kod odabira radnih organa sejalica obavezno naglasiti tip zemljišta tj. teksturu pr. glinovita ilovača. 1989 kada sam prvi put radio no till kukuruza i pšenice KINZE 6 redna sejalica nije imala dobre ulagače. To sam otkrio nakon dve sezone rada jer sam imao problem sa sklopom kukuruza. Kada sam otvorio uputstvo za sejalicu ulagači su bili za ilovasti pesak. Nedovoljno "jaki" da ulože seme. Zvrčka!
Tipovi zemljišta u Vojvodini se vrte oko 5 od kojih su 3 i 1/2 do 4 obradivi a slatine (5) ne. (pisao o tome). Dva sistema u budućnosti bi išli u Vojvodini strip till i no-till. Moja iskustva u no tillu su pozitivna ali pažnja oko izbora sistema, opreme ishrane.
Izvinjavam se Deda Lali ali kada sam video rastresitost do 90 cm nisam imao snage da čitam. Znate ja sam bubnjar ( danas ne toliko aktivan) ali bar znam da sviram čitajući notne zapise, sviram sa smislom, a pored toga imam urođen dar za ritam. Pa kada već dobošarim trudim se da prethodno nešto naučim i isprobam kod nas.
Imam jednu želju a to je 2 reda no-till John Deere sejalica sa depozitorima đubriva ili 4 reda u fulu pa da peglamo oglede kod Vas.
Branko - nađi put, ako ti treba pomoć tu sam, odlutao si i izgubio se, kao da nisi dobio dovoljno ni literature ni podrške ni razgovora da napraviš promenu.
Tellnet - Zvonko, razvijaj sistem koji si započeo, gde si stao? Gledaću da dođem na dan polja u Sombor i da se vidimo.
Pozdrav svima, Gariša.
 
Pozdrav nisam stao samo malko se ulenio ::suncanje:: . Polako prilagodjavam prema svojim mogucnostima masineriju . Inace sve sto sam posejao ove god je bilo neki vid redukovane obrade jedino gde sam koristio plug je 10ari i tamo nema nista no to nije samo zasluga nacina obrade . Lepo bi bilo da se vidimo i procaskamo po koju uz ladno picence :ppozdrav:. Kada su dani polja PSS So posto na sajtu nema nista ?
 
Ovršena danas no-till fortuna,5klasa zemlje

Picture134.jpg
[/IMG]

Picture135.jpg
[/IMG]

Picture136.jpg
[/IMG]






prinos 1100kg/kj,vlaga 10.4,primese 2%

- - - - - - - - - -

No-till Trijumf,vršidba u sredu ako da Bog

Picture142.jpg
[/IMG]

I Sava isto no-till,vršidba za oko 7dana

Picture143.jpg
[/IMG]

Nisu neke slike,trebali bi banaćani koji su dobili lepu kišu u julu da se solidarišu za foto aparat :haha: pa da reportaže budu na višem nivou,jer sa ovim prinosom ću i za štrik morati pozajmiti ::samo bes::
 
Nemoj se sekirati,okolina Indjije vrse soju (doduse konvencionalna obrada) 30-70kg/kj ::lose:: tuga.Soja je visine ne vislja od 30cm.Vrsu je zato sto moraju da sklone usev jer je u pitanju drzavna zemlja koja menja vlasnika.
 
Znaci negde oko 100 kg/ha. Taman na granici da se pitas da li uopste da saljes kombajn.
 
Mindjusar posle ovakve suse ne bi trebao da budes nezadovoljan prinosom od 1100kg po kj.pa neko toliko nece imati kukuruza:sta:.
 
Ja nikada nisam mogo da razumem one sto placaju arendu bezveze mnogo. Arenda u moje selo je 50e i to : placa se na vece parcele , dok za manje parcele nista se ne placa. Hteo sam i ja da kupim sejalicu za direknu obradu , ali probao sam nesto tanjiracom sto vidim da vecina nije ni razumela zasto sam ja kacio te slike redukovane obrade u ovoj temi , ali nije ni bitno . Nisam duzan da se nekome pravdam , a pogotovu ne urednicima. Pa sam shvatio iz te moje probe da je tesko izvesti u Srbiju direknu setvu kukuruza , soje itd. Evo ga i clan Mindjusar kaci neke slike , ali vidi se da je direkna setva ipak mnogo rana misao za nas u Srbiju. Dzabe samo sejalica treba tu jos mnogo toga pored sejalice , a mi to nemamo i necemo imati jos ko zna koliko godina.
 
Platices na odlozeno , tj. iduce godine za obe godine. trebao bi i taj sa njivom da ima razumevanja.
 
Ljudi, nemojte zaboraviti da su zakupodavci zemljišta najčešće starija lica, kojima je arenda jedini izvor prihoda. Ne kažem da je to pravilo, ali najveći procenat sigurno jeste. I od čega ti ljudi onda da žive godinu dana ako ostanu bez arende?
 
Hteo bih da dodam nesto na ovo prepucavanje oko placanja zakupa. Gledajte u svoje dvoriste, molim vas. jer mnogi nemogu shvatiti sta komsija radi, ili nemogu od pocetka to da isprate. svako ima svoju matematiku, a ako neko skupo placa, pa nek placa, vi svi ostali cekajte iz prikrajka da mi propadnemo, pa nam se smejte, i preuzmite zemlju i radite, jer ce je biti u izobilju, Budite strpljivi samo, jer po vasoj racunici dani su nam odbrojani.
 
Necete vi propasti samo se vasa racunica svodi na to da na 1kj ostane 50-100e u ovakvoj godini. Dok recimo sa sojom ako nije pala kisa ste u minusu GARANTUJEM bez obzira na cenu od 500e/t. Dolazi se do toga da na 100kj zakupa ostane toliko da se oprave postojece masine (ne daj Boze da treba menjati koju zadnju traktorsku gumu) i da se nekako prezivi do sledece godine.
 
da a sto se zradilo od proslih godina,pa puta kolicina i puta cena???

- - - - - - - - - -

da a sto se zradilo od proslih godina,pa puta kolicina i puta cena???
 
kolega garisa i ja sam pevac itd ali me sve manje posla vratilo u selo.kazio mi dali u toj redukovanoj obradi ima odredjene sorte kukuruza koje se seju hvala pozzz
 
Neki kažu da hibridi različito reaguju kao i sorte. Do sada nisam primetio neke razlike,. Kada sam postavio pitanje Amerima gledali su me čudno jer praktično većina njih nije videla plug u obradi iako su 51 - 55 godište, a bogami i neki koji su 47-o. Stvaraju se sorte strnih žita čiji koren bolje usvaja hranu u uslovima bez obrade, ali kod naših sorata nisam u poslednjih 15 godina primetio da su "patile" ako nije obrađeno po sistemu "pune tehnologije". Šta je to onda "prazna tehnologija"?
Sej ono što imamo kod nas, domaće ili strano, osnovno je da imaš načina da zabodeš seme na zadatu dubinu!!! Naravno i da malo dodaš hrane oko 30-40% od onoga što ide na klasičan način.
Gariša.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh