No-Till , direktna setva bez obrade

Liči mi na jedan korov koji zadaje amerikancima mnogo glavobolje baš u notillu , naime svagdje je postao otporan na total pa im džaba biotech soja i kukuruz. Ovako izgleda kad naraste i kada se umnoži (ako je to to)
horseweed.jpg
 
Na zalost nisam naslikao kada je bio veliki ali je velik metar i nesto i jako razgranat precnika stabla oko 10 do 15mm pri dnu a odaje jako lagano seme sive boje slicno maslacku ( koji leti ) . Zanimljivo je da sam isti ( po neki struk ) video na oglednim poljima tamis-a gde su sejali u ST .
 
Pozdrav svima. Evo napokon i obrade u trake u Srbiji. U buduće napravimo i posebnu temu ali neka je za sada ovde.
Gariša.:cool:
 
Poslednja izmena od urednika:
Odgledo snimak, sve u svemu nije los, prikalazali penetrometar, rekli da su 2 korova postala otporna na total, svinjska trava, i konjska trava (u slobodnom prevodu). Nije mi jasno ono o eroziji peska u kikirikiju, pa tu je tolki pesak da ce uvek da bude erozije?

Kolko sam shvatio u no till-u i strip till-u je nemoguce prskanje na crno, tj posle setve a pre nicanja, jer ima previse zetvenih ostataka? A i spartanje je izgleda izbaceno?U tim njivama na snimku je nemoguce da se sparta dak je usev mali, opet zbog previse zetvenih ostataka, ... Znaci posejes i prskas kad krene korov....
 
Moje mišljenje je da nemogu korovi tako brzo evolirati da postanu za tako kratko vreme (neznam tačno ali sigurno manje od 50god) otporni na totalni herbicid,tako da pošto znam o kojim korovima se radi (jer sam se sreo sa onim konjskim na svojim njivama) ,nosi ga total,ali to što niče kasnije,posle nicanja soje npr (jer sam sa sojom više u toku) nedeluje smrtonosno hemija u soji,samo zaustavi malo

---------- Poruka napisana u 19:29 ---------- Prethodna poruka je at 18:45 ----------

I eto zeznuo sam se,našli su stvarno rezistentne http://www.ces.purdue.edu/extmedia/gwc/gwc-9-w.pdf

---------- Poruka napisana u 19:30 ---------- Prethodna poruka je at 19:29 ----------

 
Što nebi moglo u striptillu da se pršće prije nicanja .Tu se inače treba veća pažnja posvetiti herbicidima , a prije nicanja obavezno i to u kombinaciji sa totalom.inače vidimo da su žetveni ostaci sklonjeni u trakama u kojima se sije.
2. Ako neki korovi i postanu rezidentni ( ko što reče mindjušar nakon nekoliko godina ) ostaje masa drugih herbicida (pogotovo za kukuruz)
3.Telnet , ja sam nešto slično ,još primitivnije probao , na vrlo malom dijelu , ali opet tvrdim da je najveći problem tačno pogoditi po sred traka sa sijačom ma kakvo oko sokolovo bilo (možda kad bi sijača išla ispred traktora:osmeh:)
 
Nemože raonik od sejalice da izađe iz obrađene trake,mislim ako baš hoćeš može,raspustiš zatezače poluga i nakrivi kačket,ako nemaš,nabavi ga :haha:
 
MOMOSARIC je napisao(la):
Što nebi moglo u striptillu da se pršće prije nicanja .Tu se inače treba veća pažnja posvetiti herbicidima , a prije nicanja obavezno i to u kombinaciji sa totalom.inače vidimo da su žetveni ostaci sklonjeni u trakama u kojima se sije.
)
Kliknite za proširenje...
Ma moze da se prska pre nicanja, ali ce biti jako slab ucinak, jer ce se herbicid zadrzati na tim ostacima , koji u velikoj meri pokrivaju zemlju. To je neko moje misljanje.
 
Pa efekat prskanja zemljišnim herbicidima bi bio jako-jako mali.Naravno zavisi od količine biljnih ostataka.
 
Zato se lepo na sejalicu nakači prskalica i postave dizne da prskaju samo te trake.

Takav sistem ja ima na špartaču za folijarnu prihranu.
 
U redu mogu se prskati samo trake u kojima se seje, ali sta sa medjuredom? I tu ce da krene trava a nije tretirano. Ne moze se ni spartati jer je u to vreme usev prilicno mali, a obilje biljnih ostataka ima da gusi spartac, ili cak i da zatrpava usev.
 
Koliko shvatam suštinu materije, u ovakvom načinu obrade se više daje težište na herbicide, nego na međurednu obradu radi uništavanja korova.
Dalje, priča da međuredna obrada čuva vlagu isto gubi na značaju, jer uvek će bolje žetveni ostaci sačuvati vlagu nego međuredna obrada.
 
Poslednja izmena:
Ovo je nova materija i novi nacin rada na zemlji koji zahteva odbacivanje poprilicnog broja operacija ( misljenja ) i eksperimanetisanja sta je kod koga bolje . Par ljudi koji rade takvo sto kada izmene misljenja sta je bolje ili ne istina se nazire . Slusanje kojekavih persona sa negativnim stavom ka tom moze dosta da zamuti vodu ali smatram da postoje ljudi kojima je istina ( izmedju reda procitana ) istina a ne milion puta pomenuta laz istina .
 
Naravno da je prskanje prije nicanja prvenstveno namjenjeno za obradjene trake , ali i na dijelu izmedju neće naškoditi , ipak nije to 100% malčirano.
Ko bude htio 100% zaštitu od korova moraće se pomiriti sa 2-3 prskanja u bilo kom sistemu obrade , koda je špartanje neki dobar način uništavanja korova , bez veze.

Sa druge strane noviji herbicidi su uglavnom na "prirodnoj" bazi i stvarno su vrlo malo štetni po zdravlje i okolinu , treba biti realan.
 
Ajde da se ne zavaravamo, za svaki novi kažu da je manje štetan dok se ne ispostavi da i nije baš. Sve ove konzervacione tehnologije se zasnivaju na tome da se podigne nivo humusa i mikroorganizama u zemlji. Takodje je cilj koristiti manje a ne više hemije, počev od veštaka pa do herbicida, da bi se oživelo zemljište.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh