No-Till , direktna setva bez obrade

IVAN ILIC je napisao(la):
Ovo za sejanje ozimih zitarica posle kukuruza samo na tanjiranje rade kod mene odavna,ali razlog je samo usteda na gorivu.A zavisno od obrade i godine ne ispadne nista losije od oranja.Interesuje me kod no-till proizvodnje da li s vremena na vreme mora da se odradi duboko oranje,zanima me sta se desava u nizim slojevima zemlje,dolazi li vremenom do veceg sabijanja,losije provetrenosti i slicno.
Kliknite za proširenje...
Da, zemlju treba podrivati nikakvo duboko oranje ne dolazi u obzir NIKADA.
Da bi podrivanje bilo uspešno potrebno je zemlju analizirati, odnosno izmeriti na kojoj se dubini nalazi "đon" ne podrivati na pamet, jer se ne postiže koristan efekat.
Podrivanjem zemlju rastresemo, rastresita zemlja upija vlagu dok je tvrda propušta kroz sebe.
 
Hanza opet (moram tako da se izrazim) lupetas najstrasnije.....

Naime, zemljiste treba podriti samo jednom , i to pre prelaska na konzervu . Postavlja se pitanje zasto ne na svake 3-4 godine kao kod konvencionalne obrade , odgovor je tu, podrivanje sluzi za razbijanje PLUZNOG djona, AMIN. Radni organi kod razrivaca ne prave pluzni djon jer su postavljeni vertikalno i to se zove vertikalna obrada. Nema pluznog djona nema podrivanja.

Deda Lalo
Nazalost niste upravu i ako slovite za nekog strucnjaka ne bi smeli pisati ovakve postove, jer ne doprinose Vasem imidzu. Podrivanje se vrsi ispod dubine pluznog djona. Dakle, ako ste u blizini Panceva zamolite savetodavce iz Instituta Stari Tamis da li mogu da vam izmere gde se nalazi pluzni djon , ako je on na dubini od 30 cm potrebno je raditi sa podrivacem na 40-50 cm dubine, ako pak vise godina uzastopno orete dublje recimo na 40 cm onda je potrebna dubina od 50-60 cm dakle potkopavate ispod djona. Tanjiraca takodje pravi djon , samo sto on drugacije izgleda i konkavnog je oblika. Ako pak radite tanjiracom na kukuruzistu i zelite da sejete psenicu taj "djon" nece doci do izrazaja ako posle toga razrivate sa razrivacem na 20-25 cm dubine jer cete ga sa razrivacem ponistiti. NE moze pluzni djon da se obrazuje za godinu -dve dana, minimum 4-5 godina uzastopnog oranja na istu dubinu.

P.S. izuzetak su zemljista koja su podvodna i sa kojih treba ukloniti vodu drenaznim putem.

Sad tek vidim da je o tome pisao i nas uvazeni clan Garisa na prosloj strani.

sto se tice propustanja vode kroz zemljiste , kako je moguce da kroz tvrd sloj zemlje prodje voda?
 
Poslednja izmena:
Dublje podrivanje nemože smetati ,čak i kod mene gdje je ispo 40-50cm uglavnom ilovača pa naizgled nema efekta ,ni tu neće smetati.
A taj "plužni djon "ako ćemo tako da ga nazovemo nije tako precizan sloj baš na dubini oranja i baš na cijeloj parceli jednak.Da to uvidimo treba ponekad zakopati rupe u zemljištu pa ćemo imati jasniju sliku ,čak i ako imamo penetrometar.Obično su tu dva tri zbijena sloja ,jedan oko pola metra (navodno prirodni) i još gore iznad.Najjednostavnije je iskopati rupu prečnika30-40cm što dublje,uzeti nož i zarezati zemlju sa strane odozdo prema gore,tačno ćemo osjetiti gdje je mekše a gdje zaglavljuje.
Iz iskustva znam ,podrivanje je teže što je veća suša ali je veći efekat.
 
Мера подривања на ту дубину се ради само једном и она има више значења.Нпр.да влага из доњих слојева крене на горе Да влага из горњих слојева сиђе доле.Да у доње слојеве стигне земљишни ваздух. Итд Не ради се само о плужном џону.Нико Вас не вуче за уши да нешто морате.
Кад год сам посматрао Швабе кад и како нешто раде нисам имао недоумицу.Ништа на раде без везе.Па ни подривање на дубину од 70 цм.
Надам се да ће ускоро и код нас уџбеници имати бар осврт на оно што други паори раде и колико приходују.
 
Deda Lalo

Veoma se razlikuje nemacko zemljiste od srpskog zemljista podjimo prvenstveno od toga, pa onda krenimo od nemacke mehanizacije , pa onda krenimo od nemackih subvencija, itd. itd . razliciti su proizvodni uslovi unutar jedne zemlje , a ne maltene na drugoj strani kontinenta. Poljoprivredna rejonizacija .......
 
Pozdrav svima! Ja obavljao merenje na deliblatskoj peščari tj. u Padini kod Ondreja kada je isprobavan podrivač, plužni đon je "otkriven", penetrometrom, na 50 cm. Podrivač išao 60 cm. Ogledno polje Instituta od 2009/10/ i ove 11 otvarani poluprofili i to dva đona I orački na 35-50 i II od tanjirače na 10-17 cm, podrivač radio na 55 cm. I to je to. Mislim da ste dosta pisali o tome, ajde radite to podrivanje ako je potrebno. I za "nemačka radila...", teško se možeš ukaljati kod Nemaca, sem u šumskim zemljištima, ostala imaju malo gline i ne može da ti u blatu ostane cipela ili čizma ili opanke. Vlažno je, ne ide traktor unutra a ne ostaje blato na cipeli. Bio, probao a o danskoj zemlji da ne pričam.
Šta mislite šta radi Minđušar?
Gariša:osmeh:
 
2whqv50.jpg
 
Gospodine Hanza,
imam pred očima slike koje ste postavili i vidim da ste Vi ustvari "vikend farmer" što bi se reklo. To je uredu. Ono što radite i to je u redu. Ali imam osećaj da ne poznajete mikrobiologiju niti da ste čitali nešto više sem onoga što se odnosi na EM1 tehnologiju. I kada je to Japanac "izmislio" imao je potrebu "oživljavanje" degradiranih zemljišta ne samo poljoprivrednim aktivnostima već i na druge načine. Lepo bi bilo da to što pokazujete, gostima, predložite nekom ko radi 50 i više jutara da uradi na svojoj parceli i da mu kažete koliko mu je novca potrebno, koje operacije da primeni, plodored, stajnjak i kompost (da li ste Vi analizirali kompost koji pravite na određene patogene?) količine i unošenje u zemljište i da predočite vreme trajanja čitavog ciklusa. Koliko novca mu je potrebno za aktivnosti a koliko će imati da obavlja proizvodnju i normalan život? Uglavnom spominjete i pričate o stvarima koje , mislim, ni ne radite u redovnoj proizvodnji. Ja nisam stručan za mikrobiologiju ali ću se ovome morati posvetiti bar malo jer se bavim fizikom i hemijom zemljišta u svetlu konzervacijskih sistema obrade zemljišta. I na kraju ima samo jedna stvar koja doprinosi usporenijoj destrukciji zemljišta na teritoriji Vojvodine a to je...?
Pozdrav i sretno,
Gariša, Bogdan Garalejić, savetodavac-saradnik, PSS APV OJ Institut TAMIŠ, PA.
 
Hvala na ovim predlozima i kritici. Vikennd Farmer nisam, nego penzioner koji se bavi proizvodnjom voća i povrća za svoje potrebe. Čitao sam dosta o mikrobioologiji i još čitam. Pokušavam da zainteresujem nekog većeg proizvođača, međutim svi čekaju da vide kako će to uspeti kod mene, ja sam sa time počeo početkom avgusta i osim što mogu da pokažem fermentirani kompost drugo ne mogu ništa.
Bio sam na vaše predavanje u Barandi, i uporedio to što ste izložili i ono što ja znam, odnosno sam se naučio, to je takozvani no-till i uzane leje, koji su indentični ruskim istraživanjima.
Pošto nisam naučnik, mogu samo laički da kažem da upotrebom mineralnih đubriva uništavamo mikro biološki svet u zemlji a upotrebom EM ga povećavamo.
Organizovaću predavanje ruskih stručnjaka na tu temu, da ne ispadne da Hanza "lupa" naravno ukoliko bude zainteresovanih slušalaca.
Imam i približnu cenu: za pridobivanje 4tone komposta potrebno je 1500, rsd (jedna hiljada i petsto srpskih dinara) komposta je potrebno 10x manje nego stajnjaka pa eto nam cene.
Nadam seda sam odgovorio na sva vaša pitanja ukoliko nisam potrudiću se.
Pozdrav.
 
Sta mislite o ovoj sejalici za psenicu i da li je ko od vas video kako to radi?

Gaspardo diretta 250 Potrazite je na gogl ili na agriaffer
 
Pa jel Vi gospodine @dragan82,
mislite da mi ovde pasemo travu i da Vi treba da nam otvorite oči o zapadnoj mehanizaciji.Da li Vam od ove mašine treba katalog rezervnih delova ili uputstvo za uptrebu ili da samo kažite, a mogu i da vas obučim kako rati i kako se podešava ritam sejalice, odnosno stalni tragovi, kako se baždari sa kompom..... Zato nije potrebno da omalovažavate članove foruma kako ste jedino Vi videli tu sejalicu i ovde je reklamirate kako bi je prodali.
 
Ja ocu ovu da kupim za nas , a ti mi kazi kakva je to sejalica. Je uopste mi nije blizu da bi iso da je vidim. Meni se vise dopada JD 750A ali nemogu da nadjem od 2.5m i ne znam da li moze nas Stayer 9086 da vuce tu od 3m.
 
Kupi ti nju za sebe pa kad posejes par kj i vidis da ti nije rentabilna ti je lepo prodaj za masne pare,nadji ovcu za sisanje i ubedi je kako ona sama seje.
 
Ti si mi reko da ne moze da se spremi za setvu psenice tanjiracom. A ja vidim da cela vojvodina seje na taj nacin , i moj brat je isto tako uradio.


Svaka masina je rentabilna kad se snjome radi.
 
JD 750A ne postoji od 2,5 m nego samo od 3,4 i 6 m, a snaga potrebna za vuču ovih sejalica je 80,110 i140 ks.

Nisam ja Vama rekao na koji način da pripremite zemljište za setvu pšenice jer me niste ni pitali.
 
Nord Armi mi se smejao kada sam ja pitao da li se moze spremiti za psenicu tanjiracom , a da se ne ore. Nego nije bitno. Ja se ovde nikom ne smejem .


Panostib ja znam da si ti video stalne tragove i da znas sve to sto znas. Ja slike postavljam zbog onih koji nisu videli. A ima puno koji imaju sejalice i na njima sistem za stalne tragve , a nikada ga ne primenjuju. Za njihovo dobro je da primenjuju taj sistem , ako je to moguce. Evo moj brat ne primenjuje taj sistem , a ja i dalje mislim da bi trebao.

Znaci ja bi komotno sa 85konja mogao da vucem JD 750A . Mozda mi vise odgova^ra ova gaspardo . Zato sto je 250cm i upola jeftinija. Samo da li ona moze da seje po kukuruzovistu?
Panostib hvala ti na pomoci.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Nazad
Vrh